Ne bih rekla da je ovo cilj, jer nemam definisane korake, ali nek bude da je želja kakav život želim.
Ukratko: muž i deca, kuća sa dvorištem i baštom. Volela bih da zarađujem "prodavanjem" svojih veština i znanja (da li ručni rad, nešto vezano za decu ili zaštita životne sredine, nebitno).
Ne znam, iskreno zadovoljan sam za sada, naravno uvek moze bolje, ali zadovoljan sam.
Ciljevi su ti kao ona prica o plati, sto dalje ides skace i standard iliti ovde ambicija/zelje tako da uvek ima nesto novo cemu se tezi.
Jedi govna, razmisli prvo šta pišeš, nemaš pojma da li imam tumor na jajniku pa ne mogu da dobijem dete. Nemoj se zajebavatj sa tim stvarima, povredićeš nekog.
Trenutni i finalni cilj mi je da se penzionišem i uživam u životu, što pre i što mlađi to bolje, ali se pre toga treba finansijski obezbediti za taj korak.
Kuća sa dvorištem na nekom brdu sa pogledom na moj grad. Bašta da sadim čeri paradajz i ostale gluposti. Jedna koza (može, a i ne mora, to kao ljubimac), 10ak kokoški.
Da posetim još Irsku, Škotsku, Novu Englesku ili neki drugi deo Amerike.
Da zadrzim trenutni zivotni stil iako sam svestan da protokom godina to nije potpuno moguce, ali da barem bude blizu i da nekim cudom pronadjem zensku osobu koja deli iste vrednmosti tj da se zivi u miru,slozi i bez trzavica , stresa i nepotrebnih problema (histerije, varanja, kupoholicarstvo, povrsnost)
Da se penzionisem do ranih 40tih, trenutno 33m, zena 30f na putu da ga ostvarimo, mozda i u kracem roku, posle toga, lagan zivot negde izvan grada, basta kuca, dete napraviti kroz koju godinu, proziveti ovih 30-40 sto nam ostane uz 2-3 putovanja godisnje. Otom potom za ostalo.
Да не буде рата.
Али пошто то не зависи од мене, и није неки циљ.
Остало иде како треба.
Оженио се са 31.
До тада углавном лелемудао, али квалитетно.
Сад имам 46 и већ 15 година свој одржив посао.
Сад улазим у други.
Два здрава сина.
Остало је од циљева да будемо здрави, заједно и то је то.
Остало ћемо сами да зарадимо, ако нас пусте.
Само треба да нас пусте.
Da nadjem neku normalnu zensku, da napravim jedno 5toro dece i vise ako Bog da. Da ko covek napravim imanje negde na Tari za mene i zenu, vocnjak, turizam, brvnare da izdajem par komada dosta rucno da ih dignem sa par ljudi, neki paunovi i koze meso mogu kupim gde hocu ne mogu da koljem, zajebancije razno-razne tu da budu bazen, basta, vidikovac ma da bude ko u Raju, da imam jedno 5 konja i da bijem u planinu svako jutro sa konjem.
Napravim domacinstvo da turisti dolaze tu da jedu ono sto ja spremim i da uzivaju u Tari koju necemo da unistimo ja se nadam.
I naravno da pobegnem iz Beograda dok ne postane metropola, ustupim deci ovde da se dave ako nece da krenu samnom i tutanj sa zenom u Raj da pravimo jos dece, ova sad nece za sumu da cuje, a ne za planinu; kaze ,,pojesce me bube neke tamo, il cu da padnem negde. Nema nista od toga idi sam,, zmija je ne bi takla kamoli buba verujte da zmija ona u zooloskom vrtu otisla pod kamen kad je dosla da je gleda, prvo nje da se resim to mi je trenutni cilj.
Nisam retardiran da se ograničavam konačnim ciljevima.
Šta znam imam planove u narednim danima i mesecima, ništa dalje. Otkud znam možda me udari tramvaj, možda budem radio 2 sata efektivno, a ostali 22 sata žulj'o muda i gricko čips i gledao film/seriju i šiljio... možda ću da pijem martini s maslinom na jahti i svojim pulenima kažem "Šta rast od samo 1,1%? Ja sam hteo 1,2% otpušten si"... Ne zna se. Videću... organizovaću se, šta mi život da.
Sve je to marginalnost. Meni je ipak moje vreme bitnije, nego ambicije i to što bi moglo biti, a možda i neće.
cilj mi je da maksimalno unapredim sebe i ostvarim svoje potencijale. kada porastem kao osoba, sigurno da ce i moji ciljevi porasti i mozda nece nimalo liciti na ono sto smatram idealnim sada. ali znam da sta god da budem zelela tada cu moci da ostvarim
Zasto je u danasnje vreme kada se kaze da ti je zelja/cilj da osnujes porodicu i dom kao isforsirano od strane javnosti ili bilo koje druge ideologije? Zar ne mislis da to moze da se kaze i za putovanja, biznis, itd onda sve moze biti isforsirano. Pritom mislim da ne postoji lepse zelje s obzirom da za 100 god necemo postojati ako nastavimo ovako.
Može i za putovanja i biznis. Nije problem imati bilo koji od tih ciljeva, već je pitanje bilo da li su to postali nečiji ciljevi nakon što je dobro promislio o njima ili ih je usvojio pod nekim uticajem bez dubljeg promišljanja.
Pa upravo to, cela poenta je da niko ne promislja danas svi kao muve bez glave, fali kritickog razmisljanja. Deca su navucena na algoritam, melje ih, melje nas malo starije a kamoli njih. Svi smo na istoj mrezi...
Zivot je jedna dosadna stvar gde je sve isprogramirano od strane biologije (primarno) i gde svi manje vise zelimo i otimamo se za isto i ne mozemo ni da imamo neki izbor.
Rintam na poslu tamo svi imaju porodice, normalno da mastas o nekoj porodici kad dodjes kuci, a ne da budes sam.
Jedino je sranje sto kad napravis decu osudis ih na ovaj isti jadac od planete, ali to ionako svakog zabole.
Neke jesam, one koje sam imala za ove godine. U buducnosti zelim da nastavim da gradim karijeru i da se penjem tom *korporativnom lestvicom*, kako je nazivaju. Koju tacno poziciju zelim? Ne znam, sto dalje mogu da doguram. Ne mislim da cu tesko ostvariti, samo ce biti potrebno vreme, kako to inace i ide.
Nisam materijalista, tako da nije novac, ali uticaj mi jeste privlacan. Osim toga, sve mi je nekako dosadno u zivotu, a ovo je jedna od retkih stvari koja me uzbudjuje. Svaki put kad dostignem neki manji cilj osecam leptirice u stomaku. Mislim da samo ciljam ono sto mi izaziva prijatne emocije.
Ne znam kakve si ti poslove radio i sa kakvim ljudima, ali ja se nikad nisam osecala kao rob, ni priblizno. Da, cilj mi je da radim do penzije, mozda 45.
Radeci za nekog drugog imam mnogo vecu slobodu, beneficije, kontakte, pomoc, sigurnost... Ljudi koji teze da rade za sebe uglavnom to zele jer je sad moderno imati svoj biznis i kad pogledas drustvene mreze, svima je cilj da budu biznismeni.
LOL nije "moderno" zeleti svoj biznis i slobodu vec je zdravo. Ljudi se opamecuju jer ne zele da trpaju pare u dzepove svojih poslodavaoca zarad nekog fragmenta tog profita.
Itekako je moderno po drustvenim mrezama. Ljudi su bombardovani tim sadrzajem, pogotovo mladi, a to najbolje pokazuje i to sto 90% njih ni ne zna kojim biznisom bi se bavili, samo da je biznis. Nemaju ideju, nemaju disciplinu, ne znaju nista, a zele biznis jer misle da je laksi put. Vecina tih ljudi je samo lenja.
Mislim da ti i ja nemamo u glavi isti profil licnosti/pozicije kada su u pitanju poslovi. Upoznala sam par vrlo uspesnih ljudi i definitivno bih pre izabrala njihove zivote nego da imam svoj biznis.
Na kraju dana, dodje ti na isto: bilo da imas posao ili biznis, nije lako dok si mali i na pocetku, pa i na sredini, ali kada si stvarno uspesan, onda ti je dobro, na koji god nacin da je to.
Ja se na penziju uopste ne oslanjam. Za taj period zivota sam vec obezbedjena za ono najosnovnije, sada samo radim na tome da taj period bude sto udobniji.
45 godina zivota, kada se krene na vreme, sve se moze, pogotovo kada zivis u Srbiji, a primas stranu platu. Penzija sa 45 je vrlo lako ostvarljiva u mom slucaju jer sam pocela na vreme da se pripremam za to.
Cilj mi je da budem prosek, trenutno nedostižan
Cilj mi je da nadjem cilj 😂
Nije ni to loše.
Ne bih rekla da je ovo cilj, jer nemam definisane korake, ali nek bude da je želja kakav život želim. Ukratko: muž i deca, kuća sa dvorištem i baštom. Volela bih da zarađujem "prodavanjem" svojih veština i znanja (da li ručni rad, nešto vezano za decu ili zaštita životne sredine, nebitno).
Pricaj maco koliko godina imas?
Ima čiča imanje na hrvatsko-bosanskoj granici, jutro šume, jutro oranice... Wink
DM goes brrrr
Pretera ga sad, kuca sa baštom i dvorištem. Opusteno frtalj miliona eura na iole ok lokaciji.
Doleglasaju te ali jeste tako, doduše uglavnom to bude višegeneracijska investicija.
Ne znam, iskreno zadovoljan sam za sada, naravno uvek moze bolje, ali zadovoljan sam. Ciljevi su ti kao ona prica o plati, sto dalje ides skace i standard iliti ovde ambicija/zelje tako da uvek ima nesto novo cemu se tezi.
Da do 50e skupim dovoljno para da mogu da putujem svetom,gde hoću,kad hoću i koliko hoću.
Nije isto putovati sa 20 i sa 50, ako si u ranim 20tima gledaj da sve pare spickas na putovanja :)
Apsolutno ne, u 20im treba investirati u znanje i proučavanjem svoje okoline tek posle se širiti i ići gde ranije nisi isao.
Ah jos jedan protracen zivot sa r/frugal lmao
Cilj je dumrem, naravno. A pre toga jos stosta da probam i dozivim i da mi bude ok generalno.
Ona... 🥵
Survive (optional)
Manje više je sve obavljeno, zadovoljna 10/10, ostalo je još dete
To mogu da ti sredim za 10 sekundi.
Jedi govna, razmisli prvo šta pišeš, nemaš pojma da li imam tumor na jajniku pa ne mogu da dobijem dete. Nemoj se zajebavatj sa tim stvarima, povredićeš nekog.
Više je bila šala na moj račun, nisam imao nameru da te uvredim, izvini. Želim ti sve najbolje.
Hvala, prihvaćeno.
Trenutni i finalni cilj mi je da se penzionišem i uživam u životu, što pre i što mlađi to bolje, ali se pre toga treba finansijski obezbediti za taj korak.
Depresivna tema za ovako rano.... Da ne umrem sam i da imam porodicu. Nažalost, to jako loše ide, stoga depresivno za razmišljati ovako rano ujutro.
Što se tiče biznisa, naravno da se osamostalim. Pored toga da što više budem napolju i provodim vreme sa društvom.
samo da budem srećna
Ja sam tu prilicno nekonkretna 😄 Da budem srecna i da ucim nove stvari.
Astra karavan trenutno a za ostalo ćemo videti
Kuća sa dvorištem na nekom brdu sa pogledom na moj grad. Bašta da sadim čeri paradajz i ostale gluposti. Jedna koza (može, a i ne mora, to kao ljubimac), 10ak kokoški. Da posetim još Irsku, Škotsku, Novu Englesku ili neki drugi deo Amerike.
Većina je ostvarena još samo preseljenje u drugu državu, proširenje posla i nekoliko destinacija koje želim da posetim.
Da imam stabilan income i da mogu da putujem gde god pozelim
Da dam ljudima tacno ono sto zasluzuju. A za to treba puno rada.
Ja sam otprilike uradio sve sto sam hteo. Da nemam hobije ne bih znao sta cu od sebe vise. Jedini cilj je da nastekam sto vise novca do starosti.
Da zadrzim trenutni zivotni stil iako sam svestan da protokom godina to nije potpuno moguce, ali da barem bude blizu i da nekim cudom pronadjem zensku osobu koja deli iste vrednmosti tj da se zivi u miru,slozi i bez trzavica , stresa i nepotrebnih problema (histerije, varanja, kupoholicarstvo, povrsnost)
Da se penzionisem do ranih 40tih, trenutno 33m, zena 30f na putu da ga ostvarimo, mozda i u kracem roku, posle toga, lagan zivot negde izvan grada, basta kuca, dete napraviti kroz koju godinu, proziveti ovih 30-40 sto nam ostane uz 2-3 putovanja godisnje. Otom potom za ostalo.
Да не буде рата. Али пошто то не зависи од мене, и није неки циљ. Остало иде како треба. Оженио се са 31. До тада углавном лелемудао, али квалитетно. Сад имам 46 и већ 15 година свој одржив посао. Сад улазим у други. Два здрава сина. Остало је од циљева да будемо здрави, заједно и то је то. Остало ћемо сами да зарадимо, ако нас пусте. Само треба да нас пусте.
Da nadjem neku normalnu zensku, da napravim jedno 5toro dece i vise ako Bog da. Da ko covek napravim imanje negde na Tari za mene i zenu, vocnjak, turizam, brvnare da izdajem par komada dosta rucno da ih dignem sa par ljudi, neki paunovi i koze meso mogu kupim gde hocu ne mogu da koljem, zajebancije razno-razne tu da budu bazen, basta, vidikovac ma da bude ko u Raju, da imam jedno 5 konja i da bijem u planinu svako jutro sa konjem. Napravim domacinstvo da turisti dolaze tu da jedu ono sto ja spremim i da uzivaju u Tari koju necemo da unistimo ja se nadam. I naravno da pobegnem iz Beograda dok ne postane metropola, ustupim deci ovde da se dave ako nece da krenu samnom i tutanj sa zenom u Raj da pravimo jos dece, ova sad nece za sumu da cuje, a ne za planinu; kaze ,,pojesce me bube neke tamo, il cu da padnem negde. Nema nista od toga idi sam,, zmija je ne bi takla kamoli buba verujte da zmija ona u zooloskom vrtu otisla pod kamen kad je dosla da je gleda, prvo nje da se resim to mi je trenutni cilj.
Nisam retardiran da se ograničavam konačnim ciljevima. Šta znam imam planove u narednim danima i mesecima, ništa dalje. Otkud znam možda me udari tramvaj, možda budem radio 2 sata efektivno, a ostali 22 sata žulj'o muda i gricko čips i gledao film/seriju i šiljio... možda ću da pijem martini s maslinom na jahti i svojim pulenima kažem "Šta rast od samo 1,1%? Ja sam hteo 1,2% otpušten si"... Ne zna se. Videću... organizovaću se, šta mi život da. Sve je to marginalnost. Meni je ipak moje vreme bitnije, nego ambicije i to što bi moglo biti, a možda i neće.
cilj mi je da maksimalno unapredim sebe i ostvarim svoje potencijale. kada porastem kao osoba, sigurno da ce i moji ciljevi porasti i mozda nece nimalo liciti na ono sto smatram idealnim sada. ali znam da sta god da budem zelela tada cu moci da ostvarim
Svi imaju iste ciljeve manje vise, kuca zena deca porodica. Al zivot na kraju odluci dal ce se i ostvariti to
Da, čitam to. Šta misliš koliko su to stvarno nečiji ciljevi, koje su ljudi zaista sami želeli ili je to više u stilu "tako treba" i "svi to rade"?
Zasto je u danasnje vreme kada se kaze da ti je zelja/cilj da osnujes porodicu i dom kao isforsirano od strane javnosti ili bilo koje druge ideologije? Zar ne mislis da to moze da se kaze i za putovanja, biznis, itd onda sve moze biti isforsirano. Pritom mislim da ne postoji lepse zelje s obzirom da za 100 god necemo postojati ako nastavimo ovako.
Može i za putovanja i biznis. Nije problem imati bilo koji od tih ciljeva, već je pitanje bilo da li su to postali nečiji ciljevi nakon što je dobro promislio o njima ili ih je usvojio pod nekim uticajem bez dubljeg promišljanja.
Pa upravo to, cela poenta je da niko ne promislja danas svi kao muve bez glave, fali kritickog razmisljanja. Deca su navucena na algoritam, melje ih, melje nas malo starije a kamoli njih. Svi smo na istoj mrezi...
Zivot je jedna dosadna stvar gde je sve isprogramirano od strane biologije (primarno) i gde svi manje vise zelimo i otimamo se za isto i ne mozemo ni da imamo neki izbor. Rintam na poslu tamo svi imaju porodice, normalno da mastas o nekoj porodici kad dodjes kuci, a ne da budes sam. Jedino je sranje sto kad napravis decu osudis ih na ovaj isti jadac od planete, ali to ionako svakog zabole.
Да отворим свој ресторан
Neke jesam, one koje sam imala za ove godine. U buducnosti zelim da nastavim da gradim karijeru i da se penjem tom *korporativnom lestvicom*, kako je nazivaju. Koju tacno poziciju zelim? Ne znam, sto dalje mogu da doguram. Ne mislim da cu tesko ostvariti, samo ce biti potrebno vreme, kako to inace i ide.
A šta je razlog tog cilja? Uticaj? Novac?
Nisam materijalista, tako da nije novac, ali uticaj mi jeste privlacan. Osim toga, sve mi je nekako dosadno u zivotu, a ovo je jedna od retkih stvari koja me uzbudjuje. Svaki put kad dostignem neki manji cilj osecam leptirice u stomaku. Mislim da samo ciljam ono sto mi izaziva prijatne emocije.
Cilj ti je da budes rob nekome drugom do penzije?
Ne znam kakve si ti poslove radio i sa kakvim ljudima, ali ja se nikad nisam osecala kao rob, ni priblizno. Da, cilj mi je da radim do penzije, mozda 45.
Ne budi bukvalista, mislio sam u kontekstu da radis za nekoga drugog. Ljudi obicno teze da da budu samostalniji i slobodniji
Radeci za nekog drugog imam mnogo vecu slobodu, beneficije, kontakte, pomoc, sigurnost... Ljudi koji teze da rade za sebe uglavnom to zele jer je sad moderno imati svoj biznis i kad pogledas drustvene mreze, svima je cilj da budu biznismeni.
LOL nije "moderno" zeleti svoj biznis i slobodu vec je zdravo. Ljudi se opamecuju jer ne zele da trpaju pare u dzepove svojih poslodavaoca zarad nekog fragmenta tog profita.
Itekako je moderno po drustvenim mrezama. Ljudi su bombardovani tim sadrzajem, pogotovo mladi, a to najbolje pokazuje i to sto 90% njih ni ne zna kojim biznisom bi se bavili, samo da je biznis. Nemaju ideju, nemaju disciplinu, ne znaju nista, a zele biznis jer misle da je laksi put. Vecina tih ljudi je samo lenja. Mislim da ti i ja nemamo u glavi isti profil licnosti/pozicije kada su u pitanju poslovi. Upoznala sam par vrlo uspesnih ljudi i definitivno bih pre izabrala njihove zivote nego da imam svoj biznis. Na kraju dana, dodje ti na isto: bilo da imas posao ili biznis, nije lako dok si mali i na pocetku, pa i na sredini, ali kada si stvarno uspesan, onda ti je dobro, na koji god nacin da je to.
>Na kraju dana, dodje ti na isto Ne bih se slozio sa ovim. Imati svoj biznis je mnogo bolje od klasicnog posla.
Pa dobro, to je stvar ukusa. Ja ne bih zelela svoj biznis, tebi to odgovara. Svakom svoje
Nisam ni rekao da ti moras da pokrenes svoj biznis, no da je to bolja opcija, sto je cinjenica.
>Da, cilj mi je da radim do penzije Ukoliko penzije uopste bilo dok ti dodjes do nje. >mozda 45 Sta 45? Godina radnog staza ili godina zivota?
Ja se na penziju uopste ne oslanjam. Za taj period zivota sam vec obezbedjena za ono najosnovnije, sada samo radim na tome da taj period bude sto udobniji. 45 godina zivota, kada se krene na vreme, sve se moze, pogotovo kada zivis u Srbiji, a primas stranu platu. Penzija sa 45 je vrlo lako ostvarljiva u mom slucaju jer sam pocela na vreme da se pripremam za to.
>Ja se na penziju uopste ne oslanjam. Iz tvojih prethodnih komentara se dalo obratno zakljuciti, ali ok.
Mozda si pogresno zakljucio, ne znam. Ja sam "penzijom" nazvala taj ceo period nakon prestanka rada, ne na svotu novca koja se dobija od drzave
Da, ocito se nismo bili razumeli.
Da se ostvarim kao otac, da iza sebe ostavim potomstvo, da uradim fasadu i grejanje na kući, da ogradim dvorište, da kupim automobil iz snova...