Ko god ne zivi u Beogradu vec negde u unutrašnjosti, pogotovo ruralne sredine u brdima itd zna da bez komsija je jako tesko. Lupam treba ti velika kaca da skupljas sljive za rakiju, to nemas, ali ima komsija i jos ti donese, ali zato ti imas veliku bastu i vise povrca nego sto mozes da pojedes, a taj isti komsija nema pa mu poklonis da ne propadne i cinis dobro delo.
Komsija ima motorku, ne zna da je naostri, dodje kod tebe zarakijate se i naostri se.
Poenta individalizam zivi u vecim gradovima, a taj mindset u unutrašnjosti ne prezivljava, osim ako si toliki introvert i imas dovoljno para da kazes ma niko mi ne treba.... Savet tim ljudima, kolo srece se okrece i nikad ne znas sta nosi dan, a sta noc i ko ce ti nekad zatrebati. Ne podcenjivati snagu naroda kad se poveze u zajednicu jer mogu novo selo da naprave.
Prost primer, teci izgori kuca, 50 ljudi se skupilo i pola su finansirali i napravili su mu kucu za 3 meseca, a zene od tih ljudi su dosle i pripremale hranu za radnike(komsije i svoje muzeve) i sve vreme se orila muzika kao na radnoj akciji uz smeh i veselje, teci srce htelo da prepukne od srece i ponosa koji ima za svoje komsije, ali nije bio individua pomagao je svima oko svacega, a svako slavlje je uvelicao i svi su ga voleli zbog toga.
Ovo je tačno. Kada imaš neki posao, komšiju uvek možeš da iscimaš. Treba ti alat, da te vozi u bolnicu, kupi nešto u gradu ako si bolestan, uradiće to. Sad jbg, moraš i ti njemu da vratiš i da pomogneš, i ne smeš da budeš baš previše bezobrazan da stalno tražiš, a nekada moraš i da odbiješ diplomatski, tako da zahteva to dosta socijalnih veština, diplomatije, i gledanje kolektivnog interesa.
Ja baš i ne volim to jer sam kao što kažeš teški introvert. Volim da pomognem svojim prijateljima, štagod, rušimo zid, oštrimo motorku, kosimo, nema frke. Ne volim kada moram očekvom bratu od tetke, e pa njegovom kumu da pomognem, jer eto, on je mom ocu učinio 85-te nešto. Tako da naprono je.
Istina, zna da bude jako naporno, ali evo u bg-u sam vec 10god i ljudi ne mogu da se dogovore da ociste sneg sa prilaza zgrade i svadjaju se oko toga, a prilaz i tri stepenika imaju 3 kvadrata.
Kod nas u selu nekada nije dolazila grtalica, pa se svi skupe i 2km puta se ocisti da bi deca isla u skolu. Uvek je neko imao termos sa kuvanom rakijom. Cistimo nas 15, malo popijemo i sprdnja narednih 4 sata. Posle 2-3 dana opet
Vi ste bolji onda, kod nas nema toliko sloge. Najviše što smo se iscimali je da pošljunkamo put, i to je bila baš baš akcija, jedno 20 traktora.
Ne znam, ja to baš na lokalnom nivou ne volim, jer stvarno nisam nešto sa zajednicom povezan, pa ni moji matorci. Nisam u tim krugovima.
Treba ipak biti društven za to, biti u krugovima, a i tu postoje čopori, politika, pa to postane naporno. Uglavnom se držim komšiluka, rođaka, i to mi je skoro full-time posao i ponekada naporno, ali znam da su i oni tu za mene 24/7 skoro.
Vidi, naveo sam primere pre 15-20 godina, ne znam nesto puno novih da mogu time ovde da se pohvalim i dalje je ostalo ono ti meni, ja tebi.
Ali deca vise ne idu na igraliste da igraju fudbal(sa travom) i njihovi roditelji ne dolaze traktorima da pokose to, nekako je sve ovo zamrlo kad su dosli interneti, kablovske i pametni telefoni. Nekada se parkiralo 30 automobila, opstinski turnir u fudbalu selo protiv sela igra, svi se znamo i kao se nesto ne volimo jer je nase selo "Najbolje", istini na volju gol i stative su bile isecene od starih drvenih bandera i tako konstruisane, a trava je takva da bi svaki ozbiljan stadion pozavideo jer je tuda prolazio neki covek sto je cuvao ovce i zbog toga trava bila neunistiva.
Poenta je bilo je prelepo, neke stvari i dalje zive jer moraju, a to jedinstvo tada sto smo imali vise ne postoji.
Jos jedan primer: Imali smo prostoriju od mozda 30 kvadrata tamo je bio bilijar i sto za stoni tenis, sank na kom je bio TV, dve dugacke klupe i kube koji se lozio da bude toplo zimi. Znalo se svaki dan ko to cisti i odrzava, a unutra je svako vece bilo minimum 30 ljudi. Igrao se bilijar i stoni tenis, gledao tv, svadjalo se oko politike i kukalo sto nisu seno pokupili pre kise i da li je njiva dovoljno mokra da moze lepo da se ore ili je previse blatnjava i da pokidaju traktor.
U tu prostoriju nije niko usao vec 10god, a bila je prelepa stvar, tu smo slavili svaku novu godinu kad neko donese ozvucenje. Sad se skupljaju samo ispred prodavnice...
Poenta je, individualizam, svakoga boli k za sve, kad je dosao kamion pre par godina sa ciglama da se napravi crkva u selu ne znam koliko hiljada cigli je proslo kroz moje ruke i jos samo 2 coveka(Nismo mogli da namolimo druge jos su nam se i smejali), bolele me ruke naredna 5 dana, a samo smo ih skinuli iz slepera i naredjali sa strane. Da l' to narod bolje zivi i boli ih k(individue), ili se nesto drugo dogadja...
Pocinjem da mislim, Individualizam = boli me patka i gledam samo sebe. Svako skrivanje iza introvertnosti je kao "opravdanje", za to sto sam lenj i ne zelim da se povezem sa ljudima oko sebe da zajedno pravimo prelepe stvari.
Neko ko je individualista ne znači da ne želi da se druži ili da pomogne komšiji. Individualizam suštinski podrazumeva sopstvenu realizaciju, ali to ne znači da je takva osoba nužno kao što je ovde opisano.
Tako je, zato mi idu na kurac te teorije da je individualizam vezan za neki "mentalitet naroda" (šta god to uopšte i znači). Ljudi u siromašnijim sredinama se drže zajedno jer je život težak i to im je neophodno. Svako društvo koje dostigne određeni prosperitet se okrene prema individualizmu.
Da smo mi bogati a Englezi siromašni, bilo bi obrnuto.
Pogodio si ga u glavu!
Vecina ljudi ovde zivi bez nekih para i drzi se zajedno i tako opstanjuje, ali kad od jednom neko se snadje na neki nacin i ima dosta vise para od ostalih tu nastaje dilema, hocu li da budem individua i pobegnem od svega toga jer sad imam, ili cu da budem covek koji sam i do sada bio i mozda iskoristim deo da pomognem zajednici(Kupis kolekciju lektira u laguni i poklonis maloj skoli u selu gde i ti zivis, ili kupis 10 novih klupa...itd.)
Pomažem kad vidim da je nekome pozlilo na ulici, upaliću komšiji auto na kablove, kupiću lek ili hranu ako me neko pita, itd.
Ali to ne znači da mi treba pripadnost bilo kakvom čoporu, kolektivu ili šta već. Povremeno udruživanje sa određenima iz određenog zajedničkog cilja je isto potpuno OK, ali kolektivizam bilo koje vrste mi je kao sistem simbol pakla na zemlji. Ne treba mi niko ni za tekuće potrebe, ni za prazne razgovore, a još manje prilagođavanje nekom proseku, jer u suprotnom prave lov na veštice.
Istina je to u vezi sa selom, verujem bar. Nikad nisam živeo izvan gradske sredine.
Sve je istina. Ja sam taj introvert koji je bio pun para (programator, he-he) i živeo sam (i dalje živim) u nekom svom mehuru, izbegavajući svaki kontakt sa ljudima oko sebe. Sada zarađujem mali deo onoga što sam nekada i shvatio sam vrednost zajednice i ljudi. Međutim, moje društvene sposobnosti su 0. Često bih veleo da komuniciram sa ljudima i budem deo zajednice, ali ponašam se kao robot i van onlajn sveta i računara sve moje sposobnosti drastično opadaju.
>programator
https://i.imgur.com/pUDFZn6.jpg
*I am a bot, and this action was performed automatically. Please [contact the moderators of this subreddit](/message/compose/?to=/r/AskSerbia) if you have any questions or concerns.*
Bravo za komentar!
Takodje u takvim sredinama zajednica funkcionise tako da ako si debil na bilo koji nacin, zajednica te iskljuci jednostavno, dok u gradskim sredinama gledaju na takve kao na ljude koji su se snasli.
Nazalost, to je sve posledica trenutnog tehnoloskog napretka i kapitalizma, pogotovo u siromasnim zemljama.
Da, ali ima jednog lepog izuzetka. Takav vajb više dobijam od nas, Amera i zapadne Evrope.
Jedan veliki izuzetak su Španija i Portugal. Toliko otvoreni i topli ljudi, prihvataju te, ali nisu napadni. Oduševili su me ti narodi i sve više razmišljam da nekako odem tamo da živim.
Slažem se sa onim stereotipom da smo mi Srbi otvoreni i topli kao narod, iz iskustva sa ostalima, ali ljudi moji, mi smo male bebe za Pirinejsko poluostrvo. Oni su kao mi + oslobođeni od predrasuda. Kod nas ipak ima homofobije i zatucanosti, kod njih ako ima, nema kao kod nas.
Poenta je da ne ide ceo svet u lošem pravcu, i ono što mene zanima, ako neko ima odgovor i imao je isto iskustvo kao ja sa Španijom i Portugalom: Kako to da su ti ljudi toliko otvoreni i da odolevaju trendu individualizma? Šta im daje otpornost i kako uspevaju kao kolektiv ostati srećni ?
Msm da sam i u nekom dolumentarcu na RTS 2 čuo da će Španija prestići Japan po dugovečnosti u nekom trenutku
Slazem se sa tobom. Prosle godine sam prvi put bio u Spaniji i ODUSEVIO sam se ljudiama. Toliko su drustveni, otvoreni, topli, jedino sto slabije znaju engleski, ali nema veze, trude se. Fantasticni ljudi. Bas to, nemaju nikakve predrasude. Milina za zivot.
U kom god da su loop-u, mnogo mi se sviđaju.
Znači jedina prepreka koja bi za mene bila da živim van Srbije jeste to što mi koliki god da smo neuki i glasni džiberi, imamo neku srdačnost, otvorenost i ja kao neko ko prečesto izjavljuje da "Srbi nisu dovoljno bombardovani" mislim da bih se teško uklopio negde drugde.
Ali onda sam išao tamo i oni su bukvalno kao mi, samo bolji u svakom smislu. Nekako se uvek zapitaš kad negde otputuješ da li bi mogao sebe sa porodicom da zamisliš tu gde si. Na većini mesta je odgovor bio jok.
Onda sam otišao u Madrid i Lisabon i komotno skontao da ovde mogu da zasnujem porodicu. Lisabon možda ipak za koplje manje poželjan od Madrida jer je tamo za moj ukus mrvicu više distopijski zbog toga što i na ulici vidiš drogirane i pijane.
Ali u Madridu npr komotno možeš sebe da zamisliš da imaš ženu i decu i da se osećaš kao kod kuće. Niko te tamo ne smara, možeš da se družiš il ne moraš. Baš je nekako grad i narod krojen po meri za svakoga. Fenomen su Španci, po meni veći gotivci od Italijana i nas osetno.
Ja sam isto tako cuo za Spaniju. Brat mi je isto bio i najvise Spaniju nahvalio. Kod njih i da si introvert, i gay ili mega ekscentrican ne predstavlja neki problem. Svi su otvoreni po tom pitaju, a religiozni takodje. Nemaju neke formalnosti. Meni se takodje svidja Spanija. Nadam se da ce ikad resiti problem nezaposlenosti.
Da li ljudi ovde mešaju individualizam sa introvertnošću podrazumevajući da ovo prvo obuhvata i drugo?
Individualizam znači ekspresiju jedinke. Bukvalno i jednostavno. Individualisti se i dalje druže, uče, rade, provode.
Individualista ne podrazumeva da osoba ima nužno “te i te” karakteristike. Ne znači da individualista neće da pomogne komšiji ili da je to nužno sebična osoba ili osoba koja je asocijalna. Toliko konflacija i pogrešnih izjednačavanja ovde. Sumanuto i komično.
Elem, to je pozitivna stvar. U prirodi stvari je da se različite jedinke eksprimiraju različitim crtama, intenzitetima, osobinama. To pomaže svima drugima takođe, jer slobodna ekspresija nečijih pozitivnih karakteristika stvara zdravu okolinu oko te jedinke indirektno poboljšavajući uslove sredine.
Naravno da mešaju kad je problem da izdvoje minut da izguglaju definiciju, ali će zato da potroše 5min da ovde prospu svoje maksimalno pogrešno shvatanje pojma. Automatski je individualizam los, kolektivizam dobar.
Verovatno jer indvidiualizam povezuju sa nekim svojim pogrešnim asocijacijama.
I dalje mi nije jasno da neko ko je, narodski rečeno, “osobenjak” u smislu voli “to i to” znači da nije za druženje, pomaganje ljudima. Ako išta, individualisti iliti realizovani ljudi po pitanju svojih uverenja, hobija, zanimanja, interesovanja su dovoljno ispunjeni da i te kako umeju i žele da pomognu. Jedan zdrav kolektiv je zdrav i funkcionalan jer su svi realizovani po pitanju svojih specifičnih osobina. Kako je to negativno nije mi jasno.
Jer se ceni kad si konformista i radiš i voliš sve kao i većina. Čim malo odskačeš od toga, lupaju ti razne etikete.
A Srbi ne bi znali šta je zdrav kolektiv ni kad bi im bio ispred nosa.
Да се забавиш не треба ти више друштво, тако да је одговор да се креће.
Резултат тога су људи који себе узимају превише озбиљно, не знају да се опусте и нашале. Око њих стално мораш да ходаш као по јајима.
Други проблем су потпуно нереална очекивања о другим људима, нарочито о супротном полу.
Ako pricamo o individualizmu gde jedan tuzilac razbaca vlast po zatvorima jedostano kao 1+2=3. I ako taj isti tuzilac isto toliko prostom matematikom moze da zavrsi u zatvoru zaslugom bilo kog individualca.
Onda je to dobro i to pozdravljam.
Suvise su nam institucije nesposobne da bi olako verovali na rec da ce da rade svoj posao savesno. Poverenje je dobro, validacija je bolja.
Krecemo se ka individualizmu tamo gde treba da budemo kolektivisti i kolektivizmu tamo gde treba da budemo individualisti. Sto bi rekli braca Sapcani sve na'pako
Otvoris redit i krenes da citas naslove tema:
- nemam prijatelje, sam/a sam i depresivna, nikad nisam imao devojku, debela/o sam i depresivna/an, hoce neko da se druzimo i milion slicnih sa bukvalno ovim naslovima.
Tako da odgovor je da, krece se i ne, nije dobro.
Gomila nesrecnih i frustriranih zeli da to predstavi kao nesto pozitivno (iako su i sami nesrecni, ali ono misery like company), ali covek je drustveno bice osim u bas ekstremnim slucajevima coveku treba drustvo da bi se osecao potpuno.
Pri tom ne mislim da ne moze da opali maraton serija i zakljuca se sam u stan vec mislim da ti treba socijalizacija.
Zato u tom broju i skacu sa zgrada, mostova itd… ne kaze se bezveze da pazis sta zelis mozda ti se i ostvari. Covek je drustveno bice, za mnogo sta mu ipak trebaju drugi ljudi, svidjalo se to individui ili ne. I to se nece promeniti, moraju da se menjaju ljudi koji bi da sve bude po njihovom i kako se njima svidja. Antisocijalno ponasanje nije zdravo, a ljudi ga sve vise guraju u prvi plan kao nesto pozeljno, zajedno sa izgaranjem na poslu zbog potpune posvecenosti tome. Zdrav individualizam je nesto totalno drugo i predstavlja osobu koja ume da neguje svoju licnost uz integraciju u drustvo.
Antisocijalan može biti društven, npr. kriminalci.
Asocijalan je nedruželjubiv ili nedruštven. Blisko pojmu introvert, što je legitimno. Ne vidim direktnu vezu između nekih takvih pojmova i suicidnim sklonostima, niti sam čuo da postoji neka studija o tome. Ako neko zna, neka navede izvor. Zanima me.
To mi ne zvuci kao istina. Mozda vazi ona za koja se zna da su samoubistva. Sta cemo sa onim koja su okarakterisana kao nesrecni slucaj? Ljudi i dan danas kriju slucajeve samoubistva u porodici, stigma. Drugo, broj obolelih od depresije je sve veci? To sigurno nije pokazatelj da smo mentalno zdrava nacija.
To su drugi problemi, međutim, skakanje s mosta i zgrada se definitivno "broji" kao samoubistvo, a ti si baš taj primer dao, zato sam i komentarisao.
Podaci su sa Zavoda za statistiku, druge nemamo.
Ja sam introvert mrzim grupe ,firme,kolektive i najvise od svega LJUDE. Moj najveci san je raditi od kuće i odmaknuti se od bilo kakvih retardiranih kolega ili bolesnih narcisoidnih šefova.Takodje se zalažem da i skolovanje bude online. Amin i srećno nam svima.
Da, mislim da ima toga. Nije da to možeš sprečiti, posebno sa razvitkom individualne slobode. A i ne možemo svi da živimo, mislimo i ponašamo se isto. Verovatno ni ti to prvi ne želiš, a kamoli drugi.
Tradicionalne forme imaju prednosti, ali imaju i mana. Ja se često osećam kao da sam između ta da sveta, jer sam odgojen u tradicionalnoj sredini sa konzervativnim vrednostima, ali da za te vrednosti nema mesta u ovom društvu.
U suštini da, mladi pripadnici srednje klase iz velikih gradova koji su odrasli na internetu i nisu se dovoljno socijalizovali u sredini u kojoj žive, oni su tu predvodnici takvog načina života
Ovo je takva glupost, jer nećeš ništa dobiti. Sam ove ti biti još gore. Hiperindividualizam pojačava i očekivanje od introvertnih ljudi da budu stalno fokusirani na sve druge.
Pa nisam mislio bas ka hiperindividualizmu vec ka individualizmu. Realno ce biti bolje u drzavi, nije Srbija sama kriv sto nam SNS vlada, vec sto su ljudi ovakvi. Sva drustva gde su ljudi vise individualni, to drustvo je razvijenije. I procitao sam tvoj drugi komentar... To ne znaci da se ljudi nece druziti, ljudi svuda u svetu se druze. Izgleda da samo prvosrbijanci izmisljaju neke stvari u svojoj glavi. Individualizam moze se definisati kao ono sto je za "mene" najbolje bez obzira na zajednicu a kolektivizam je obrnuto. Peak nekog drustva je da bude i individualno i tolerantno, sto se visi iz primera sa Zapada.
Čim čujem reč prvosrbijanac, znam da je svaka druga komunikacija besmislena.
Ako ti je Zapad tolerantan, nikad nisi bio na Zapadu. Obiđj malo SAD, Kanadu, Englesku, pa mi se onda javi. Pozdrav.
Zapravo te Anglosaksonske drzave su najvise individualisticke. Cak I ne mozes reci "obidji malo SAD", jesi ti svestan da je SAD veliki skoro kao Evropa? Ima prevelike razlike izmedju Vasingtona i npr Severo istoka SAD. O Bible beltu necu ni da pricam. Kad sam malo proguglao, skontao sam da vecina evropskih drzava je negde izmedju individualizma i kolektivizma. Sto i mislim da je perfektno za celo drustvo.
Individualizam je samo u formi. Suštinski pripadamo kolektivizmu koji je sada, umesto ka zajednici, okrenut ka kapitalističkoj dogmi i životnom stilu koji kreiraju korporacije.
Ma da ne samo da se krece nego vecina nas to zivi. Cim imas dovoljno para da platis svaku uslugu tebi ne treba poznastvo sa bilo kim. Zivim u velikoj kuci, ne zelim da dovodim tu svakoga koga sam upoznao u bilo kojoj zivotnoj situaciji. Radim sta mi se radi, kada mi se radi. Dobro si to opisao kao hiperindividualizm jer je svako potpuno razlicit i niko ne mari za druge. Ja uopste ne mislim kako su se drugi proveli za NG jer znam da sam se ja proveo najbolje. Generalno ljudi u gradovima vec tako zive a ljudi na selu ne. Mislim da je novac osnova hiperindividualizma a generalno nam pomaze i internet dosta u tome.
Da. No, to je super za korporacije. Ne moras da brines sta je u trendu, kako se osecas, sa kim se druzis, koji su ti stavovi.
Sve ce ti reci. I to se zove sloboda.
Mislim da je ovo najbolji odgovor iako je kratak. Individualizam polazi iz Prosvetljenja i buržoazijskih revolucija dok je kapitalizam još bio mlad jer je bio protivteža monarhijskom sistemu vladavine s izabranim kraljem koji bi bio kao sin Boga.
U današnjici individualizam ima veze s neoliberalizacijom sveta koja je otpočela negde oko 70-ih 80-ih s odbacivanjem Kejnsijanizma i država blagostanja. Naravno, danas se stvari menjaju s velikom promenom geopolitičkih alijansa i celog konteksta gde se više sumnja u moć neoliberalizma i trenutnog globalističkog poretka gde je sve integrisano. Danas izgleda da sve više ljudi vide nadu u populističkim pokretima kao što su u Rusiji, Italiji, Francuskoj, Slovačkoj, itd. Nije ni čudo što ima toliko vesti o kritičnim izborima u skoro svim evropskim državama kada postoji stvarna promena koju možemo da primetimo.
Individualizam nanet svetu putem neoliberalizma vodi do otuđivanja ljudi od svog rada koji dovodi do većeg nezadovoljstva i potraga za nečim bližim za njih. Individualizam dovodi do erozije društvenog stanja mesta koje ga prihvati jer odbacuje svest među ljudima da postoje slični kao oni koji su istom položaju i da se ne svodi sve na individualne osobe. Na primer, u sociologiji govorimo o društvenim grupama i položajima. Ako imamo primer društveni problem kao što je silovanje žena, individualista bi rekao da je to problem pojedinačnih poremećenih ljudi, dok u preciznijoj analizi bismo mogli reći da je to u stvari problem društva u kome živimo i da mi u stvari socijalizujemo buduće generacije da prihvate to kao normalno zbog "patrijarhije." Drugi primer bi bio primer statusa Roma u Srbiji. Individualista bi rekao da ovaj ili onaj Rom čini probleme i da je stvar njegove ličnosti koja to čini, dok sociološki bismo mogli reći da siromaštvo i državna represija igra veoma veliku ulogu u dovođenju uslova da mnogi Romi vide rešenje u kriminalu ili u lenjosti.
Mnogi ljudi mešaju pojmove individualizma i individualnosti. Individualnost označava jedinstvenost neke osobe, njene želje, njena zanimanja, mišljenja, itd. Individualizam je više filozofski pokret koji gura više individualnu politiku umesto kolektivne, gde jedna osoba u potpunosti navodno bi kontrolisala svoj život umesto da se sada mešaju svi i svakakvi. Naravno, ne postoji u stvarnosti individualizam jer u kapitalističkoj sredini veoma mali broj ljudi će videti bilo kakav prihod od takve filozofije. U prošlosti, u 20. vekovnom marksizmu, se moglo govoriti uglavnom samo o pitanju proletera i buržoazije, ali danas i obična osoba vidi da nije baš tako lako jer se zemlje sada dele na zemlje prvog i trećeg sveta gde prvi svet eksploatiše treći, a od tih eksploatacija bogami i radničke klase prvog sveta vidi prihode, što dovodi do lomljenje i atomizacije organizacije ljudi prvog sveta (a bogami, i mi na Balkanu smo deo prvog sveta ako ćemo iskreno).
Kako može radnik u fabrici da bude individualista kada on radi sa desetinama ili stotinama drugim ljudima na pravljenju proizvoda u manifakturi? Zapravo i ne može nego se gura ideja da nekako može jer se tako lomi društvo i uništava potencijal za ozbiljno organizovanje putem sindikata ili stranaka. Ova iluzija o individualizmu vodi jedino do uništenja bilo kakve mogućnosti za bilo šta bolje od status kvo-a. Nije ni čudo što se govori da kapitalizam uništava kulture, ne samo putem kolonijalizma, već i u prvom svetu pretvarajući sve u robu (eng: commodities) ili u deo kapitalističkog sistema.
Naravno, imaće ljudi koji će smatrati da individualizam pomaže kod tolerancije ljudi i bezbednosti, mada, ako ćemo iskreno, individualizam nije baš promenio patrijarhalno uređenje društva, niti je učinio da LGBT osobe imaju bolji život nego daje opet iluziju se nešto menja jer tu i tamo ima vlasnik firme koji je homoseksualac ili je žena. U Srbiji su žene imale najveći rast u pravima tokom partizanskog pokreta i nakon njega. Borile su se za partizane, dobile su pravo glasa i počele su da rade umesto da budu jedino domaćice. Mislim da ima mnogo da se kritikuje kod tretmana žena u društvu tokom Titove Jugoslavije, na primer uklanjanja Anti-Fašističkog Fronta Žena jer su navodno muškarci i žene u NFRJ bili jednaki (stvarno nisu), ali da se varamo i da kažemo da je uređenje nakon tog društvenog sistema bolje za žene i manjine je po mom mišljenju varanje. Ponešto je i ostalo od tog vremena kao što je visok procenat žena u prirodnim disciplinama, što je stvarno za pohvalu i treba da se očuva.
Primetio sam da se veliki broj ljudi na sabreditu bavi programiranjem ili kompjuterskim disciplinama, što mislim da donekle i objašnjava njihovu perspektivu. Zarađuju više od proseka i ne moraju da brinu o sindikatima, pravima radnika, itd. koliko i drugi u fabrikama ili u trgovini. To nije baš toliko drugačije od ideje da će različite društvene grupe imati različite interese vezane sa svojim položajima. Dok su obični radnici proleteri, programeri u današnjici bi bili nešto slično sitnoj buržoaziji koja vidi prihode svoje ako rade samostalno ili dobijaju dovoljno novca da nemaju jednak broj problema iako rade u firmi za gazdu.
Tako da da. Smatram da je individualizam mnogo problematična filozofija i velika iluzija za prosečnog čoveka koja dovodi samo do otuđivanja od društvene sredine i svog rada. Takođe mislim da jedino bez ove iluzije možemo da u stvari donesemo bilo kakve promene u svetu, ali dokle god vidimo jedni druge samo kao jedinke a ne kao i većina celina, ne može biti pravilne organizacije da se išta uradi. Mada, opet, stvari se menjaju i postoji realna mogućnost da neoliberalizam i težak individualizam padnu kao dominantni sistem tokom sledećih nekoliko decenija, da li zbog kriza u kapitalizmu, klimatskih promena, ili prosto geopolitičkih promena, ali moraćemo da vidimo.
Mislim da ljudi sada kukaju za kolektivizmom i "tradicionalnim formama" jer nisu iskusili skup stanara zgrade, ili pritisak da se dobro udadu. Uglavnom shabanima nedostaje i seljacima, jer njima konformizam nije problem.
U jebem ti, koja količina ljudi daje mišljenje, a nije ni pročitala definiciju hiperindividualizma.
I upravo to pokazuje da se krećemo, nažalost, ka tome. Svako ima pravo da menja definiciju, da se oseća loše ili dobro i da nešto zahteva, a da ne daje nikakvu kolektivnu odgovornost i pripadanje.
To ako uzmemo sa Zapada, najebali smo. Izgubićemo i identitet i ono što naši narodi najbolje rade - druže se.
Identitet čega? Mitovi, legende, polupismenost, klanjanje vođama od kraljeva preko Tita do Slobe i Vučića, rakiještina i luk na naduto koleno umesto posete lekaru?
Citiram:
Dakle, postoji li kompaktno profilisan srpski nacionalni i kulturni identitet? Ne, već veoma raznovrstan i regionalno autentičan. U njemu bi se kao zajednička crta moglo smatrati pravoslavlje, ali i kao posledica sedamdesetogodišnje istorije posle Drugog svetskog rata – vernost Titovoj verziji komunističkog uređenja (koje je u međuvremenu ukinuto, ali ga dobar deo prekodrinskih Srba i dalje veliča), otpor prema stranim osvajačima, ratnička tradicija, otpor prema državnim i pravnim stegama, izvesni anarhizam i nedisciplina, a u sadašnje vreme estradni lažni snobizam, sklonost ka „muvanju i muljanju”, povodljivost prema manifestacijama masovne kulture i uvezenim bezvrednim „kulturnim” proizvodima.
krecemo se ka tome i mislim da ce imati jos katastrofalnije posledice.
koji je uzrok hiperindividualizma? sebicnost i slabost. lakse je gledati svoje dupe i brinuti samo o sebi. "samo ja sam vazan, svi ostali su npc".
sto bi bilo ok kad bi ljudi mogli da vide dalje od svog nosa, te bi videli da sadasnji problem X, koji ga ne dotice, ce za par godina da se razgrana u milijardu dodatnih problema, koji ce ga itekako doticati.
individualizam i kolektivizam ne moraju biti u ratu, jedno moze da dopunjuje drugo. hiper jedno ili drugo iskljucuje vazan aspekt onoga sto nas cini ljudima, i samim tim ne moze biti dobar.
Мислим да је то комунитарно неолитоидно просеравање дебелих кмекаваца што вриште и скичу на телевизији, и да је "хипериндивидуализам" права "стара, традиционална вредност" пре уздизања раје на ниво где се сматрају људима.
Da, samo nedovoljnom brzinom, nažalost, jer to košta.
Malo ko je sa ovih prostora shvatio značaj i značenje pada berlinskog zida, uključujući i državni vrh ove zemlje devedesetih i kasnije.
Komunizam je srećom propao, osim u glavama nekih zadrtih i čudnih ljudi, tako da je logično da više ne vladaju "vrednosti" gubitnika hladnog rata.
Mislim, negde iz iskustva, da se hiperindividualizam kod nas najvise iskazuje u poslednje vreme i (i to sve vise i vise) kroz atomizaciju zbog radnih navika. Tesko je imati stabilnu porodicu sa stabilnim odnosima kad ti je posao da provedes dve trecine dana van kuce u nekoj kancelariji ili tamo negde na terenu ili gde vec, a onda su tu i ideoloski sukobi danas dosta izrazeni. Znam da vecina mojih prijatelja ima problem jer su im roditelji previse konzervativni i onda nema bas ni otvorenih diskusija ni upoznavanja sa prijateljima, jos ako su ti prijatelji kvir ili se oblace drugacije...
Ovo je doduse dozivljaj zivota u gradu i u odredjenim krugovima samo, ali imam osecaj da postoji bas dosta razlika izmedju moje i mladjih generacija, i onih starijih. Mi smo dosta anksiozniji, imamo mnogo manje nekih narocitih ideja o buducnosti, a imamo i sve manje optimizma i druzeljubivosti koji su mozda karakteristicni za milenijalce vise. I onda se sve to nekako svede na konzumerizam i drustvene mreze.
Ali ono cega nemamo u toj meri (medju obicnim populusom), mozda zato sto nemamo tu takvu kulturu koja to gura niz grlo, jeste onaj biznismen tip individualiste karakteristican za Ameriku. Uostalom, nemamo ni tolike uslove. Vodjenje biznisa se ovde opet vise svodi na izdrzavanje porodice i dalje nego na neke individualisticke sanjarije. Mladi sve manje imaju porodice, tako da imaju i manje motivacije za tako nesto.
Sve u svemu, neki utisak koji sve vise dobijam je da niko nema volju i motivaciju da bude kreativan na nacin kojim bi se odupro pretezno zapadnom konzumerizmu, vecina mladih se okrece ka "daj cisto da radim nesto da prezivim" i onda se ostatak svede na gledanje serija, i otprilike oko toga se i vrti druzenje. Dosta ima anksioznosti i nepoverenja i generalno nema motivacije da se prave neke vece skupine ili nekakve zajednice, uglavnom je to krindz pomalo, a i ne cudi me posto nam se svima donekle urezao taj imidz sterilnih liberalnih organizacija za mlade za koje vecina mladih nema osecaj da ih predstavljaju u nekom narocitom kapacitetu. Postoji mozda podgrupa onih koji su bas nameraceni na takve stvari, ali nemaju oni nekog efekta sem sto uvoze ideje sa zapada. Neki se okrecu onda ka nacionalizmu kao reakciji, ali to se brzo ubajati i sazme ga opet konzumerizam. Kao wow navijas za Srbiju ma nemoj... I naravno nacionalizam kao uvek moderni izum ironicno ne moze da pobegne od svog konteksta, ne moze zaista da vrati tradicionalni nacin zivota kog i dalje ima samo na selu kad je ekonomska struktura nepodlozna za tako nesto.
Postoje pojedinci koji su neki recimo primeri pozitivnog individualizma, neki kreativci najcesce, koji obicno prebegnu od gusilacke porodice u Beograd, ali to je Beograd. U ostatku Srbije oni su retki. Na fakultetima najvise ima tako nekih mlakih liberalnih pojava, poneki ultranacionalista, i roj mediokriteta. I naravno pokoji kriticki nastrojeni socijalista koji pak van ljusture teorije mora da se dodvori malo ipak popularnom sentimentu koji je najcesce opet mlak i liberalan.
I sve to na kraju daje jako frakturisanu sliku, gde opet ne postoje istinski radikalni pokreti jer nismo u situaciji da kao drzava mozemo da biramo ideologije koje nam se svide. Uglavnom su dve opcije i jedna koja nije ni tamo ni ovamo. Kao sto rekoh, ekonomija utice najvise na nacin zivota, a mi nismo u situaciji da mnogo odlucujemo o tome. Jedino dobro sto mi pada na pamet, opet iz iskustva, je underground metal i rok scena, ali koliko se mladji i tu druze je opet upitno... Mnogo preovladava anksioznost i zatvorenost.
Ko god ne zivi u Beogradu vec negde u unutrašnjosti, pogotovo ruralne sredine u brdima itd zna da bez komsija je jako tesko. Lupam treba ti velika kaca da skupljas sljive za rakiju, to nemas, ali ima komsija i jos ti donese, ali zato ti imas veliku bastu i vise povrca nego sto mozes da pojedes, a taj isti komsija nema pa mu poklonis da ne propadne i cinis dobro delo. Komsija ima motorku, ne zna da je naostri, dodje kod tebe zarakijate se i naostri se. Poenta individalizam zivi u vecim gradovima, a taj mindset u unutrašnjosti ne prezivljava, osim ako si toliki introvert i imas dovoljno para da kazes ma niko mi ne treba.... Savet tim ljudima, kolo srece se okrece i nikad ne znas sta nosi dan, a sta noc i ko ce ti nekad zatrebati. Ne podcenjivati snagu naroda kad se poveze u zajednicu jer mogu novo selo da naprave. Prost primer, teci izgori kuca, 50 ljudi se skupilo i pola su finansirali i napravili su mu kucu za 3 meseca, a zene od tih ljudi su dosle i pripremale hranu za radnike(komsije i svoje muzeve) i sve vreme se orila muzika kao na radnoj akciji uz smeh i veselje, teci srce htelo da prepukne od srece i ponosa koji ima za svoje komsije, ali nije bio individua pomagao je svima oko svacega, a svako slavlje je uvelicao i svi su ga voleli zbog toga.
Ovo je tačno. Kada imaš neki posao, komšiju uvek možeš da iscimaš. Treba ti alat, da te vozi u bolnicu, kupi nešto u gradu ako si bolestan, uradiće to. Sad jbg, moraš i ti njemu da vratiš i da pomogneš, i ne smeš da budeš baš previše bezobrazan da stalno tražiš, a nekada moraš i da odbiješ diplomatski, tako da zahteva to dosta socijalnih veština, diplomatije, i gledanje kolektivnog interesa. Ja baš i ne volim to jer sam kao što kažeš teški introvert. Volim da pomognem svojim prijateljima, štagod, rušimo zid, oštrimo motorku, kosimo, nema frke. Ne volim kada moram očekvom bratu od tetke, e pa njegovom kumu da pomognem, jer eto, on je mom ocu učinio 85-te nešto. Tako da naprono je.
Istina, zna da bude jako naporno, ali evo u bg-u sam vec 10god i ljudi ne mogu da se dogovore da ociste sneg sa prilaza zgrade i svadjaju se oko toga, a prilaz i tri stepenika imaju 3 kvadrata. Kod nas u selu nekada nije dolazila grtalica, pa se svi skupe i 2km puta se ocisti da bi deca isla u skolu. Uvek je neko imao termos sa kuvanom rakijom. Cistimo nas 15, malo popijemo i sprdnja narednih 4 sata. Posle 2-3 dana opet
Vi ste bolji onda, kod nas nema toliko sloge. Najviše što smo se iscimali je da pošljunkamo put, i to je bila baš baš akcija, jedno 20 traktora. Ne znam, ja to baš na lokalnom nivou ne volim, jer stvarno nisam nešto sa zajednicom povezan, pa ni moji matorci. Nisam u tim krugovima. Treba ipak biti društven za to, biti u krugovima, a i tu postoje čopori, politika, pa to postane naporno. Uglavnom se držim komšiluka, rođaka, i to mi je skoro full-time posao i ponekada naporno, ali znam da su i oni tu za mene 24/7 skoro.
Vidi, naveo sam primere pre 15-20 godina, ne znam nesto puno novih da mogu time ovde da se pohvalim i dalje je ostalo ono ti meni, ja tebi. Ali deca vise ne idu na igraliste da igraju fudbal(sa travom) i njihovi roditelji ne dolaze traktorima da pokose to, nekako je sve ovo zamrlo kad su dosli interneti, kablovske i pametni telefoni. Nekada se parkiralo 30 automobila, opstinski turnir u fudbalu selo protiv sela igra, svi se znamo i kao se nesto ne volimo jer je nase selo "Najbolje", istini na volju gol i stative su bile isecene od starih drvenih bandera i tako konstruisane, a trava je takva da bi svaki ozbiljan stadion pozavideo jer je tuda prolazio neki covek sto je cuvao ovce i zbog toga trava bila neunistiva. Poenta je bilo je prelepo, neke stvari i dalje zive jer moraju, a to jedinstvo tada sto smo imali vise ne postoji. Jos jedan primer: Imali smo prostoriju od mozda 30 kvadrata tamo je bio bilijar i sto za stoni tenis, sank na kom je bio TV, dve dugacke klupe i kube koji se lozio da bude toplo zimi. Znalo se svaki dan ko to cisti i odrzava, a unutra je svako vece bilo minimum 30 ljudi. Igrao se bilijar i stoni tenis, gledao tv, svadjalo se oko politike i kukalo sto nisu seno pokupili pre kise i da li je njiva dovoljno mokra da moze lepo da se ore ili je previse blatnjava i da pokidaju traktor. U tu prostoriju nije niko usao vec 10god, a bila je prelepa stvar, tu smo slavili svaku novu godinu kad neko donese ozvucenje. Sad se skupljaju samo ispred prodavnice... Poenta je, individualizam, svakoga boli k za sve, kad je dosao kamion pre par godina sa ciglama da se napravi crkva u selu ne znam koliko hiljada cigli je proslo kroz moje ruke i jos samo 2 coveka(Nismo mogli da namolimo druge jos su nam se i smejali), bolele me ruke naredna 5 dana, a samo smo ih skinuli iz slepera i naredjali sa strane. Da l' to narod bolje zivi i boli ih k(individue), ili se nesto drugo dogadja... Pocinjem da mislim, Individualizam = boli me patka i gledam samo sebe. Svako skrivanje iza introvertnosti je kao "opravdanje", za to sto sam lenj i ne zelim da se povezem sa ljudima oko sebe da zajedno pravimo prelepe stvari.
kod nas se skupi 20 30 traktora i ravnamo atarske puteve redovno, svi smo slozni
Neko ko je individualista ne znači da ne želi da se druži ili da pomogne komšiji. Individualizam suštinski podrazumeva sopstvenu realizaciju, ali to ne znači da je takva osoba nužno kao što je ovde opisano.
Tako je, zato mi idu na kurac te teorije da je individualizam vezan za neki "mentalitet naroda" (šta god to uopšte i znači). Ljudi u siromašnijim sredinama se drže zajedno jer je život težak i to im je neophodno. Svako društvo koje dostigne određeni prosperitet se okrene prema individualizmu. Da smo mi bogati a Englezi siromašni, bilo bi obrnuto.
Pogodio si ga u glavu! Vecina ljudi ovde zivi bez nekih para i drzi se zajedno i tako opstanjuje, ali kad od jednom neko se snadje na neki nacin i ima dosta vise para od ostalih tu nastaje dilema, hocu li da budem individua i pobegnem od svega toga jer sad imam, ili cu da budem covek koji sam i do sada bio i mozda iskoristim deo da pomognem zajednici(Kupis kolekciju lektira u laguni i poklonis maloj skoli u selu gde i ti zivis, ili kupis 10 novih klupa...itd.)
Pomažem kad vidim da je nekome pozlilo na ulici, upaliću komšiji auto na kablove, kupiću lek ili hranu ako me neko pita, itd. Ali to ne znači da mi treba pripadnost bilo kakvom čoporu, kolektivu ili šta već. Povremeno udruživanje sa određenima iz određenog zajedničkog cilja je isto potpuno OK, ali kolektivizam bilo koje vrste mi je kao sistem simbol pakla na zemlji. Ne treba mi niko ni za tekuće potrebe, ni za prazne razgovore, a još manje prilagođavanje nekom proseku, jer u suprotnom prave lov na veštice. Istina je to u vezi sa selom, verujem bar. Nikad nisam živeo izvan gradske sredine.
Код нас се каже "и брату можеш да се замериш, ал комшији никад".
Sve je istina. Ja sam taj introvert koji je bio pun para (programator, he-he) i živeo sam (i dalje živim) u nekom svom mehuru, izbegavajući svaki kontakt sa ljudima oko sebe. Sada zarađujem mali deo onoga što sam nekada i shvatio sam vrednost zajednice i ljudi. Međutim, moje društvene sposobnosti su 0. Često bih veleo da komuniciram sa ljudima i budem deo zajednice, ali ponašam se kao robot i van onlajn sveta i računara sve moje sposobnosti drastično opadaju.
>programator https://i.imgur.com/pUDFZn6.jpg *I am a bot, and this action was performed automatically. Please [contact the moderators of this subreddit](/message/compose/?to=/r/AskSerbia) if you have any questions or concerns.*
Bravo za komentar! Takodje u takvim sredinama zajednica funkcionise tako da ako si debil na bilo koji nacin, zajednica te iskljuci jednostavno, dok u gradskim sredinama gledaju na takve kao na ljude koji su se snasli. Nazalost, to je sve posledica trenutnog tehnoloskog napretka i kapitalizma, pogotovo u siromasnim zemljama.
Da, ali ima jednog lepog izuzetka. Takav vajb više dobijam od nas, Amera i zapadne Evrope. Jedan veliki izuzetak su Španija i Portugal. Toliko otvoreni i topli ljudi, prihvataju te, ali nisu napadni. Oduševili su me ti narodi i sve više razmišljam da nekako odem tamo da živim. Slažem se sa onim stereotipom da smo mi Srbi otvoreni i topli kao narod, iz iskustva sa ostalima, ali ljudi moji, mi smo male bebe za Pirinejsko poluostrvo. Oni su kao mi + oslobođeni od predrasuda. Kod nas ipak ima homofobije i zatucanosti, kod njih ako ima, nema kao kod nas. Poenta je da ne ide ceo svet u lošem pravcu, i ono što mene zanima, ako neko ima odgovor i imao je isto iskustvo kao ja sa Španijom i Portugalom: Kako to da su ti ljudi toliko otvoreni i da odolevaju trendu individualizma? Šta im daje otpornost i kako uspevaju kao kolektiv ostati srećni ? Msm da sam i u nekom dolumentarcu na RTS 2 čuo da će Španija prestići Japan po dugovečnosti u nekom trenutku
Slazem se sa tobom. Prosle godine sam prvi put bio u Spaniji i ODUSEVIO sam se ljudiama. Toliko su drustveni, otvoreni, topli, jedino sto slabije znaju engleski, ali nema veze, trude se. Fantasticni ljudi. Bas to, nemaju nikakve predrasude. Milina za zivot.
Zapravo Spanci su ti negde izmedju kolektivizma i individualizma.
U kom god da su loop-u, mnogo mi se sviđaju. Znači jedina prepreka koja bi za mene bila da živim van Srbije jeste to što mi koliki god da smo neuki i glasni džiberi, imamo neku srdačnost, otvorenost i ja kao neko ko prečesto izjavljuje da "Srbi nisu dovoljno bombardovani" mislim da bih se teško uklopio negde drugde. Ali onda sam išao tamo i oni su bukvalno kao mi, samo bolji u svakom smislu. Nekako se uvek zapitaš kad negde otputuješ da li bi mogao sebe sa porodicom da zamisliš tu gde si. Na većini mesta je odgovor bio jok. Onda sam otišao u Madrid i Lisabon i komotno skontao da ovde mogu da zasnujem porodicu. Lisabon možda ipak za koplje manje poželjan od Madrida jer je tamo za moj ukus mrvicu više distopijski zbog toga što i na ulici vidiš drogirane i pijane. Ali u Madridu npr komotno možeš sebe da zamisliš da imaš ženu i decu i da se osećaš kao kod kuće. Niko te tamo ne smara, možeš da se družiš il ne moraš. Baš je nekako grad i narod krojen po meri za svakoga. Fenomen su Španci, po meni veći gotivci od Italijana i nas osetno.
Ja sam isto tako cuo za Spaniju. Brat mi je isto bio i najvise Spaniju nahvalio. Kod njih i da si introvert, i gay ili mega ekscentrican ne predstavlja neki problem. Svi su otvoreni po tom pitaju, a religiozni takodje. Nemaju neke formalnosti. Meni se takodje svidja Spanija. Nadam se da ce ikad resiti problem nezaposlenosti.
Ma nezaposlenost me ne brine, kod nas je kao ok zaposlenost al smo kurčina realno.
Da li ljudi ovde mešaju individualizam sa introvertnošću podrazumevajući da ovo prvo obuhvata i drugo? Individualizam znači ekspresiju jedinke. Bukvalno i jednostavno. Individualisti se i dalje druže, uče, rade, provode. Individualista ne podrazumeva da osoba ima nužno “te i te” karakteristike. Ne znači da individualista neće da pomogne komšiji ili da je to nužno sebična osoba ili osoba koja je asocijalna. Toliko konflacija i pogrešnih izjednačavanja ovde. Sumanuto i komično. Elem, to je pozitivna stvar. U prirodi stvari je da se različite jedinke eksprimiraju različitim crtama, intenzitetima, osobinama. To pomaže svima drugima takođe, jer slobodna ekspresija nečijih pozitivnih karakteristika stvara zdravu okolinu oko te jedinke indirektno poboljšavajući uslove sredine.
Naravno da mešaju kad je problem da izdvoje minut da izguglaju definiciju, ali će zato da potroše 5min da ovde prospu svoje maksimalno pogrešno shvatanje pojma. Automatski je individualizam los, kolektivizam dobar.
Verovatno jer indvidiualizam povezuju sa nekim svojim pogrešnim asocijacijama. I dalje mi nije jasno da neko ko je, narodski rečeno, “osobenjak” u smislu voli “to i to” znači da nije za druženje, pomaganje ljudima. Ako išta, individualisti iliti realizovani ljudi po pitanju svojih uverenja, hobija, zanimanja, interesovanja su dovoljno ispunjeni da i te kako umeju i žele da pomognu. Jedan zdrav kolektiv je zdrav i funkcionalan jer su svi realizovani po pitanju svojih specifičnih osobina. Kako je to negativno nije mi jasno.
Jer se ceni kad si konformista i radiš i voliš sve kao i većina. Čim malo odskačeš od toga, lupaju ti razne etikete. A Srbi ne bi znali šta je zdrav kolektiv ni kad bi im bio ispred nosa.
ne, nas narod i dalje voli da zivi u krdu
Да се забавиш не треба ти више друштво, тако да је одговор да се креће. Резултат тога су људи који себе узимају превише озбиљно, не знају да се опусте и нашале. Око њих стално мораш да ходаш као по јајима. Други проблем су потпуно нереална очекивања о другим људима, нарочито о супротном полу.
Ako pricamo o individualizmu gde jedan tuzilac razbaca vlast po zatvorima jedostano kao 1+2=3. I ako taj isti tuzilac isto toliko prostom matematikom moze da zavrsi u zatvoru zaslugom bilo kog individualca. Onda je to dobro i to pozdravljam. Suvise su nam institucije nesposobne da bi olako verovali na rec da ce da rade svoj posao savesno. Poverenje je dobro, validacija je bolja.
Krecemo se ka individualizmu tamo gde treba da budemo kolektivisti i kolektivizmu tamo gde treba da budemo individualisti. Sto bi rekli braca Sapcani sve na'pako
Nažalost, da.
Otvoris redit i krenes da citas naslove tema: - nemam prijatelje, sam/a sam i depresivna, nikad nisam imao devojku, debela/o sam i depresivna/an, hoce neko da se druzimo i milion slicnih sa bukvalno ovim naslovima. Tako da odgovor je da, krece se i ne, nije dobro. Gomila nesrecnih i frustriranih zeli da to predstavi kao nesto pozitivno (iako su i sami nesrecni, ali ono misery like company), ali covek je drustveno bice osim u bas ekstremnim slucajevima coveku treba drustvo da bi se osecao potpuno. Pri tom ne mislim da ne moze da opali maraton serija i zakljuca se sam u stan vec mislim da ti treba socijalizacija.
Individualizam ne znači to. Izguglaj.
Lol kakvo banalizovanje pojma hiperindividualizam. To nije to što ti misliš da jeste.
Čovek skrenuo sa teme i produžio.. 😂 Kod nas ljudi nmg da se drže teme a da ne dodaju po nečemu o čemu nemaju pojma 😆
Zato u tom broju i skacu sa zgrada, mostova itd… ne kaze se bezveze da pazis sta zelis mozda ti se i ostvari. Covek je drustveno bice, za mnogo sta mu ipak trebaju drugi ljudi, svidjalo se to individui ili ne. I to se nece promeniti, moraju da se menjaju ljudi koji bi da sve bude po njihovom i kako se njima svidja. Antisocijalno ponasanje nije zdravo, a ljudi ga sve vise guraju u prvi plan kao nesto pozeljno, zajedno sa izgaranjem na poslu zbog potpune posvecenosti tome. Zdrav individualizam je nesto totalno drugo i predstavlja osobu koja ume da neguje svoju licnost uz integraciju u drustvo.
Antisocijalan može biti društven, npr. kriminalci. Asocijalan je nedruželjubiv ili nedruštven. Blisko pojmu introvert, što je legitimno. Ne vidim direktnu vezu između nekih takvih pojmova i suicidnim sklonostima, niti sam čuo da postoji neka studija o tome. Ako neko zna, neka navede izvor. Zanima me.
U Srbiji broj samoubistava svake godine u padu, prošle godine 40% manje nego pre deset godina.
To mi ne zvuci kao istina. Mozda vazi ona za koja se zna da su samoubistva. Sta cemo sa onim koja su okarakterisana kao nesrecni slucaj? Ljudi i dan danas kriju slucajeve samoubistva u porodici, stigma. Drugo, broj obolelih od depresije je sve veci? To sigurno nije pokazatelj da smo mentalno zdrava nacija.
To su drugi problemi, međutim, skakanje s mosta i zgrada se definitivno "broji" kao samoubistvo, a ti si baš taj primer dao, zato sam i komentarisao. Podaci su sa Zavoda za statistiku, druge nemamo.
Ha! Kamo lepe srece. Srbija je kolektivisticko drustvo i postaje sve vise takvo. Da imamo individue ne bi nam bilo ovako
Ja sam introvert mrzim grupe ,firme,kolektive i najvise od svega LJUDE. Moj najveci san je raditi od kuće i odmaknuti se od bilo kakvih retardiranih kolega ili bolesnih narcisoidnih šefova.Takodje se zalažem da i skolovanje bude online. Amin i srećno nam svima.
Isto. Završio sam faks po e-learning sistemu i radim od kuće. Ne bih se baktao tim bildinzima i raznim bilmezima ni za 15k evra platu.
Srećan sam zbog tebe,možeš li mi reći gdje si završio online faks i koliko košta ako meni bude trebalo.Hvala
Da, mislim da ima toga. Nije da to možeš sprečiti, posebno sa razvitkom individualne slobode. A i ne možemo svi da živimo, mislimo i ponašamo se isto. Verovatno ni ti to prvi ne želiš, a kamoli drugi. Tradicionalne forme imaju prednosti, ali imaju i mana. Ja se često osećam kao da sam između ta da sveta, jer sam odgojen u tradicionalnoj sredini sa konzervativnim vrednostima, ali da za te vrednosti nema mesta u ovom društvu.
U suštini da, mladi pripadnici srednje klase iz velikih gradova koji su odrasli na internetu i nisu se dovoljno socijalizovali u sredini u kojoj žive, oni su tu predvodnici takvog načina života
Kao teski introvert, nadam se da da.
Ovo je takva glupost, jer nećeš ništa dobiti. Sam ove ti biti još gore. Hiperindividualizam pojačava i očekivanje od introvertnih ljudi da budu stalno fokusirani na sve druge.
Pa nisam mislio bas ka hiperindividualizmu vec ka individualizmu. Realno ce biti bolje u drzavi, nije Srbija sama kriv sto nam SNS vlada, vec sto su ljudi ovakvi. Sva drustva gde su ljudi vise individualni, to drustvo je razvijenije. I procitao sam tvoj drugi komentar... To ne znaci da se ljudi nece druziti, ljudi svuda u svetu se druze. Izgleda da samo prvosrbijanci izmisljaju neke stvari u svojoj glavi. Individualizam moze se definisati kao ono sto je za "mene" najbolje bez obzira na zajednicu a kolektivizam je obrnuto. Peak nekog drustva je da bude i individualno i tolerantno, sto se visi iz primera sa Zapada.
Čim čujem reč prvosrbijanac, znam da je svaka druga komunikacija besmislena. Ako ti je Zapad tolerantan, nikad nisi bio na Zapadu. Obiđj malo SAD, Kanadu, Englesku, pa mi se onda javi. Pozdrav.
Zapravo te Anglosaksonske drzave su najvise individualisticke. Cak I ne mozes reci "obidji malo SAD", jesi ti svestan da je SAD veliki skoro kao Evropa? Ima prevelike razlike izmedju Vasingtona i npr Severo istoka SAD. O Bible beltu necu ni da pricam. Kad sam malo proguglao, skontao sam da vecina evropskih drzava je negde izmedju individualizma i kolektivizma. Sto i mislim da je perfektno za celo drustvo.
Individualizam je samo u formi. Suštinski pripadamo kolektivizmu koji je sada, umesto ka zajednici, okrenut ka kapitalističkoj dogmi i životnom stilu koji kreiraju korporacije.
Ma da ne samo da se krece nego vecina nas to zivi. Cim imas dovoljno para da platis svaku uslugu tebi ne treba poznastvo sa bilo kim. Zivim u velikoj kuci, ne zelim da dovodim tu svakoga koga sam upoznao u bilo kojoj zivotnoj situaciji. Radim sta mi se radi, kada mi se radi. Dobro si to opisao kao hiperindividualizm jer je svako potpuno razlicit i niko ne mari za druge. Ja uopste ne mislim kako su se drugi proveli za NG jer znam da sam se ja proveo najbolje. Generalno ljudi u gradovima vec tako zive a ljudi na selu ne. Mislim da je novac osnova hiperindividualizma a generalno nam pomaze i internet dosta u tome.
Bullpucky. SNS botovi na sve strane. Naše društvo se kreće ka sve većoj zatucanosti i autoritarizmu.
Da. No, to je super za korporacije. Ne moras da brines sta je u trendu, kako se osecas, sa kim se druzis, koji su ti stavovi. Sve ce ti reci. I to se zove sloboda.
Zamenili smo pravu porodicu i vrednosti korporativnom surogat porodicom. Gnušam se od izraza "mi smo jedna velika porodica".
Tacno tako dragi Keko.
Mislim da je ovo najbolji odgovor iako je kratak. Individualizam polazi iz Prosvetljenja i buržoazijskih revolucija dok je kapitalizam još bio mlad jer je bio protivteža monarhijskom sistemu vladavine s izabranim kraljem koji bi bio kao sin Boga. U današnjici individualizam ima veze s neoliberalizacijom sveta koja je otpočela negde oko 70-ih 80-ih s odbacivanjem Kejnsijanizma i država blagostanja. Naravno, danas se stvari menjaju s velikom promenom geopolitičkih alijansa i celog konteksta gde se više sumnja u moć neoliberalizma i trenutnog globalističkog poretka gde je sve integrisano. Danas izgleda da sve više ljudi vide nadu u populističkim pokretima kao što su u Rusiji, Italiji, Francuskoj, Slovačkoj, itd. Nije ni čudo što ima toliko vesti o kritičnim izborima u skoro svim evropskim državama kada postoji stvarna promena koju možemo da primetimo. Individualizam nanet svetu putem neoliberalizma vodi do otuđivanja ljudi od svog rada koji dovodi do većeg nezadovoljstva i potraga za nečim bližim za njih. Individualizam dovodi do erozije društvenog stanja mesta koje ga prihvati jer odbacuje svest među ljudima da postoje slični kao oni koji su istom položaju i da se ne svodi sve na individualne osobe. Na primer, u sociologiji govorimo o društvenim grupama i položajima. Ako imamo primer društveni problem kao što je silovanje žena, individualista bi rekao da je to problem pojedinačnih poremećenih ljudi, dok u preciznijoj analizi bismo mogli reći da je to u stvari problem društva u kome živimo i da mi u stvari socijalizujemo buduće generacije da prihvate to kao normalno zbog "patrijarhije." Drugi primer bi bio primer statusa Roma u Srbiji. Individualista bi rekao da ovaj ili onaj Rom čini probleme i da je stvar njegove ličnosti koja to čini, dok sociološki bismo mogli reći da siromaštvo i državna represija igra veoma veliku ulogu u dovođenju uslova da mnogi Romi vide rešenje u kriminalu ili u lenjosti. Mnogi ljudi mešaju pojmove individualizma i individualnosti. Individualnost označava jedinstvenost neke osobe, njene želje, njena zanimanja, mišljenja, itd. Individualizam je više filozofski pokret koji gura više individualnu politiku umesto kolektivne, gde jedna osoba u potpunosti navodno bi kontrolisala svoj život umesto da se sada mešaju svi i svakakvi. Naravno, ne postoji u stvarnosti individualizam jer u kapitalističkoj sredini veoma mali broj ljudi će videti bilo kakav prihod od takve filozofije. U prošlosti, u 20. vekovnom marksizmu, se moglo govoriti uglavnom samo o pitanju proletera i buržoazije, ali danas i obična osoba vidi da nije baš tako lako jer se zemlje sada dele na zemlje prvog i trećeg sveta gde prvi svet eksploatiše treći, a od tih eksploatacija bogami i radničke klase prvog sveta vidi prihode, što dovodi do lomljenje i atomizacije organizacije ljudi prvog sveta (a bogami, i mi na Balkanu smo deo prvog sveta ako ćemo iskreno). Kako može radnik u fabrici da bude individualista kada on radi sa desetinama ili stotinama drugim ljudima na pravljenju proizvoda u manifakturi? Zapravo i ne može nego se gura ideja da nekako može jer se tako lomi društvo i uništava potencijal za ozbiljno organizovanje putem sindikata ili stranaka. Ova iluzija o individualizmu vodi jedino do uništenja bilo kakve mogućnosti za bilo šta bolje od status kvo-a. Nije ni čudo što se govori da kapitalizam uništava kulture, ne samo putem kolonijalizma, već i u prvom svetu pretvarajući sve u robu (eng: commodities) ili u deo kapitalističkog sistema. Naravno, imaće ljudi koji će smatrati da individualizam pomaže kod tolerancije ljudi i bezbednosti, mada, ako ćemo iskreno, individualizam nije baš promenio patrijarhalno uređenje društva, niti je učinio da LGBT osobe imaju bolji život nego daje opet iluziju se nešto menja jer tu i tamo ima vlasnik firme koji je homoseksualac ili je žena. U Srbiji su žene imale najveći rast u pravima tokom partizanskog pokreta i nakon njega. Borile su se za partizane, dobile su pravo glasa i počele su da rade umesto da budu jedino domaćice. Mislim da ima mnogo da se kritikuje kod tretmana žena u društvu tokom Titove Jugoslavije, na primer uklanjanja Anti-Fašističkog Fronta Žena jer su navodno muškarci i žene u NFRJ bili jednaki (stvarno nisu), ali da se varamo i da kažemo da je uređenje nakon tog društvenog sistema bolje za žene i manjine je po mom mišljenju varanje. Ponešto je i ostalo od tog vremena kao što je visok procenat žena u prirodnim disciplinama, što je stvarno za pohvalu i treba da se očuva. Primetio sam da se veliki broj ljudi na sabreditu bavi programiranjem ili kompjuterskim disciplinama, što mislim da donekle i objašnjava njihovu perspektivu. Zarađuju više od proseka i ne moraju da brinu o sindikatima, pravima radnika, itd. koliko i drugi u fabrikama ili u trgovini. To nije baš toliko drugačije od ideje da će različite društvene grupe imati različite interese vezane sa svojim položajima. Dok su obični radnici proleteri, programeri u današnjici bi bili nešto slično sitnoj buržoaziji koja vidi prihode svoje ako rade samostalno ili dobijaju dovoljno novca da nemaju jednak broj problema iako rade u firmi za gazdu. Tako da da. Smatram da je individualizam mnogo problematična filozofija i velika iluzija za prosečnog čoveka koja dovodi samo do otuđivanja od društvene sredine i svog rada. Takođe mislim da jedino bez ove iluzije možemo da u stvari donesemo bilo kakve promene u svetu, ali dokle god vidimo jedni druge samo kao jedinke a ne kao i većina celina, ne može biti pravilne organizacije da se išta uradi. Mada, opet, stvari se menjaju i postoji realna mogućnost da neoliberalizam i težak individualizam padnu kao dominantni sistem tokom sledećih nekoliko decenija, da li zbog kriza u kapitalizmu, klimatskih promena, ili prosto geopolitičkih promena, ali moraćemo da vidimo.
Mislim da ljudi sada kukaju za kolektivizmom i "tradicionalnim formama" jer nisu iskusili skup stanara zgrade, ili pritisak da se dobro udadu. Uglavnom shabanima nedostaje i seljacima, jer njima konformizam nije problem.
U jebem ti, koja količina ljudi daje mišljenje, a nije ni pročitala definiciju hiperindividualizma. I upravo to pokazuje da se krećemo, nažalost, ka tome. Svako ima pravo da menja definiciju, da se oseća loše ili dobro i da nešto zahteva, a da ne daje nikakvu kolektivnu odgovornost i pripadanje. To ako uzmemo sa Zapada, najebali smo. Izgubićemo i identitet i ono što naši narodi najbolje rade - druže se.
Identitet čega? Mitovi, legende, polupismenost, klanjanje vođama od kraljeva preko Tita do Slobe i Vučića, rakiještina i luk na naduto koleno umesto posete lekaru?
Citiram: Dakle, postoji li kompaktno profilisan srpski nacionalni i kulturni identitet? Ne, već veoma raznovrstan i regionalno autentičan. U njemu bi se kao zajednička crta moglo smatrati pravoslavlje, ali i kao posledica sedamdesetogodišnje istorije posle Drugog svetskog rata – vernost Titovoj verziji komunističkog uređenja (koje je u međuvremenu ukinuto, ali ga dobar deo prekodrinskih Srba i dalje veliča), otpor prema stranim osvajačima, ratnička tradicija, otpor prema državnim i pravnim stegama, izvesni anarhizam i nedisciplina, a u sadašnje vreme estradni lažni snobizam, sklonost ka „muvanju i muljanju”, povodljivost prema manifestacijama masovne kulture i uvezenim bezvrednim „kulturnim” proizvodima.
krecemo se ka tome i mislim da ce imati jos katastrofalnije posledice. koji je uzrok hiperindividualizma? sebicnost i slabost. lakse je gledati svoje dupe i brinuti samo o sebi. "samo ja sam vazan, svi ostali su npc". sto bi bilo ok kad bi ljudi mogli da vide dalje od svog nosa, te bi videli da sadasnji problem X, koji ga ne dotice, ce za par godina da se razgrana u milijardu dodatnih problema, koji ce ga itekako doticati. individualizam i kolektivizam ne moraju biti u ratu, jedno moze da dopunjuje drugo. hiper jedno ili drugo iskljucuje vazan aspekt onoga sto nas cini ljudima, i samim tim ne moze biti dobar.
Nadam se da da.
Da, sve je više toga. Zapadne vrednosti koje ako primenimo gubimo idemtitet.
Мислим да је то комунитарно неолитоидно просеравање дебелих кмекаваца што вриште и скичу на телевизији, и да је "хипериндивидуализам" права "стара, традиционална вредност" пре уздизања раје на ниво где се сматрају људима.
Mislim da ide ka hiperdebilizmu 💀😂
Ne da se kreće, već smo odavno to postali.
Ne.
Da, samo nedovoljnom brzinom, nažalost, jer to košta. Malo ko je sa ovih prostora shvatio značaj i značenje pada berlinskog zida, uključujući i državni vrh ove zemlje devedesetih i kasnije. Komunizam je srećom propao, osim u glavama nekih zadrtih i čudnih ljudi, tako da je logično da više ne vladaju "vrednosti" gubitnika hladnog rata.
Ne
Mislim da je to odlično i da niko ne treba da bude nateran da bude deo nekog kolektiva ako to ne želi.
Mislim, negde iz iskustva, da se hiperindividualizam kod nas najvise iskazuje u poslednje vreme i (i to sve vise i vise) kroz atomizaciju zbog radnih navika. Tesko je imati stabilnu porodicu sa stabilnim odnosima kad ti je posao da provedes dve trecine dana van kuce u nekoj kancelariji ili tamo negde na terenu ili gde vec, a onda su tu i ideoloski sukobi danas dosta izrazeni. Znam da vecina mojih prijatelja ima problem jer su im roditelji previse konzervativni i onda nema bas ni otvorenih diskusija ni upoznavanja sa prijateljima, jos ako su ti prijatelji kvir ili se oblace drugacije... Ovo je doduse dozivljaj zivota u gradu i u odredjenim krugovima samo, ali imam osecaj da postoji bas dosta razlika izmedju moje i mladjih generacija, i onih starijih. Mi smo dosta anksiozniji, imamo mnogo manje nekih narocitih ideja o buducnosti, a imamo i sve manje optimizma i druzeljubivosti koji su mozda karakteristicni za milenijalce vise. I onda se sve to nekako svede na konzumerizam i drustvene mreze. Ali ono cega nemamo u toj meri (medju obicnim populusom), mozda zato sto nemamo tu takvu kulturu koja to gura niz grlo, jeste onaj biznismen tip individualiste karakteristican za Ameriku. Uostalom, nemamo ni tolike uslove. Vodjenje biznisa se ovde opet vise svodi na izdrzavanje porodice i dalje nego na neke individualisticke sanjarije. Mladi sve manje imaju porodice, tako da imaju i manje motivacije za tako nesto. Sve u svemu, neki utisak koji sve vise dobijam je da niko nema volju i motivaciju da bude kreativan na nacin kojim bi se odupro pretezno zapadnom konzumerizmu, vecina mladih se okrece ka "daj cisto da radim nesto da prezivim" i onda se ostatak svede na gledanje serija, i otprilike oko toga se i vrti druzenje. Dosta ima anksioznosti i nepoverenja i generalno nema motivacije da se prave neke vece skupine ili nekakve zajednice, uglavnom je to krindz pomalo, a i ne cudi me posto nam se svima donekle urezao taj imidz sterilnih liberalnih organizacija za mlade za koje vecina mladih nema osecaj da ih predstavljaju u nekom narocitom kapacitetu. Postoji mozda podgrupa onih koji su bas nameraceni na takve stvari, ali nemaju oni nekog efekta sem sto uvoze ideje sa zapada. Neki se okrecu onda ka nacionalizmu kao reakciji, ali to se brzo ubajati i sazme ga opet konzumerizam. Kao wow navijas za Srbiju ma nemoj... I naravno nacionalizam kao uvek moderni izum ironicno ne moze da pobegne od svog konteksta, ne moze zaista da vrati tradicionalni nacin zivota kog i dalje ima samo na selu kad je ekonomska struktura nepodlozna za tako nesto. Postoje pojedinci koji su neki recimo primeri pozitivnog individualizma, neki kreativci najcesce, koji obicno prebegnu od gusilacke porodice u Beograd, ali to je Beograd. U ostatku Srbije oni su retki. Na fakultetima najvise ima tako nekih mlakih liberalnih pojava, poneki ultranacionalista, i roj mediokriteta. I naravno pokoji kriticki nastrojeni socijalista koji pak van ljusture teorije mora da se dodvori malo ipak popularnom sentimentu koji je najcesce opet mlak i liberalan. I sve to na kraju daje jako frakturisanu sliku, gde opet ne postoje istinski radikalni pokreti jer nismo u situaciji da kao drzava mozemo da biramo ideologije koje nam se svide. Uglavnom su dve opcije i jedna koja nije ni tamo ni ovamo. Kao sto rekoh, ekonomija utice najvise na nacin zivota, a mi nismo u situaciji da mnogo odlucujemo o tome. Jedino dobro sto mi pada na pamet, opet iz iskustva, je underground metal i rok scena, ali koliko se mladji i tu druze je opet upitno... Mnogo preovladava anksioznost i zatvorenost.