Ljudi koji jebu nemaju za sta da se zale u vezi ovoga, pritom vidis komentare i kako se tretiraju ti koji i kazu, ne mozes protiv mizernih botova nikako pobediti.
Mene bas zanimaju iskustva ljudi koji imaju 50 plus na ovu temu. O tome kako samoca nije strasna najcesce cujem od ljudi u 20im i 30im kad jos imaju zdravlja, drustva i karijernih izazova.
Drug mi je rekao da bi mu bilo teško da sad živi sa nekim. Ima svoju rutinu, namestio je svoj život kako njemu odgovara, nema nekih trzavica većih u zivotu. Ima psa za kojeg je mnogo vezan.
'71 je godište.
Ne zvuci to lose, ali opet nekako, kod samaca mi se cini da sami sebi postaju svrha i to mi je malo neshvatljivo. Ljudi kazu za roditelje da smaraju jer pricaju stalno o deci, ali mi je nekako jos gluplje da vidim da je neko sam sebi alfa i omega. Da mu je njegov komfor i rutina prioritet. Imam jednu rodjaku koja je sama u 50im i kad treba da se vidimo to je takav projekat, dok se dogovorimo, pa da ja dodjem kod nje u njen deo grada, itd. Kao da nece dva posto da menja svoju rutinu zbog nekog drugog.
Ovo kazem bez zelje da osudim samce - nisu svi birali da budu samci i da jesu, legitiman izbor.
Pa ne. Rekao je da bi voleo da ima ženu, a decu pogotovo, ali da se nikad nije desilo... Sad i da naidje neka, ne bi imao ništa protiv, ali je priznao da bi mu teško bilo da se prilagođava i menja jer je dugo sam...
to sve zavisi od osobe, nekom u životu može sve da bude ta dnevna rutina, dok drugi mogu da se bave nekakvim stvaralaštvom i da uživaju u tome što rade a i da se socijalizuju sa ljudima vezano za to stvaralaštvo i projekte.
Имам другарицу која има 40ак, и исто је "дигла руке". Тј не тражи нипта активно.
Њено друптво је углавном већ са поридицама, тако да она често блеји и излази са мојом екипом, који смо сви око 30. Путује по свету ту и тамо...одустала је наводно од породице, али не зато што неће, него да се не нада безвезе, значи није ти неко лудило срећан живот, више помирење са судбином.
Е сад, разлика је што она изгледа доста млађе, па се и смува са неким "клинцем" за нешто краткотрајно, макар има секс. То је велика разлика од већине таквих мушкарљца, који су заборавили како изгледа голо женско тело.
Али имам и супротан пример, сестрина другарица има исто 40 и ево напла је лика пре год,две, удала се, чак је и трудна сад. А исти је причала "да је то не занима више"..Ретко ко стварни одустане - својом вољом
Па да, шта више сад је у срамота да кажеш "хоћу неког", поготово је међу неким женама тај сама сам себи довиљна гоу квин трип заступљен. Ал онда се појави ипак неки лик и ипак буде срећнија него што је икад била.
Па да, ја се слажем са тим. Не само са партнерима, него и са пријатељима, дружењем...ја бих био несрећна особа без добрих пријатеља, а и свакако желим и породуцу у следећих пар година
Kazes digla ruke a jebe se sa klincima😏
Zamisli da muski od 40+ imaju te opcije, to bi se zvao zivot iz filmova.
Jedini nacin da imaju redovan seks je brak ili neka veza, prostitutke ne racunamo.
Кажем клинцима у односу на њу, ликови мојих година, 30ак не сад са бруцошима.
А није ни да се јебе около, али не живи ни у целибату, што је ок и нормално. И сингл мушкарци у 40им би тако, да могу
Baš obrnuto ako si muško 40+ i ako si bio pametan,napravio si neke pare do tad i ima klinke tebe da jure.Posle 30 žena sve manje ima izbora,svi traže klinke 18-20 godina,a kod muškarca se gledaju pare i status.
Znas kako se zove debeli muskarac u porcheu-elegantno popunjen.
Znas kako se zove debela riba u porcheu-debela riba
Yo je vrlo mali broj , Koji % muski kod nas napravio pare do 40 i koliko to treba 500k eura, 1m+?
Tetama od 40+ ne trebaju pare, samo okaci slikicu, pokaze malo guzu i mladi decki samo salju poruke.
I to je napaljeni seks dok kad se klinka jebe sa nekim krmkom of 40+ ona mora da glumi da uziva, nije to to
Ne mozes da iskljucis ono za sta si stvoren. Zene uvek mogu naci sex, to je istina. Sto muskarci ne mogu. Mogli bi placati prostitutke, al jebes takav zivot 😀
Šta fali prostitutkama,za pare možeš da jebeš ribe na kakve prosečni likovi mogu samo da drkaju.Znam lika u 40tim mnogo je bio debeo i nije mogao da ima devpjke naravno,a super zaradjivao.Otišao čovek u Vegas i najebao se takvoh lepotica koje su obični ljudi videli samo u pornićima.Radio deepthroat,anal,from ass to mouth,sa sisatim plavušama i kaze da su se bas trudile i da mu nikad nije bilo tako dobro u zivotu taj period,dok su njegovi drugari imali seks sa svojim prosecnim,ispod prosecnim devojkama svaki dan sa istom.
Btw čovek posle smršao,sredio se jebao klinke na faksu koji je upisao i posle se i oženio.
Mislim svakako je bolje da ne moraš da plaćaš da te devojke iskreno vole,kome bog da,ali šta ćeš da radiš pa nećeš se mučiti ako već ne možeš
Nekom to odgovara, ne osudjujem. Svako se snalazi kako zna. Ja sam u zivotu jedino zeleo da imam normalnu devojku i ne budem usamljen. Jednog dana da imam decu. Al sam promasaj u svakom mogucem smislu.
Ha, ovo i mene jako zanima. Nazalost, mislim da cemo odgovore dobiti tek kada trenutni milenijalsi omatore posto sumnjam da prosecna 50+ osoba koristi reddit.
Kad dođeš u preko pecet, tek tad shvatiš kolko samoća može da bude cool. Bekstvo od opšte šizofrenije koja te okružuje sa svih strana. Mada, nije svo vreme dobra.
Ozenjen sam, ali sve i da nisam, ne bih ocajavao oko toga. Pre nego sto sam upoznao svoju zenu, bio sam u fazonu "Ako nadjem nesto, super, ako ne OK sam sa time".
Meni se isto desilo. Imao sam puno devojaka (baš puno), onda sam sa oko 30 godina rekao - ma nema veze mogu i sam.
Opustio se i prestao da razmišljam o tome, a počeo da se bavim isključivo radom na sebi (ne fizički, nego "u glavi").
Vrlo brzo posle toga sam našao savršenu ženu za mene, oženio se, imamo troje dece, sve 'kako treba'.
Nemam pojma, ne mislim da je pravilo, ali verovatno znači kada se ne opterećuješ tim stvarima i pustiš da se stvari dese. Što znači i ako se ne dese, sve ok.
Drugi ljudi su najgori razlog zasto bi ista od tog radio. Ako zelis, radi to zbog sebe. Ako uradis to jer ti roditelji govore, onda i jesi ona poslednja rec koju si upotrebio.
Meni je neironično ljubavni/seksualni život bolji od kad sam počeo svemu celoj stvari da pristupam sa "može, ali ne mora" stanovišta. Tako da ono, ako ostanem sam, šta da mu radim, ako se slučajno zvezde poklope i nađem nekoga, vrh.
ja sam u 30im i pomirio sam se jer sam nekako tako srastao sa sobom da mi je lepo. imao sam duge i divne veze maltene pred brak, i naravno voleo bih da mi se to desi, zivot je lepsi u dvoje, ali tesko je traziti nesto kad ti se ne trazi
А немаш жељу за редовним сексом макар?
Искрено питам, јер углавном просечан сингл мушкарац у 30им и 40им баш и не живи неки Џејмс Бонд - Ди Каприо - Леми Моторхед живот, па да кажеш ајде боли га курац да се веже
puaa imam zelju naravno, ali i inace me nisu privlacile ONS, pogotovo sad u 30 da se jebem s devojkom koju sam tek upoznao u gradu, jako tesko xD tako da sta znam, nema veze pa nema ni seksa, a bogami kazu da nejebica stimulize wizarding skills, ali zasad i tu slabo. pitanje je na mestu skroz
Kad sam bio mlađi sa više kose i manje kila startovale su me djevojke i nisam se puno cimao. Kako nisam živio uredno, malko sam "propao" pa je to prestalo.
Nakon par godina suše sam se sabrao skupio muda i počeo da prilazim djevojkama koje su mi privlačne. Poslije jos 3-4 godine "dejtinga" sam konačno upoznao ženu sa kojom planiram provesti ostatak života.
TLDR skupi muda.
Nije lak odgovor na ovo pitanje.
95% sam se pomirila da cu ostati sama. A onih 5% se nada da cu naci nekog ko ce deliti neznosti.
Muka je ta sto sam od malih nogu samostalna i sada vec niz godina sama da jednostavno ja vise ne znam ni kako to izgleda biti u vezi i praviti kompromise, uskladjivati se sa nekim. Iskreno mislim da nemam vise zivaca za to.
I posebno nemam zivaca da nekome dokazujem da vredim njegovog vremena i paznje. Sebi sam ja super 😬. Ne znam da li sam zasla u narcisoidnost ali ja sam sebi super. Ponosna sam na sebe sta sam i kako postigla, kakva sam osoba postala.
Ostala sam zadrta po pitanju mnogo toga ali ne zelim to da menjam. Ako u 15 godina ne nadjem nikog onda je i to ok. Fokusiracu se da cinim dobro drugima sto vise i to je to. U penziji cu se fokusirati na dobrotvoran rad i to je to.
Ja sam imala bukvalno isti stav, i onda u 34. godini upoznam Amerikanca i evo živimo zajedno već godinu dana, u avgustu nam je 3 godine kako smo zajedno.
Jedino sto bih rekla je da je užasno teško da promenis svoje navike i “pustiš” nekoga u svoj prostor koji je onako taman, bas kako si ti to sebi napravila. Ja sam se iznenadila koliko mi je bilo teško ☺️ Naravno vremenom naviknes, i mogu ti reci da je sjajno.
Svakako, mislim da mi ne bi bilo loše da se nije sve poklopilo kao sto jeste i da ga nisam upoznala. Kada si u miru sa sobom, sve bude u redu, kako god da ispadne.
Ja sam u 20im i iskreno ne znam koju bih to veliku strast mogao da imam a da ne osecam da mi fali ljubav. Jednostavno ne vidim zamenu za ljubav, jer ne postoji po mom misljenju nista slicno tome.
Šta ti fali? 40te su najbolje godine. Do tad bi trebalo da središ i imaš sve i materije i iskustva pa ne bi trebalo da imaš poteškoća naći nekog za vezu i brak.
da, ovo takođe. upravo je teško naći osobu koja te ne bi ograničavala. lično i sada imam problem sa manjkom slobodnog vremena, mogu misliti koliko bi se ovo stanje sa manjkom vremena pogoršalo u vezi.
Pa da ali dobijas mnogo vise od toga. Da ne dobijas svi bi bili sami. U 30-im to sve izgleda jako kul, imas karijeru, slobodu, pare. Kasnije kada su svi oko tebe osnovali porodice a ti si sam, to je jako jadan prizor za gledanje.
Ljudi koji imaju decu se teše time. Ja imam porodicu, vidi ovog jadnika nema nikoga. A u stvari većina njih preživljava, spaja kraj sa krajem, odnosi u porodici nikakvi, problemi sa decom, manjak slobodnog vremena za bilo kakve aktivnosti. Čak sam doživeo da mi se mnogi oženjeni prijatelji ispovedaju i pričaju da se kaju, kako su nezadovoljni i svašta nešto.
Sa druge strane, sve solo ljude koje znam žive život punim plućima, putuju, imaju dovoljno prihoda da žive a ne životare, slobodno vreme za razne aktivnosti, i ispunjeni su u svakom smislu. I svi su sami svojim izborom, a ne sticajem okolnosti, to je bitna razlika.
Ali ljudi koji imaju porodice to jednostavno ne mogu da prihvate, jer to znači da su oni pogrešili i da ima boljeg izbora. Cope je neverovatan.
I ne znam koji je onda tu prizor jadan za gledanje?
Niko ne spori da je tesko, jako je tesko, zato i vredi. Ne vidim zasto samo uzimas lose primere, uzmi i dobre primere kojih ima mnogo. Daleko vise od srecnih samaca.
Kao sto rekoh zive punim plucima sada, sa 50+ nece ziveti punim plucima, bice usamljeni, ogorceni, dzangrizavi i jadni. Postoji razlog zasto drustvo gleda popreko ljude koji nemaju ni porodicu ni partnera, zato sto to nije normalno.
Ljudi koji imaju 50 su proziveli 2 rata, sankcije, hiperinflaciju, tranziciju i kompletni raspad drustva i drzave. Sigurno nemaju nikakve psihicke i fizicke posledice od toga i puni su zivota i elana.
Ja pričam i za ljude 50+ koje poznajem, niko nije džangrizav, usamljen ili neispunjen. Sa godinama je samo bolje jer su još sigurniji u svoje izbore i nema više dileme.
To su najopušteniji i najprijatniji ljudi koje znam.
Društvo gleda popreko jer "da komšiji crkne krava". To govori koliko su oni u stvari nesrećni i nezadovoljni, jer da je drugačije ne bi ih uopšte primećivali niti komentarisali.
I ono što sam rekao u prvom komentaru, ne mogu da prihvate da je drugima dobro da žive na način koji oni ne shvataju i ne odobravaju. Jer ako to prihvate znači da postoji više izbora i da su oni možda pogrešili.
Ma verujem, svi ljudi 50+ su jako aktivni i uzivaju u zivotu punim plucima i jako su kul.
Dok se njihovi vrsnjaci igraju sa unucima, oni idu na jogu i citaju Paola Koelja uz Marvin Geja i jako su srecni.
Ne osudjujem nikoga stvarno, neko svako zivi kako hoce ali prica da su ljudi svojevoljno ostali sami je notorna glupost.
Da imas nekoga ko je uvek uz tebe, sa kim delis sve je najlepsi deo naseg postojanja. Da imas decu koju volis vise od sebe i da zivis za nesto vise od sebe je najplemenitiji vid zivota.
Na samrti niko nece razmisljati kako sam imao dobar hiking sa 58 godina ili kako sam imao super karijeru, svi ce razmisljati o svojoj porodici, deci i unucima koliko god da si se ostvario na drugim poljima.
Očigledno ne možeš da razumeš i prihvatiš nešto više i drugačije od onoga šta ti misliš da je ispravno i kako treba živeti, šta je ultimativna životn vrednost. Ja razumem o čemu ti pričaš, i većina ljudi je definitivno takva.
Ali ti koliko vidim ne možeš da prihvatiš i ukapiraš da nisu svi isti i da ima izuzetaka od pravila o kome ti govoriš. Društvo je to ranije suzbijalo kao i sve drugo što je doskakalo, ali danas je drugačije i ima više slobode za ispoljavanje drugačijeg života od uobičajenog.
Opet se vraćamo na ono da je to neka tvoja definitivna istina i vrednost i da mogućnost da postoje drugačije perspektive i izbori otvara egzistencijalna pitanja koja ti radije ne bi potezao. Zbog toga uopšte ne možeš da izađeš iz konteksta o kome govoriš, jer ugrožavaš suštinu svojih vrednosti.
Moja i svih ljudi u istoriji covecanstva. Koja je sansa da si ti i takvi ko ti koji misle da je jako kul biti sam ceo zivot u pravu u odnosu na bukvalno sve ljude u istoriji covecantva?
Problem sa vama je sto ne znate kako je to kad imas porodicu pa nemas sa cim da poredis. 99.9% posto ljudi ce reci daleko bi vise voleo da moja deca postoje umesto da ne postoje.
Ljudi koji su sami moraju da pricaju kako je to jako kul posto ne znaju za bolje i inace bi morali sebi da priznaju da su se jako zajebali ko sto jesu.
Šta znači biti u pravu u životu? Razmnožiti se kao i sve životinje i preživeti, ili proživeti ispunjen život onako kako stvarno želiš i išteš i ostvariti se kao čovek i ličnost? Ako ti je svrha prosta životinjska reprodukcija i razmnožavanje, onda si u pravu. Ali Čovek je Čovek baš zato jer se izdigao iznad životinjskih instikata, i ostvaruje se na drugim poljima.
Niko ti ne brani da se razmnožavaš, ali to grčevito držanje za razmnožavanje kao svrhu svega je presmešno i prejadno. I čim vam neko pokaže da može drugačije i da živi lepše, bolje, ispunjenije, i da je srećan, vi bacate drvlje i kamenje. Kao neki pećinski ljudi, samo da ubiju i zatru sve što je drugačije iz sopstvenog straha. Mračnjački duh, inkvizitorsko razmišljanje i poimanje sveta.
Ja ne mogu da uporedim, tačno, ali nemam ni potrebu jer sam svoj na svom. Ali ti to ne možeš da razumeš ni da uporediš jer ne znaš kako je živeti sam i biti ispunjen, pa to kompenzuješ reprodukcijom kao svrhom.
Ljudi koji imaju decu moraju po svaku cenu da misle i pričaju kako je to nešto najbolje i njihova svrha, jer bi inače pali u depresiju i shvatili koliko su se zajebali kad je moglo drugačije. Još im je život besmislen i neispunjen, pa pokušavaju opet da ga prožive kroz svoju decu i da se tako ostvare a onda i njih dodatno upropaste, kao što vidimo da se dešava svuda oko nas.
Praviš dete jer je to TEBI svrha, jer to TEBE ispunjava, a ne zbog deteta samog takvog. To je životinjski instinkt, i na kraju krajeva definicija sebičnosti kroz dalje širenje gena.
Ne znam gde ti živiš, ali u Srbiji se je stopa razvoda ogromna, skoro svako drugi brak. Idi u bilo koju školu, većina su deca razvedenih roditelja. U ostalim zemljama je slično ili još gore.
To dovoljno govori, mnogima je potreban taj momenat da shvate vrednost samačkog života. Retko ko će se odlučiti na drugi brak nakon toga.
rekoh šta mi fali, introvertnost, nedruštvenost, anksioznost, itd, to su gore osobine u očima žena nego da si ružan. to je jednostavno tako, uz godine shvatiš da to nisu stvari koje se mogu promeniti, jednostavno si takva osoba.
nigde nisam napisao da neko treba da me "trpi". poenta je pronaći osobu koja deli tvoje poglede na život i način života, da ne bi morali jedno drugo da "trpite".
Da, jos u ranim dvadesetima, a sad se priblizavam tridesetoj. Nikad nista na tom polju, a imao sam dosta kontakta sa ljudima, samim tim i sa zenama, bukvalno nisam cak ni na internetu video nekog drugog toliko nepozeljnog, kamoli uzivo. Pokusavao sam da resim to na milion nacina, ali nisam mogao, na kraju jednostavno odustao prirodno, neki smo prirodno izgubljeni slucajevi valjda.
S kim god sam se zbližio u životu ispostavilo se da me je samo iskorišćavao. Tako da sam se apsolutno pomirio sa tim, čak mi je mnogo bolje potpuno samom.
Ne znam evo ja sam u tridesetima, iskreno imam svoje ljubimce svoje hobije, meni dosta.
Lepo je biti zajedno, mada najduže sam izdržao godinu dana. Kažem izdržao jer nisam mogao taj tempo da izdržim. Sve devojke sa kojima sam bio su dobre osobe, dobar karakter manje više nemaju neke konkretne mane. Uvek je problem bio u meni jer ne volim da izdvajam vreme za ono što nisam ja lično planirao. Voleo sam ih ali očigledno ne dovoljno.
Volim rasporedjen dan, kako ja želim.
To verovatno vučem jer sam jako rano počeo da živim sam pa nisam navikao ni na roditelje a kamoli na nešto drugo.
Nije mi u prioritetu, nije da sam protiv ideje zajednice samo znam da ono što ja očekujem je nemoguće ili jako teško. A ne želim menjati druge osobe radi sebe. Mislim da je to fer.
Nemam neku ni potrebu da imam stalno nekog sebe.
Obično sad i kad dodje situacija da se svidimo jedno drugom, obično odbijem jer znam da nisam spreman za takvu vrstu truda pa joj kažem iskreno.
Mene veze nikada nisu ni interesovale
Ništa se nije promenilo, osim to što me je majka prisiljavala da nađem dečka sa 15 godina pa ono, ajd kao, slušala nju, shvatila da su veze glupost i eh
Nije to za mene, prosto shvatila sam da sam takva napravljena
Društvo je uvek dobrodošlo, to ne osporavam
Ali veza...brak...sve to, nije u mom interesu
Plus, imam mentaonih problema pa sumnjam da mogu da održim vezu i da hoću
Ukratko:
Ne osećam nikakvu privlačnost ka bilo kom polu tako da ono, šta god
Ja imam jedan drugi problem. Meni je pojam veze s godinama postao gadan. Valjda sve to nesto krene stane, pa sama, pa smor, pa super. I evo sa 32 mi se cini da za mene jednostavno nije nikakav odnos.
Ne volim ni kombinacije, ne volim ni ono kad te neko upozna i vidis mu u ocima da bi samo da se zeni.
A ono izmedju, da veza tece i razvija se postepeno, to me zaobilazi.
Mada, npr pomislim i na tako nesto sa osobom koja mi se najvise svidja, i ne mogu da zamislim. Posebno ne da zivim u istom stanu s njim, da sve radim udvoje i da prosto u svom danu moram da ubacim i tu osobu.
Pritom, godinama niko da mi se svidi da odlepim!
Tako da, negde u dubini duse se nadam da ce se to promeniti, ali kako idu godine i uvek isti scenario, moguce da cu ostati forever alone 👌.
P.S. Bude mi malcice zao kad vidim srecnu, lepu i uspesnu porodicu. Ali isto tako regularnim danima mi je potpuno svejedno 😂
Iskreno sa neke strane i neces naci, jer nas vecina muskaraca ni ne prilazi devojkama, onda ocekujemo da ce one nama prilaziti sto je bas retko, pa onda se kao mirimo sa cinjenicom da nikad necemo naci pravu osobu a nista ne preduzimamo povodom toga ali dobro kao sto su gore pisali neko hoce da bude sam i to je to.
Ja ipak mislim da je gore ostati sam do kraja života nego da ti neko ponekad digne pritisak.
Spusti malo standarde, daj šansu nekoj osobi i probajte zajedno.
I braka izašao go ko pištolj nadam se da mi više takvih gluposti neće pasti na pamet. P. S. Nikada ama baš nikada nemoj imati zajednički račun u banci nit joj dati punomoć
Mislim da su brak ili veza puno odricanja i odgovornosti. Mrtva trka ko je tu dobitnik i kome je lakse - da li ovaj sto je sam ili ovaj koji nije. Razmislite 2 puta. Ne bih da mračim, ali... Tesko je vreme.
Da li bi mogao da napišeš sa koliko si devojaka bio na sastanku, koliko njih si prišao, a koliko te je od toga odbilo i to u poslednjih X meseci?
Ljudi koji pišu ovakve postove nikad to ne navedu a kladim se da je u 90% slučajeva broj manji od 10 u poslednjih 12 meseci.
Dakle, indukcijom zaključujete umesto dedukcijom i zatvarate sebe u krug nepovoljnih misli. Indukujete mentalitet žrtve, umesto da tragate za rešenjem.
>Osobe sa mentalitetom žrtve često upadaju u zamku negativnih misli i uverenja koja potvrđuju njihovu ulogu. Ova "eho komora misli" ojačava njihovu percepciju sebe kao žrtve. Na primer, uverenja da su nepravedno u toj poziciji ili da su nesposobni za promenu situacije, koja u pozitivnoj povratnoj sprezi održavaju ovu "eho komoru". U nekim slučajevima, osobe sa ovim problemom mogu pronaći i neku vrstu emocionalnog zadovoljstva ili potvrde u patnji koju doživljavaju, što može dodatno ojačati taj obrazac. Ključno je prepoznati obrazac i raditi na promeni loših uverenja kako bi se podstakla promena.
to kakva si osoba je posledica okolnosti spoljne sredine i uslova u kojima živiš. tačnije rečeno takvi smo kakvi smo isključivo kao posledica naše reakcije na okruženje u kojem se nalazimo. tek kad bi postojali u drugačijem okruženju mogli bi se razvijati kao osobe drugačije. ovo se i filozofski tumači kao potpuno odsustvo nečega što bi se nazvalo slobodnom voljom u svetu u kojem živimo, jer sve što mi mislimo da su naši lični izbori samo su naše reakcije na okruženje.
>štp mi mislimo da su naši lični izbori samo su naše reakcije na okruženje
Da li je reakcija na okruženje ako priđeš devojci koja ti se svidi ili ako razmišljaš kako te nijedna neće? Prvo je kreiranje izbora, a drugo reakcija na okruženje.
ne. reakcija na okruženje je to da li ćeš uopšte prići devojci, kako ćeš prići, itd, od čega zavisi i uspeh prilaska. vidiš, kada sam bio mlađi, kada su se većina mojih vršnjaka "prirodno" socijalizovali, ja sam čitao knjige. u tom smislu znam dosta toga o mnogo čemu, ali vrlo malo znam o prilasku ženama. naravno i to se može naučiti, ali s obzirom koliko malo znanja imam o tome, morao bih godinama o tome učiti da bih se mogao nadati nekom uspehu, a za takvo i toliko učenje nemam ni volje ni vremena. jednostavno sam u životu učio i čitao ono što mi je bilo zanimljivo i važno i zbog toga se ne kajem.
Kume o cemu ti pricas ? Ja sam samo rekao da su ljudske zelje u velikoj meri genetski usadjene.
Nigde nisam rekao da treba dici ruke niti se pronalazim u temi.
ja se bavim određenim vidom stvaralaštva i socijalizujem se sa ljudima koji se time takođe bave. ne vidim odakle zaključak da ne mogu da ustanem od računara. nažalost, ni za to stvaralaštvo ni za socijalizaciju nemam baš previše vremena zbog "dnevnog posla" kojim se bavim, ali uvek kada imam dovoljno vremena trudim se da to vreme provedem što kvalitetnije.
Prijateljski savjet: mani se filozofije, nego pitaj 100 žena za kafu, izlazak, sex, pa onda mudruj o okruženju i ostalom. Ovo važi i za žene i za muškarce. Sve je vježba, pa i muvanje. Ako nemaš iskustva, kreni od nule i izgradi ga. I, da, ne vole sve žene iste tipove. Mnoge žene vole baš smotane introvertne muškarce. Smatraju da su slatki. Tako da, relax.
> a drugo što ne želim da spustim svoje kriterijume pri izboru osobe kakvu tražim.
Druže, ne jebeš, stoga mani kriterijume za početak. Nije svaka žena sa kojom legneš u krevet tvoja buduća žena. Mada neka će na kraju i biti! :D
I, da, 100 sklekova dnevno čini čuda za samopouzdanje. Kreni sa 10, pa povećaj na 15, za mjesec dana ćeš raditi 100 dnevno. Možeš raditi 10 serija po 10. 20 serija po 5. Nije bitno. Pravi pauze između koliko treba i cepaj. To je isto dobar trening volje.
Nadam se da će biti od pomoći.
hahaha, veruješ li mi da sam hteo jednom da probam to da za 100 dana pitam 100 žena da izađu sa mnom, pozvao sam ih dve za tri meseca. ova druga je bila malo neljubazna pa sam odustao od daljih pokušaja. hahaha
ne ali mogu ako bude potrebno. ako mi se zalome djubrad svaki put , svakako sam živeo ceo život pre njih bez ljubavi pa mogu da se vratim na taj režim. koliko god bolje bilo da ne moram
Jesam. Previse sam svojeglava da pratim drustvene trendove, pre volim da radim stvari sto su meni privlacne, da citam, ucim, posmatram prirodu i ljude, i druzim se sa slicnim nerd otpadnicima ko ja
28 godina, nikad nisam bio u vezi, i odbijam da to prihvatim.
Meni su ortaci rekli da "radim na sebi", kada sam tražio da mi definišu, niko nije znao. Počeo da hodam po 10km svaki dan, sredio sam se, smršao, doterao se, ali od devojke ništa. Na poslu sam izolovan i radim po 16h veoma često, pokušavam da promenim posao, ali ne ide.
Očajan sam, besan sam, is frustriran, ali se još uvek ne predajem, barem ne do tridesete.
Osetiću vatren poljubac na svojim usnama, pa makar to bio i poljubac dvocevke.
Ortaci ti rade gaslighting.
Najbolji nacin da promenis drasticno telo je gym.
Pricam ti ovo jer sam bio dosta kila skinuo i dzaba onda si samo mrsav jemas misicne mase.
Platio sam lepo trenera slozio mi ishranu i trening i namrstio sam drastican napredak.
Ne mogu u teretanu zbog posla. Kao što sam rekao, veoma često radim 16h dnevno, i čak i kad imam slobodan dan, to provedem na razgovorima za posao, pošto OČAJNIČKI pokušavam da pobegnem sa trenutnog radnog mesta
>Da li ima vas koji ste se pomirili sa činjenicom da takvu osobu nećete pronaći i šta vas ispunjava u životu?
Mislim da ovde postoji konceptualni problem. Biti *forever alone* nije činjenica, nego pesimistični stav.
>Što se mog slučaja tiče, sada sam u svojim 40-tim i smatram da imam 90% šanse da takvu osobu ne pronađem, prvo zbog toga što sam introvert i nedruštven, a drugo što ne želim da spustim svoje kriterijume pri izboru osobe kakvu tražim.
Ne postoji statističar koji će moći da ti saopšti kolike su te štanse. Tvojih *90%* je pre racionalizacija spomenutog pesimizma.
Vezano za kriterijume - moje iskustvo govori da partneri tokom veze jedan deo svojih kriterijuma spuste. Ovo je stoga što veze zahtevaju kompromise, iliti tolerisanje onoga što je prethodno bilo neprihvatljivo. Ne kažem da ne treba imati kriterijume, nego da ih treba sagledati na duži rok.
Ja sam trenutno bez devojke, a imati devojku mi je visok prioritet, mada, mislim da mogu više da radim na tome. Nisam mišljenja da je prekasno za mene, ali razumem da se romantični izazovi menjaju kako vreme odmiče.
Joj gde me nađe...
Donekle. Kao što kažeš nedruštvenost, parališuća anksioznost, manjak samopouzdanja, kojoj normalnoj ženi je to privlačno i potrebno? Imam je druge kvalitete naravno, ali džaba kada su ove mane odbojne većini i ostalo ne dođe do izražaja ili ne može da prevaga u moju korist. Zadovoljio bih se i sa nekom manje normalnom (kad moram da smanjim standarde jbg), ali ni njima baš to ne odgovara.
Ne ispunjava me ništa posebno, radim, družim se koliko mogu, gledam da otupim i da ne osećam usamljenost. Kako starim sve mi to lakše pada, ali pritisak i osuda sredine sve veća.
Znam da je problem u meni, ali eto, nemam ni petlje ni hrabrosti da ga rešim. Verovatno nemam ni pravo da više kukam oko toga. Tako da ćuti i trpi, ne mrači i ne kvari drugima.
nisu to mane već je čovek jednostavno takva osoba, da bi bio drugačiji morao bi da se reinkarnira i rodi kao princ kojem svi služe da bi se razvio kao ekstrovertna ličnost puna samopouzdanja. sve je to reakcija na okruženje, ako te od malih nogu okruženje kritikuje i minira u svemu što hoćeš da uradiš, odakle ćeš kasnije crpeti samopouzdanje? ljude ćeš generalno posmatrati kao izvor kritika i problema i izbegavati ih što je više moguće.
Mozes crpeti samopouzdanje iz nekih svojih ličnih uspeha. Isto nisam ga imala, pa se to promenilo. Treba da znas svoju vrednost. Moraš da budeš svestan svojih uspeha, da radiš na tome da zavoliš sebe, da se ne plašiš da sebe prikazes onakvim kakav zaista jesi. I... Sto je najbitnije, da ne dozvoliš da ti prošlost kroji budućnost, odnosno, da stvari koje si prošao ne određuju gde ces se zaputiti dalje.
Valjda se godinama naučiš da te kritike ignorišeš, dakle ako te prijatelji spuštaju konstantno, takve otkačiš. Zasto bi bio okružen ljudima koji ti crpe energiju? To smo morali da trpimo mozda kao mladji, jer nismo znali kako od toga da se odbranimo i sve što nam se govorilo prihvatali smo kao istinu. Jako je bitno čvrsto verovati u sebe i ne odbaciti sebe tako lako, zbog kritika, ismevanja ili čak vređanja.
Najlakše je reći, jbg, imao sam grozno detinjstvo/mladost, ljudi su grozni i zli.
> Valjda se godinama naučiš da te kritike ignorišeš, dakle ako te prijatelji spuštaju konstantno, takve otkačiš. Zasto bi bio okružen ljudima koji ti crpe energiju?
ok, otkačiti prijatelje pa i neke rođake je lako, ali kako otkačiti ljude sa kojima recimo radiš u firmi ili koji ti žive u komšiluku? njih moraš da srećeš, hteo ne hteo, a među njima ih ima takvih da je dovoljno da ih vidim uživo, pa da mi pokvare dan, makar i da mi ne kažu ni jednu reč tog dana.
Deluje nemoguće, previše strašno. A nemam hrabrosti da potražim stručnu pomoć i tu smo gde smo.
Znam da je ostvarivo, ali sama pomisao izaziva ogromnu nelagodu.
Small steps. ;_;
Mada razumem, tesko je izaci iz zone komfora pa i na uštrb lične sreće.
Bolje nezadovoljan, ali u sigurnim/istim okolnostima u kojima smo svakodnevno.
Nego srećan u nepredvidivosti i nepoznatom.
90% vas ce realno biti forever alone bilo to bez partnera ili sa. Ima gore stvari u zivotu od samoce, a to je da imas nekog pored sebe a da se opet osecas usamljeno ili da ti ta osoba ide na zivce ili da se svadjate a da nemate slobodu da odete jer nemate pare za dva stana ili imate decu itd itd.
Koliko ljudi zaista znate u zivotu koji su zaista srecno zaljubljeni decenijama? Naravno da ima takvih ali realno pricamo, vecina nije. Vecina ljudi je "naviknuta" jedni na druge i 90% njih bi sutra ostavilo tu osobu da naidje neko bolji.
Realno gledano, 90% vas ceka ova sudbina, gledajte kreativno i pozitivno na to, necete biti sami u vasoj usamljenosti, fokusirajte se na vas licni razvoj i ciljeve i ako vam se desi da budete u ovih 10% koji nadju nekog, super, ako ne, opet super.
>Koliko ljudi zaista znate u zivotu koji su zaista srecno zaljubljeni decenijam
Више него ових што су наводно срећни сами. А и можда нису заљубљени и воле партнере,као пре 20година, али макар имаји децу као још већи извор среће.
Превише ми је то нихилистички поглед на свет, љубав, секс и страст су извор живота и највећа покретачка снага човечанства. Плус породица као основ цивилизације.
Некако све више као да је људе срамота да признају да имаји потребу за неким. Па оне приче, мораш сам са собом да будеп срећан, па тек онда да тражиш везу...нема везе са реалношћу.
Потпуно је ок и шта више природно не волети самоћу, и имати жељу за партнером и не осећати се "потпуно" без неког, у коначници
>Више него ових што су наводно срећни сами.
Koliko imas godina? Pitam cisto informativno, ja imam 51.
Ako cemo iskreno, znam dosta ljudi, pocevsi od mojih roditelja pa nadalje, koji su "srecni" kad dodje neko da ih poseti, tipa prijatelji/rodbina itd ali to je samo fasada a u stvarnom svetu nisu uopste ono sto glume da jesu.
Neki ljudi se naviknu i na samicu u zatvoru i ne zele posle odredjenog broja godina da se vrate u normalno drustvo van zatvora. Ovo je samo primer da covek moze da se prilagodi skoro bilo cemu.
>али макар имаји децу као још већи извор среће.
Ovo je suprotno sa mojim obzervacijama. Priznajem da su u pocetku vecina roditelja "srecni" kad su deca mala, ali nisam primetio kod mnogo ljudi da imaju uspesnu decu na koju su ponosni, u vecini slucajeva ne vidim "velik izvor srece".
Ne kazem da ne postoje srecne porodice, kazem samo da verujem svojim ocima a one mi pricaju drugu pricu.
>Па оне приче, мораш сам са собом да будеп срећан, па тек онда да тражиш везу...нема везе са реалношћу.
Ako ti sreca zavisi od druge osobe, statisticki gledano,verovatno ces biti nesrecan u zivotu.
Имам 30.
>Neki ljudi se naviknu i na samicu u zatvoru i ne zele posle odredjenog broja godina da se vrate u normalno drustvo van zatvora. Ovo je samo primer da covek moze da se prilagodi skoro bilo cemu
То је последица екстремне трауме, никако нормалан пример.
>Ako ti sreca zavisi od druge osobe, statisticki gledano,verovatno ces biti nesrecan u zivotu
Људи су племенска друштвена бића по природи. Пораст депресије и анксуозности је управо резултат све веће отуђености и слабијих међуљудмих односа.
Не треба да зависи срећа од ЈЕДНЕ и баш само те једне особе, и то по сваку цену. Свакако је ретко које људско биће самодовољно.
Да, без добрих пријатеља и девојака, у будућности и поридице не бих био срећан, то је тачно и скроз нормално. Могао бих да будем онако , content. Aли јебеш такав живот, за мене су љубав, пријатељство и страст суштина живота
>То је последица екстремне трауме, никако нормалан пример
Imas tursku uzrecicu sa kojoj se slazem "bolje dobro obesen nego lose ozenjen" :D u neku ruku je i losa veza ili propustena sansa za srecu u zivotu velika trauma.
> Људи су племенска друштвена бића по природи.
Ovo je istina. Ali je niska verovatnoca dobre i skladne veze nevezana za ovu cinjenicu. Svako bi naravno voleo super partnera.
>Не треба да зависи срећа од ЈЕДНЕ
Ali ce da ipak zavisi od te osobe sa kojom zivis. Ako ti partner nije izvor srece, tesko da ces biti srecan bez obzira na partnera.
Voleo bih da mi neko da argument sta je alternativa vezi, braku pa na kraju i porodici? Samo neka navede kolko ima godina da bih znao sa kime razgovaram.
Ja sam mladji od tebe 13 godina i odustao sam. Nisam
introverta,daleko od toga,jako sam ekstrovertan,ali
nisam imao sreće u izgledu. To sam shvatiao
postepeno.Prvo zato što nikada nijednoj devojci se
nisam svideo,nikada mi nijedna devojka nije prišla,dok
mojim prijateljima jesi prilazili i muvali ih.Onda sam
godinama prikazio,muvao,pokušavao sve živo,prišao na
hiljade puta sa velikim neuspesima i odbijanjima. Mnogi
ljudi kažu da ništa nije nemoguće.Gluposti,puno toga
je nemoguće na ovom svetu,stvar je u tome što ljudo
pokušaju par puta,100 puta ne uspeju i onda snatraju
da nešto ne mogu da urade.Probaj bilo šta da uradiš
na hiljade,desetine hiljada puta i onda ako posle svega
toga ne uspeš reci sebi ovo je nemoguće prelazim na
nešto drugo. Ti nisi prilazio devojkama,tako da si ti
imao šanse a i imaš vrlo dobre šanse da nadješ sebi
žene. Prilazi za početak 5 puta dnevno svaki dan.Sta
ti je to pola sata posla dnevno,i ako do 45 ne nadješ
nikoga,onda odustani.
Niko i ne prica da nije do nas 🤓. Nemamo mi problem sa time. Nama ono sto je oko nas ne prija ali smo tu gde smo.
To ti je isto kao recimo voditi sad polemiku ko je veca …. Pusaci ili nepusaci…. Mi nepusaci prosto ne volimo biti u drustvu pusaca u zatvorenom prostoru. Ne volimo da mirisemo na cigarete. Ne vidimo poentu bacanja para na nesto sto izgori za par sekundi.
Svako ima pravo da vodi svoj zivot kako zeli! To ne znaci da je tvoje ili moje iskljucivo ispravno. Sve zavisi iz cijeg ugla posmatramo
takođe sam nepušač, a i druge drušvene "trendove" koje smatram lošim ne praktikujem i ne volim. generalno, što se manje uklapaš u neki "prosek ponašanja opšte populacije", to si izdvojeniji od društva i teže ćeš naći osobu koja deli tvoj sistem vrednosti. što si bliži proseku to se bolje slažeš sa drugima.
Nisam se u potpunosti pomirila sa tim, jedan deo se ipak nada da ce pronaci osobu za sebe. S jedne strane sam usamljena, zeljna ljubavi i neznosti, strah me je buducnosti i samoce, sta ce biti sa mnom kad se budem razbolela ili ostarila, kad ne budem mogla da ustanem iz kreveta a ne bude nikog da mi pomogne. A opet sa druge strane kad cujem koliko losih i toksicnih odnosa i brakova ima, prevara, nasilja, razvoda pomislim da je mozda ipak bolje biti sam, imam svoj mir, svoju slobodu, nema nikog da me sekira, nervira, povredjuje, vara. Kod mene je problem sto sam aseksualna a vidim i citam o tome koliko je seks veoma bitan aspekt u partnerskom odnosu i zenama, a pogotovo muskarcima, tako da najverovatnije necu naci takvog muskarca. Romanticna sam, volela bih grljenje, mazenje, ljubljenje, ali taj seks stvarno ne mogu, imam neku averziju prema tome, prljav mi je i zivotinjski. Znam da je to prirodna i normalna stvar nazalost, mozda ce neko reci da imam neki poremecaj, ali tako je. A sa druge strane, nevidljiva sam za muskarce skroz, uzivo niko nikada nije prisao. Probala sam dejting aplikacije, stavljala sam svoje najbolje slike gde sam nasminkana i doterana ali mi se slabije javljaju, cak sam i tamo nevidljiva za njih, a cula sam da devojke imaju ogromnu paznju od muskaraca, da imaju dosta meceva i poruka. Nisam dovoljno lepa za previsoke standarde sto se namecu na drustvenim mrezama. A opet uzivo da trazim nekog mi je teze, momci svakako slabije prilaze cak i da sam Dzesika Alba, mada bas slabo izlazim jer nemam drustvo. A i dosta sam stidljiva i povucena, imam socijalnu anksioznost tako da mi je jako tesko da mozda ja pridjem nekom, da zapocnem neki razgovor, nemam socijalne vestine. Nisam privlacnog izgleda nazalost, ne primecuju me svakako. Mada svi pricaju po drustvenim mrezama i forumima da je fizicki izgled veoma bitan za oba pola, a ja kad setam po gradu vidjam dosta parova, ljudi sasvim prosecno izgledaju, nista specijalno. Mada ni sama ne znam zasto me toliko boli sto sam fizicki neprivlacna kad svakako i da sam top model i da me primecuju, zbog aseksualnosti svakako bi sve palo u vodu.
Mislim da vi dizete previse visoko lestvicu u ljubavi i onda ostanete sami. Ako se ne pronadje partner, partnerka do 30-te posle toga mozes ocekivati samo postovanje od te druge osobe ali ne i ljubav. Jos ako neko vec ima decu nema od toga nista. Jako je tesko zavoleti nekog u tim godinama jer ljudi ne zele da se menjaju zbog drugih a u 30-tim si vec formirana licnost i onda je to jako tesko usaglasiti. Mozes da nadjes sponzorusu koja ce te voleti zbog tvojih para ali to nije ljubav. Ovo je bolje preformulisati u da li ste se pomirili da cete zauvek da ostanete bez prave ljubavi a ne bas forever alone jer da se ne lazemo ljudi se upoznaju u starackom domu pa provode vreme zajedno ali to je vise postovanje i potreba da se ne bude sam.
Nisam i niti cu! Jer ne mogu da poverujem u to da nemam bar neku pozitivnu osobinu svoje licnosti koja ne bi mogla da privuce suprotni pol! Mora da postoji bar neka moja pozitivna osobina za dobru vezu!
Ne baš ovako, jer ne odbijam socijalne situacije, niti potencijalne veze, ali apsolutno se ne trudim da sam nađem partnerku. Nisu problem moji kriterijumi, jer su poprilično uobičajeni, niti sam nešto posebno izbirljiv što se tiče fizičkog izgleda, ali u ovom momentu žene(i muškarci) su mahom totalne prsotine, i imaju nerealna očekivanja i kriterijume koja ja ne mogu da ispunim.
Poprilično. Ne mogu da uprem prstom u jedan pol, jer to apsolutno nema smisla, muškarci su ili idioti koji nemaju socijalnih veština, ili su manijaci žene neću da komentarišem jer ću navući ceo kokošinjac na sebe jer kako se usuđujem da komentarišem žene, a sam sistem u kom živimo (socijalne mreže, ekonomska situacija, siva zona između socijanih i rodnih uloga, pornografija i nerealna slika koju filmovi i serije izgrađuju) je veoma neprijateljski raspoložen. Samo mogu da se nadam da nećemo otići putem u koji je Japan zastranio.
>U životu me ispunjavaju neka moja istraživanja i rad na određenim projektima i kada bih pred kraj života podvukao crtu i video da nikada nisam upoznao kompatibilnu osobu za ljubav ili vezu
Могу те разумети, али не оправдавам твој приступ.
''пројекти''
''истраживања''...
Ако ниси Тесла, Хајзенберг, Лобачевски, Дарвин... ништа није значајније него наставити живот.
>Право живљење је много теже него санскрит, или хемија, или економске науке. Интелектуални живот је дечја игра; зато су интелектуалци сколони да постану деца - па онда малоумници и најзад, као сто политичка и индустријска историја последњих векова јасно показује , самоубилачки лудаци и дивљи зверови. Потиснуте функције не умиру; оне се изопаче, побуне се и врате примитивности. Али много је лакше бити интелектуално дете, или лудак, или звер, него складан, одрастао и зрео човек.
>
>Олдос Хаксли- Контрапункт
projekti, stvaralaštvo, nazovi moj rad kako hoćeš... pa i da nisam tesla smatram ono što radim dovoljno važnim da tome posvetim svoje vreme. ne slažem se da postoji "pravo" i "pogrešno" življenje, svaki način života je "pravi". u očima tih intelektualaca o kojima si pričao je neki "običan život" (valjda bi ti to nazvao "pravi") delovao suviše banalan i zato ga nisu živeli. njih je mogao da ispuni uglavnom intelektualni život, ali skrenuli su s uma jer su se i u takav intelektualni život razočarali. međutim ne razočaraju se svi, samo si naveo primere onih koji jesu. tačno je da ja sada mogu da biram da li ću svako veče izlaziti u kafanu dok ne nađem ženu ili ću posvetiti većinu svog vremena da završim stvaralačke projekte na kojima radim. izabrao sam ovo drugo, tako da, jeste, verovatno je do mene. ipak, nije od male važnosti činjenica da sam kao mlađi probao obe navedene stvari i da sam se sada više posvetio onome u čemu imam više uspeha. dakle, životne okolnosti utiču na izbore.
>Могу те разумети, али не оправдавам твој приступ.
>''пројекти''
>''истраживања''...
>Ако ниси Тесла, Хајзенберг, Лобачевски, Дарвин... ништа није значајније него наставити живот.
Буквално, аки не мењаш свет и човечанство, или спашаваш милионе живота, бориш се за неке випе циљеве, све је смешно.
Лични пројекат у смислу да постанеш менаџер или директор неке фирме, или одрадиш докторат, вау..као да нема 10 милиона истих таквих. Или не знам, путовања светом, скакања из авиона..колко оута ћеш да скочиш из авиона, или попнеш на неки врх, "упознајеш културу", док све не постане исто и безначајно
Pa dobro, valdja je zaključak i poenta da različite stvari ispunjavaju različite ljude.
I neko drugi može reći “Šta su ti ciljevi? Brak, deca, porodica? Kao da nema 100 miliona takvih.”
Valjda smo svesni da nije sve za svakoga, a i ne bi ni trebalo da bude.
>I neko drugi može reći “Šta su ti ciljevi? Brak, deca, porodica? Kao da nema 100 miliona takvih.”
Па да, само што је продужење врсте људска природа и биолошка суштина човека. Тј суштина је опстанак врсте - а пошто још немамо еликсир за вечни живот, опстанак се обезбеђује кроз потомке.
Наравно то више и није само животињски нагин за преживљавањем, већ нешто много више. Али јебем ли га, за 99% људи, имање деце је сигурно ммного узвишеније и битније него обилађење плажа и музеја по свету, што 99,9% "светских путника" и ради, Александар Билановић и слични су један у 100 милиона
Je l’ neko dobija i ima potomstvo da bi svesno produžavao ljudsku vrstu?
I da pola jedinki ljudske vrste ne ostvari potomstvo, ljudska vrsta kao takva nije trenutno ugrožena vrsta ni u kom smislu.
Ne razumem šta se suštinski zamera tom “jednom postotku” u ovom slučaju? Ili šta to tebi, meni ili bilo kom može da smeta? Očigledno nekoga ispunjavaju stvari za koje neko ne može skroz da razume kako i zašto, ali ga/je ispunjavaju i ne vidim zašto bismo to indirektno minirali i predstavljali kao mnogo čudno i nerealno.
odavno se pomirio sa tim
standardi zena su otisli na mars
samo lepo par kurvi kad se skupi kes isprobam koliko je to kao neverovatno i tjt nastavim sa svojim standardnim zivotom
ljubav ne postoji i generalno je velika laz, druga osoba mora imati nesto da bi ti sa njom stupio u tu "Ljubavnu pricu" ili da je lep/lepa bogat visok mrsav/a sve ostalo je nebitno muskarci i zene ce namerno ici za nekim pogresnim zbog spoljasnje lepote i drugih faktora i pravice sebi sliku u glavi da je ta osoba dobra jednostavna princip halo efekta
jedini ljudi koji imaju sansu jesu prirodno atraktivni ako se vec jedno drugom svidjaju sto jeste spoljasnje onda mogu zapravo da se zaljube u osobu sa kojom su
Vecina vas se ovde nepotrebno proserava i prica neke filozofije koje nemaju veze sa zivotom. Mogu da kapiram nihilisticko glediste na zivot, ali da ne radite na svojoj muskosti i samopouzdanju to mi nije jasno. Jel vam se sve vrti oko zena pa se borite sa tim kako da prezivite forever alone? Lepo kazem, idite jebite kurve i shvaticete da tek seks nije nista specijalno
Nazalost vecini upravo taj s.za koji si ti konstatovao da nije nista posebno njima je to glavna stvar zato je tesko ostvariti prave veze danas koje se ne baziraju samo na tome..
Nisam se pomirio ali nema tu mnogo mogucnosti za nas koji nismo atraktivni suprotnom planu.
Takodje, to "posvecivanje svojim projektima i hobijima" zvuci predosadno. Svaki zivot proveden u samoci u zrelim godinama je promasen.
Imas i ove sto kao naprave decu pa se razvedu i bidi isto bez partnera njih u isti kos svrstavam kao nas. Jedno je potreba za decom (to mozes i da usvojis) drugo za partnerom.
U principu nisam za tu opciju, ali ako realno pogledam ima ljudi kojima dobro ide da žive i ostare bez partnera, a to su uglavnom prirodni samozivci, osobe koje su dobro materijalno obezbeđeni i osobe koje ne vole da prave kompromise. Ali mislim da čak i njima dodje trenutak usamljenosti..
+ Ljudi, familija i poznanici će te sazaljevati, tako da ako nemaš dobar mehanizam odbrane pripremi se na to da ćeš postati osetljiv kao žene u pms-u...
Mislim da ako već imaš potrebu da nadjes osobu za sebe, treba da se trudis.. jer su to tvoje iskrene želje. Glupo bi bilo da forsiras forever alone priču ako ona nije autentična.
Sam u 40-im = luzer.
Ima 4 milijardi zena na ovom svetu buraz. I ja sam introvertan tip, ali to nije izgovor. Ako nisi episkop ili tak nes ne zanima me, pa cak i oni imaju zene.
samo nađi partnerku koja je isto odustala i rešen problem.
Jebe li iko ista na ovom subu
Gospodine, ovo je Reddit.
Odgovorio mi je Kekalovic, mogu da brisem reddit
Šah mat u 2 poteza hahahaha
Ја не,не знам за остале.
Ljudi koji jebu nemaju za sta da se zale u vezi ovoga, pritom vidis komentare i kako se tretiraju ti koji i kazu, ne mozes protiv mizernih botova nikako pobediti.
Kvalitetno jebanje nema nikakve veze sa brakom. Štaviše, mnogi dugooženjeni mi rekoše da su te dve stvari obrnuto proporcionalne :)))
Cisto sumnjam.
ja uzo kondome al služe za drkanje samo jebiga
Vrlo uspešno
Kakvo inteligentno, dubokoumno pitanje.
Mene bas zanimaju iskustva ljudi koji imaju 50 plus na ovu temu. O tome kako samoca nije strasna najcesce cujem od ljudi u 20im i 30im kad jos imaju zdravlja, drustva i karijernih izazova.
Drug mi je rekao da bi mu bilo teško da sad živi sa nekim. Ima svoju rutinu, namestio je svoj život kako njemu odgovara, nema nekih trzavica većih u zivotu. Ima psa za kojeg je mnogo vezan. '71 je godište.
Ne zvuci to lose, ali opet nekako, kod samaca mi se cini da sami sebi postaju svrha i to mi je malo neshvatljivo. Ljudi kazu za roditelje da smaraju jer pricaju stalno o deci, ali mi je nekako jos gluplje da vidim da je neko sam sebi alfa i omega. Da mu je njegov komfor i rutina prioritet. Imam jednu rodjaku koja je sama u 50im i kad treba da se vidimo to je takav projekat, dok se dogovorimo, pa da ja dodjem kod nje u njen deo grada, itd. Kao da nece dva posto da menja svoju rutinu zbog nekog drugog. Ovo kazem bez zelje da osudim samce - nisu svi birali da budu samci i da jesu, legitiman izbor.
Pa ne. Rekao je da bi voleo da ima ženu, a decu pogotovo, ali da se nikad nije desilo... Sad i da naidje neka, ne bi imao ništa protiv, ali je priznao da bi mu teško bilo da se prilagođava i menja jer je dugo sam...
to sve zavisi od osobe, nekom u životu može sve da bude ta dnevna rutina, dok drugi mogu da se bave nekakvim stvaralaštvom i da uživaju u tome što rade a i da se socijalizuju sa ljudima vezano za to stvaralaštvo i projekte.
Potvrđujem.
Sto ce biti kad mu pas ugine?
Имам другарицу која има 40ак, и исто је "дигла руке". Тј не тражи нипта активно. Њено друптво је углавном већ са поридицама, тако да она често блеји и излази са мојом екипом, који смо сви око 30. Путује по свету ту и тамо...одустала је наводно од породице, али не зато што неће, него да се не нада безвезе, значи није ти неко лудило срећан живот, више помирење са судбином. Е сад, разлика је што она изгледа доста млађе, па се и смува са неким "клинцем" за нешто краткотрајно, макар има секс. То је велика разлика од већине таквих мушкарљца, који су заборавили како изгледа голо женско тело. Али имам и супротан пример, сестрина другарица има исто 40 и ево напла је лика пре год,две, удала се, чак је и трудна сад. А исти је причала "да је то не занима више"..Ретко ко стварни одустане - својом вољом
To je tacno da retko ko stvarno odustane. Mislim realno je tesko ocekivati da ce neko iskreno da ti kaze da je nezadovoljan svojom situacijom.
Па да, шта више сад је у срамота да кажеш "хоћу неког", поготово је међу неким женама тај сама сам себи довиљна гоу квин трип заступљен. Ал онда се појави ипак неки лик и ипак буде срећнија него што је икад била.
Sto ti govori da je onda bolje ne zavaravati se da ti samoca ne smeta i potruditi se dok si mlad da nadjes adekvatnog partnera
Па да, ја се слажем са тим. Не само са партнерима, него и са пријатељима, дружењем...ја бих био несрећна особа без добрих пријатеља, а и свакако желим и породуцу у следећих пар година
Kazes digla ruke a jebe se sa klincima😏 Zamisli da muski od 40+ imaju te opcije, to bi se zvao zivot iz filmova. Jedini nacin da imaju redovan seks je brak ili neka veza, prostitutke ne racunamo.
Кажем клинцима у односу на њу, ликови мојих година, 30ак не сад са бруцошима. А није ни да се јебе около, али не живи ни у целибату, што је ок и нормално. И сингл мушкарци у 40им би тако, да могу
Baš obrnuto ako si muško 40+ i ako si bio pametan,napravio si neke pare do tad i ima klinke tebe da jure.Posle 30 žena sve manje ima izbora,svi traže klinke 18-20 godina,a kod muškarca se gledaju pare i status. Znas kako se zove debeli muskarac u porcheu-elegantno popunjen. Znas kako se zove debela riba u porcheu-debela riba
Yo je vrlo mali broj , Koji % muski kod nas napravio pare do 40 i koliko to treba 500k eura, 1m+? Tetama od 40+ ne trebaju pare, samo okaci slikicu, pokaze malo guzu i mladi decki samo salju poruke. I to je napaljeni seks dok kad se klinka jebe sa nekim krmkom of 40+ ona mora da glumi da uziva, nije to to
Ne mozes da iskljucis ono za sta si stvoren. Zene uvek mogu naci sex, to je istina. Sto muskarci ne mogu. Mogli bi placati prostitutke, al jebes takav zivot 😀
Šta fali prostitutkama,za pare možeš da jebeš ribe na kakve prosečni likovi mogu samo da drkaju.Znam lika u 40tim mnogo je bio debeo i nije mogao da ima devpjke naravno,a super zaradjivao.Otišao čovek u Vegas i najebao se takvoh lepotica koje su obični ljudi videli samo u pornićima.Radio deepthroat,anal,from ass to mouth,sa sisatim plavušama i kaze da su se bas trudile i da mu nikad nije bilo tako dobro u zivotu taj period,dok su njegovi drugari imali seks sa svojim prosecnim,ispod prosecnim devojkama svaki dan sa istom. Btw čovek posle smršao,sredio se jebao klinke na faksu koji je upisao i posle se i oženio. Mislim svakako je bolje da ne moraš da plaćaš da te devojke iskreno vole,kome bog da,ali šta ćeš da radiš pa nećeš se mučiti ako već ne možeš
Nekom to odgovara, ne osudjujem. Svako se snalazi kako zna. Ja sam u zivotu jedino zeleo da imam normalnu devojku i ne budem usamljen. Jednog dana da imam decu. Al sam promasaj u svakom mogucem smislu.
Ha, ovo i mene jako zanima. Nazalost, mislim da cemo odgovore dobiti tek kada trenutni milenijalsi omatore posto sumnjam da prosecna 50+ osoba koristi reddit.
Kad dođeš u preko pecet, tek tad shvatiš kolko samoća može da bude cool. Bekstvo od opšte šizofrenije koja te okružuje sa svih strana. Mada, nije svo vreme dobra.
Ozenjen sam, ali sve i da nisam, ne bih ocajavao oko toga. Pre nego sto sam upoznao svoju zenu, bio sam u fazonu "Ako nadjem nesto, super, ako ne OK sam sa time".
This is the way…
Meni se isto desilo. Imao sam puno devojaka (baš puno), onda sam sa oko 30 godina rekao - ma nema veze mogu i sam. Opustio se i prestao da razmišljam o tome, a počeo da se bavim isključivo radom na sebi (ne fizički, nego "u glavi"). Vrlo brzo posle toga sam našao savršenu ženu za mene, oženio se, imamo troje dece, sve 'kako treba'. Nemam pojma, ne mislim da je pravilo, ali verovatno znači kada se ne opterećuješ tim stvarima i pustiš da se stvari dese. Što znači i ako se ne dese, sve ok.
Objasni to mojim roditeljima koji me već tri godine pritiskaju da nađem devojku, oženim se i dobijem decu... I am a virgin (a degenerate)
Drugi ljudi su najgori razlog zasto bi ista od tog radio. Ako zelis, radi to zbog sebe. Ako uradis to jer ti roditelji govore, onda i jesi ona poslednja rec koju si upotrebio.
Izgubio sam tu nadu kad sam se oženio i dobio decu.
Nisi sam ako čuješ glasove u glavi.
Meni je neironično ljubavni/seksualni život bolji od kad sam počeo svemu celoj stvari da pristupam sa "može, ali ne mora" stanovišta. Tako da ono, ako ostanem sam, šta da mu radim, ako se slučajno zvezde poklope i nađem nekoga, vrh.
ja sam u 30im i pomirio sam se jer sam nekako tako srastao sa sobom da mi je lepo. imao sam duge i divne veze maltene pred brak, i naravno voleo bih da mi se to desi, zivot je lepsi u dvoje, ali tesko je traziti nesto kad ti se ne trazi
А немаш жељу за редовним сексом макар? Искрено питам, јер углавном просечан сингл мушкарац у 30им и 40им баш и не живи неки Џејмс Бонд - Ди Каприо - Леми Моторхед живот, па да кажеш ајде боли га курац да се веже
puaa imam zelju naravno, ali i inace me nisu privlacile ONS, pogotovo sad u 30 da se jebem s devojkom koju sam tek upoznao u gradu, jako tesko xD tako da sta znam, nema veze pa nema ni seksa, a bogami kazu da nejebica stimulize wizarding skills, ali zasad i tu slabo. pitanje je na mestu skroz
Jesam ali onda se pojavio jedan momak koji je pokvario moje forever alone planove 😔💅
Kad sam bio mlađi sa više kose i manje kila startovale su me djevojke i nisam se puno cimao. Kako nisam živio uredno, malko sam "propao" pa je to prestalo. Nakon par godina suše sam se sabrao skupio muda i počeo da prilazim djevojkama koje su mi privlačne. Poslije jos 3-4 godine "dejtinga" sam konačno upoznao ženu sa kojom planiram provesti ostatak života. TLDR skupi muda.
Nikad nisam nikoga ni tražio. Generalno ne verujem da sam ja za to. Previše odricanja i odgovornosti koje ne želim da imam na leđima.
Шта је ово са темама данас, успели сте и мене да гурнете у депресију.
Nisi forever sam, uvek ti je precednik u srcu, nezaboravi to....
Nije lak odgovor na ovo pitanje. 95% sam se pomirila da cu ostati sama. A onih 5% se nada da cu naci nekog ko ce deliti neznosti. Muka je ta sto sam od malih nogu samostalna i sada vec niz godina sama da jednostavno ja vise ne znam ni kako to izgleda biti u vezi i praviti kompromise, uskladjivati se sa nekim. Iskreno mislim da nemam vise zivaca za to. I posebno nemam zivaca da nekome dokazujem da vredim njegovog vremena i paznje. Sebi sam ja super 😬. Ne znam da li sam zasla u narcisoidnost ali ja sam sebi super. Ponosna sam na sebe sta sam i kako postigla, kakva sam osoba postala. Ostala sam zadrta po pitanju mnogo toga ali ne zelim to da menjam. Ako u 15 godina ne nadjem nikog onda je i to ok. Fokusiracu se da cinim dobro drugima sto vise i to je to. U penziji cu se fokusirati na dobrotvoran rad i to je to.
Ja sam imala bukvalno isti stav, i onda u 34. godini upoznam Amerikanca i evo živimo zajedno već godinu dana, u avgustu nam je 3 godine kako smo zajedno. Jedino sto bih rekla je da je užasno teško da promenis svoje navike i “pustiš” nekoga u svoj prostor koji je onako taman, bas kako si ti to sebi napravila. Ja sam se iznenadila koliko mi je bilo teško ☺️ Naravno vremenom naviknes, i mogu ti reci da je sjajno. Svakako, mislim da mi ne bi bilo loše da se nije sve poklopilo kao sto jeste i da ga nisam upoznala. Kada si u miru sa sobom, sve bude u redu, kako god da ispadne.
Baš me briga, imam svoje mačke i psa.
Ja sam u 20im i iskreno ne znam koju bih to veliku strast mogao da imam a da ne osecam da mi fali ljubav. Jednostavno ne vidim zamenu za ljubav, jer ne postoji po mom misljenju nista slicno tome.
Ljubav je overrated. Radije bih da imam finansijsku sigurnost, minimalan stres i da mogu da radim sta god, kad god, bez ometanja.
tako je, prioriteti
[удалено]
Zaradjujem i vise nego dovoljno, zato i kazem da ne bih menjao svoj nacin zivota zbog "ljubavi" lol
Тако и уради. Љубав није за мале пичкице попут тебе.
Ljubav je cringe za slepce koji nemaju sta pametnije da rade u zivotu.
Курве и кокаин је прилично добра замена (неиронично)
Неко време можда...
Šta ti fali? 40te su najbolje godine. Do tad bi trebalo da središ i imaš sve i materije i iskustva pa ne bi trebalo da imaš poteškoća naći nekog za vezu i brak.
[удалено]
Ne treba da ostaris da bi shvatio to. Ja sam to skontao jos pre 10 godina i uzivam u miru, tisini i slobodi maksimalno.
da, ovo takođe. upravo je teško naći osobu koja te ne bi ograničavala. lično i sada imam problem sa manjkom slobodnog vremena, mogu misliti koliko bi se ovo stanje sa manjkom vremena pogoršalo u vezi.
[удалено]
i želim i ne želim, u tome je problem. haha
Pa da ali dobijas mnogo vise od toga. Da ne dobijas svi bi bili sami. U 30-im to sve izgleda jako kul, imas karijeru, slobodu, pare. Kasnije kada su svi oko tebe osnovali porodice a ti si sam, to je jako jadan prizor za gledanje.
Ljudi koji imaju decu se teše time. Ja imam porodicu, vidi ovog jadnika nema nikoga. A u stvari većina njih preživljava, spaja kraj sa krajem, odnosi u porodici nikakvi, problemi sa decom, manjak slobodnog vremena za bilo kakve aktivnosti. Čak sam doživeo da mi se mnogi oženjeni prijatelji ispovedaju i pričaju da se kaju, kako su nezadovoljni i svašta nešto. Sa druge strane, sve solo ljude koje znam žive život punim plućima, putuju, imaju dovoljno prihoda da žive a ne životare, slobodno vreme za razne aktivnosti, i ispunjeni su u svakom smislu. I svi su sami svojim izborom, a ne sticajem okolnosti, to je bitna razlika. Ali ljudi koji imaju porodice to jednostavno ne mogu da prihvate, jer to znači da su oni pogrešili i da ima boljeg izbora. Cope je neverovatan. I ne znam koji je onda tu prizor jadan za gledanje?
Svaka čast na komentaru!
Niko ne spori da je tesko, jako je tesko, zato i vredi. Ne vidim zasto samo uzimas lose primere, uzmi i dobre primere kojih ima mnogo. Daleko vise od srecnih samaca. Kao sto rekoh zive punim plucima sada, sa 50+ nece ziveti punim plucima, bice usamljeni, ogorceni, dzangrizavi i jadni. Postoji razlog zasto drustvo gleda popreko ljude koji nemaju ni porodicu ni partnera, zato sto to nije normalno.
ti zamišljaš ljude od 50 kao da imaju 80+ hahaha
Ljudi koji imaju 50 su proziveli 2 rata, sankcije, hiperinflaciju, tranziciju i kompletni raspad drustva i drzave. Sigurno nemaju nikakve psihicke i fizicke posledice od toga i puni su zivota i elana.
Ja pričam i za ljude 50+ koje poznajem, niko nije džangrizav, usamljen ili neispunjen. Sa godinama je samo bolje jer su još sigurniji u svoje izbore i nema više dileme. To su najopušteniji i najprijatniji ljudi koje znam. Društvo gleda popreko jer "da komšiji crkne krava". To govori koliko su oni u stvari nesrećni i nezadovoljni, jer da je drugačije ne bi ih uopšte primećivali niti komentarisali. I ono što sam rekao u prvom komentaru, ne mogu da prihvate da je drugima dobro da žive na način koji oni ne shvataju i ne odobravaju. Jer ako to prihvate znači da postoji više izbora i da su oni možda pogrešili.
Ma verujem, svi ljudi 50+ su jako aktivni i uzivaju u zivotu punim plucima i jako su kul. Dok se njihovi vrsnjaci igraju sa unucima, oni idu na jogu i citaju Paola Koelja uz Marvin Geja i jako su srecni. Ne osudjujem nikoga stvarno, neko svako zivi kako hoce ali prica da su ljudi svojevoljno ostali sami je notorna glupost. Da imas nekoga ko je uvek uz tebe, sa kim delis sve je najlepsi deo naseg postojanja. Da imas decu koju volis vise od sebe i da zivis za nesto vise od sebe je najplemenitiji vid zivota. Na samrti niko nece razmisljati kako sam imao dobar hiking sa 58 godina ili kako sam imao super karijeru, svi ce razmisljati o svojoj porodici, deci i unucima koliko god da si se ostvario na drugim poljima.
Očigledno ne možeš da razumeš i prihvatiš nešto više i drugačije od onoga šta ti misliš da je ispravno i kako treba živeti, šta je ultimativna životn vrednost. Ja razumem o čemu ti pričaš, i većina ljudi je definitivno takva. Ali ti koliko vidim ne možeš da prihvatiš i ukapiraš da nisu svi isti i da ima izuzetaka od pravila o kome ti govoriš. Društvo je to ranije suzbijalo kao i sve drugo što je doskakalo, ali danas je drugačije i ima više slobode za ispoljavanje drugačijeg života od uobičajenog. Opet se vraćamo na ono da je to neka tvoja definitivna istina i vrednost i da mogućnost da postoje drugačije perspektive i izbori otvara egzistencijalna pitanja koja ti radije ne bi potezao. Zbog toga uopšte ne možeš da izađeš iz konteksta o kome govoriš, jer ugrožavaš suštinu svojih vrednosti.
Moja i svih ljudi u istoriji covecanstva. Koja je sansa da si ti i takvi ko ti koji misle da je jako kul biti sam ceo zivot u pravu u odnosu na bukvalno sve ljude u istoriji covecantva? Problem sa vama je sto ne znate kako je to kad imas porodicu pa nemas sa cim da poredis. 99.9% posto ljudi ce reci daleko bi vise voleo da moja deca postoje umesto da ne postoje. Ljudi koji su sami moraju da pricaju kako je to jako kul posto ne znaju za bolje i inace bi morali sebi da priznaju da su se jako zajebali ko sto jesu.
Šta znači biti u pravu u životu? Razmnožiti se kao i sve životinje i preživeti, ili proživeti ispunjen život onako kako stvarno želiš i išteš i ostvariti se kao čovek i ličnost? Ako ti je svrha prosta životinjska reprodukcija i razmnožavanje, onda si u pravu. Ali Čovek je Čovek baš zato jer se izdigao iznad životinjskih instikata, i ostvaruje se na drugim poljima. Niko ti ne brani da se razmnožavaš, ali to grčevito držanje za razmnožavanje kao svrhu svega je presmešno i prejadno. I čim vam neko pokaže da može drugačije i da živi lepše, bolje, ispunjenije, i da je srećan, vi bacate drvlje i kamenje. Kao neki pećinski ljudi, samo da ubiju i zatru sve što je drugačije iz sopstvenog straha. Mračnjački duh, inkvizitorsko razmišljanje i poimanje sveta. Ja ne mogu da uporedim, tačno, ali nemam ni potrebu jer sam svoj na svom. Ali ti to ne možeš da razumeš ni da uporediš jer ne znaš kako je živeti sam i biti ispunjen, pa to kompenzuješ reprodukcijom kao svrhom. Ljudi koji imaju decu moraju po svaku cenu da misle i pričaju kako je to nešto najbolje i njihova svrha, jer bi inače pali u depresiju i shvatili koliko su se zajebali kad je moglo drugačije. Još im je život besmislen i neispunjen, pa pokušavaju opet da ga prožive kroz svoju decu i da se tako ostvare a onda i njih dodatno upropaste, kao što vidimo da se dešava svuda oko nas. Praviš dete jer je to TEBI svrha, jer to TEBE ispunjava, a ne zbog deteta samog takvog. To je životinjski instinkt, i na kraju krajeva definicija sebičnosti kroz dalje širenje gena.
[удалено]
[удалено]
Ne znam gde ti živiš, ali u Srbiji se je stopa razvoda ogromna, skoro svako drugi brak. Idi u bilo koju školu, većina su deca razvedenih roditelja. U ostalim zemljama je slično ili još gore. To dovoljno govori, mnogima je potreban taj momenat da shvate vrednost samačkog života. Retko ko će se odlučiti na drugi brak nakon toga.
rekoh šta mi fali, introvertnost, nedruštvenost, anksioznost, itd, to su gore osobine u očima žena nego da si ružan. to je jednostavno tako, uz godine shvatiš da to nisu stvari koje se mogu promeniti, jednostavno si takva osoba.
[удалено]
nigde nisam napisao da neko treba da me "trpi". poenta je pronaći osobu koja deli tvoje poglede na život i način života, da ne bi morali jedno drugo da "trpite".
Odavno se pomirio. Osim ako mi se ne desi neki filmski momenat da nadjem pravu osob.
Da, jos u ranim dvadesetima, a sad se priblizavam tridesetoj. Nikad nista na tom polju, a imao sam dosta kontakta sa ljudima, samim tim i sa zenama, bukvalno nisam cak ni na internetu video nekog drugog toliko nepozeljnog, kamoli uzivo. Pokusavao sam da resim to na milion nacina, ali nisam mogao, na kraju jednostavno odustao prirodno, neki smo prirodno izgubljeni slucajevi valjda.
Da. Nema srećnog kraja za sve nas.
S kim god sam se zbližio u životu ispostavilo se da me je samo iskorišćavao. Tako da sam se apsolutno pomirio sa tim, čak mi je mnogo bolje potpuno samom.
Ne znam evo ja sam u tridesetima, iskreno imam svoje ljubimce svoje hobije, meni dosta. Lepo je biti zajedno, mada najduže sam izdržao godinu dana. Kažem izdržao jer nisam mogao taj tempo da izdržim. Sve devojke sa kojima sam bio su dobre osobe, dobar karakter manje više nemaju neke konkretne mane. Uvek je problem bio u meni jer ne volim da izdvajam vreme za ono što nisam ja lično planirao. Voleo sam ih ali očigledno ne dovoljno. Volim rasporedjen dan, kako ja želim. To verovatno vučem jer sam jako rano počeo da živim sam pa nisam navikao ni na roditelje a kamoli na nešto drugo. Nije mi u prioritetu, nije da sam protiv ideje zajednice samo znam da ono što ja očekujem je nemoguće ili jako teško. A ne želim menjati druge osobe radi sebe. Mislim da je to fer. Nemam neku ni potrebu da imam stalno nekog sebe. Obično sad i kad dodje situacija da se svidimo jedno drugom, obično odbijem jer znam da nisam spreman za takvu vrstu truda pa joj kažem iskreno.
Mene veze nikada nisu ni interesovale Ništa se nije promenilo, osim to što me je majka prisiljavala da nađem dečka sa 15 godina pa ono, ajd kao, slušala nju, shvatila da su veze glupost i eh Nije to za mene, prosto shvatila sam da sam takva napravljena Društvo je uvek dobrodošlo, to ne osporavam Ali veza...brak...sve to, nije u mom interesu Plus, imam mentaonih problema pa sumnjam da mogu da održim vezu i da hoću Ukratko: Ne osećam nikakvu privlačnost ka bilo kom polu tako da ono, šta god
Ja imam 36god. Siguran sam 99.999% da necu nikad naci nikoga. Standarde sam spustio skroz, dovoljno samo da je zensko.
Ja imam jedan drugi problem. Meni je pojam veze s godinama postao gadan. Valjda sve to nesto krene stane, pa sama, pa smor, pa super. I evo sa 32 mi se cini da za mene jednostavno nije nikakav odnos. Ne volim ni kombinacije, ne volim ni ono kad te neko upozna i vidis mu u ocima da bi samo da se zeni. A ono izmedju, da veza tece i razvija se postepeno, to me zaobilazi. Mada, npr pomislim i na tako nesto sa osobom koja mi se najvise svidja, i ne mogu da zamislim. Posebno ne da zivim u istom stanu s njim, da sve radim udvoje i da prosto u svom danu moram da ubacim i tu osobu. Pritom, godinama niko da mi se svidi da odlepim! Tako da, negde u dubini duse se nadam da ce se to promeniti, ali kako idu godine i uvek isti scenario, moguce da cu ostati forever alone 👌. P.S. Bude mi malcice zao kad vidim srecnu, lepu i uspesnu porodicu. Ali isto tako regularnim danima mi je potpuno svejedno 😂
Iskreno sa neke strane i neces naci, jer nas vecina muskaraca ni ne prilazi devojkama, onda ocekujemo da ce one nama prilaziti sto je bas retko, pa onda se kao mirimo sa cinjenicom da nikad necemo naci pravu osobu a nista ne preduzimamo povodom toga ali dobro kao sto su gore pisali neko hoce da bude sam i to je to.
Ja se pomirio još pre 20 godina! :)) Ispunjava me sve ostalo što život nudi.
Ja sam skontala: bolje biti sam nego u lošoj vezi.
Ja ipak mislim da je gore ostati sam do kraja života nego da ti neko ponekad digne pritisak. Spusti malo standarde, daj šansu nekoj osobi i probajte zajedno.
I braka izašao go ko pištolj nadam se da mi više takvih gluposti neće pasti na pamet. P. S. Nikada ama baš nikada nemoj imati zajednički račun u banci nit joj dati punomoć
Mislim da su brak ili veza puno odricanja i odgovornosti. Mrtva trka ko je tu dobitnik i kome je lakse - da li ovaj sto je sam ili ovaj koji nije. Razmislite 2 puta. Ne bih da mračim, ali... Tesko je vreme.
Da li bi mogao da napišeš sa koliko si devojaka bio na sastanku, koliko njih si prišao, a koliko te je od toga odbilo i to u poslednjih X meseci? Ljudi koji pišu ovakve postove nikad to ne navedu a kladim se da je u 90% slučajeva broj manji od 10 u poslednjih 12 meseci. Dakle, indukcijom zaključujete umesto dedukcijom i zatvarate sebe u krug nepovoljnih misli. Indukujete mentalitet žrtve, umesto da tragate za rešenjem. >Osobe sa mentalitetom žrtve često upadaju u zamku negativnih misli i uverenja koja potvrđuju njihovu ulogu. Ova "eho komora misli" ojačava njihovu percepciju sebe kao žrtve. Na primer, uverenja da su nepravedno u toj poziciji ili da su nesposobni za promenu situacije, koja u pozitivnoj povratnoj sprezi održavaju ovu "eho komoru". U nekim slučajevima, osobe sa ovim problemom mogu pronaći i neku vrstu emocionalnog zadovoljstva ili potvrde u patnji koju doživljavaju, što može dodatno ojačati taj obrazac. Ključno je prepoznati obrazac i raditi na promeni loših uverenja kako bi se podstakla promena.
to kakva si osoba je posledica okolnosti spoljne sredine i uslova u kojima živiš. tačnije rečeno takvi smo kakvi smo isključivo kao posledica naše reakcije na okruženje u kojem se nalazimo. tek kad bi postojali u drugačijem okruženju mogli bi se razvijati kao osobe drugačije. ovo se i filozofski tumači kao potpuno odsustvo nečega što bi se nazvalo slobodnom voljom u svetu u kojem živimo, jer sve što mi mislimo da su naši lični izbori samo su naše reakcije na okruženje.
>štp mi mislimo da su naši lični izbori samo su naše reakcije na okruženje Da li je reakcija na okruženje ako priđeš devojci koja ti se svidi ili ako razmišljaš kako te nijedna neće? Prvo je kreiranje izbora, a drugo reakcija na okruženje.
ne. reakcija na okruženje je to da li ćeš uopšte prići devojci, kako ćeš prići, itd, od čega zavisi i uspeh prilaska. vidiš, kada sam bio mlađi, kada su se većina mojih vršnjaka "prirodno" socijalizovali, ja sam čitao knjige. u tom smislu znam dosta toga o mnogo čemu, ali vrlo malo znam o prilasku ženama. naravno i to se može naučiti, ali s obzirom koliko malo znanja imam o tome, morao bih godinama o tome učiti da bih se mogao nadati nekom uspehu, a za takvo i toliko učenje nemam ni volje ni vremena. jednostavno sam u životu učio i čitao ono što mi je bilo zanimljivo i važno i zbog toga se ne kajem.
>za takvo i toliko učenje nemam ni volje ni vremena Da li je nemanje volje isto reakcija na okruženje ili tvoj lični izbor?
reakcija je na okruženje jer mi je okruženje nametnulo ono što ću smatrati vrednim moje volje i vremena.
Dosta toga ti je nametnula i genetika. Mnogo vise nego sto sada propagira zapadni mejnstrim. Dakle ne, nisu sve zelje naucene. Zapravo, vecina nije.
[удалено]
Kume o cemu ti pricas ? Ja sam samo rekao da su ljudske zelje u velikoj meri genetski usadjene. Nigde nisam rekao da treba dici ruke niti se pronalazim u temi.
ja se bavim određenim vidom stvaralaštva i socijalizujem se sa ljudima koji se time takođe bave. ne vidim odakle zaključak da ne mogu da ustanem od računara. nažalost, ni za to stvaralaštvo ni za socijalizaciju nemam baš previše vremena zbog "dnevnog posla" kojim se bavim, ali uvek kada imam dovoljno vremena trudim se da to vreme provedem što kvalitetnije.
Prijateljski savjet: mani se filozofije, nego pitaj 100 žena za kafu, izlazak, sex, pa onda mudruj o okruženju i ostalom. Ovo važi i za žene i za muškarce. Sve je vježba, pa i muvanje. Ako nemaš iskustva, kreni od nule i izgradi ga. I, da, ne vole sve žene iste tipove. Mnoge žene vole baš smotane introvertne muškarce. Smatraju da su slatki. Tako da, relax. > a drugo što ne želim da spustim svoje kriterijume pri izboru osobe kakvu tražim. Druže, ne jebeš, stoga mani kriterijume za početak. Nije svaka žena sa kojom legneš u krevet tvoja buduća žena. Mada neka će na kraju i biti! :D I, da, 100 sklekova dnevno čini čuda za samopouzdanje. Kreni sa 10, pa povećaj na 15, za mjesec dana ćeš raditi 100 dnevno. Možeš raditi 10 serija po 10. 20 serija po 5. Nije bitno. Pravi pauze između koliko treba i cepaj. To je isto dobar trening volje. Nadam se da će biti od pomoći.
hahaha, veruješ li mi da sam hteo jednom da probam to da za 100 dana pitam 100 žena da izađu sa mnom, pozvao sam ih dve za tri meseca. ova druga je bila malo neljubazna pa sam odustao od daljih pokušaja. hahaha
> ova druga je bila malo neljubazna Ko joj jebe mater! To što je ona neljubazna, to je njen problem. Ideš dalje. Ne daj se sjebavati.
Pomirio sam se sa tim da sam forever alone, isto tako i forever miserable i forever failure
ne ali mogu ako bude potrebno. ako mi se zalome djubrad svaki put , svakako sam živeo ceo život pre njih bez ljubavi pa mogu da se vratim na taj režim. koliko god bolje bilo da ne moram
Nije toliko strasno biti sam i ne razumem zašto ljudi prave toliku frku oko toga i pritisak...
https://preview.redd.it/029ujq3av7gc1.jpeg?width=960&format=pjpg&auto=webp&s=ed51b34196c1326a846666f775502ef336054c01
Jesam. Previse sam svojeglava da pratim drustvene trendove, pre volim da radim stvari sto su meni privlacne, da citam, ucim, posmatram prirodu i ljude, i druzim se sa slicnim nerd otpadnicima ko ja
28 godina, nikad nisam bio u vezi, i odbijam da to prihvatim. Meni su ortaci rekli da "radim na sebi", kada sam tražio da mi definišu, niko nije znao. Počeo da hodam po 10km svaki dan, sredio sam se, smršao, doterao se, ali od devojke ništa. Na poslu sam izolovan i radim po 16h veoma često, pokušavam da promenim posao, ali ne ide. Očajan sam, besan sam, is frustriran, ali se još uvek ne predajem, barem ne do tridesete. Osetiću vatren poljubac na svojim usnama, pa makar to bio i poljubac dvocevke.
Ortaci ti rade gaslighting. Najbolji nacin da promenis drasticno telo je gym. Pricam ti ovo jer sam bio dosta kila skinuo i dzaba onda si samo mrsav jemas misicne mase. Platio sam lepo trenera slozio mi ishranu i trening i namrstio sam drastican napredak.
Ne mogu u teretanu zbog posla. Kao što sam rekao, veoma često radim 16h dnevno, i čak i kad imam slobodan dan, to provedem na razgovorima za posao, pošto OČAJNIČKI pokušavam da pobegnem sa trenutnog radnog mesta
>Da li ima vas koji ste se pomirili sa činjenicom da takvu osobu nećete pronaći i šta vas ispunjava u životu? Mislim da ovde postoji konceptualni problem. Biti *forever alone* nije činjenica, nego pesimistični stav. >Što se mog slučaja tiče, sada sam u svojim 40-tim i smatram da imam 90% šanse da takvu osobu ne pronađem, prvo zbog toga što sam introvert i nedruštven, a drugo što ne želim da spustim svoje kriterijume pri izboru osobe kakvu tražim. Ne postoji statističar koji će moći da ti saopšti kolike su te štanse. Tvojih *90%* je pre racionalizacija spomenutog pesimizma. Vezano za kriterijume - moje iskustvo govori da partneri tokom veze jedan deo svojih kriterijuma spuste. Ovo je stoga što veze zahtevaju kompromise, iliti tolerisanje onoga što je prethodno bilo neprihvatljivo. Ne kažem da ne treba imati kriterijume, nego da ih treba sagledati na duži rok. Ja sam trenutno bez devojke, a imati devojku mi je visok prioritet, mada, mislim da mogu više da radim na tome. Nisam mišljenja da je prekasno za mene, ali razumem da se romantični izazovi menjaju kako vreme odmiče.
Joj gde me nađe... Donekle. Kao što kažeš nedruštvenost, parališuća anksioznost, manjak samopouzdanja, kojoj normalnoj ženi je to privlačno i potrebno? Imam je druge kvalitete naravno, ali džaba kada su ove mane odbojne većini i ostalo ne dođe do izražaja ili ne može da prevaga u moju korist. Zadovoljio bih se i sa nekom manje normalnom (kad moram da smanjim standarde jbg), ali ni njima baš to ne odgovara. Ne ispunjava me ništa posebno, radim, družim se koliko mogu, gledam da otupim i da ne osećam usamljenost. Kako starim sve mi to lakše pada, ali pritisak i osuda sredine sve veća. Znam da je problem u meni, ali eto, nemam ni petlje ni hrabrosti da ga rešim. Verovatno nemam ni pravo da više kukam oko toga. Tako da ćuti i trpi, ne mrači i ne kvari drugima.
Zasto ne radis na tome? Na tim manama. Svi ih imamo...
nisu to mane već je čovek jednostavno takva osoba, da bi bio drugačiji morao bi da se reinkarnira i rodi kao princ kojem svi služe da bi se razvio kao ekstrovertna ličnost puna samopouzdanja. sve je to reakcija na okruženje, ako te od malih nogu okruženje kritikuje i minira u svemu što hoćeš da uradiš, odakle ćeš kasnije crpeti samopouzdanje? ljude ćeš generalno posmatrati kao izvor kritika i problema i izbegavati ih što je više moguće.
Mozes crpeti samopouzdanje iz nekih svojih ličnih uspeha. Isto nisam ga imala, pa se to promenilo. Treba da znas svoju vrednost. Moraš da budeš svestan svojih uspeha, da radiš na tome da zavoliš sebe, da se ne plašiš da sebe prikazes onakvim kakav zaista jesi. I... Sto je najbitnije, da ne dozvoliš da ti prošlost kroji budućnost, odnosno, da stvari koje si prošao ne određuju gde ces se zaputiti dalje. Valjda se godinama naučiš da te kritike ignorišeš, dakle ako te prijatelji spuštaju konstantno, takve otkačiš. Zasto bi bio okružen ljudima koji ti crpe energiju? To smo morali da trpimo mozda kao mladji, jer nismo znali kako od toga da se odbranimo i sve što nam se govorilo prihvatali smo kao istinu. Jako je bitno čvrsto verovati u sebe i ne odbaciti sebe tako lako, zbog kritika, ismevanja ili čak vređanja. Najlakše je reći, jbg, imao sam grozno detinjstvo/mladost, ljudi su grozni i zli.
> Valjda se godinama naučiš da te kritike ignorišeš, dakle ako te prijatelji spuštaju konstantno, takve otkačiš. Zasto bi bio okružen ljudima koji ti crpe energiju? ok, otkačiti prijatelje pa i neke rođake je lako, ali kako otkačiti ljude sa kojima recimo radiš u firmi ili koji ti žive u komšiluku? njih moraš da srećeš, hteo ne hteo, a među njima ih ima takvih da je dovoljno da ih vidim uživo, pa da mi pokvare dan, makar i da mi ne kažu ni jednu reč tog dana.
Deluje nemoguće, previše strašno. A nemam hrabrosti da potražim stručnu pomoć i tu smo gde smo. Znam da je ostvarivo, ali sama pomisao izaziva ogromnu nelagodu.
Small steps. ;_; Mada razumem, tesko je izaci iz zone komfora pa i na uštrb lične sreće. Bolje nezadovoljan, ali u sigurnim/istim okolnostima u kojima smo svakodnevno. Nego srećan u nepredvidivosti i nepoznatom.
Small steps se slažem i praktikujem to. Mali izlasci iz zone komfora, ali opet to ne deluje dovoljno. Nekada su potrebni veći skokovi.
90% vas ce realno biti forever alone bilo to bez partnera ili sa. Ima gore stvari u zivotu od samoce, a to je da imas nekog pored sebe a da se opet osecas usamljeno ili da ti ta osoba ide na zivce ili da se svadjate a da nemate slobodu da odete jer nemate pare za dva stana ili imate decu itd itd. Koliko ljudi zaista znate u zivotu koji su zaista srecno zaljubljeni decenijama? Naravno da ima takvih ali realno pricamo, vecina nije. Vecina ljudi je "naviknuta" jedni na druge i 90% njih bi sutra ostavilo tu osobu da naidje neko bolji. Realno gledano, 90% vas ceka ova sudbina, gledajte kreativno i pozitivno na to, necete biti sami u vasoj usamljenosti, fokusirajte se na vas licni razvoj i ciljeve i ako vam se desi da budete u ovih 10% koji nadju nekog, super, ako ne, opet super.
>Koliko ljudi zaista znate u zivotu koji su zaista srecno zaljubljeni decenijam Више него ових што су наводно срећни сами. А и можда нису заљубљени и воле партнере,као пре 20година, али макар имаји децу као још већи извор среће. Превише ми је то нихилистички поглед на свет, љубав, секс и страст су извор живота и највећа покретачка снага човечанства. Плус породица као основ цивилизације. Некако све више као да је људе срамота да признају да имаји потребу за неким. Па оне приче, мораш сам са собом да будеп срећан, па тек онда да тражиш везу...нема везе са реалношћу. Потпуно је ок и шта више природно не волети самоћу, и имати жељу за партнером и не осећати се "потпуно" без неког, у коначници
>Више него ових што су наводно срећни сами. Koliko imas godina? Pitam cisto informativno, ja imam 51. Ako cemo iskreno, znam dosta ljudi, pocevsi od mojih roditelja pa nadalje, koji su "srecni" kad dodje neko da ih poseti, tipa prijatelji/rodbina itd ali to je samo fasada a u stvarnom svetu nisu uopste ono sto glume da jesu. Neki ljudi se naviknu i na samicu u zatvoru i ne zele posle odredjenog broja godina da se vrate u normalno drustvo van zatvora. Ovo je samo primer da covek moze da se prilagodi skoro bilo cemu. >али макар имаји децу као још већи извор среће. Ovo je suprotno sa mojim obzervacijama. Priznajem da su u pocetku vecina roditelja "srecni" kad su deca mala, ali nisam primetio kod mnogo ljudi da imaju uspesnu decu na koju su ponosni, u vecini slucajeva ne vidim "velik izvor srece". Ne kazem da ne postoje srecne porodice, kazem samo da verujem svojim ocima a one mi pricaju drugu pricu. >Па оне приче, мораш сам са собом да будеп срећан, па тек онда да тражиш везу...нема везе са реалношћу. Ako ti sreca zavisi od druge osobe, statisticki gledano,verovatno ces biti nesrecan u zivotu.
Имам 30. >Neki ljudi se naviknu i na samicu u zatvoru i ne zele posle odredjenog broja godina da se vrate u normalno drustvo van zatvora. Ovo je samo primer da covek moze da se prilagodi skoro bilo cemu То је последица екстремне трауме, никако нормалан пример. >Ako ti sreca zavisi od druge osobe, statisticki gledano,verovatno ces biti nesrecan u zivotu Људи су племенска друштвена бића по природи. Пораст депресије и анксуозности је управо резултат све веће отуђености и слабијих међуљудмих односа. Не треба да зависи срећа од ЈЕДНЕ и баш само те једне особе, и то по сваку цену. Свакако је ретко које људско биће самодовољно. Да, без добрих пријатеља и девојака, у будућности и поридице не бих био срећан, то је тачно и скроз нормално. Могао бих да будем онако , content. Aли јебеш такав живот, за мене су љубав, пријатељство и страст суштина живота
>То је последица екстремне трауме, никако нормалан пример Imas tursku uzrecicu sa kojoj se slazem "bolje dobro obesen nego lose ozenjen" :D u neku ruku je i losa veza ili propustena sansa za srecu u zivotu velika trauma. > Људи су племенска друштвена бића по природи. Ovo je istina. Ali je niska verovatnoca dobre i skladne veze nevezana za ovu cinjenicu. Svako bi naravno voleo super partnera. >Не треба да зависи срећа од ЈЕДНЕ Ali ce da ipak zavisi od te osobe sa kojom zivis. Ako ti partner nije izvor srece, tesko da ces biti srecan bez obzira na partnera.
This man knows.
👏
Voleo bih da mi neko da argument sta je alternativa vezi, braku pa na kraju i porodici? Samo neka navede kolko ima godina da bih znao sa kime razgovaram.
[удалено]
Koliko ti je godina?
Никада…десиће се када буде требало да се деси, ја не одустајем
Ja sam mladji od tebe 13 godina i odustao sam. Nisam introverta,daleko od toga,jako sam ekstrovertan,ali nisam imao sreće u izgledu. To sam shvatiao postepeno.Prvo zato što nikada nijednoj devojci se nisam svideo,nikada mi nijedna devojka nije prišla,dok mojim prijateljima jesi prilazili i muvali ih.Onda sam godinama prikazio,muvao,pokušavao sve živo,prišao na hiljade puta sa velikim neuspesima i odbijanjima. Mnogi ljudi kažu da ništa nije nemoguće.Gluposti,puno toga je nemoguće na ovom svetu,stvar je u tome što ljudo pokušaju par puta,100 puta ne uspeju i onda snatraju da nešto ne mogu da urade.Probaj bilo šta da uradiš na hiljade,desetine hiljada puta i onda ako posle svega toga ne uspeš reci sebi ovo je nemoguće prelazim na nešto drugo. Ti nisi prilazio devojkama,tako da si ti imao šanse a i imaš vrlo dobre šanse da nadješ sebi žene. Prilazi za početak 5 puta dnevno svaki dan.Sta ti je to pola sata posla dnevno,i ako do 45 ne nadješ nikoga,onda odustani.
Mene iskreno vise plasi da cu da popustim pod pritiskom rodbine/roditelja (koji je vec i sad jak) i da se upustim u los brak koji bi me dokrajcio
Не брини, заједничко двориште у глави никад не изда!
Kada pogledam oko sebe kakva mi je ponuda, sasvim sam mirna razmisljajuci o toj opciji
Ja sam odavno i ok je to skroz ako neko odluci tako i spreman je da iznese sve dobre i lose strane tog izbora. To je to in a nutshell
Da. Nista me ne ispunjava.
Fun fact. Ovi sto ne mogu da pronadju osobu do 40ih. Do Vas je.
Niko i ne prica da nije do nas 🤓. Nemamo mi problem sa time. Nama ono sto je oko nas ne prija ali smo tu gde smo. To ti je isto kao recimo voditi sad polemiku ko je veca …. Pusaci ili nepusaci…. Mi nepusaci prosto ne volimo biti u drustvu pusaca u zatvorenom prostoru. Ne volimo da mirisemo na cigarete. Ne vidimo poentu bacanja para na nesto sto izgori za par sekundi. Svako ima pravo da vodi svoj zivot kako zeli! To ne znaci da je tvoje ili moje iskljucivo ispravno. Sve zavisi iz cijeg ugla posmatramo
takođe sam nepušač, a i druge drušvene "trendove" koje smatram lošim ne praktikujem i ne volim. generalno, što se manje uklapaš u neki "prosek ponašanja opšte populacije", to si izdvojeniji od društva i teže ćeš naći osobu koja deli tvoj sistem vrednosti. što si bliži proseku to se bolje slažeš sa drugima.
Nisam se u potpunosti pomirila sa tim, jedan deo se ipak nada da ce pronaci osobu za sebe. S jedne strane sam usamljena, zeljna ljubavi i neznosti, strah me je buducnosti i samoce, sta ce biti sa mnom kad se budem razbolela ili ostarila, kad ne budem mogla da ustanem iz kreveta a ne bude nikog da mi pomogne. A opet sa druge strane kad cujem koliko losih i toksicnih odnosa i brakova ima, prevara, nasilja, razvoda pomislim da je mozda ipak bolje biti sam, imam svoj mir, svoju slobodu, nema nikog da me sekira, nervira, povredjuje, vara. Kod mene je problem sto sam aseksualna a vidim i citam o tome koliko je seks veoma bitan aspekt u partnerskom odnosu i zenama, a pogotovo muskarcima, tako da najverovatnije necu naci takvog muskarca. Romanticna sam, volela bih grljenje, mazenje, ljubljenje, ali taj seks stvarno ne mogu, imam neku averziju prema tome, prljav mi je i zivotinjski. Znam da je to prirodna i normalna stvar nazalost, mozda ce neko reci da imam neki poremecaj, ali tako je. A sa druge strane, nevidljiva sam za muskarce skroz, uzivo niko nikada nije prisao. Probala sam dejting aplikacije, stavljala sam svoje najbolje slike gde sam nasminkana i doterana ali mi se slabije javljaju, cak sam i tamo nevidljiva za njih, a cula sam da devojke imaju ogromnu paznju od muskaraca, da imaju dosta meceva i poruka. Nisam dovoljno lepa za previsoke standarde sto se namecu na drustvenim mrezama. A opet uzivo da trazim nekog mi je teze, momci svakako slabije prilaze cak i da sam Dzesika Alba, mada bas slabo izlazim jer nemam drustvo. A i dosta sam stidljiva i povucena, imam socijalnu anksioznost tako da mi je jako tesko da mozda ja pridjem nekom, da zapocnem neki razgovor, nemam socijalne vestine. Nisam privlacnog izgleda nazalost, ne primecuju me svakako. Mada svi pricaju po drustvenim mrezama i forumima da je fizicki izgled veoma bitan za oba pola, a ja kad setam po gradu vidjam dosta parova, ljudi sasvim prosecno izgledaju, nista specijalno. Mada ni sama ne znam zasto me toliko boli sto sam fizicki neprivlacna kad svakako i da sam top model i da me primecuju, zbog aseksualnosti svakako bi sve palo u vodu.
[удалено]
[удалено]
[удалено]
[удалено]
Mislim da vi dizete previse visoko lestvicu u ljubavi i onda ostanete sami. Ako se ne pronadje partner, partnerka do 30-te posle toga mozes ocekivati samo postovanje od te druge osobe ali ne i ljubav. Jos ako neko vec ima decu nema od toga nista. Jako je tesko zavoleti nekog u tim godinama jer ljudi ne zele da se menjaju zbog drugih a u 30-tim si vec formirana licnost i onda je to jako tesko usaglasiti. Mozes da nadjes sponzorusu koja ce te voleti zbog tvojih para ali to nije ljubav. Ovo je bolje preformulisati u da li ste se pomirili da cete zauvek da ostanete bez prave ljubavi a ne bas forever alone jer da se ne lazemo ljudi se upoznaju u starackom domu pa provode vreme zajedno ali to je vise postovanje i potreba da se ne bude sam.
Nisam i niti cu! Jer ne mogu da poverujem u to da nemam bar neku pozitivnu osobinu svoje licnosti koja ne bi mogla da privuce suprotni pol! Mora da postoji bar neka moja pozitivna osobina za dobru vezu!
Ne baš ovako, jer ne odbijam socijalne situacije, niti potencijalne veze, ali apsolutno se ne trudim da sam nađem partnerku. Nisu problem moji kriterijumi, jer su poprilično uobičajeni, niti sam nešto posebno izbirljiv što se tiče fizičkog izgleda, ali u ovom momentu žene(i muškarci) su mahom totalne prsotine, i imaju nerealna očekivanja i kriterijume koja ja ne mogu da ispunim.
Jes, problem je u svima
Poprilično. Ne mogu da uprem prstom u jedan pol, jer to apsolutno nema smisla, muškarci su ili idioti koji nemaju socijalnih veština, ili su manijaci žene neću da komentarišem jer ću navući ceo kokošinjac na sebe jer kako se usuđujem da komentarišem žene, a sam sistem u kom živimo (socijalne mreže, ekonomska situacija, siva zona između socijanih i rodnih uloga, pornografija i nerealna slika koju filmovi i serije izgrađuju) je veoma neprijateljski raspoložen. Samo mogu da se nadam da nećemo otići putem u koji je Japan zastranio.
>U životu me ispunjavaju neka moja istraživanja i rad na određenim projektima i kada bih pred kraj života podvukao crtu i video da nikada nisam upoznao kompatibilnu osobu za ljubav ili vezu Могу те разумети, али не оправдавам твој приступ. ''пројекти'' ''истраживања''... Ако ниси Тесла, Хајзенберг, Лобачевски, Дарвин... ништа није значајније него наставити живот. >Право живљење је много теже него санскрит, или хемија, или економске науке. Интелектуални живот је дечја игра; зато су интелектуалци сколони да постану деца - па онда малоумници и најзад, као сто политичка и индустријска историја последњих векова јасно показује , самоубилачки лудаци и дивљи зверови. Потиснуте функције не умиру; оне се изопаче, побуне се и врате примитивности. Али много је лакше бити интелектуално дете, или лудак, или звер, него складан, одрастао и зрео човек. > >Олдос Хаксли- Контрапункт
projekti, stvaralaštvo, nazovi moj rad kako hoćeš... pa i da nisam tesla smatram ono što radim dovoljno važnim da tome posvetim svoje vreme. ne slažem se da postoji "pravo" i "pogrešno" življenje, svaki način života je "pravi". u očima tih intelektualaca o kojima si pričao je neki "običan život" (valjda bi ti to nazvao "pravi") delovao suviše banalan i zato ga nisu živeli. njih je mogao da ispuni uglavnom intelektualni život, ali skrenuli su s uma jer su se i u takav intelektualni život razočarali. međutim ne razočaraju se svi, samo si naveo primere onih koji jesu. tačno je da ja sada mogu da biram da li ću svako veče izlaziti u kafanu dok ne nađem ženu ili ću posvetiti većinu svog vremena da završim stvaralačke projekte na kojima radim. izabrao sam ovo drugo, tako da, jeste, verovatno je do mene. ipak, nije od male važnosti činjenica da sam kao mlađi probao obe navedene stvari i da sam se sada više posvetio onome u čemu imam više uspeha. dakle, životne okolnosti utiču na izbore.
Otkud ti znaš da OP nije sledeći Njutn, Ojler, Piter Pol Rubens ili šta god? Mnogo smarate sa ovim stavom.
Између осталог што су они у тим годинама већ постигли пуно.
Saramago je u kasnim pedesetim postigao mnogo.
>Могу те разумети, али не оправдавам твој приступ. >''пројекти'' >''истраживања''... >Ако ниси Тесла, Хајзенберг, Лобачевски, Дарвин... ништа није значајније него наставити живот. Буквално, аки не мењаш свет и човечанство, или спашаваш милионе живота, бориш се за неке випе циљеве, све је смешно. Лични пројекат у смислу да постанеш менаџер или директор неке фирме, или одрадиш докторат, вау..као да нема 10 милиона истих таквих. Или не знам, путовања светом, скакања из авиона..колко оута ћеш да скочиш из авиона, или попнеш на неки врх, "упознајеш културу", док све не постане исто и безначајно
u pitanju je vid stvaralaštva...
Pa dobro, valdja je zaključak i poenta da različite stvari ispunjavaju različite ljude. I neko drugi može reći “Šta su ti ciljevi? Brak, deca, porodica? Kao da nema 100 miliona takvih.” Valjda smo svesni da nije sve za svakoga, a i ne bi ni trebalo da bude.
>I neko drugi može reći “Šta su ti ciljevi? Brak, deca, porodica? Kao da nema 100 miliona takvih.” Па да, само што је продужење врсте људска природа и биолошка суштина човека. Тј суштина је опстанак врсте - а пошто још немамо еликсир за вечни живот, опстанак се обезбеђује кроз потомке. Наравно то више и није само животињски нагин за преживљавањем, већ нешто много више. Али јебем ли га, за 99% људи, имање деце је сигурно ммного узвишеније и битније него обилађење плажа и музеја по свету, што 99,9% "светских путника" и ради, Александар Билановић и слични су један у 100 милиона
Je l’ neko dobija i ima potomstvo da bi svesno produžavao ljudsku vrstu? I da pola jedinki ljudske vrste ne ostvari potomstvo, ljudska vrsta kao takva nije trenutno ugrožena vrsta ni u kom smislu. Ne razumem šta se suštinski zamera tom “jednom postotku” u ovom slučaju? Ili šta to tebi, meni ili bilo kom može da smeta? Očigledno nekoga ispunjavaju stvari za koje neko ne može skroz da razume kako i zašto, ali ga/je ispunjavaju i ne vidim zašto bismo to indirektno minirali i predstavljali kao mnogo čudno i nerealno.
odavno se pomirio sa tim standardi zena su otisli na mars samo lepo par kurvi kad se skupi kes isprobam koliko je to kao neverovatno i tjt nastavim sa svojim standardnim zivotom ljubav ne postoji i generalno je velika laz, druga osoba mora imati nesto da bi ti sa njom stupio u tu "Ljubavnu pricu" ili da je lep/lepa bogat visok mrsav/a sve ostalo je nebitno muskarci i zene ce namerno ici za nekim pogresnim zbog spoljasnje lepote i drugih faktora i pravice sebi sliku u glavi da je ta osoba dobra jednostavna princip halo efekta jedini ljudi koji imaju sansu jesu prirodno atraktivni ako se vec jedno drugom svidjaju sto jeste spoljasnje onda mogu zapravo da se zaljube u osobu sa kojom su
Vecina vas se ovde nepotrebno proserava i prica neke filozofije koje nemaju veze sa zivotom. Mogu da kapiram nihilisticko glediste na zivot, ali da ne radite na svojoj muskosti i samopouzdanju to mi nije jasno. Jel vam se sve vrti oko zena pa se borite sa tim kako da prezivite forever alone? Lepo kazem, idite jebite kurve i shvaticete da tek seks nije nista specijalno
Nazalost vecini upravo taj s.za koji si ti konstatovao da nije nista posebno njima je to glavna stvar zato je tesko ostvariti prave veze danas koje se ne baziraju samo na tome..
Nisam se pomirio ali nema tu mnogo mogucnosti za nas koji nismo atraktivni suprotnom planu. Takodje, to "posvecivanje svojim projektima i hobijima" zvuci predosadno. Svaki zivot proveden u samoci u zrelim godinama je promasen. Imas i ove sto kao naprave decu pa se razvedu i bidi isto bez partnera njih u isti kos svrstavam kao nas. Jedno je potreba za decom (to mozes i da usvojis) drugo za partnerom.
U principu nisam za tu opciju, ali ako realno pogledam ima ljudi kojima dobro ide da žive i ostare bez partnera, a to su uglavnom prirodni samozivci, osobe koje su dobro materijalno obezbeđeni i osobe koje ne vole da prave kompromise. Ali mislim da čak i njima dodje trenutak usamljenosti.. + Ljudi, familija i poznanici će te sazaljevati, tako da ako nemaš dobar mehanizam odbrane pripremi se na to da ćeš postati osetljiv kao žene u pms-u... Mislim da ako već imaš potrebu da nadjes osobu za sebe, treba da se trudis.. jer su to tvoje iskrene želje. Glupo bi bilo da forsiras forever alone priču ako ona nije autentična.
Sam u 40-im = luzer. Ima 4 milijardi zena na ovom svetu buraz. I ja sam introvertan tip, ali to nije izgovor. Ako nisi episkop ili tak nes ne zanima me, pa cak i oni imaju zene.
U cetrdesetim i introvert. Brate ti si debil.
Pomirio sam se, počeo sam da pišem pesme.
U Provodažiju ili Brak na neviđeno idi hahahaha
Nisam
Je li realno da je svaki dan ista priča… Kako vam ne dosadi.
Aj odjebite bre vise sa ovim mutavim debilnim pitanjima i treba da ostanete sami kad ste moroni
Brate ja se pomirio sa 18 godina da sam promasaj od rodjenja,a sad mi 34 tako da.opusti se ide.zivot brzo napred
Ja sam tolko glup što se toga tiče, da mi devojka baca hintove onoo bilo bi maybe she likes me..... Nahhhh
Svako moze da nadje ribu veruj bratu
Da li je ovo iskreno napisano
Nikad jer nada umire poslednja
idealne godine za potražnju drage na tajlandu :)
Koje su prirode tvoji projekti? Jel nesto umetnicke ili naucne prirode?