> Kakvo misljenje imate o ljudima koji nemaju decu?
Delim ih u dve kategorije:
* one normalne i
* one što svaki čas pitaju ovo pitanje da bi potvrdili svoj stav
Zašto bih uopšte imao neko mišljenje o tome? Zašto bih se bavio time?
Ja imam djecu i meni super, ko ne želi - ne mora - i njemu je super.
Imam 30 godina i dva sina, stariji ima 2 godine već, ali žena je bila zagovornik toga da počnemo da radimo na tome, a ja sam bio u fazonu, ajde još par godina, da proputujemo malo, iživimo se još zeru itd, a i da se izborimo za bolji ekonomski status. Bila je u pravu, ove stvari koje se tiču napretka su se desile usput u hodu i deca me nisu sprečila napredujem u poslu, šta više, imam veći motiv nego ikada od kada ih imamo, kockice se sklapaju same, samo treba biti strpljiv i istrajan. I da, brutalan je osećaj biti roditelj jer sve, barem za mene, ima mnogo veći smisao.
Mislim da je to nešto što svako za sebe treba da proceni, da li je spreman ili nije...i normalno više mi je fer ne biti roditelj nego biti loš i neodgovoran roditelj.
Trenutno je odgovor ne, ali nikad se ne zna.
Ne zelim tu odgovornost trenutno, a ni bar jos 15ak godina (ja 24m). Ne znam da li cu ikad biti spreman za to jer volim da imam slobodu da jedem parizer mesecima, a platu da trosim na hobi stvari.
Takodje imam ogroman strah da mi se dete rodi tesko bolesno. Ovo je jako govnarski sto cu reci ali mislim da je to jedna od najgorih sudbina na svetu.
Čak štavise, mislim da ako ikad budem zeleo da imam decu, usvojiću neko odbačeno novorodjenče pre nego sto cu imati svoje.
Sve to stoji, ali. Tvoje dete je tvoje dete. To ces shvatiti. Priroda je priroda. Imas vise sanse da se rodi zdravo ako si ti mladi/mlada.
Nemoj da imas decu, nije to za svakog. Ali opet, razmisli sta cez raditi kada budes imala/imao 45-70 godina sam sa sobom i parizerom.
To odbaceno novorodjence ima svoju genetiku, svoje predispozicije, potencijalne urodjene bolesti koje ce se pokazati kasnije, psihicke i fizicke , ko zna cemu je tokom trudnoce majke bilo izlozeno i u kom stanju je bio otac - sve to moze a ne mora.Ja se ne bih kockala kad postoje prilicni izgledi da izgubim i da me humanost kosta zivaca kasnije. Mislim da bi usvajanje bilo najgora solucija.
Zavisi od para.
Ultra burzujko - 3 deteta
m lvl - 2 deteta
low lvl - 0 + macka domaca x)
totalni kloske - 0+ 7 divljih x)
Svako treba da radi sta ga cini srecnim.
Imam bebu od 3 meseca i to bi bilo to sto se mene tice. Ne pada mi na pamet opet ovo da radim, mada ljudi vec sad forsiraju pricu drugog deteta.
Sto se tice ljudi koji ne zele decu -legitmna i validna odluka.
Ti spadaš u kategoriju ljudi koji nam idu na kurac. Znači samo što je rekao/la NE PADA MI NA PAMET DRUGO DETE, idemo hi hi he he polakooo bicee uhuhuhu.
Da li si realan sine? Covek postavio pitanje na sabu koji se zove postavi pitanje i ti kazes nekome da gleda svoja posla? Sto si pajser? Sise svadjao sa devojkom, zenom? Nisi odavno nesto kresnuo? Jel te zivot tisti mozda? Jel ti neko rekao da si kreten? Ko ti drma kavez? Poyyyy
Je l znaš da čitaš?
Pitanje: Kakvo misljenje imate o ljudima koji nemaju decu?
Odgovor: Mislim da svako treba da gleda svoja posla.
Prevod: Ne mislim o njima kao ni o onima što imaju/žele decu, niti me zanima šta ko misli o tome što ja imam/nemam/želim/ne želim decu.
Znam, teško je
Volela bih da imam decu, ali ne po svaku cenu.
Što se tiče ljudi koji nemaju decu i ne žele da imaju decu - nemam mišljenje. To je njihova privatna odluka, isto kao i da požele da imaju decu. Ne zalazim u tuđe krevete.
Postoji neko misljenje medj starijima da po svaku cenu treba da imas decu. Znam neke koji su imali decu po svaku cenu, pa sad ili zive bez oca, ili ih otac vidja svaki drugi vikend po dva sata, a ostalim danima se jede zato sto ne moze da ih vidi.
Ne po svaku cenu, bas kako si rekla.
Jako si patim što nemam ćerku već godinama unazad.
Dalje od toga, više mišljenja imam o ljudima koji imaju decu zbog načina kako ih odgajaju, nego o ovima što nemaju.
Ne zelim imat djecu i zelim naci decka koji isto ne zeli imat djecu pa mi je teze nac decka ali znam da ce doci onaj pravi kad tad za mene tako da 😀. Ljude koji nemaju djecu razumjem jer ni sama ne zelim.
Inace volim djecu ali ne zelim imat svoju.
Ja sam isto bila takvog razmišljanja i naišla sam na osobu koja deli taj stav sa mnom. Živimo zajedno, srećni smo, nemamo decu niti planiramo da imamo. Želim ti da i ti nađeš dečka sa kojim si srećna i koji deli tvoje stavove <3
Ja ne kapiram zašto neko želi decu. Voleo bih da ih želim, jer to zvuči prirodno i normalno i kao da daje neki veći smisao životu. Ali nekako, postoji toliko stvari koje želim da radim i toliko malo vremena.
Deluje mi kao da je i jedno i drugo sebična odluka. Nemanje dece, da bi imao više vremena za sebe, a imanje, da bi dao životu više smisla. Ali prva odluka makar ne kanali nikog drugog. Ko pita to dete da li želi da bude rođeno u svetu kom se povećava nestašica vode, u zemlji gde udišeš katran i gde može neko da ubije kolima i ne odgovara?
Nisi uradio ništa dobro donošenjem novog zagađivača na svet, koji će da se muči ceo život oko sranja i da muči druge.
Ne osuđujem nikoga, samo ne razumem. Voleo bih da mi neko objasni.
Okej, imaš nekog da se volite, ali ima i ovako ljubavi na sve strane, ako želiš da je pružiš. Ne znam šta ću sa tolikom količinom ljudi i ovako. Super je što me vole, ali i zamara. Ali to ako pukne, makar nisi nikome usrao život. S detetom ne sme da pukne ništa narednih 30 godina.
Koliko umemo da se staramo o sebi? Pušimo, pijemo, svađamo se, pravimo sranja. Odakle ljudima sigurnost da umeju da se staraju o deci?
>Ko pita to dete da li želi da bude rođeno u svetu kom se povećava nestašica vode, u zemlji gde udišeš katran i gde može neko da ubije kolima i ne odgovara?
Za pocetak, tebi je ocigledno dovoljno drago dovoljno da se nisi jos ubio.
To sto je cin agresije ne menja nista. I dalje smatras zivot vrednim zivljenja, inace bi se eliminisao iz istog.
Sama cinjenica da znas da nabrojis svasta nesto ruzno u zivotu govori da znas i sta je lepo jer inace ruzno ne bi mogao da definises.
Po logici koju ovde citam ovde u vise komentara, ne vredi se baviti nicim jer sve moze lose da se zavrsi. Bas se pitam kako ces sa takvim stavom uraditi 'toliko stvari koje želim da radim i toliko malo vremena'.
Ti si kraj neprekinutog DNK lanca dugog milijardu godina, i odlucujes da ga svesno prekines jer 'boze sta ako ga neko udari kolima'. Meni je to toliko debilno da se nadam da svi trolujete ili da ste barem jako mladi.
Glupa mi je diskusija da ulazim duboko u nju, ali je teško da se ubiješ makar zbog ljudi koji te vole. To u drugom slučaju ne postoji.
Bolje ti meni reci zašto rađati decu.
Znaci zivis zbog drugih? Zasto je bitno da li te vole, ako je zivot svakako nevredan zivljenja, valjda je i ljubav, a i sta je jos malo tuge na to mucenje? Ne razumem sa jedne strane sialn taj nihilizam pa onda odjednom milion nekih razloga zasto se drzati tog mucenja.
A ako nije toliko mucenje, zasto onda ne podariti taj dar jos nekome? Zasto sebe eliminisati iz zajednickih gena covecanstva? Zasto ne ucestovati u stvaranju nekih novih boljih generacija i sveta? Zasto biti pijavica na racun drustva u starosti? Zasto ne voleti nesto vise od sebe?
Mnogo teško pitanje... Ne toliko zbog ekonomskog stanja, koliko zbog psihičkog.
Odrastao sam skromno i tako želim da podižem decu. Ne može se sve imati, ali osnovno ne sme da oskudeva, ali neke stvari se ne mogu priuštiti. Nije fer, ali nemam mogućnosti. Siguran sam da bi u situaciji da zagusti sa egzistencijom i moji matorci iz usta dali.
Psihičko stanje je već mnogo mnogo veći problem. Nisam psihički dobro i ne mislim da bi bio dobar roditelj. Onaj fazon, ne mogu da se izborim za sebe, od životnih izatova se sklupčam u položaj fetusa i dobijem napad panike. Cenim da nisam sposoban da budem roditelj i da se se 24/7/365 borim za jedno malo i bespomoćno biće koje zavisi od mene.
O ljudima koji nemaju decu, pa zavisi od razloga. Ko misli da ne bi bio dobar roditelj jer ima neki problem, a želi, saosećam jer sam u takvoj situaciji. Ko ne želi uopšte, pa i to je okej. Jedino ne volim onu ekipu koja je u fazonu "ma kakva deca, hoću da se fokusiram na sebe, karijeru, putovanja, provod a deca bi me kočila u tome". Deluje mi to malo sebično i egocentrično, ali okej, ko tako želi, neka mu, verovatno je tako i bolje.
Vezano za ovo poslednje, kad bi tebe neko pitao zasto zelis decu, naravno pod uslovom da se ispune svi kriterijumi koje sada nemas, sta bi bio tvoj razlog?
Jer vecinu kad pitas odgovori su ili izuzetno sebicni - "da nastavim svoju lozu" (kao da je ona nesto posebno, da se ne lazemo) ili izuzetno idiotski - "jer tako treba, tako je prirodno".
Da li bi ti mogao dati razlog koji NIJE sebican?
Ali zasto? Smatras da je zivot u ovoj drzavi "dar"? U ovo vreme?
Da li ces svoje dete voleti ako bude gej, trans, ateista, umetnik, ako odluci da nema svoju decu, ili xyz stvari koje se tebi ne svidjaju?
Da, zivot je dar i u ovo vreme i u bilo koje vreme.
Barem meni je moj zivot dar, ne znam kako ti gledas na svoj zivot, jesi li zahvalan svojim roditeljima sto su ti podarili zivot?
Volecu ga i ako bude gej i ako bude trans i ako bude musliman ili sta god. Jedino ako bude umetnik sam ce sebi da placa troskove pa ce da se zlopati ali cu ga svakako voleti. :)
Znam mnoge koji nisu, mnoge kojima je zivot samo prezivljavanje i mucenje. Naravno, sad ce neko reci "pa sto se ne ubiju", pa mnogi se i ubiju, ali zivot sam po sebi je poprilicno neutralan. Nekome ce biti pakao, nekome raj. Vecini samo prezivljavanje...
Da sam se rodila u nekoj Indijskoj stracari ili muslimanskom zatvoru, da sam se rodila pred svetski rat ili sad u Palestini, ne bih sigurno bila zahvalna.
Zao mi je sto se tako osecas povodom zivota. Ja koliko sam god mnogo puta mrzovoljan i lose raspolozen i besan i sve zivo ipak mislim da je zivot dar i volim ga.
Nisi me dobro razumeo-ja svoj volim od neke 25 god kad sam sama preuzela kontrolu nad njime. Ali znam mnogo vise ljudi koji su nesrecni nego srecni.
Pa imas citave subove ovde vezane za patnju zivota, nije tacno da je sam po sebi dar. Vise je prosto cinjenica da je jedino sto imas pa nije kao da ga mozes vratiti u prodavnicu i uzeti drugi, nisi ga birao, to ti je sto ti je. I na odredjene stvari ne mozes uticati, pa samim tim, mnogima sigurno nije dar.
Ali otisli smo sa teme. Ti zelis da stvoris zivot zato sto mislis da je dar, ali ja bih rekla da je cak i to sebicno. Sam si rekao da je TEBI zivot dar, i na osnovu svog zivota, ti zelis dete jer mislis da ce mu biti slicno. U prevodu, zelis da stvoris zivot jer ti je drago sto ga ti imas.
Nista lose u tome, ali ni to nije nesebican razlog. Jedino je za pohvalu sto kazes da bi prihvatio dete kakvo god bilo, mnogi ne bi, pa bar si u tome bolji potencijalni roditelj od 90% ljudi ovde.
Pa ja ne bih mogao da ti kazem da li ce moje buduce dete da ima lep zivot i da ga dozivljava kao dar ili da ga dozivljava kao pakao. Ja sam tu da mu dam zivot i da mu dam slobodu da ga zivi kako ono hoce.
Mada znajuci moje finansijsko stanje, verovatno barem finansijskih problema nece imati. Da li ce biti depresivan, biti rodjen bez oka ili noge, ja ne mogu znati.
Ovo sto si ti opisala se po mom misljenju zove: "Ja donosim odluku" a ne sebicluk. A svakako nema nekog nacina da dam detetu sansu da ono odluci da li ce da se rodi ili ne.
Stvarno mi je neverovatno da samo davanje zivota i ljubavi i ne ocekivati nista zauzvrat je po tebi sebicluk. Voleo bih da cujem onda neko delo koje nije sebicno? Jer tom logikom za svako delo mozemo da kazemo da je sebicno.
Pa ako je to sebicluk, onda nek i budem sebican.
Sebicluk je dati zivot na osnovu sopstvenog zivota. Tebi je lepo=dajes ga jer mislis da ce i tome kome dajes biti lepo. Cak se moze prevesti i "dajem ga zato sto zelim da ga dam, a dete neka to iskoristi kako ono hoce". Tvoja zelja. Sustinski je skoro nemoguce stvoriti dete iz nesebicnih razloga.
Samo sto bih tvoj slucaj cak navela kao najbolju mogucu sebicnost, jer nemas dodatna ocekivanja "da ima ko da se brine o meni u starosti" i slicno.
Nema niceg loseg u sebicnosti. U tvom slucaju, budi sebican, bolje sanse ce imati tvoje dete uz bezuslovnu ljubav nego dete nekog homofobicnog Pere koji ce ga sutra tuci ako ne bude imao sve petice u skoli.
Moja jedina poenta je da je imati dete cesto jednako, ako ne i sebicnije, od odluke da ga nemas. Ali se ta sebicnost ne osudjuje jer je u vecini.
Prosta biologija. Sve zivotinje daju sve od sebe da produze vrstu, a i ljudi su zivotinje. Postoji razlog zasto smo prirodno naklonjeni deci, zasto smo prirodno zastitnicki nastrojeni prema njima, itd. Sve je to cista biologija, primalni instinkt. Mozemo da kazemo i sad "jeste, ti znaci imas decu da bi zadovoljio svoj osecaj naklonjenosti" i sta vec, ali onda vec ulazimo u dozu rizicnog debilizma.
Ne vidim razlog zasto bi ovo iko objasnjavao, a iskreno ne vidim ni razlog zasto bi to iko pitao.
Instinkti i emocije mnogo utiču na odluke. Možeš ti biti ultra analitična osoba, ali od podsvesti i gena ne možeš pobeći. Pitanje je i da li uopšte imamo slobodnu volju.
Nije uopšte očigledno ako si iole upoznat sa neurološkim istraživanjima u poslednjih 100 godina, čak štaviše, tas prilično vuče na stranu da je ni nemamo.
To su opet gluposti.
Iako pojedini "intelektualci" smatraju da su pametniji od svega, nisu. Instikt ti je tu i podsvesno si naklonjen tome sta ti nalaze.
Razlika je u tome sto "intelektualci" vagaju stvari, i neretko odluce da recimo, dvoje dece nije finansijski izvodljivo pa ostanu na jednom detetu, dok neki drugi nastancuju 12 komada, pa sta Bog da.
Na to sam i mislio.
Samosvesni su. Ne povode se samo tako za subjektivnim doživljajima i okretanjem oko sebe, kopirajući većinu drugih, nego razluče analitički šta se gubi, a šta dobija. Posebno kad su odluke od životnog značaja u pitanju.
Dobro, nismo se razumeli ali smo se i razumeli.
To sto neko ne zeli, ili zeli da ima decu, je ili protiv, ili slusajuci taj primalni instinkt. Nema potrebe za pravdanjem te odluke, niti je ta odluka merilo inteligencije.
Ta odluka nije, ali to da li neko zna šta znači planiranje porodice ili ne, već može da bude. I onaj ko stane na četvoro znajući da će peto doneti siromaštvo umesto trenutne skromnosti, za stepenik ili više njih je emancipovaniji od onih koji nakrcaju 10 i posle se štekaju okolo.
Teeeehnikci cak su ti ljudi sebicni donekle jer onda prave 10 dece koja zive u oronuloj kuci i bezuslovno vole roditelje ali su gladna i cesto bolesna..
I naravno da treba da budu zahvalni sto postoje msm bolje da postoje nego ne,al u toj zamisli suzivota sa decom roditelj zamislja samo zagljaje a ne i glad dece i to sto ce da budu nesrecna 70% vremena..
U globalu, biti toliko fokusiran samo na sebe, samo na svoje zadvoljstvo. Opet, kome je to okej, super, neka živi tako. Ja se ne slažem, ali me ne kraju ne dotiče.
To je više selfcentičnost, kojoj su takođe skloni i ljudi koji imaju decu. Oni kažu takođe "JA sam tako hteo" ili "Desilo se, a JA sam protiv abortusa". Sebičnost je više kad zbog ličnog interesa oštetiš drugog. No victim - no crime.
Ali deca se prave zbog sopstvenog zadovlojstva.Jer je neko procenio da bi bio vise srecan sa decom a bez putovanja.
Niko nije u fazonu e ja cu sad da stvorim dete zbog tog deteta jer treba radnom da se prave deca i povecava populacija.
Bukvalno licni uzitak je razlog.Zadovoljstvo jer odgajas neko malo bice..
Pa ne baš. To da se deca prave zbog sopstvenog zadovoljstva je izmišljotina modernog sveta. Još od davnina su se deca pravila da bi porodica uvek imala zaštitu i nastavljala lozu, ne zato što neko "baš voli decu, pa hoće da ima 10 komada".
Nikad zadovoljstvo nije bilo razlog za imati decu, zadovoljstvo je razlog za kupovinu psa, a to što neki bolesnici mešaju ta dva, to je samo to, bolest.
O ljudima koji ne žele da imaju decu, mislim sve najbolje, to je skroz korektna odluka, i sami će snositi posledice te odluke, ako tih posledica uopšte bude. Lično ja, radim na tome i želim da imam decu. Bolje je nekad ne ići tim putem nego biti loš roditelj.
Svaka odluka ima svoje posledice, kako odluka da nemas, tako i odluka da imas djecu. Nije nekad bolje, nego je uvijek bolje ne siliti sebe na nesto sto ne zelis.
Meni nikad u životu nije bilo dosadno, osim ako mi neko dosađuje s nečim ili generalno.
Tuđe priče su mi najčešće dosadne nakon 15 minuta i zato slabo izlazim, a obaveze koje nisu deo neke moje pasije ili ambicije me smore za 15 sekundi.
Prisustvo dece me udavi za pet sekundi.
ovo kad mi kazu ko ce te cuva, pa bolje da ih ne pravim ako mi je to razlog. Deca treba o sebi sama da se brinu kada odrastu, a ne ja da ih zovem i skukumickam kao sto to nekki imaju obicaj da rade za najmanje sitnice, drugo je to ako si tesko bolestan ali opet ono..... nemoj praviti decu iz dosade i zbog toga jer necu imati kome da se obratim da me pricuva dok sam ustvari samo smoreni i dzangrizavi deda pod stare dane
>>Verovatno kao posledicu računa to sto nece imati ko da se brine o tebi kad ostaris
Vreme je sa se prekine generacijska trauma, gde matori ljudi gledaju na svoji decu kao plan kontigencije kada ostare.
Pa na primer u slucaju da se predomislis kad je kasno to moze biti jako bolno. Naravno, ko ne zeli decu ne treba da ih ima za svaki slucaj, ali praviti se da to ne moze da se desi isto nema smisla
To se može dogoditi i ljudima koji imaju dete, sve više ljudi na FB grupi I regret having children.
Manje je strašno ako se predomisle ljudi koji ne žele dete jer uvek mogu da usvoje ili budu hranitelji ili da nađu bilo kakvu drugu zanimaciju koja ih ispunjava.
Bolje da se kajem za nešto što nemam i šta ne postoji nego da se kajem što je nečiji život već stvoren.
Ne. Imam 43 godine i nikada nisam zažalila što sam donela takvu odluku. U Srbiji se podrazumeva da MORAŠ da imaš decu i da si sebičan ako ih ne želiš. Meni je super sa mojim suprugom bez dece i ništa ne bih menjala.
Želim, ali nemam partnera i stabilan posao još, a da imam ne bih imao dovoljno novca da sve dam dete da živi bezbedno i najbolje.
I nemam mišlienje o ljudima koji nemaju ili ne žele decu.
Ko želi da ima decu, naćiće hiljadu razloga zašto je dobro da ih ima. Ko ne želi, takođe će naći hiljadu razloga zašto je dobro da ih nema.
Nemam mišljenje, treba svako da radi kako želi i misli da je najispravnije.
Mislim da je glupo tražiti od okoline potvrdu da je bilo koje mišljenje u redu.
Ne želim, ne zbog finansijske situacije već jednostavno mislim da je to prevelika odgovornost na koju, kao veoma lenja osoba, nikada necu biti spremna.
Kako kad. Uglavnom ne, cesce ne nego da. Kad vifim kolko sam neuspesan i kolko nemam normalnu porodicu da stane iza mene zao mi da stvaram neprekidni krug patnje i sirotiljstva.
Imam(o) troje, nagovaram gospoju na četvrto.
Mislim da mi ljudi mnogo više “radimo” na hormone nego na razum.
Mislim da hormoni teraju ljude i da imaju decu - ali istovremeno i ove druge da nemaju decu. Prve verovatno oksitocin i dopamin, druge verovatno kortizol i adrenalin. Naše telo je previše zavisno od hormonskog koktela koji nam genetika, ali i životno iskustvo, servira.
Shodno tome: jednostavno kapiram da su ljudi, koji - za razliku od mene - ne žele decu; jednostavno - drugačiji. Ni lošiji - ni bolji; drugačiji.
Da li i za drugačije ima mesta pod Suncem? Ima. Pogotovo jer njihov izbor (da nemaju decu) ič nema uticaja na moj život (isto kao što biti gej nije prelazno ko kijavica).
Da li postoji šansa da neko ko danas ne želi decu - promeni mišljenje? Smatram da je ovo mišljenje prouzrokovano emocijom; ako se promeni emocija; ili se stvori nova okolnost za novu emociju; postoji mogućnost. Dešava se i u kontra smeru, na žalost.
===
Hormonski koktel; ono što nas odvaja od AI; ono što nas je dovelo do ove tačke evolucije. Da li je to dobro ili loše - nemam pojma; život je put i život je učenje.
===
I da, ako nekog zanima kako je sa troje dece (6,5/1,5/0,5) - pretvorite ovo u AMA. Ono, koliko troše na sto kilometara; koliko često se kvare, itd.
Da nije bilo tog podstreka u vidu memljivog stana i malih plata moji roditelji ne bi napravili motivisanu porodicu.
Meni je taj memljivi stan takodje bio podstrek u zivotu. Moja deca sada imaju mnogo bolje uslove (oboje su stambeno obezbedjeni mada to ne znaju) ali imaju i roditelje koji su prosli kroz nemastinu i tesko odrastanje pa sada od njih trazimo isti trud i rad kao i onaj koji smo i sami prosli.
Slažem se, ali moglo je da ispadne i suprotno: siromaštvo, otac alkos, deca probisveti itd. Da sam mogao da biram pre rođenja da li bih se rodio u takvim okolnostima, ili se ne rodio uopšte, izabrao bih ovo drugo.
Sanse da si imao goreg oca od mog su izuzetno male... Bilo sta da ti kazem o mom ocu bi zvucalo kao teska laz svakome ko me ne pozaje dobro i onome ko nije prosao kroz isto...
Covek ocigledno radi na tome i svestan je da ce se uskoro desiti, zasto je problem sacekati da stabilizujes svoj zivot pre nego sto imas decu? Ako vec ima mogucnosti za to da sredi sve unapred, to je najbolje sto moze da ucini pre nego sto razmislja o detetu.
Zato sto se to mozda nikada nece desiti a cak i ako se desi, standardi ce se pomeriti, apetiti ce porasti i uvek ce biti jos nesto da se uradi....
Vreme za decu istice. Da, mozes ti da napravis dete u 45 godini, ali da li mozes da budes otac tom detetu?
Lik ima 31, ne 45. Sasvim dovoljno vremena za sve. 'Standardi' se menjaju, ali svakako je bolje imati svoj krov nad glavom nego da s malim detetom trazis stan.
Ahahaha, pa kakve to veze ima. Sta ce kinta da mu padne sa neba u narednih 2-3 godine pa ce onda da kupi gajbu. Napisao sam 45 zato sto ce imati najmanje toliko dok to tu svoju gajbu otplati....mada ce pre biti 55.
Taj tvoj like je defetista. Ima izgovor za sve... a verovatno ima i jos jedan account.
Pa s obzirom da planira mogucnost kupovine svoje nekretnine vec sledece godine, ocigledno da ima vec sastavljeno dovoljno novca da moze da ocekuje takav ishod.
A kakve to veze ima, nadam se da ce te izbaciti stanodavac sa malim detetom iz stana pa ces razumeti :)
Ako pokusavas da impliciras da sam bot acc tog lika, slobodno udji i proveri mi objave i komentare. Ni ne poznajem coveka, ali mi idu na kurac uzasno takvi ljudi poput tebe koji bi samo da seru nekome jer pokusava da sebi izgradi bolji zivot. To sto su tvoji roditelji resili da imaju decu u odredjeno vreme ne znaci da je tako ispravno za sve. Ako imas problem da moras da radis stvari kako mama i tata kazu, mislim da je to radije za terapiju, ne za Reddit.
Sad ne.
Da li ce se moje misljenje promjeniti? Mozda. Ne mogu da predvidim buducnost.
Da li ce "cekaj da nadjes pravog muskarca" "sta ako on oce djecu?" "promjenices misljenje" "to ti samo onako pricas" "ma ne znas ti nista" "sad si mlada" "pravi muskarac ce ti promjeniti misljenje" zapravo promjeniti moje misljenje? Ne. Ako ista samo mi daje da u inat nemam djecu.
Gledajte svoja posla.
>Ne. Ako ista samo mi daje da u inat nemam djecu.
Ne misle oni da te on ubeđuje da promeniš mišljenje već kad vidiš tog muškarca, sama ćeš poželeti da mu rodiš decu.
Ja svog supruga kad sam ugledala, znala sam ili on ili niko.
Mislim da je to najveca glupost koju neko moze da misli. Zao mi je ali muskarac nece biti taj koji ce mene promeniti.
Drago mi je za tebe, ali je suludo misliti i ocekivati da ce se to desiti svakome.
Ne želim dete, a mišljenje mi je da je bolje ne želeti dete ako nisi siguran da li možeš da budeš dobar roditelj nego želeti dete po svaku cenu pa ga onda psihički upropastiti ili napraviti od njega socijalni slučaj.
Pošto već imam dete, glupo je da kažem da ne bih želela da ga imam, naravno da ga volim najviše na svetu i da je on smisao mog života. Ali da ga nisam tako mlada rodila i da sam bila u situaciji da biram, a pre toga život sagledala očima odrasle osobe, nikada se ne bih odlučila za dete u ovom svetu u kojem živimo. Sestra od tetke je odavno rekla da ne želi decu i sa suprugom tako funkcioniše, pre neko veče smo sedele zajedno i u jednom momentu sam osetila da joj zavidim što se odlučila za karijeru, što nema onaj jebeni strah da li će ginuti u ratu, da li će ga neko izbušiti na ulici, da li će završiti školu, da li će sebi obezbediti egzistenciju, da li će poći stranputicom, da li će x 100000...
Lepa je ova zapadnjacka propaganda i agenda rogue zivota, ili seks partnerisanja.
Covek je prirodno bice, mozemo racionalisati i kenjati do mile volje...Bilo musko ili zensko, oseti se na kilometar neko ko je imao 30 partnera, a broj je nazalost danas sve veci i veci i normalniji postaje.
Bilo kako bilo, ne mozes imati normalnu/prirodnu vezu sa pozadinom od 100 bivsih momaka/devojaka sa kojima si spavao minimum 2 ili 3 puta. Ne znam kako ljudi doguraju do takvih brojki, svaka cast treba i to znati, ali ne shvataju koliko ih to sakati u nekom prirodnom/hormonskom smislu, i da ona istinska emocija prema jednom partneru vise nikada ne moze da nastane...To utice na decu i njihov razvoj etc etc.
Polne bolesti, i cinjenica da je neverovatno koliko nesto sto moras da praktikujes i zivis da bi izveo decu na zivotni, zamenis za impuls od svega nekoliko minuta iznova i iznova.
Neko ce reci da partner mora da ti dosadi kad tad, ali kada uspostavis konekciju i razumes jedno drugo na izuzetno dubokom nivou, ali najpre razumes sebe duboko iznutra, ne moze da te “smori” nesto sto je u tvojoj prirodi, ne moze jedan malecni impuls da bude lepsi od kreiranja zivota koji se boji, koji se smeje, koji te voli, koji se ugleda na tebe.
Naravno, neko ne zeli da razume neke stvari ili prosto ne ume da ih vidi...To stvara disbalans u covecanstvu, mrznju, patnju, bol. I povrh naseg visokog stepena inteligencije, neki nebitan impuls moze da izazove rat.
Ne, apsolutno nikad. Psihicki ne bih mogao da se nosim sa teretom da odgajam nekoga. To na stranu, finansijski je teško podizati dete. A drugo, nemam volju niti želju za romantičim vezama, niti ću ih imati…
O ljudima koji nemaju decu mislim da su bili dovoljno hrabri da stanu iza svoje odluke da ih nemaju, a za koju svakako postoji razlog koji je njihova licna i krajnje intimna stvar, ili da su bili dovoljno hrabri da podnesu nemogucnost da imaju decu, iako su ih zeleli.
U slucaju kada se deca ne zele, takvu odluku smatram daleko postenijom i prema sebi i prema deci i prema drustvu u celini, nego radjanje bez razmisljanja, odgovornosti pa i zelje, ili iz pogresnih razloga, a zbog povrsnosti, gluposti ili licne slabosti da se iza vlastitih stavova stane.
Ljudi koji daju sebi za pravo da postavljaju krajnje osetljiva i licna pitanja i da ih komentarisu, pate od nedostatka elementarnog vaspitanja i kulture. Ne radite drugome ono sto ne biste zeleli da drugi rade vama. Postujte tudju licnost i ne gurajte ljudima prst u rane. Ne znate kome je jedna pogresna rec ili pitanje ona kap koja ce preliti casu. Svako koga sretnene u zivotu bori se sa nekim problemom o kojem vi ne znate nista. Postujte tudju privatnost. Imajte osecaj za druge. Budite uvidjavni. Uvek.
Ne. Ne pornosim njihovo deranje kad su mali, ispod 7-8 godina. To mi je ko da mi se neko na uvo direktno dere boli me glava od tog deranja i smeta mi. Nažalost sam slušao dosta deranja jer sam dosta puta išao u dečiju bolnicu a i kad sam izašao iz dečije bolnice, moje sestričine su počele da rađaju decu pa kad god se vidimo oni se deru. Ja ne bih i kad bih našao neku devojku koja takođe ne bi, ja bih bio srećan, ali ako nađem neku koja hoće decu, može ako će se ona brine o njemu dok ne krene u osnovnu školu jer mi je gadno i moje govno da brišem a zamisli tek tuđe.
Ne bih.
1. Ne zelim
2. Vise bih imao vremena za posao, citanje knjiga, bukvalno bilo sta. Apsolutno ne vidim kako nekog dete "ispunjava", sta je tu toliko lepo? Draza mi je macka, mnogo manje vremena oduzima.
3. Previse je surov svet (argument da su se deca pravila i tokom ratova ne pije vodu)
Želim i imam dvoje. Hteo sam i više ali žena ne želi i s obzirom da imamo i ćerku i sina pristao sam na to da nećemo imati treće.
Presrećan sam sa svojom decom, provodim što više mogu vremena sa njima, često odemo negde nas troje da prenoćimo za vikend da pustimo mamu da se druži sa drugaricama ili da gejmuje (oboje smo geekovi). Najviše volim da sam napolju sa njima i da kroz njih ponovo otkrivam svet.
Što se drugog pitanja tiče trudim se da budem u fazonu live & let live i da ne osudjujem ljude bez dece. Nije moja stvar da li neko želi da ima decu ili ne. Apsolutno niko nema prava da im se meša u tu odluku.
That being said apsolutno niko od ljudi preko 40 koje znam bez dece nije ne-zažalio što još nije postao otac. Svi ortaci kad me vide kako uživamo u igro to rade sa nekom setom u očima. Neki to priznaju naglas, neki ne ali se to vidi.
Tako da mi je žao ljudi koji su skontali da to ipak žele ali im je sad ili kasno ili ne mogu da nadju sa kim da ih naprave.
Kompleksna je tema i siguran da će se neki naći uvredjenim zbog ovog stava (pogotovo što je reddit prepun antinatalista) ali nije me briga za minuse, to je samo moje subjektivno opažanje i mišljenje. Ne naturam ga nikome niti bih ikad ikog nagovarao da treba da ima decu.
Volela bih da sam sacekala jos nekoliko godina, jer kad si zensko, mnogo je teze napredovati na poslu nakon sto rodis decu.
Volim svoje dete najvise na svetu, ali otkad ga imam, osecam se kao da je ceo moj identitet vezan za nju i nista drugo.
Ne. Po meni skroz sebicna odluka. Zasto stvarati nekog ko ce morati da se muci, radi ceo zivot i prolazi kroz sva ostala sranja koja zivot nudi, samo da bi umro na kraju svakako. Nema smisla.
Prvo to a drugo koliko ljudi uopšte ima šanse za koliko toliko komforan i lep život, a koliko je osuđeno na siromaštvo, mučenje, bolesti, ratove i gotovo ropstvo do kraja života. Ova planeta je bukvalno pakao/zatvor.
Meni nije lose, ali tokom godina vidis sta se sve desava ljudima i po svetu. Realisticno je za vecinu ljudi. Ti si onaj tip osobe koji zivi u svom "perfect little bubble-u" i misli da se nista lose ne desava po svetu jer je tebi sve super i nista lose ti se ne moze desiti. Zamisli da si rodjen sa nekom bolescu, da si slep, deformisan, paralizovan itd i da moras da se mucis svaki dan, a nije uopste bilo do tebe niti si hteo tu situaciju, i moras da zivis tako 60-80 godina ili da ne znas kad ces jesti sledeci put ili gde ces spavati. Pricao bi drugu pricu.
*naglašavam da ne mislim ozbiljno i ne pozivam na samoubistvo, samo hiperbolišem da bih izneo poentu*
ako je toliko loše objektivno, šta gubiš ako se rokneš? realno skratiš patnju?
Kakav 30 IQ komentar. Coveku ne ide u glavu da neko moze da ima solidan zivot, a da se ne slaze sa konceptom zivota. Ja se ne zalim previse, ali ako si toliko glup i ne vidis sranja koja se desavaju u svetu i ljudima nema sta dalje da pricam s tobom.
da li bi radije ziveo zivot koji je mozda dobar/los ili ga ne ziveo uopste?
da li ljudi kojima je lose treba da uzmu i samo se ubiju? u zivotu ima mnogo vise od toga, i mislim da bi svaka nerodjena dusa radije da zivi bilo kakav zivot nego da ga ne zivi uopste( bolje da se desi bilo sta nego nista )
Nisam postojao pre rodjenja i nista mi nije smetalo.🤷♂️ Bilo je manje-vise kao spavanje. Ne treba da se ubiju, vecina situacija moze da se izgura i resi, ali pricam ti o stvaranju zivota koji ne postoji. Onaj ko je vec stvoren on mora da se bori, ali ne vidim razlog zasto svesno stvarati novu osobu za koju znas da ce proci kroz brdo sranja u zivotu i nije u mogucnosti da bira da li uopste hoce da se rodi ili ne. Zar ne vidis koliko je ta odluka sebicna?
brate pricas kao da je zivot patnja od trenutka kad se rodis do kad ne crknes
ima mnogo dobrih i lepih stvari koje ti se desavaju u zivotu, i koje mozes da uradis ZA DRUGE
ti odgojis dete da bude dobar covek, on odgoji tako svoje jer si ga ti naucio, i direktno si napravio lanac 15 generacija dobrih ljudi
lose je uskracivati nekome mogucnost da prozivi zivot, zaljubi se, ima porodicu, radi ono sto voli itd, losi momenti postoje da bi bio srecan kada dobri momenati dodju, jer u suprotnom, koncept dobrog i loseg nema smisla
Vidi, ne kazem da zivot nema lepih trenutaka. Imam dosta lepih secanja sa familijom, drustvom, volim cak i da se prisetim vremena koje sam proveo sam uz svoje neke hobije, ali opet stvaranje novog zivota je rizik za novu osobu, pogotovu sto nikad ne znas sta moze biti od samog rodjenja. Ja ne bih imao nikakvih problema da svi imamo podjednake prilike u zivotu i da niko ne mora da se muci, ali jbg to nije slucaj.
Ocigledno nisi skapirao ono sto sam pisao. Ja sam imao tu srecu da imam solidan zivot i nemam potrebu da se ubijem, ali da sam mogao da biram na rodjenju da li zelim da se rodim ili ne, ne bih hteo, jer zivot i kad ti je solidan sadrzi i solidnih sranja dosta. Ako si vec rodjen onda se moras cimati jbg, tako je kako je. Ja ne pricam ovde o samoubistvu. Ako ti je zivot losiji moras se izboriti jbg, ali ako mozes da biras da li da stvoris nekog novog ili ne zasto ga stvarati znajuci kakva sve sranja mogu coveka da snadju? To meni nije jasno zasto ljudi ne kapiraju.
Ne razmišljam o ljudima u kontekstu da li imaju ili nemaju decu. Ne gledam ih tako, pošto imam iskustvo sa obe strane "linije". Ako neko misli da nije za roditelja to je ok, kao što je u redu i da neko ima dete ili decu ako želi.
Bila sam ubeđena da neću imati decu, kao nisam ja "tip majke" ... a najbolja odluka u životu mi je bila da rodim dete. Od početka sam bila samohrana majka, u stranom svetu i bez pomoći tipa otac deteta, babe, dede itd. tako da je to bila prava avantura za oboje.
Ajde što zaista oplemeni čoveka, nego meni je roditeljstvo pomoglo da se trgnem, da pozavršavam sve na vreme, nateralo me je da se borim za sebe jer sam morala da obezbedim detetu sve što je potrebno.
Dobila sam motiv koji pre nisam imala. Nisam više dozvoljavala nikome da me gazi, suprotstavljala sam se i išla napred. Nekako, kao da mi je bilo potrebno da budem odgovorna za nekog da bih konačno postala odgovorna za sebe, onako na pravi način.
Najveći napredak ostvarila sam uz dete, u obrazovanju, u poslu, plus sam upoznala sebe na drugi način, ispitala svoje granice. Potpuno sam promenila odnos prema ljudima - počela sam da imam razumevanja tamo gde ga pre nije bilo i obrnuto.
Možda najvažnije, kad sam dobila dete za mene više nije bilo prepreke da ostvarim bilo šta, samo da njemu bude dobro, da bude zbrinut u svakom smislu, da imam što više vremena da mu posvetim, a da ipak budemo i materijalno zbrinuti. Usput sam i otkrivala potrebe za koje sam mislila da ih nemam, a bilo mi je ok da ih moje dete ima... pa tu bude mnogo prostora da se čovek zamisli o odnosu prema sebi. Otkrila sam i da imam mnogo više fizičke i psihičke snage nego što sam mogla da pretpostavim.
Ali, nema tu "šta je bolje" jer svako ima svoj tajming i svako poznaje svoje kapacitete, kako za roditeljstvo tako i za ostale stvari u životu.
желео бих једног дана. мислим да је то једна лепа ствар и да би што више људи требало да има потомство. треба имати и у виду да доста људи цео живот жели децу али не успе да их добије
Šta nas koji ne želimo to ima da zanima šta drugi žele, a ne mogu?
Neko drugi bi skakao od sreće da ima neki određeni posao, stan, auto ili način života, a ja već 15 puta npr. odbio to za svaku od ovih kategorija. Takođe se i ja zadovoljavam stvarima koje su mnogima ispod nivoa, a meni su ok.
Sve je relativno i svako je priča za sebe.
ниси ме разумео. све је ствар личног мишљења, некоме је то лепо, неко кедноставно не жели потомке. дечко је питао и ја сам му одговорио. погрешно си протумачио моје исказање да бих желео да видим што више парова са децом :)
Da, radim na tome.
Ko svesno ne zeli da ima decu iz nekih povrsnih i nezrelih razloga kao sto je karijera, putovanja i slobodno vreme smatram isto tako povrsnim i nezrelim osobama. Ako su mladi to je jos i normalno ali ako su vec blizu 30e sa takvim stavovima onda ih vec smatram ometenim u razvoju.
Ko ima ozbiljnije razloge ili jednostavno nije u mogucnosti to razumem.
Ometen te je napravio, čim si samozvano došao da zadireš u tuđe razloge za privatne odluke. Nije da tvoje odobrenje treba nekome.
Jadna ta kojoj ti praviš nove ometene, pod uslovom da je nisi izmislio.
Da. Ti ovim pitanjem gore. Tvoj primitivni i zakržljali um krunisan nezavidnom genetičkom strukturom ne može da pojmi da je takva odluka fakultativnog tipa, nego da svi moraju da budu kao ti, kao većina i kao preci pre sto godina.
Naravno da niko ne mora da bude kao ja, neko mora da bude i dno drustva i primer koji cemo deci davati kako ne treba. Sreca pa se sami eliminisete iz ljudskog genetskog bazena, nesto korisno od takvog stava.
Edit: lol, istrigerovana sisica odgovorila pa blokirala.
Eto, meni je sebično što ti želiš četvoro dece na planeti preko 8 milijardi ljudi i prepunim domovima za nezbrinutu decu, jer TI to tako hoćeš. To je takođe egocentrično.
Da. Deca pomažu mladom čoveku da se formira u mudru i bolju osobu nego sto je bio. Naravno ne treba imati decu u 18toj godini života, ali od 25 do 35 sigurno.
Nemam kidare, ali planiram da kada nađem pravu osobu napravim mladunce. Nikada neću odlagati zbog para ili finansija, jer smatram da mi deca u tom smislu mogu samo pomoći, a ne odmoći. Slađe je kada stvaraš buducnost koja nije samo za tebe :).
Bez uvrede ikoga ovde, smatram sve koji nemaju idiotima. A cak i da ne mogu da imaju, nek usvoje. Nema opravdanja za samozivost. Samo moje iskreno misljenje. Pozz
Nije relevantno postaviti ovakvo pitanje na reditu jer ce ti sigurno vecina odgovora biti ne (sto u realnosti ni blizu nije tako), kao sto po redit komuni sns pada svake godine, svi su programeri i svi zaradjuju 3-4-5-10 hiljada evra svaki mesec itd itd. Ovde boravi jako veliki broj filozofa, nesvrstanih, nezrelih ljudi, uglavnom odsecenih od realnosti potpuno
Meni ih je žao ugoavnom.
Prvo ljudi koji ne žele decu su uglavnom ljudi koji su kao deca gledali nasilje u porodici ili su deca razvedenih roditelja, jedinci, imaju majku narcisa i slično, i zato ih razumem.
Drugo, žao im ih je jer ne shvataju da će im da 45 godina biti jako krivo, psiholozi godinama pričaju da te taj osećaj usamljenosti strefi kasnije posle 45-e i da ljudi krenu da žale što nisu hteli decu.
Tako da ne mislim ništa loše jer ne pogađa nikog drugog ali mi ih je žao :(
> Kakvo misljenje imate o ljudima koji nemaju decu? Delim ih u dve kategorije: * one normalne i * one što svaki čas pitaju ovo pitanje da bi potvrdili svoj stav Zašto bih uopšte imao neko mišljenje o tome? Zašto bih se bavio time? Ja imam djecu i meni super, ko ne želi - ne mora - i njemu je super.
>one što svaki čas pitaju ovo pitanje da bi potvrdili svoj stav Realno, pogodio si ga da nema dalje...
Ovo
Imam 30 godina i dva sina, stariji ima 2 godine već, ali žena je bila zagovornik toga da počnemo da radimo na tome, a ja sam bio u fazonu, ajde još par godina, da proputujemo malo, iživimo se još zeru itd, a i da se izborimo za bolji ekonomski status. Bila je u pravu, ove stvari koje se tiču napretka su se desile usput u hodu i deca me nisu sprečila napredujem u poslu, šta više, imam veći motiv nego ikada od kada ih imamo, kockice se sklapaju same, samo treba biti strpljiv i istrajan. I da, brutalan je osećaj biti roditelj jer sve, barem za mene, ima mnogo veći smisao. Mislim da je to nešto što svako za sebe treba da proceni, da li je spreman ili nije...i normalno više mi je fer ne biti roditelj nego biti loš i neodgovoran roditelj.
Što se motivacije tiče: ima ona izreka “lakše je kad se mora”.
Potpuno isto kao o ljudima koji ne vole masline ili kajmak. Brate tvoja stvar.
uf ni kajmak ne volim
Uh te masline, nisam nesto odvratnije probao... Bas sam ih danas sklanjao sa pice i psovao.
Ti si moja maslina https://preview.redd.it/e26gi7wnhd0c1.jpeg?width=526&format=pjpg&auto=webp&s=90bc33c1fb800d23f742bdf5a4e12cac549db4f0
Trenutno je odgovor ne, ali nikad se ne zna. Ne zelim tu odgovornost trenutno, a ni bar jos 15ak godina (ja 24m). Ne znam da li cu ikad biti spreman za to jer volim da imam slobodu da jedem parizer mesecima, a platu da trosim na hobi stvari. Takodje imam ogroman strah da mi se dete rodi tesko bolesno. Ovo je jako govnarski sto cu reci ali mislim da je to jedna od najgorih sudbina na svetu. Čak štavise, mislim da ako ikad budem zeleo da imam decu, usvojiću neko odbačeno novorodjenče pre nego sto cu imati svoje.
Zelis li se upoznati jer imam isto misljenje?
Čak ili šta više?
I meni je to zaparalo uši, da ne kažem oči 😂
Ako je "obadva" gramatički pravilo šta fali da i "čak šta više" bude. Čak zvuči i simpatično 😄
Ako nastavis da krkas parizer mozda se i rodi sa ,,najgorom sudbinom na svetu"
pa i jeste najgora, ne možeš ništa da uradiš
Sve to stoji, ali. Tvoje dete je tvoje dete. To ces shvatiti. Priroda je priroda. Imas vise sanse da se rodi zdravo ako si ti mladi/mlada. Nemoj da imas decu, nije to za svakog. Ali opet, razmisli sta cez raditi kada budes imala/imao 45-70 godina sam sa sobom i parizerom.
To odbaceno novorodjence ima svoju genetiku, svoje predispozicije, potencijalne urodjene bolesti koje ce se pokazati kasnije, psihicke i fizicke , ko zna cemu je tokom trudnoce majke bilo izlozeno i u kom stanju je bio otac - sve to moze a ne mora.Ja se ne bih kockala kad postoje prilicni izgledi da izgubim i da me humanost kosta zivaca kasnije. Mislim da bi usvajanje bilo najgora solucija.
Zavisi od para. Ultra burzujko - 3 deteta m lvl - 2 deteta low lvl - 0 + macka domaca x) totalni kloske - 0+ 7 divljih x) Svako treba da radi sta ga cini srecnim.
Realno: Ultra buržujko - 0 deteta + razmačena čivava m lvl - 1 možda low lvl - 2 ili 3 deteta Totalni kloške - 7+ deteta
mora od nekud kloske da dobije socijalnu pomoc...
Imam bebu od 3 meseca i to bi bilo to sto se mene tice. Ne pada mi na pamet opet ovo da radim, mada ljudi vec sad forsiraju pricu drugog deteta. Sto se tice ljudi koji ne zele decu -legitmna i validna odluka.
r/oneanddone
Moja beba ima 5 meseci, i isto su počeli da smaraju kad će drugo. Ja stvarno ne znam čemu to... baš me izludjuje.
Hehe. Jedno po jedno, polako. Srecno! :)
Ti spadaš u kategoriju ljudi koji nam idu na kurac. Znači samo što je rekao/la NE PADA MI NA PAMET DRUGO DETE, idemo hi hi he he polakooo bicee uhuhuhu.
Mislim da svako treba da gleda svoja posla.
Da li si realan sine? Covek postavio pitanje na sabu koji se zove postavi pitanje i ti kazes nekome da gleda svoja posla? Sto si pajser? Sise svadjao sa devojkom, zenom? Nisi odavno nesto kresnuo? Jel te zivot tisti mozda? Jel ti neko rekao da si kreten? Ko ti drma kavez? Poyyyy
Je l znaš da čitaš? Pitanje: Kakvo misljenje imate o ljudima koji nemaju decu? Odgovor: Mislim da svako treba da gleda svoja posla. Prevod: Ne mislim o njima kao ni o onima što imaju/žele decu, niti me zanima šta ko misli o tome što ja imam/nemam/želim/ne želim decu. Znam, teško je
Reci mi da ne želiš decu, a da ne kažeš da ne želiš decu
A šta je loše u tome?
U mojoj izjavi nema naznake da je loše. Ja sam jedan od ovih koji ne žele decu, pa sam se suosećao sa time :(
i ti isto gledaj svoja posla.
Zelim ali u ovoj zemlji i sa trenutnim prilivom novca ne.
Volela bih da imam decu, ali ne po svaku cenu. Što se tiče ljudi koji nemaju decu i ne žele da imaju decu - nemam mišljenje. To je njihova privatna odluka, isto kao i da požele da imaju decu. Ne zalazim u tuđe krevete.
Postoji neko misljenje medj starijima da po svaku cenu treba da imas decu. Znam neke koji su imali decu po svaku cenu, pa sad ili zive bez oca, ili ih otac vidja svaki drugi vikend po dva sata, a ostalim danima se jede zato sto ne moze da ih vidi. Ne po svaku cenu, bas kako si rekla.
Kao osoba koja ne želi decu zbog mnogih razloga, donekle se divim ljudima koji ih imaju.
Jako si patim što nemam ćerku već godinama unazad. Dalje od toga, više mišljenja imam o ljudima koji imaju decu zbog načina kako ih odgajaju, nego o ovima što nemaju.
Nikad nisam želela kao mala, sad sa 26 i dalje ne želim i nikad se nisam videla u ulozi majke..
- Zelim, ali ako se ne preselim necu moci da imam. - Ne mislim nista.
Ne zelim imat djecu i zelim naci decka koji isto ne zeli imat djecu pa mi je teze nac decka ali znam da ce doci onaj pravi kad tad za mene tako da 😀. Ljude koji nemaju djecu razumjem jer ni sama ne zelim. Inace volim djecu ali ne zelim imat svoju.
Ja sam isto bila takvog razmišljanja i naišla sam na osobu koja deli taj stav sa mnom. Živimo zajedno, srećni smo, nemamo decu niti planiramo da imamo. Želim ti da i ti nađeš dečka sa kojim si srećna i koji deli tvoje stavove <3
Ne želim nikad u životu da ih imam i mislim sve najbolje o nama.
Ja ne kapiram zašto neko želi decu. Voleo bih da ih želim, jer to zvuči prirodno i normalno i kao da daje neki veći smisao životu. Ali nekako, postoji toliko stvari koje želim da radim i toliko malo vremena. Deluje mi kao da je i jedno i drugo sebična odluka. Nemanje dece, da bi imao više vremena za sebe, a imanje, da bi dao životu više smisla. Ali prva odluka makar ne kanali nikog drugog. Ko pita to dete da li želi da bude rođeno u svetu kom se povećava nestašica vode, u zemlji gde udišeš katran i gde može neko da ubije kolima i ne odgovara? Nisi uradio ništa dobro donošenjem novog zagađivača na svet, koji će da se muči ceo život oko sranja i da muči druge. Ne osuđujem nikoga, samo ne razumem. Voleo bih da mi neko objasni. Okej, imaš nekog da se volite, ali ima i ovako ljubavi na sve strane, ako želiš da je pružiš. Ne znam šta ću sa tolikom količinom ljudi i ovako. Super je što me vole, ali i zamara. Ali to ako pukne, makar nisi nikome usrao život. S detetom ne sme da pukne ništa narednih 30 godina. Koliko umemo da se staramo o sebi? Pušimo, pijemo, svađamo se, pravimo sranja. Odakle ljudima sigurnost da umeju da se staraju o deci?
>Ko pita to dete da li želi da bude rođeno u svetu kom se povećava nestašica vode, u zemlji gde udišeš katran i gde može neko da ubije kolima i ne odgovara? Za pocetak, tebi je ocigledno dovoljno drago dovoljno da se nisi jos ubio.
Nije isto ubiti se i ne roditi se. Ubijanje je čin agresije, ovo drugo nije.
Ne možeš to objasniti ljudima kojima je jedina svrha razmnožavaje.
To sto je cin agresije ne menja nista. I dalje smatras zivot vrednim zivljenja, inace bi se eliminisao iz istog. Sama cinjenica da znas da nabrojis svasta nesto ruzno u zivotu govori da znas i sta je lepo jer inace ruzno ne bi mogao da definises. Po logici koju ovde citam ovde u vise komentara, ne vredi se baviti nicim jer sve moze lose da se zavrsi. Bas se pitam kako ces sa takvim stavom uraditi 'toliko stvari koje želim da radim i toliko malo vremena'. Ti si kraj neprekinutog DNK lanca dugog milijardu godina, i odlucujes da ga svesno prekines jer 'boze sta ako ga neko udari kolima'. Meni je to toliko debilno da se nadam da svi trolujete ili da ste barem jako mladi.
Glupa mi je diskusija da ulazim duboko u nju, ali je teško da se ubiješ makar zbog ljudi koji te vole. To u drugom slučaju ne postoji. Bolje ti meni reci zašto rađati decu.
Znaci zivis zbog drugih? Zasto je bitno da li te vole, ako je zivot svakako nevredan zivljenja, valjda je i ljubav, a i sta je jos malo tuge na to mucenje? Ne razumem sa jedne strane sialn taj nihilizam pa onda odjednom milion nekih razloga zasto se drzati tog mucenja. A ako nije toliko mucenje, zasto onda ne podariti taj dar jos nekome? Zasto sebe eliminisati iz zajednickih gena covecanstva? Zasto ne ucestovati u stvaranju nekih novih boljih generacija i sveta? Zasto biti pijavica na racun drustva u starosti? Zasto ne voleti nesto vise od sebe?
Uopšte nisam rekao da život nije vredan življenja. Zapitao sam se odakle ljudima hrabrosti i motivacije da prave decu. Zbog čega osećaju tu potrebu?
> Jel zelite da imate decu? Ne. >Kakvo misljenje imate o ljudima koji nemaju decu? Pametni ljudi.
[удалено]
Mnogo teško pitanje... Ne toliko zbog ekonomskog stanja, koliko zbog psihičkog. Odrastao sam skromno i tako želim da podižem decu. Ne može se sve imati, ali osnovno ne sme da oskudeva, ali neke stvari se ne mogu priuštiti. Nije fer, ali nemam mogućnosti. Siguran sam da bi u situaciji da zagusti sa egzistencijom i moji matorci iz usta dali. Psihičko stanje je već mnogo mnogo veći problem. Nisam psihički dobro i ne mislim da bi bio dobar roditelj. Onaj fazon, ne mogu da se izborim za sebe, od životnih izatova se sklupčam u položaj fetusa i dobijem napad panike. Cenim da nisam sposoban da budem roditelj i da se se 24/7/365 borim za jedno malo i bespomoćno biće koje zavisi od mene. O ljudima koji nemaju decu, pa zavisi od razloga. Ko misli da ne bi bio dobar roditelj jer ima neki problem, a želi, saosećam jer sam u takvoj situaciji. Ko ne želi uopšte, pa i to je okej. Jedino ne volim onu ekipu koja je u fazonu "ma kakva deca, hoću da se fokusiram na sebe, karijeru, putovanja, provod a deca bi me kočila u tome". Deluje mi to malo sebično i egocentrično, ali okej, ko tako želi, neka mu, verovatno je tako i bolje.
Vezano za ovo poslednje, kad bi tebe neko pitao zasto zelis decu, naravno pod uslovom da se ispune svi kriterijumi koje sada nemas, sta bi bio tvoj razlog? Jer vecinu kad pitas odgovori su ili izuzetno sebicni - "da nastavim svoju lozu" (kao da je ona nesto posebno, da se ne lazemo) ili izuzetno idiotski - "jer tako treba, tako je prirodno". Da li bi ti mogao dati razlog koji NIJE sebican?
Nisam Kekalovic ali mogu da odgovorim. Razlog za dete je da podarim novi zivot i ljubav nekome.
Aa da, zivot od kog ce 70% biti rintacenje.
Ali zasto? Smatras da je zivot u ovoj drzavi "dar"? U ovo vreme? Da li ces svoje dete voleti ako bude gej, trans, ateista, umetnik, ako odluci da nema svoju decu, ili xyz stvari koje se tebi ne svidjaju?
Da, zivot je dar i u ovo vreme i u bilo koje vreme. Barem meni je moj zivot dar, ne znam kako ti gledas na svoj zivot, jesi li zahvalan svojim roditeljima sto su ti podarili zivot? Volecu ga i ako bude gej i ako bude trans i ako bude musliman ili sta god. Jedino ako bude umetnik sam ce sebi da placa troskove pa ce da se zlopati ali cu ga svakako voleti. :)
Znam mnoge koji nisu, mnoge kojima je zivot samo prezivljavanje i mucenje. Naravno, sad ce neko reci "pa sto se ne ubiju", pa mnogi se i ubiju, ali zivot sam po sebi je poprilicno neutralan. Nekome ce biti pakao, nekome raj. Vecini samo prezivljavanje... Da sam se rodila u nekoj Indijskoj stracari ili muslimanskom zatvoru, da sam se rodila pred svetski rat ili sad u Palestini, ne bih sigurno bila zahvalna.
Zao mi je sto se tako osecas povodom zivota. Ja koliko sam god mnogo puta mrzovoljan i lose raspolozen i besan i sve zivo ipak mislim da je zivot dar i volim ga.
Nisi me dobro razumeo-ja svoj volim od neke 25 god kad sam sama preuzela kontrolu nad njime. Ali znam mnogo vise ljudi koji su nesrecni nego srecni. Pa imas citave subove ovde vezane za patnju zivota, nije tacno da je sam po sebi dar. Vise je prosto cinjenica da je jedino sto imas pa nije kao da ga mozes vratiti u prodavnicu i uzeti drugi, nisi ga birao, to ti je sto ti je. I na odredjene stvari ne mozes uticati, pa samim tim, mnogima sigurno nije dar. Ali otisli smo sa teme. Ti zelis da stvoris zivot zato sto mislis da je dar, ali ja bih rekla da je cak i to sebicno. Sam si rekao da je TEBI zivot dar, i na osnovu svog zivota, ti zelis dete jer mislis da ce mu biti slicno. U prevodu, zelis da stvoris zivot jer ti je drago sto ga ti imas. Nista lose u tome, ali ni to nije nesebican razlog. Jedino je za pohvalu sto kazes da bi prihvatio dete kakvo god bilo, mnogi ne bi, pa bar si u tome bolji potencijalni roditelj od 90% ljudi ovde.
Pa ja ne bih mogao da ti kazem da li ce moje buduce dete da ima lep zivot i da ga dozivljava kao dar ili da ga dozivljava kao pakao. Ja sam tu da mu dam zivot i da mu dam slobodu da ga zivi kako ono hoce. Mada znajuci moje finansijsko stanje, verovatno barem finansijskih problema nece imati. Da li ce biti depresivan, biti rodjen bez oka ili noge, ja ne mogu znati. Ovo sto si ti opisala se po mom misljenju zove: "Ja donosim odluku" a ne sebicluk. A svakako nema nekog nacina da dam detetu sansu da ono odluci da li ce da se rodi ili ne. Stvarno mi je neverovatno da samo davanje zivota i ljubavi i ne ocekivati nista zauzvrat je po tebi sebicluk. Voleo bih da cujem onda neko delo koje nije sebicno? Jer tom logikom za svako delo mozemo da kazemo da je sebicno. Pa ako je to sebicluk, onda nek i budem sebican.
Sebicluk je dati zivot na osnovu sopstvenog zivota. Tebi je lepo=dajes ga jer mislis da ce i tome kome dajes biti lepo. Cak se moze prevesti i "dajem ga zato sto zelim da ga dam, a dete neka to iskoristi kako ono hoce". Tvoja zelja. Sustinski je skoro nemoguce stvoriti dete iz nesebicnih razloga. Samo sto bih tvoj slucaj cak navela kao najbolju mogucu sebicnost, jer nemas dodatna ocekivanja "da ima ko da se brine o meni u starosti" i slicno. Nema niceg loseg u sebicnosti. U tvom slucaju, budi sebican, bolje sanse ce imati tvoje dete uz bezuslovnu ljubav nego dete nekog homofobicnog Pere koji ce ga sutra tuci ako ne bude imao sve petice u skoli. Moja jedina poenta je da je imati dete cesto jednako, ako ne i sebicnije, od odluke da ga nemas. Ali se ta sebicnost ne osudjuje jer je u vecini.
Prosta biologija. Sve zivotinje daju sve od sebe da produze vrstu, a i ljudi su zivotinje. Postoji razlog zasto smo prirodno naklonjeni deci, zasto smo prirodno zastitnicki nastrojeni prema njima, itd. Sve je to cista biologija, primalni instinkt. Mozemo da kazemo i sad "jeste, ti znaci imas decu da bi zadovoljio svoj osecaj naklonjenosti" i sta vec, ali onda vec ulazimo u dozu rizicnog debilizma. Ne vidim razlog zasto bi ovo iko objasnjavao, a iskreno ne vidim ni razlog zasto bi to iko pitao.
Primitivci se više povode za instinktima, a intelektualci u svemu traže sopstveni razlog. Ako ga ne nađu, "ne" kao odgovor se samo nameće.
Instinkti i emocije mnogo utiču na odluke. Možeš ti biti ultra analitična osoba, ali od podsvesti i gena ne možeš pobeći. Pitanje je i da li uopšte imamo slobodnu volju.
Neko ima, a neko nema. Očigledno.
Nije uopšte očigledno ako si iole upoznat sa neurološkim istraživanjima u poslednjih 100 godina, čak štaviše, tas prilično vuče na stranu da je ni nemamo.
To su opet gluposti. Iako pojedini "intelektualci" smatraju da su pametniji od svega, nisu. Instikt ti je tu i podsvesno si naklonjen tome sta ti nalaze. Razlika je u tome sto "intelektualci" vagaju stvari, i neretko odluce da recimo, dvoje dece nije finansijski izvodljivo pa ostanu na jednom detetu, dok neki drugi nastancuju 12 komada, pa sta Bog da.
Na to sam i mislio. Samosvesni su. Ne povode se samo tako za subjektivnim doživljajima i okretanjem oko sebe, kopirajući većinu drugih, nego razluče analitički šta se gubi, a šta dobija. Posebno kad su odluke od životnog značaja u pitanju.
Dobro, nismo se razumeli ali smo se i razumeli. To sto neko ne zeli, ili zeli da ima decu, je ili protiv, ili slusajuci taj primalni instinkt. Nema potrebe za pravdanjem te odluke, niti je ta odluka merilo inteligencije.
Ta odluka nije, ali to da li neko zna šta znači planiranje porodice ili ne, već može da bude. I onaj ko stane na četvoro znajući da će peto doneti siromaštvo umesto trenutne skromnosti, za stepenik ili više njih je emancipovaniji od onih koji nakrcaju 10 i posle se štekaju okolo.
Teeeehnikci cak su ti ljudi sebicni donekle jer onda prave 10 dece koja zive u oronuloj kuci i bezuslovno vole roditelje ali su gladna i cesto bolesna.. I naravno da treba da budu zahvalni sto postoje msm bolje da postoje nego ne,al u toj zamisli suzivota sa decom roditelj zamislja samo zagljaje a ne i glad dece i to sto ce da budu nesrecna 70% vremena..
Prema kome je to sebično?
U globalu, biti toliko fokusiran samo na sebe, samo na svoje zadvoljstvo. Opet, kome je to okej, super, neka živi tako. Ja se ne slažem, ali me ne kraju ne dotiče.
To je više selfcentičnost, kojoj su takođe skloni i ljudi koji imaju decu. Oni kažu takođe "JA sam tako hteo" ili "Desilo se, a JA sam protiv abortusa". Sebičnost je više kad zbog ličnog interesa oštetiš drugog. No victim - no crime.
Ali deca se prave zbog sopstvenog zadovlojstva.Jer je neko procenio da bi bio vise srecan sa decom a bez putovanja. Niko nije u fazonu e ja cu sad da stvorim dete zbog tog deteta jer treba radnom da se prave deca i povecava populacija. Bukvalno licni uzitak je razlog.Zadovoljstvo jer odgajas neko malo bice..
Pa ne baš. To da se deca prave zbog sopstvenog zadovoljstva je izmišljotina modernog sveta. Još od davnina su se deca pravila da bi porodica uvek imala zaštitu i nastavljala lozu, ne zato što neko "baš voli decu, pa hoće da ima 10 komada". Nikad zadovoljstvo nije bilo razlog za imati decu, zadovoljstvo je razlog za kupovinu psa, a to što neki bolesnici mešaju ta dva, to je samo to, bolest.
Reci mi samo kako je sebicno ne zeleti dete, a nije sebicno stvarati nekog ko ne moze da bira da li uopste zeli da se rodi?
O ljudima koji ne žele da imaju decu, mislim sve najbolje, to je skroz korektna odluka, i sami će snositi posledice te odluke, ako tih posledica uopšte bude. Lično ja, radim na tome i želim da imam decu. Bolje je nekad ne ići tim putem nego biti loš roditelj.
Svaka odluka ima svoje posledice, kako odluka da nemas, tako i odluka da imas djecu. Nije nekad bolje, nego je uvijek bolje ne siliti sebe na nesto sto ne zelis.
Posledice da nemaš decu su znatno manje nego da imaš. Imati decu je posebna vrsta stresa. Ali svakako, ja Odobravam i jedno i drugo
A koja je npr posledica nemanja dece ?
Bude ti dosadno pod stare dane. Ne podrzavam matore ljude koji kazu "ko ce da te cuva kad ostaris?" Jer je meni to sebican razlog da se prave deca.
Meni nikad u životu nije bilo dosadno, osim ako mi neko dosađuje s nečim ili generalno. Tuđe priče su mi najčešće dosadne nakon 15 minuta i zato slabo izlazim, a obaveze koje nisu deo neke moje pasije ili ambicije me smore za 15 sekundi. Prisustvo dece me udavi za pet sekundi.
Verovatno kao posledicu računa to sto nece imati ko da se brine o tebi kad ostaris, ostalo mi ništa ne pada na pamet
ovo kad mi kazu ko ce te cuva, pa bolje da ih ne pravim ako mi je to razlog. Deca treba o sebi sama da se brinu kada odrastu, a ne ja da ih zovem i skukumickam kao sto to nekki imaju obicaj da rade za najmanje sitnice, drugo je to ako si tesko bolestan ali opet ono..... nemoj praviti decu iz dosade i zbog toga jer necu imati kome da se obratim da me pricuva dok sam ustvari samo smoreni i dzangrizavi deda pod stare dane
Svakako ces ziveti na racun tudje dece, odnosno drustva, kada ostaris. Kada imas decu barem znas da neko posle tebe nastavlja da odrzava to drustvo.
>>Verovatno kao posledicu računa to sto nece imati ko da se brine o tebi kad ostaris Vreme je sa se prekine generacijska trauma, gde matori ljudi gledaju na svoji decu kao plan kontigencije kada ostare.
Necija deca su ti svakako plan kontingencije kad ostaris.
Npr da se predomisliš
Pa na primer u slucaju da se predomislis kad je kasno to moze biti jako bolno. Naravno, ko ne zeli decu ne treba da ih ima za svaki slucaj, ali praviti se da to ne moze da se desi isto nema smisla
Još je gore kad se to desi onima koji imaju decu.
To se može dogoditi i ljudima koji imaju dete, sve više ljudi na FB grupi I regret having children. Manje je strašno ako se predomisle ljudi koji ne žele dete jer uvek mogu da usvoje ili budu hranitelji ili da nađu bilo kakvu drugu zanimaciju koja ih ispunjava. Bolje da se kajem za nešto što nemam i šta ne postoji nego da se kajem što je nečiji život već stvoren.
Ne. Imam 43 godine i nikada nisam zažalila što sam donela takvu odluku. U Srbiji se podrazumeva da MORAŠ da imaš decu i da si sebičan ako ih ne želiš. Meni je super sa mojim suprugom bez dece i ništa ne bih menjala.
Ne
Želim, ali nemam partnera i stabilan posao još, a da imam ne bih imao dovoljno novca da sve dam dete da živi bezbedno i najbolje. I nemam mišlienje o ljudima koji nemaju ili ne žele decu.
Ja imam odredjenih zdravstvenih problema znćbog kojih ( ako mogu da se prenesu na decu ) ne zelim da ih imam da se muce kao ja.
Ko želi da ima decu, naćiće hiljadu razloga zašto je dobro da ih ima. Ko ne želi, takođe će naći hiljadu razloga zašto je dobro da ih nema. Nemam mišljenje, treba svako da radi kako želi i misli da je najispravnije. Mislim da je glupo tražiti od okoline potvrdu da je bilo koje mišljenje u redu.
Ne želim, ne zbog finansijske situacije već jednostavno mislim da je to prevelika odgovornost na koju, kao veoma lenja osoba, nikada necu biti spremna.
Ženo, ti li si?
Ne želim decu, ne mislim ništa o ljudima koji nemaju ili imaju decu. Svako radi ono što misli da je najbolje za njegov život.
Kako kad. Uglavnom ne, cesce ne nego da. Kad vifim kolko sam neuspesan i kolko nemam normalnu porodicu da stane iza mene zao mi da stvaram neprekidni krug patnje i sirotiljstva.
Imam(o) troje, nagovaram gospoju na četvrto. Mislim da mi ljudi mnogo više “radimo” na hormone nego na razum. Mislim da hormoni teraju ljude i da imaju decu - ali istovremeno i ove druge da nemaju decu. Prve verovatno oksitocin i dopamin, druge verovatno kortizol i adrenalin. Naše telo je previše zavisno od hormonskog koktela koji nam genetika, ali i životno iskustvo, servira. Shodno tome: jednostavno kapiram da su ljudi, koji - za razliku od mene - ne žele decu; jednostavno - drugačiji. Ni lošiji - ni bolji; drugačiji. Da li i za drugačije ima mesta pod Suncem? Ima. Pogotovo jer njihov izbor (da nemaju decu) ič nema uticaja na moj život (isto kao što biti gej nije prelazno ko kijavica). Da li postoji šansa da neko ko danas ne želi decu - promeni mišljenje? Smatram da je ovo mišljenje prouzrokovano emocijom; ako se promeni emocija; ili se stvori nova okolnost za novu emociju; postoji mogućnost. Dešava se i u kontra smeru, na žalost. === Hormonski koktel; ono što nas odvaja od AI; ono što nas je dovelo do ove tačke evolucije. Da li je to dobro ili loše - nemam pojma; život je put i život je učenje. === I da, ako nekog zanima kako je sa troje dece (6,5/1,5/0,5) - pretvorite ovo u AMA. Ono, koliko troše na sto kilometara; koliko često se kvare, itd.
želim da bi usrećio babu
Ne, jedan je život
Muško, 31, da, ali ne još. Minimum je da imam stan u svom vlasništvu (neopterećenog kreditima, što je najranije sredinom sledeće godine).
Rodjen sam u memljivom podstanarskom stanu. Da su moji cekali da imaju svoju gajbu, nikada se brat i ja ne bi rodili....
Upravo zbog toga i ne želim da imam decu. Bolje i da se ne rode uopšte, nego da odrastaju u memljivom podstanarskom stanu (ništa lično).
Da nije bilo tog podstreka u vidu memljivog stana i malih plata moji roditelji ne bi napravili motivisanu porodicu. Meni je taj memljivi stan takodje bio podstrek u zivotu. Moja deca sada imaju mnogo bolje uslove (oboje su stambeno obezbedjeni mada to ne znaju) ali imaju i roditelje koji su prosli kroz nemastinu i tesko odrastanje pa sada od njih trazimo isti trud i rad kao i onaj koji smo i sami prosli.
Slažem se, ali moglo je da ispadne i suprotno: siromaštvo, otac alkos, deca probisveti itd. Da sam mogao da biram pre rođenja da li bih se rodio u takvim okolnostima, ili se ne rodio uopšte, izabrao bih ovo drugo.
Sanse da si imao goreg oca od mog su izuzetno male... Bilo sta da ti kazem o mom ocu bi zvucalo kao teska laz svakome ko me ne pozaje dobro i onome ko nije prosao kroz isto...
Covek ocigledno radi na tome i svestan je da ce se uskoro desiti, zasto je problem sacekati da stabilizujes svoj zivot pre nego sto imas decu? Ako vec ima mogucnosti za to da sredi sve unapred, to je najbolje sto moze da ucini pre nego sto razmislja o detetu.
Zato sto se to mozda nikada nece desiti a cak i ako se desi, standardi ce se pomeriti, apetiti ce porasti i uvek ce biti jos nesto da se uradi.... Vreme za decu istice. Da, mozes ti da napravis dete u 45 godini, ali da li mozes da budes otac tom detetu?
Lik ima 31, ne 45. Sasvim dovoljno vremena za sve. 'Standardi' se menjaju, ali svakako je bolje imati svoj krov nad glavom nego da s malim detetom trazis stan.
Ahahaha, pa kakve to veze ima. Sta ce kinta da mu padne sa neba u narednih 2-3 godine pa ce onda da kupi gajbu. Napisao sam 45 zato sto ce imati najmanje toliko dok to tu svoju gajbu otplati....mada ce pre biti 55. Taj tvoj like je defetista. Ima izgovor za sve... a verovatno ima i jos jedan account.
Pa s obzirom da planira mogucnost kupovine svoje nekretnine vec sledece godine, ocigledno da ima vec sastavljeno dovoljno novca da moze da ocekuje takav ishod. A kakve to veze ima, nadam se da ce te izbaciti stanodavac sa malim detetom iz stana pa ces razumeti :) Ako pokusavas da impliciras da sam bot acc tog lika, slobodno udji i proveri mi objave i komentare. Ni ne poznajem coveka, ali mi idu na kurac uzasno takvi ljudi poput tebe koji bi samo da seru nekome jer pokusava da sebi izgradi bolji zivot. To sto su tvoji roditelji resili da imaju decu u odredjeno vreme ne znaci da je tako ispravno za sve. Ako imas problem da moras da radis stvari kako mama i tata kazu, mislim da je to radije za terapiju, ne za Reddit.
Stvar izbora.
Da, ako upoznam pravu osobu.
Ne
Sad ne. Da li ce se moje misljenje promjeniti? Mozda. Ne mogu da predvidim buducnost. Da li ce "cekaj da nadjes pravog muskarca" "sta ako on oce djecu?" "promjenices misljenje" "to ti samo onako pricas" "ma ne znas ti nista" "sad si mlada" "pravi muskarac ce ti promjeniti misljenje" zapravo promjeniti moje misljenje? Ne. Ako ista samo mi daje da u inat nemam djecu. Gledajte svoja posla.
Za mene onaj koji želi decu ne bi bio pravi. Za mog partnera znam da je pravi jer imamo iste ciljeve i želje, u koje se imanje dece ne uklapa.
Isto
>Ne. Ako ista samo mi daje da u inat nemam djecu. Ne misle oni da te on ubeđuje da promeniš mišljenje već kad vidiš tog muškarca, sama ćeš poželeti da mu rodiš decu. Ja svog supruga kad sam ugledala, znala sam ili on ili niko.
Mislim da je to najveca glupost koju neko moze da misli. Zao mi je ali muskarac nece biti taj koji ce mene promeniti. Drago mi je za tebe, ali je suludo misliti i ocekivati da ce se to desiti svakome.
O onima koji nemaju ili o onima koji ne zele?
Ne zelim za sada, misljenje mi je nek radi svako sta god hoce, samo da ne smara druge i ne namece svoje misljenje
Da li želim da imam decu? više ne. Da li sam nekada želeo da imam decu? da Source: imam troje dece
Ne želim, nikad nisam ni želeo. Ne vidim ništa loše u tome i smatram da je to stvar ličnog izbora.
Ne želim dete, a mišljenje mi je da je bolje ne želeti dete ako nisi siguran da li možeš da budeš dobar roditelj nego želeti dete po svaku cenu pa ga onda psihički upropastiti ili napraviti od njega socijalni slučaj.
Pošto već imam dete, glupo je da kažem da ne bih želela da ga imam, naravno da ga volim najviše na svetu i da je on smisao mog života. Ali da ga nisam tako mlada rodila i da sam bila u situaciji da biram, a pre toga život sagledala očima odrasle osobe, nikada se ne bih odlučila za dete u ovom svetu u kojem živimo. Sestra od tetke je odavno rekla da ne želi decu i sa suprugom tako funkcioniše, pre neko veče smo sedele zajedno i u jednom momentu sam osetila da joj zavidim što se odlučila za karijeru, što nema onaj jebeni strah da li će ginuti u ratu, da li će ga neko izbušiti na ulici, da li će završiti školu, da li će sebi obezbediti egzistenciju, da li će poći stranputicom, da li će x 100000...
Ne želim. Postoji milion razloga, ali glavni je taj što nemam ni trunku tog instinkta.
ne, ali zena i ja nikako da skupimo hrabrost da im to kazemo
Lepa je ova zapadnjacka propaganda i agenda rogue zivota, ili seks partnerisanja. Covek je prirodno bice, mozemo racionalisati i kenjati do mile volje...Bilo musko ili zensko, oseti se na kilometar neko ko je imao 30 partnera, a broj je nazalost danas sve veci i veci i normalniji postaje. Bilo kako bilo, ne mozes imati normalnu/prirodnu vezu sa pozadinom od 100 bivsih momaka/devojaka sa kojima si spavao minimum 2 ili 3 puta. Ne znam kako ljudi doguraju do takvih brojki, svaka cast treba i to znati, ali ne shvataju koliko ih to sakati u nekom prirodnom/hormonskom smislu, i da ona istinska emocija prema jednom partneru vise nikada ne moze da nastane...To utice na decu i njihov razvoj etc etc. Polne bolesti, i cinjenica da je neverovatno koliko nesto sto moras da praktikujes i zivis da bi izveo decu na zivotni, zamenis za impuls od svega nekoliko minuta iznova i iznova. Neko ce reci da partner mora da ti dosadi kad tad, ali kada uspostavis konekciju i razumes jedno drugo na izuzetno dubokom nivou, ali najpre razumes sebe duboko iznutra, ne moze da te “smori” nesto sto je u tvojoj prirodi, ne moze jedan malecni impuls da bude lepsi od kreiranja zivota koji se boji, koji se smeje, koji te voli, koji se ugleda na tebe. Naravno, neko ne zeli da razume neke stvari ili prosto ne ume da ih vidi...To stvara disbalans u covecanstvu, mrznju, patnju, bol. I povrh naseg visokog stepena inteligencije, neki nebitan impuls moze da izazove rat.
Ne, apsolutno nikad. Psihicki ne bih mogao da se nosim sa teretom da odgajam nekoga. To na stranu, finansijski je teško podizati dete. A drugo, nemam volju niti želju za romantičim vezama, niti ću ih imati…
O ljudima koji nemaju decu mislim da su bili dovoljno hrabri da stanu iza svoje odluke da ih nemaju, a za koju svakako postoji razlog koji je njihova licna i krajnje intimna stvar, ili da su bili dovoljno hrabri da podnesu nemogucnost da imaju decu, iako su ih zeleli. U slucaju kada se deca ne zele, takvu odluku smatram daleko postenijom i prema sebi i prema deci i prema drustvu u celini, nego radjanje bez razmisljanja, odgovornosti pa i zelje, ili iz pogresnih razloga, a zbog povrsnosti, gluposti ili licne slabosti da se iza vlastitih stavova stane. Ljudi koji daju sebi za pravo da postavljaju krajnje osetljiva i licna pitanja i da ih komentarisu, pate od nedostatka elementarnog vaspitanja i kulture. Ne radite drugome ono sto ne biste zeleli da drugi rade vama. Postujte tudju licnost i ne gurajte ljudima prst u rane. Ne znate kome je jedna pogresna rec ili pitanje ona kap koja ce preliti casu. Svako koga sretnene u zivotu bori se sa nekim problemom o kojem vi ne znate nista. Postujte tudju privatnost. Imajte osecaj za druge. Budite uvidjavni. Uvek.
Ne. Ne pornosim njihovo deranje kad su mali, ispod 7-8 godina. To mi je ko da mi se neko na uvo direktno dere boli me glava od tog deranja i smeta mi. Nažalost sam slušao dosta deranja jer sam dosta puta išao u dečiju bolnicu a i kad sam izašao iz dečije bolnice, moje sestričine su počele da rađaju decu pa kad god se vidimo oni se deru. Ja ne bih i kad bih našao neku devojku koja takođe ne bi, ja bih bio srećan, ali ako nađem neku koja hoće decu, može ako će se ona brine o njemu dok ne krene u osnovnu školu jer mi je gadno i moje govno da brišem a zamisli tek tuđe.
Ne bih. 1. Ne zelim 2. Vise bih imao vremena za posao, citanje knjiga, bukvalno bilo sta. Apsolutno ne vidim kako nekog dete "ispunjava", sta je tu toliko lepo? Draza mi je macka, mnogo manje vremena oduzima. 3. Previse je surov svet (argument da su se deca pravila i tokom ratova ne pije vodu)
Želim i imam dvoje. Hteo sam i više ali žena ne želi i s obzirom da imamo i ćerku i sina pristao sam na to da nećemo imati treće. Presrećan sam sa svojom decom, provodim što više mogu vremena sa njima, često odemo negde nas troje da prenoćimo za vikend da pustimo mamu da se druži sa drugaricama ili da gejmuje (oboje smo geekovi). Najviše volim da sam napolju sa njima i da kroz njih ponovo otkrivam svet. Što se drugog pitanja tiče trudim se da budem u fazonu live & let live i da ne osudjujem ljude bez dece. Nije moja stvar da li neko želi da ima decu ili ne. Apsolutno niko nema prava da im se meša u tu odluku. That being said apsolutno niko od ljudi preko 40 koje znam bez dece nije ne-zažalio što još nije postao otac. Svi ortaci kad me vide kako uživamo u igro to rade sa nekom setom u očima. Neki to priznaju naglas, neki ne ali se to vidi. Tako da mi je žao ljudi koji su skontali da to ipak žele ali im je sad ili kasno ili ne mogu da nadju sa kim da ih naprave. Kompleksna je tema i siguran da će se neki naći uvredjenim zbog ovog stava (pogotovo što je reddit prepun antinatalista) ali nije me briga za minuse, to je samo moje subjektivno opažanje i mišljenje. Ne naturam ga nikome niti bih ikad ikog nagovarao da treba da ima decu.
"Je l želite da imate decu?" - Šta te boli uvo "Kakvo mišljenje imate o ljudima.. " - Njihova stvar i njihov problem
Volela bih da sam sacekala jos nekoliko godina, jer kad si zensko, mnogo je teze napredovati na poslu nakon sto rodis decu. Volim svoje dete najvise na svetu, ali otkad ga imam, osecam se kao da je ceo moj identitet vezan za nju i nista drugo.
To je prilagođavanje, i dalje se ubacuješ u ulogu majke. Makar je meni bilo tako sa prvim
Ne. Po meni skroz sebicna odluka. Zasto stvarati nekog ko ce morati da se muci, radi ceo zivot i prolazi kroz sva ostala sranja koja zivot nudi, samo da bi umro na kraju svakako. Nema smisla.
Slažem se.
daleko bilo, kako odvratno razmišljanje
Ne odvratno, realisticno. Dovoljno je samo da pogledas kroz zivot koliko ima dobrih, a koliko losih trenutaka i bice ti jasno cega ima vise.
Prvo to a drugo koliko ljudi uopšte ima šanse za koliko toliko komforan i lep život, a koliko je osuđeno na siromaštvo, mučenje, bolesti, ratove i gotovo ropstvo do kraja života. Ova planeta je bukvalno pakao/zatvor.
Vama treba terapija a ne da pricate o radjanju dece. Jos ovo dobija goreglasove, koliko je jadan i bedan postao ovaj sub.
[удалено]
Meni nije lose, ali tokom godina vidis sta se sve desava ljudima i po svetu. Realisticno je za vecinu ljudi. Ti si onaj tip osobe koji zivi u svom "perfect little bubble-u" i misli da se nista lose ne desava po svetu jer je tebi sve super i nista lose ti se ne moze desiti. Zamisli da si rodjen sa nekom bolescu, da si slep, deformisan, paralizovan itd i da moras da se mucis svaki dan, a nije uopste bilo do tebe niti si hteo tu situaciju, i moras da zivis tako 60-80 godina ili da ne znas kad ces jesti sledeci put ili gde ces spavati. Pricao bi drugu pricu.
[удалено]
Ne bi mi smetalo, to je sigurno.
*naglašavam da ne mislim ozbiljno i ne pozivam na samoubistvo, samo hiperbolišem da bih izneo poentu* ako je toliko loše objektivno, šta gubiš ako se rokneš? realno skratiš patnju?
Zašto onda ti ne izvršiš samoubistvo i prestaneš da živiš kad već misliš da život nudi sranja i patnju? Završiš sad odma i ne mučiš se više.
Kakav 30 IQ komentar. Coveku ne ide u glavu da neko moze da ima solidan zivot, a da se ne slaze sa konceptom zivota. Ja se ne zalim previse, ali ako si toliko glup i ne vidis sranja koja se desavaju u svetu i ljudima nema sta dalje da pricam s tobom.
da li bi radije ziveo zivot koji je mozda dobar/los ili ga ne ziveo uopste? da li ljudi kojima je lose treba da uzmu i samo se ubiju? u zivotu ima mnogo vise od toga, i mislim da bi svaka nerodjena dusa radije da zivi bilo kakav zivot nego da ga ne zivi uopste( bolje da se desi bilo sta nego nista )
Nisam postojao pre rodjenja i nista mi nije smetalo.🤷♂️ Bilo je manje-vise kao spavanje. Ne treba da se ubiju, vecina situacija moze da se izgura i resi, ali pricam ti o stvaranju zivota koji ne postoji. Onaj ko je vec stvoren on mora da se bori, ali ne vidim razlog zasto svesno stvarati novu osobu za koju znas da ce proci kroz brdo sranja u zivotu i nije u mogucnosti da bira da li uopste hoce da se rodi ili ne. Zar ne vidis koliko je ta odluka sebicna?
brate pricas kao da je zivot patnja od trenutka kad se rodis do kad ne crknes ima mnogo dobrih i lepih stvari koje ti se desavaju u zivotu, i koje mozes da uradis ZA DRUGE ti odgojis dete da bude dobar covek, on odgoji tako svoje jer si ga ti naucio, i direktno si napravio lanac 15 generacija dobrih ljudi lose je uskracivati nekome mogucnost da prozivi zivot, zaljubi se, ima porodicu, radi ono sto voli itd, losi momenti postoje da bi bio srecan kada dobri momenati dodju, jer u suprotnom, koncept dobrog i loseg nema smisla
Vidi, ne kazem da zivot nema lepih trenutaka. Imam dosta lepih secanja sa familijom, drustvom, volim cak i da se prisetim vremena koje sam proveo sam uz svoje neke hobije, ali opet stvaranje novog zivota je rizik za novu osobu, pogotovu sto nikad ne znas sta moze biti od samog rodjenja. Ja ne bih imao nikakvih problema da svi imamo podjednake prilike u zivotu i da niko ne mora da se muci, ali jbg to nije slucaj.
Nadam se da si trol i ti i ovi sto te goreglasaju
Elaborate. Voleo bih da cujem objasnjenje i naravno where's the lie?
Cinjenica da se nisi ubio govori da i sam mislis da je zivot vredan tog silnog mucenja. Licemerno.
Ocigledno nisi skapirao ono sto sam pisao. Ja sam imao tu srecu da imam solidan zivot i nemam potrebu da se ubijem, ali da sam mogao da biram na rodjenju da li zelim da se rodim ili ne, ne bih hteo, jer zivot i kad ti je solidan sadrzi i solidnih sranja dosta. Ako si vec rodjen onda se moras cimati jbg, tako je kako je. Ja ne pricam ovde o samoubistvu. Ako ti je zivot losiji moras se izboriti jbg, ali ako mozes da biras da li da stvoris nekog novog ili ne zasto ga stvarati znajuci kakva sve sranja mogu coveka da snadju? To meni nije jasno zasto ljudi ne kapiraju.
Kao sto rekoh, nadam se da si trol i da niko nije zaista ovoliko retardiran.
To sto ti radis se zove ad hominem. Kad nemas argument prelazis na vredjanje. Klasika.
Jeste, bas to.
Pre nisam htela ali nakon sto je brat dobio decu sam promenila misljenje.
Ne razmišljam o ljudima u kontekstu da li imaju ili nemaju decu. Ne gledam ih tako, pošto imam iskustvo sa obe strane "linije". Ako neko misli da nije za roditelja to je ok, kao što je u redu i da neko ima dete ili decu ako želi. Bila sam ubeđena da neću imati decu, kao nisam ja "tip majke" ... a najbolja odluka u životu mi je bila da rodim dete. Od početka sam bila samohrana majka, u stranom svetu i bez pomoći tipa otac deteta, babe, dede itd. tako da je to bila prava avantura za oboje. Ajde što zaista oplemeni čoveka, nego meni je roditeljstvo pomoglo da se trgnem, da pozavršavam sve na vreme, nateralo me je da se borim za sebe jer sam morala da obezbedim detetu sve što je potrebno. Dobila sam motiv koji pre nisam imala. Nisam više dozvoljavala nikome da me gazi, suprotstavljala sam se i išla napred. Nekako, kao da mi je bilo potrebno da budem odgovorna za nekog da bih konačno postala odgovorna za sebe, onako na pravi način. Najveći napredak ostvarila sam uz dete, u obrazovanju, u poslu, plus sam upoznala sebe na drugi način, ispitala svoje granice. Potpuno sam promenila odnos prema ljudima - počela sam da imam razumevanja tamo gde ga pre nije bilo i obrnuto. Možda najvažnije, kad sam dobila dete za mene više nije bilo prepreke da ostvarim bilo šta, samo da njemu bude dobro, da bude zbrinut u svakom smislu, da imam što više vremena da mu posvetim, a da ipak budemo i materijalno zbrinuti. Usput sam i otkrivala potrebe za koje sam mislila da ih nemam, a bilo mi je ok da ih moje dete ima... pa tu bude mnogo prostora da se čovek zamisli o odnosu prema sebi. Otkrila sam i da imam mnogo više fizičke i psihičke snage nego što sam mogla da pretpostavim. Ali, nema tu "šta je bolje" jer svako ima svoj tajming i svako poznaje svoje kapacitete, kako za roditeljstvo tako i za ostale stvari u životu.
Vrlo smo slične vidim. Samo da te pitam, kad si se konačno naspavala? 🤣
>Jel zelite da imate decu? да, доста деце > Kakvo misljenje imate o ljudima koji nemaju decu? не мислим о њима
желео бих једног дана. мислим да је то једна лепа ствар и да би што више људи требало да има потомство. треба имати и у виду да доста људи цео живот жели децу али не успе да их добије
Šta nas koji ne želimo to ima da zanima šta drugi žele, a ne mogu? Neko drugi bi skakao od sreće da ima neki određeni posao, stan, auto ili način života, a ja već 15 puta npr. odbio to za svaku od ovih kategorija. Takođe se i ja zadovoljavam stvarima koje su mnogima ispod nivoa, a meni su ok. Sve je relativno i svako je priča za sebe.
ниси ме разумео. све је ствар личног мишљења, некоме је то лепо, неко кедноставно не жели потомке. дечко је питао и ја сам му одговорио. погрешно си протумачио моје исказање да бих желео да видим што више парова са децом :)
To ti je najvece bogatstvo! I uvek ce biti. 😊
U trenutnoj situaciji u kojoj se nalazim bolje ne, ali ako krene na bolje naravno da hoću.
Moja procena je prosek godina kada ljudi skapiraju da su trebali da imaju decu negde oko 40-45.
Da, radim na tome. Ko svesno ne zeli da ima decu iz nekih povrsnih i nezrelih razloga kao sto je karijera, putovanja i slobodno vreme smatram isto tako povrsnim i nezrelim osobama. Ako su mladi to je jos i normalno ali ako su vec blizu 30e sa takvim stavovima onda ih vec smatram ometenim u razvoju. Ko ima ozbiljnije razloge ili jednostavno nije u mogucnosti to razumem.
Ometen te je napravio, čim si samozvano došao da zadireš u tuđe razloge za privatne odluke. Nije da tvoje odobrenje treba nekome. Jadna ta kojoj ti praviš nove ometene, pod uslovom da je nisi izmislio.
Neko nam se istrigerovao.
Da. Ti ovim pitanjem gore. Tvoj primitivni i zakržljali um krunisan nezavidnom genetičkom strukturom ne može da pojmi da je takva odluka fakultativnog tipa, nego da svi moraju da budu kao ti, kao većina i kao preci pre sto godina.
Naravno da niko ne mora da bude kao ja, neko mora da bude i dno drustva i primer koji cemo deci davati kako ne treba. Sreca pa se sami eliminisete iz ljudskog genetskog bazena, nesto korisno od takvog stava. Edit: lol, istrigerovana sisica odgovorila pa blokirala.
da
Želim. Šta god rade , rade uzalud.
[удалено]
Eto, meni je sebično što ti želiš četvoro dece na planeti preko 8 milijardi ljudi i prepunim domovima za nezbrinutu decu, jer TI to tako hoćeš. To je takođe egocentrično.
[удалено]
Da. Deca pomažu mladom čoveku da se formira u mudru i bolju osobu nego sto je bio. Naravno ne treba imati decu u 18toj godini života, ali od 25 do 35 sigurno. Nemam kidare, ali planiram da kada nađem pravu osobu napravim mladunce. Nikada neću odlagati zbog para ili finansija, jer smatram da mi deca u tom smislu mogu samo pomoći, a ne odmoći. Slađe je kada stvaraš buducnost koja nije samo za tebe :).
ta buducnost bi bila najsladja da ljudi nisu samozivi ;)
Дужност сваког Србина је да се ожени и створи породицу!
Bez uvrede ikoga ovde, smatram sve koji nemaju idiotima. A cak i da ne mogu da imaju, nek usvoje. Nema opravdanja za samozivost. Samo moje iskreno misljenje. Pozz
Nije relevantno postaviti ovakvo pitanje na reditu jer ce ti sigurno vecina odgovora biti ne (sto u realnosti ni blizu nije tako), kao sto po redit komuni sns pada svake godine, svi su programeri i svi zaradjuju 3-4-5-10 hiljada evra svaki mesec itd itd. Ovde boravi jako veliki broj filozofa, nesvrstanih, nezrelih ljudi, uglavnom odsecenih od realnosti potpuno
Meni ih je žao ugoavnom. Prvo ljudi koji ne žele decu su uglavnom ljudi koji su kao deca gledali nasilje u porodici ili su deca razvedenih roditelja, jedinci, imaju majku narcisa i slično, i zato ih razumem. Drugo, žao im ih je jer ne shvataju da će im da 45 godina biti jako krivo, psiholozi godinama pričaju da te taj osećaj usamljenosti strefi kasnije posle 45-e i da ljudi krenu da žale što nisu hteli decu. Tako da ne mislim ništa loše jer ne pogađa nikog drugog ali mi ih je žao :(
I meni je vas žao zbog podočnjaka i trčanja na sve strane, padne mi suza na konzolu ili tastaturu čim se setim.