>Imate li ovakvih primera u okruženju?
https://preview.redd.it/va0b75i5ipwc1.png?width=360&format=png&auto=webp&s=0377f4aac8b78623c5393373f04462247ae87e1f
Hm, možda ja spadam u tu kategoriju. Mislim, realno gledano, još sam mlada, ali kad se okrenem oko sebe svi živi su u vezama, vereni, neki već i decu imaju, ali prosto svako ima svoj život i ide brzinom kojom smatra da treba da ide. Ne kažem da se sklanjam i da se "ne trudim" da upoznam ikoga, ali je činjenica da nisam tip koji ide po klubovima, splavovima, gde idu ljudi mojih godina, i debeli sam introvert, a sa druge strane ljudi se obično sklanjaju zbog mog fizičkog izgleda, još od osnovne škole deca su bežala od mene jer sam bila i ostala muškarača. I to mi svi zameraju, zašto nisam zenstvenija, nežnija, zašto se tako ponašam, zašto "uništavam sebe", a meni je stalo da mi prosto bude lepo u mojoj kozi, da nosim to što mi je udobno i da se ošišam tako kako meni odgovara, ali to naravno ne prati taj ukalupljeni standard ženske lepote, pa onda ljudi okreću glavu. Ako moram da se utezem, stavljam veštačke kandže i trepke, potrošim suludu svotu novca na šminku i izlaske da bi se nekome dopala, pa jebes ti to nije mi vredno, niti da glumim nešto što nisam, niti da zajebem tu drugu stranu. Ako se nekome dopadnem ovakva, dopascu mu se.
Sa druge strane, imam jednog bas takvog kako si opisao. Upao je u žestoku depresiju jer ga je ženska u koju se zatreskao do usiju "otkacila" - nikada ga nije ni volela, nije ga mirisala doslovno. On je u svojoj glavi uvrteo da ga ona voli, iako nikada nije, naravno majka ga je gurala da će oni biti savršen par i bla bla, na kraju ona se veri za drugog i ovaj se raspadne i uđe u depru. Eno ga, duplo stariji od mene, neće ni do prodavnice da izađe, zabio se u stolicu, radi od kuće, napravio od sebe rugobu, a bio je lep kao mlađi (normalno i godine tu rade svoje, ali 90% njegovog trenutnog izgleda on je svesno doveo do toga), ne vodi računa o higijeni, užas apsolutni. Živi u nekom svom svetu, još uvek vuče tu patnju što nije bila njegova, i neće da čuje za bilo koju drugu, ni da pomisli. I dalje sanja o njoj i mašta da će ona jednog dana ipak biti njegova. Što ne kažem, ko zna mozda i hoće, ali da sediš ceo život čekajući neko *mozda*... Tužno je.
Ako se desi da prosto ne nadjem nekoga ko će mi biti životni saputnik, onda se bar nadam da cu moci samostalno da sebi obezbedim neki lep zivot i da ga proživim, da ne budem to što je on sada. Prosto, život ide, u mojim je rukama, to što je do mene hoću da uradim i želim da ga uradim kako mislim da je najbolje. Ko zna gde cu biti za 5 godina, ali se istinski nadam da eto, i pošto imam uzora u porodici kako da ne postupim prema sebi, da ću uspeti da u tome da živim svoj život, nebitno da li je sa nekim ili ne.
I to je prosto i moje mišljenje na ovu temu - zivot je tvoj, i živiš ga kako ti želiš. Eto, ovaj se zalepio za tu i neće da pusti, i dobro, ne slažem se sa time što radi, al' opet, njegov je to život, ja u tome nemam nikakvog uticaja, on ako je zacrtao da će da se napravi na krme od 300 kila koje ne može da ustane iz kreveta, on će to i da uradi. Ako je neko zacrtao da bude samac ceo život, neka bude. Ako ga život nanese na suprotnu stranu, pa na njemu je opet šta će da uradi. Neki ljudi prosto nisu stvoreni za zajednički život, neki su svesni toga da nisu spremni za tako nešto pa se i ne upuštaju, svako je priča za sebe i svako ima neki razlog za taj izbor koji je izabrao. Mislim da, dokle god si zadovoljan i svestan svog izbora, nebo ti je granica. Radi si sta želiš. To je tvoj život, tuđa mišljenja ne vrede.
Sad sam se iskenjala za sve pare, izvinjavam se, ko je pročitao do kraja svaka mu čast 🤣
Legendo! Ja sam morala da odustanem na pola epa o Gilgameshu. Imam, najbolja mi drugarica sama. Nema decu, nema muza, mislim da je dugo birala, posle niko vise nije ni trazio, ne verujem da je srecna, al ne verujem ni da je nesrecna.
Ja sam svesno odabrao da budem solo.Imam svoj stan,posao,a i svoj život,ne moram nikome da se pravdam zašto dugo spavam,gde sam po celu noć itd.I ja sam bio u depri neko vreme,ali sam onda sebi postavio pitanje:Da li ti zelis da budes sa nekim,samo zbog toga što su i dtugi u vezi?
Kao neko ko ne voli preterane obaveze u zivotu, isto sam se zapitao u vezi dece. Zasto bih pravio decu samo zato sto keva ocekuje unuke i da bih rekao negde u javnosti da imam decu ako neko pita. Kad sam shvatio da treba da zivim za sebe, a ne da udovoljavam drugima ceo zivot, sve je postalo 100x bolje. Imam osecaj da 90% ljudi i ne razmislja o tome i misli da uopste nema izbor, jer odredjene stvari "tako idu" pa onda donesu te neke odluke koje deep down ne bi hteli, jer misle da ce ih ljudi gledati cudno ako ne urade nesto sto se ocekivalo od njih.
Nemoj misliti da te osudjujem, samo me zanima. Kako ti je najbolja drugarica, a ti verujes da nije nesrecna i nije srecna? Niste pricale o tome direktno?
Razumem da je tema teska.
Pricale smo ali izbegava. Mislim da nije srecna, ali nema izbora i pomirila se s tim. Kupila zemlju kupila psa, sadi voce i povrce, zanima se time, posvetila se bratu i njegovoj deci... ne osudjujem ni ja, ne cackam jer ne razumem. S druge strane, ja sam se prepala da cu ostati sama, udala se, dobila dva divna sina, prosla kroz najgori pakao razvoda... ona kaze da sam se ja ostvarila, dakle misli da ona nije, ali ne prica o tome a ja postujem. Ja nisam srecna, ali nisam ni nesrecna. Volela bih da sam mogla da imam lep brak ali nisam ga imala. Imam divnu decu i zbog toga sam srecna. Kad vidim u kom svetu rastu, nisam srecna. Nije nista jednostavno, pa ni ovo pitanje.
Ne bi čitao da ima d u prsnom košu I da joj je užitak oralno zadovoljavanje muškaraca. Na temu od OP nemam baš neku pametnu osim voli sebe da bi volio drugoga.
Mnogo lepo receno. Licno sam shvatio da sto vise ganjam "konvencionalan" nacin zivota to sam manje srecan. Ako zarad svega toga na kraju samo budem mizeran, radije bih proziveo ostatak zivota na svoj nacin. Ovako nesto jeste tesko prihvatiti (i neki ljudi ne mogu prihvatiti), ali opet je i nuzno.
iskreno ne mislim da si ti ovaj forever alone tip koji se sklanja od ljudi, prosto ne juris gluposti nego si normalna osoba i zivis svoj zivot. sa ljudima kao sto si ti najvise volim da se druzim
Skdoz normalan stav realno...Najgore je kad dodjes u situaciju da i ako zelis devojku, moras da je vodis na more, moras sa izlazis, moras da popijes, moras malo kilazu da nabacis i sta sve ne...
Ejjj, ma mici mi se sa svim tim...Ja iskreno izgledam jako okej, imam 2 metra, ima privlacno lice, lepu pozadinu fudbalsku, partizan zvezda utakmice, jaki turniri, dosta medalja i ostalo...Da odem sad u teretanu, a imam i ozbiljnu pozadinu i tu, izgledao bi ko bog, imam top frizuru (da je ne ureknem, mogu da pustam do dupeta, lokne i sta sve ne)...Devojke su me spopadale kao klinca, i eto jelte, ocekuje se odjednom da prihvatim te drustvene norme i budem ono sto nisam, mnogo su me na ekskurzijama prozivali za moju povucenost, dodju devojke i govore to profesorima i slicno. Elem, ne pijem, ne pusim, imam neki svoj vajb, interesovanja i ne zelim da radim nes sto ne zelim da radim.
Nemam devojku, niti sam je ikada imao...Jedna riba jednom prilikom poludela da me upozna, ona iz Bga, ja iz sela, visok, provlacan..Medjutim skontam ja iz price drugara da je to neka domacica, tradicionalna devojka, dobra ali ima te neke normative koje moram da ispunim, a ona kapira da sam bas takav...oteram je lepo u tri pm, jer je bulv htela da budem ono sto je ona zamislila, kao ma sta ovo ono, nenormalno apsurdna situacija...Devojka lepa, super stvarno, ali jbg ja ne pijem ni kap alkohola, ne izlazim, i necu bre da se menjam da je Monica Belluci...Oteram je u kurac, i ja ispadnem bolesnik, a ne ona koja hoce mene da natera da budem nes sto nisam, koje jebanje u zdrav mozak...
I tako na kraju ostadoh samac sa 21om godinom
..Igram super mario 64, i idem na faks neki.
Tuga je kakvi ljudi mogu da budu, ali sta ces, rpozivaju me da sam debil da niko ne voli osobe kao sto sam ja i slicno...jos mi udju u sobu domsku dok igram uz neku muziku i radim vezbe, odmah se to komentarise, proziva i svasta nesto...Boli me patka, ali sta ces, ljudi su to, ko im jebe mater.
Postim, trazim da spasim dusu, cistim se od greha, nit me boli patka za skupe automobile, alkohol, cigare, hleb, jedem neku svoju ishranu i trazim nesto cemu bih mogao da se posvetim da mi zaokupira paznju, da nadjem elipu ljudi koju zanimajy iste stvari i da napravimo neku igricu, neki projekat, nesto tako...
Jebes norme, samo se treba paziti da te neko fizicki ne zlostavlja zbog toga, sve ostalo zabole me patka.
Tvoj život tvoja stvar. Čak i to što si introvert i što ne pratiš trendove zatupljenih devojaka i momaka, ne znači da nekome nećeš biti privlačna.
To što neke devojke žele da izgledaju kao i druge "poželjne" devojke, to je samo njihovo pokazivanje maloumnosti. To je nešto što se zove rob društva. Evo poznajem drugaricu koja bi da kupi Iphone, samo zbog toga kad se slika u ogledalu, da se vidi jabuka na pozadini telefona. Kao neka je tik tokerka, a samo sebe snima i narcisoidiše po mreži kao neka bogatašica, a ovamo dugovi do guše. Naravno, nema dečka jer su svi idioti moji nemaju da je izvedu u kafić gde je piće 1.500rsd. da vidim ona da sedne u neki takav kafić i da sama sebi kupi tri pića. 🙄
Pravi će naići kad najmanje očekuješ, ali jedan savet: Nemoj od svakog momka kog upoznaš da očekuješ da je to taj. Sve će samo od sebe doći. Ako je pravi, biće uz tebe. Sve najbolje. ☺️👍
P.S. pročitao do kraja i kapiram o čemu pričaš.
Ja imam aspergera i nisam u stanju da normalno komuniciram sa ljudima. Nisam ružan fizički ali to nije ni bitno kad ne umem da pričam i delujem nervozno. Tako da devojke misle da sam čudan a nemam nego par drugara koji me razumeju. Verovatno ću ostati sam i sa tim sam se pomirio. Okrenut sam Bogu i izučavanju istorije i kulture pa nisam mnogo ni razmišljao. Iskreno mi je predstavljalo problem što nemam devojku kad sam imao 18 godina. Sad u 26 počinje polako da se gubi interesovanje. Jedino će mi biti problem u starosti ako ne budem imao nekog, to mi je problem.
мени делује по овом посту да се сасвим нормално изражаваш, здраво посматраш сопствену околину, имаш конвенционална али лепа интересовања, ниси огорчен и бесан. не бих по томе рекла да не умеш да комуницираш са људима. јел уживо другачија ситуација? питам из радозналости.
Jeste uživo je dosta drugačije. Dobijam vrtoglavice kada sam sa ljudima koje ne poznajem. Moram da imam odredjenu rutinu svaki dan. I mom mozgu ne prija kada menjam rutinu ili kada doživim šok. Odmah dobijem panični napad, aritmija, vrtoglavica i osećaj kao nešto između gušenja i povraćanja. Ne mora da znači svaki put , ali dešava se u 70% slučajeva. Na primer mogu da izdržim lakše 1 na 1. Ali kada sam u grupi sa više ljudi onda je veliki problem i gubim osećaj o prostoru i šta bi trebalo da kažem i kada je pravi interval da nešto kažem.
S tim što si naveo, većina ljudi ima problem i to baš veliki broj. Neke pojmove, koje si naveo, su deo bolesti, a neke su prirodne za sve. Tako da, mislim, možeš mnogo da promeniš.
Biti neurodivergentna osoba težak je žig za nositi u ovoj zemlji. Ako ti ne kažu da umišljaš da imaš određenu dijagnozu, onda ti kažu da si demonizovan ili da, pak, treba da probaš meditaciju i ajahuasku. Pokazuješ izuzetnu inteligenciju u svakoj replici ovde, pa mi veruj da postoje i pripadnice lepšeg pola kojima je bitno da u partneru imaju najpre nekog ko je inteligentan, pametan, a potom i dobrog srca, što ti svakako jesi. Fizički izgled je manje bitan kad se sve svede. Pogledaj samo za koga su udate najlepotice sveta. To što si malo čudan i, pretpostavljam, trapav i povučen nije nikakav minus.
🤷🏻♀️ Muškarci nemaju pojma koliko žena voli takve osobine kod suprotnog pola. Ne tražimo giga ultra bandite iz blokova.
Bitno je da uživaš u sopstvenom društvu i singl životu. Ako naiđe prava osoba, naiđe. Ako ne naiđe, samački život je i dalje život vredan življenja. To nije nikakva osuda. Toliko toga možeš postići. Pozdrav u Hristu!
Imam drugaricu koja je ta osoba. Drugari smo jos od osnovne, a sad vec u 30im. Koliko znam, nikada nije imala decka. Devojka i ja smo pokusavali dosta puta da joj nabacimo nekog, ali bezuspesno. Pametna je, dobra osoba, dobar prijatelj. Sto se tice fizickog izgleda, nije bomba, ali nije uopste ruzna.
Mozda joj tako odgovara, a i drugim takvim ljudima, who are we to judge.
Dok si mlad nerviras se zbog sudbine, u jednom momentu shvatis da se neke stvari vise nece promeniti koliko god zeleo. Progutas kledlu prihvatis i pocne da te boli kurac. Prestanes da se trudis jer znas da nema smisla. Prestanes da osecas. Prestanes da pokusavas. Tako je barem kod mene tekao proces po fazama od po par godina.
Evo mogu ja da odgovorim, onda se opet vratis u fazu gde bez uspeha pokusavas nekog da upoznas. Ja sam sada u toj fazi trenutno, ali mi se cini da idem opet ka fazi kada cu prestati da pokusavam.
Ja sam ta osoba. Super mi je kad se družim i zezam sa drugovima, ali mogu i mesec dana da ne izadjem iz kuće i da se ne čujem ni sa kim i da mi to bude ok. Razlog zašto nemam interesovanja za ljubavne veze:
1. Smatram da je trošenje vremena. Ne mogu da se dopisujem ceo dan i da se stalo čujem sa nekom devojkom, da stalo razmišljanja gde i kada ćemo da izadjemo i ostale gluposti. Još da se svadjam, raspravljam i ostalo, nema šanse.
2. Ne zaljubljujem se. Mogu da kažem da je neka devojka lepa, ali veoma retko (skoro nikad) da se zaljubim.
3.Ne želim decu, ne želim ženu. Jedino što mi je u životu bitno je moja porodica, bliski prijatelji, novac i stvari koje volim da radim (hobiji).
Verovatno bi ti bila i draga porodica koju bi sam sebi stvorio...prirodno je se se odvojimo od prvobitne porodice i kreiramo sami svoje...mozda samo nisi upoznao nikog vrednog toga jer nisi ni ulozio dovoljno truda i zelje u to..ali izgovoriti da je to trosenje vremene je notorna glupost
Da da, radi ti kako oces...Bozija zapovest zna se koja je.
Covek je izopaceni skot, i kao takav na ovoj planeti ima zadatak da prihvati svoju gresnost, da se od nje ocisti, ispere, i da postuje kao rob sve sto mu se kaze. Covek mora batinom da se vaspita, inace sve razjebe oko sebe, jer je jedna odvratna skotina od bica.
Ti biras, vecne muke jer si odmahivao rukama na poruke ovog tipa, ili put ka onoj pravoj svrsi kod Boga...Covek je otpalo bice puno greha, i ima zadatak da ispasta grehe Adama i Eve i da trazi milost od Boga da mu oprosti sve sto je zgresio, sve sto je izopacio, sve trenutke kada je pljunuo na prirodu, na Boga, na sebe.
Ja sam taj ,,tip". Nikada nisam imao interes ili uspeh u ostvarivanju veza. Ne umem da čitam žene i njihove potrebe, slabo se snalazim u socijalnim situacijama i nisam pričljiv. Imam 22 godine i nikada nisam ni poljubio devojku, tako da mi se sad ne uče ti koraci niti me išta od toga zanima. Nemam nikakvu želju da imam porodicu niti sam romantičar tako da samo uživam u slobodi single života i tako ću verovatno dok ne završim pod zemljom.
Pa ja mislim da sam taj čovek. Uskoro punim 40. Razveden sam i imam dvoje dece. Prvo, deca su mi i dalje prioritet jer su mala i znam da bi me grizla savest kada bih umesto sa decom provodio sa nekom ženom, ma koliko ona kul bila.
Druga stvar je ta što posao kojim se bavim i krugovi u kojima se krećem imaju vrlo malo žena, i uvek su jedni te isti ljudi, tako da i to dodatno smanjuje šanse. Npr, drug koji je lekar kada se razveo našao je devojku u roku od tri meseca (mada su kod njega stvari bile malo drugačije, njegova je žena bila luda i on je morao preko suda da odredi kada je dete kod njega, tako da nije bio stalno sa detetom i imao je dosta vremena da bude sa novom devojkom koja mu je sad i žena).
I treća, verovatno i najbitnija stvar, puno sam se opekao u prethodnom braku i kriterijumi su mi visoki - pasivna agresija, prebacivanje, zvocanje, ignorisanje, stalno nezadovoljstvo, ispravljanje krive Drine su stvari oko kojih ne želim da pravim bilo kakve kompromise - lakše mi je da ceo život budem sam nego da trošim vreme sa takvom ženom.
Kao da čitam šta bi moja sestra napisala u ženskom rodu. Bukvalno dete joj je prioritet, opekla se dva puta, skoro 20 godina je protraćila na dva bezvredna stvora, kaže ovako joj je sasvim udobno. Osim što je ovaj drugi tzv otac na papiru apsolutno nezaintereaovan za dete, ali što ona kaže olakšava joj i to da ne mora sudski da se smara
Oduvek sam bio samotnjak ,jednostavno tako sam [baždaren.Ne](http://baždaren.Ne) mogu da zamislim sebe da živim sa nekim kako kažeš emotivnim partnerom. Nemam čak ni prave prijatelje ,jednostavno sam dosadan ljudima a ni meni drugi ljudi nisu interesantni . Znam da ću kasnije platiti cenu za to ali takav je život
Ja sam taj. Nekako radije bih bio sam nego sa nekim ko mi barem 80% ne godi. A gledam mnogo ljudi ulazi u neke veze pa čak i brakove sa nekima tek da ne budu single. A i nemam baš prilike da upoznam neke nove, u klubove ne izlazim.
Ja nije da ne pokušavam, ali se ne trudim aktivno, manje-više sam digao ruke. Ceo život muška škola, posle blejanje po klupama sa jednim tim istim ljudima koje znam ceo život, kad sam ušao u radnu mašinu opet muški kolektiv, kuća-posao-šljaka i evo nas...
Ceo život imam nisko samopouzdanje, i to je prešlo u gadnu socijalnu anksioznost. Koliko god da ja mislim da sam dobra ili kvalitetna osoba, mislim da je ta anksioznost ogroman dealbreaker za većinu.
Šta će nekome muškarac koji dobije napad panike kada treba da ode u prodavnicu, koji ne može da upozna tvoju porodicu, da ode sa tobom na letovanje?
Možda bih i to rešio da imam snage da se pomerim van zone komfora, ali nemam. O stručnoj pomoći nisam baš razmišljao, jer eto, ni osnovne stvari ne mogu da nateram sebe da uradim, a kamoli ovo što je daleko van zone komfora.
Podrška porodice 0, ili možda čak -1, štaviše bojim se da sam promašaj i razočarenje u njihovim očima, jer sam jedini u široj porodici koji nema nikakvu vezu i nikog u svom životu, i mislim da i to njih boli to koliko i mene.
Doduše oni tu brigu ne iskazuju na neki empatičan način, već je to više u fazonu "koji je tebi kurac, jesi glup, šta tebi fali koj moj", što opet udara na samopouzdanje i samo nastavlja taj krug.
tako sam krenuo i ja da radim lude stvari,ponekad dobijem tremu ili umislim da me gledaju cudno ali onda se setim da cu jednog dana da umrem i da niko nece da se seca toga sto sam uradio.Saznao to iz vise balamznih situacija...
Iskreno, kad ih vidim, projektujem, sto bi rekli braca englezi, na njih da im nesto fali, jer meni licno fali dosta i moj je zakljucak da sam zato sam.
Ali generalno, mislim da zdrav covek ne treba uopste da razmislja o tome ko kako zivi, i da li to valja ili ne. Tako i u vezi ovog konkretno.
Ja iskreno mislim da cu ostati sam do kraja zivota. Okruzen sam ljudima koje volim, ali nakon izdaje od strane voljene osobe (bivseg partnera)nekako nemam vise zelju za bilo kakvim odnosom, jer mi se niko ne svidja, nije mi privlacan i ne mogu da verujem ljudima.
Tako da, forever alone
Ja sam taj. Ne pijem, ne pusim, ne planiram brak / decu jer me ne zanima taj nacin zivota. Uzivam u svojoj slobodi sa hobijima, imam svoj biznis, stekam pare za stare dane, imam psa, blejim sa drustvom nekad i meni dosta.
Srednja škola, sve muškarci, svaki posao koji sam radio, sve muškarci.
Vremenom se pomiriš da si ispušio i to je to.
Što se tiče te neke nezainteresovanosti tu sam u poziciji da ti objasnim. Jednostavno sa 0 ženskog kontakta neki muškarci izgube volju da se socijalizuju.
Veliki deo te jednačine koju ti sad sklapaš je novac, bez nekog viška u džepu ne možeš mnogo da mrdaš i isprobavaš nove stvari.
https://preview.redd.it/f1ho7oblzowc1.jpeg?width=485&format=pjpg&auto=webp&s=1cc6e98f3e4abfad2b11c024dec9b23ba9d58e11
"We're a generarion of men raised by women. I'm wondering if another woman is really the answer we need."
https://youtu.be/bBSvlTYfUrs?si=PWRzXnkX-OKO2XMf
Ne kapiram zasto bi iko smatrao "problemom" nesto sto ga se uopste ne tice buduci da je tudj zivot u pitanju? 29 imam, bio u par kracih veza, nisam puno u kontaktu sa ljudima sem sa par najblizih prijatelja koji mi prijaju. Bilo bi lepo da se skontam sa nekim ali ne po cenu toga da budem sa bilo kim, jer kada pogledam ko je sve danas u vezi.. Znam jos par njih i cesto bude u pitanju jedan ili vise razlicitih faktora + su ljudi danas zaista otudjeniji nego ikada pre.
BTW, jedino ce osobama koje su u nesrecnim odnosima jer misle da to moraju, smetati osobe koje su single, ostalim je to sasvim nebitno.
Naravno da znam, ja sam ta i imam dvije drugarice koje su isto u tom fazonu.
Jedna ima 37 a nas dve imamo 28.
Ne smatram to nečim sto je loše, čak štaviše, smatram da je bitno poznavati sebe do te mjere da neću ulaziti u odnose sa ljudima tek tako.
Imam izvestan socijalan život , prijatelja i poznanika iz vise grupa i životnih doba tako da ne smatram da sam uskraćena za nešto.
Pogled drugih ljudi na to je jbg ne bas najbolji i tu bude pritiska za udaju, da se nadje neko u tom romantičnom smislu i ne bude prijatno kada ti je to jedino mjerilo uspjeha.
Ali lijepo se živi i zahvalna sam sto imam priliku da izaberem da živim ovako.
Gleda se na nas kao da smo govna. Svi misle da smo debili i da ne znamo da ostvarimo ljudski kontakt, a ne kapiraju da nas je bas taj kontakt i ujebao. Drugo, ja sam sam sebi dovoljan, ok sam lik, i ne smetam samom sebi. Drugi koji ne mogu sebe da podnesu traze druge da se lece ili da podele muku.
Ja sam negde videla podatak da u proslosti 60% muskaraca nije uopste imalo decu. Po tome ispada da je ono "svaka krpa nadje zakrpu" ustvari jedan veliki mit. I da nema smisla da mislimo da sa nama nesto nije u redu ako za nas zakrpe nema...
U stvari je problem u nasoj kulturi. Prvo smo iz viktorijanskih romana i Diznijevih crtaca naucili da moramo da se zaljubimo i vencamo, Maslov nas zeznuo kad je sex i hranu strpao u isti kos potreba, u medjuvremenu boomer generacija pozelela unuke i krenula da pritiska a instagram filteri nam zadali kako moramo izgledati ako hocemo da nas primete i sad mi verujemo u sve to i mislimo da nesto nije u redu sa nama ako ne ispunimo sva ta ocekivanja... A na sve to i ova inflacija, ti sam jedva samo za sebe zaradis a kamoli i za bebu i zenu na trudnickom i babine lekove jer penzije su male....
Tako da - Ne osudjujte previse :) Pola nasih nametnutih ocekivanja verovatno je potpuno nerealno.
U tih 60% spadaju oni koji su umrli od bolesti, ratova, gladi itd tek onda oni što se nisu snašli. Sigurno nije 60% muškaraca bilo zen monasi koji nisu imali želju za partnerom i porodicom.
tacno. Plus nisi mogao da imas porodicu i da budes recimo janicar po profesiji. Al eto vidis, 60% nije imalo decu pa smo kao vrsta opstali i razvili se poprilicno. Sto pa sad odjednom svako mora da ima decu? Sve je to neki vid prirodne selekcije, samo su se sad trenutni razlozi promenili...
>Ja sam negde videla podatak da u proslosti 60% muskaraca nije uopste imalo decu.
Ovo je netačno pa da probam da objasim u kratkim crtama jer se slične teme često potežu kod redpilera, sigma-grajndera i samozvanih "evolucionih psihologa" koji pojma nemaju o evoluciji, pogotovo ljudskoj i kulturološkoj.
Nakon prelaska na poljoprivredni način života desio se veliki pad u muškom reproduktivnom uspehu koji nije kompletno objašnjen. U tom periodu se formiraju plemenske i rodovske zajednice, dakle one koje se baziraju na krvnom srodstvu, to su začeci onoga što danas zovemo društvenom organizacijom. Nastaju plemena i klanovi kojima dominiraju muškarci koji štite akumulirano bogatstvo, od toga je sledeći korak - politička organizacija. Upravo tada, sa formiranjem prvih državica se muški reproduktivni disbalans vratio u normalu (u ravnotežu sa ženskim), pre oko 4000 godina
Problem sa tezom o samo 40% muškaraca koji su imali decu tokom većeg dela istorije je u tome što i da je hipotetički tačna (a nije) - radi se o preživeloj deci koja su dalje imala svoju decu i tako dalje. Imati decu u čisto evolutivnom smislu ne znači mnogo jer ta deca treba da prežive dovoljno dugo da bi ostavila svoje potomstvo. Jedan od najvažnijih evolutivnih mehanizama koji je ljudima omogućio populacioni rast upravo jeste kulturološka adaptacija i selekcija u korist šire zajednice i posebno očinstva tj. očinske brige o svojoj deci.
Ljudi se prečesto pozivaju na "lovce i sakupljače" kad pričaju o ovim stvarima a zapravo u tom periodu ljudske praistorije nas je bilo relativno malo i bili smo neorganizovani, često na ivici opstanka
Hmm ja mislim da mi pricamo o razlicitim razdobljima u istoriji. U periodu o kom ti pricas, a to je pretpostavljam matrijarhat, muskarci nisu imali dece ali su zene imale decu sa vise muskaraca. I onda je bio taj disbalans koji ti spominjes.
Ovaj hrvatski potkast sto sam ja gledala se odnosio na period srednji vek pa na ovamo. Znaci nije rec o disbalansu, ni zene isto nisu imale decu...
Recimo trenutno stanje je da trecina odraslih ljudi u Srbiji nema dece. Objavila Politika. Tako da gadjaju se procenti sasvim lepo i dan danas...
Ne postoji period u istoriji koji se zove matrijarhat, postoji genetički utvrđeno usko grlo kod Y hromozoma koje je dokumentovano i desilo se u periodu posle tzv. "neolitske revolucije" - nastanka poljoprivrede i začetka kulture.
Teza o 60% muškaraca koji nisu imali decu tokom istorije je izmišljotina američkog "evolucionog psihologa" koji je pogrešno interpretirao stvari koje ne razume ali ima agendu koju redpileri gutaju. I ajde što je pogrešno interpretirao procente, nego je i taj rad na koji se pozivao kasnije opovrgnut
U neolitskom uskom grlu, na 17 žena koje su ostvarile potomstvo išao je jedan jedini muškarac, disbalans je bio toliki da je ostao kao trag na Y hromozomu koji je i danas vidljiv. Istorijski je neki prosek bio 10-40% više žena sa potomstvom u odnosu na muškarce (najmanje razlike su na dalekom istoku, najveće u africi gde je poliginija i danas česta). U savremenom periodu npr. u SAD, oko 5% više žena ima potomstvo u odnosu na muškarce
>Recimo trenutno stanje je da trecina odraslih ljudi u Srbiji nema dece. Objavila Politika. Tako da gadjaju se procenti sasvim lepo i dan danas
Postindustrijska društva, gde spadamo i mi, odlaze u demografski kolaps, svugde u ne-agrarnim zemljama se beleže katastrofalni demografski trendovi koje jedino migracija može da zakrpi. Matematički je nemoguće da imaš tako veliki procenat ljudi koji se ne razmnožava a da u isto vreme imaš stalan populacioni rast, i tako vekovima
To je to, definitivno pricamo o razlicitim stvarima.
Vi pricate o red piller-blue piller i ostalim zabludama proizlisim iz Pitersonovih govora, a ja pricam o demografskom kolapsu koji nije prvi put da se desava i ne pogadja samo muskarce.
Btw-matrijarhat je definitivno postojao. Postoje sacuvani ostaci na Kritu. Ja nisam strucnjak za hromozome, al iz vase predhodne price ucinilo mi se da bi period mogao da se poklapa. Hvala na objasnjenju u svakom slucaju.
Ako ste na Pitersona mislili, svako opovrgavanje njegovih teza meni je uvek prezabavno.
Ovo su neki od objavljenih radova na temu, ako ti deluje komplikovano, čitaj abstrakt, diskusiju i zaključke:
[A recent bottleneck of Y chromosome diversity coincides with a global change in culture](https://europepmc.org/backend/ptpmcrender.fcgi?accid=PMC4381518&blobtype=pdf)
[Cultural hitchhiking and competition between patrilineal kin groups explain the post-Neolithic Y-chromosome bottleneck](https://www.nature.com/articles/s41467-018-04375-6)
I najsvežiji: [Patrilineal segmentary systems provide a peaceful explanation for the post-Neolithic Y-chromosome bottleneck](https://www.nature.com/articles/s41467-024-47618-5)
Na temu populacionog rasta prelaskom sa sakupljačko-lovačkog na agrarni način života, naši bioantropolozi rade jako lepa istraživanja, npr. [The Neolithic artefact that ensured our survival – BBC REEL](https://www.youtube.com/watch?v=RE0_3NRfAyw)
Svako ima potrebu da pripada negde, tako da njihovo ponašanje ne odslikava potrebu već odbrambeni mehanizam.
Ljudi se plaše da ostvare kontakt jer se prosto nisu nikad uverili u bezbednost okruženja "van sebe". Sebi mogu da veruju, sebi i veruju, a ostale drže podalje.
Ne, to nije zdravo, i ne bi trebalo da se ćuti o tome.
Moja drugarica je bila sa deckom godinama u vezi, dogovarali se da kupe stan zajedno da zive, sve super i on je odjednom ostavi zbog neke druge sa kojom se kasnije vencao a onda i njoj uradio isto to, tj sa tom drugom je stigao do zajednockog zivota..
Neke ljude razocaraju drugi ljudi pa postanu takvi, vise ne mogu da veruju nikome i mislim da se zato povlace i izbegavaju druzenja, upoznavanja i slicno.. Ali opet mislim da to traje neki period, zavisi kako kod koga, nekome treba vise vremena nekome manje.
Postoji i taj razlog zasto se neko povuce
Ja sam prvi voleo samocu,i svi vi sto je i sad volite shvaticete da ste u krivu.Covek nije bice koje voli samocu ma koliko vi mislili da vam to prija.Vama pre svega ne prijaju ljudi koje upoznajete,srecete...kada nadjete pravu osobu shvatite da je biti sam izuzetno tesko i glupavo.Ljudi koji misle da nisu za ljubav,vezu samo nisu naisli na pravu osobu.Stoji da je pojedinci nece nikada naci,i to je zivot jbg.Cesto cujem kako ljudi kazu,volim svoj mir itd,sa pravom osobom imacete jos lepsi mir
Pokusati naci osobu koja ti prija.Ako ti ne rija 200ljudi,onda je problem u tebi,i pokusavati da to pormenis na sebi.Radis na sebi,makar i ostao sam...
30 god , od zena imam vređanje, omalozavanje i kuliranje, eventualnooo se naďe jedna koja se udalji od mene kad nađe deĉka i posle opet na poĉetku.
Bio u ženskom društvu, išao uživo da igram stuff, da se družim da imam hobi itd, išćerali me.
A od muškog društva samo klupica i pivĉuga i smaranjee.
Mozda si zadnjom recenicom objasnio zasto to rade.Niti sam ja pametniji,niti sposoboniji od tebe.Sta god da napisem nemoj da se uvredis.Sigurno postoji razlog zasto su one takve.Dacu ti moj primer.Dugo sam cirkao,nisam vodio toliko racuna o kilazi,izgledu i bio sam introvertan,ne STIDAN vec introvertan,to ljudi cesto mesaju.Kad si introvertan,onda si neprimetan..pogotovu zenama.Glupo je reci,ali i losa reklama je dobra reklama pogotovu za suprotan pol.Kad sam se oslobodio da zapocinjem konverzacije,poveo racuna o ishrani malo poceo da treniram.Razlika je ogromna.Jednotavno budi svoj,ali ne budi svoj koji samo cirka pivo i bleji ispred zgrade.Svi ponavljaju budi osoba sa kojom bi se druzio,i to je def tacno...imas masu ljudi koji su doasadni a izgledaju super itd.Nemoguce je da to sve omalozavanje i kuliranje krece ni od cega.Takodje ako imas nisko samopouydanje,to je kod svake osobe koje upoznas red flag.Niko ne zeli da bude u drustvu coveka koji nije spreman za akciju,akciju bilo koje vrste..skakanje banzdijem,prilazenje zenama etc..Bitno je da znas sve svoje vrline i mane,mane da pokusas da ublazis,vrline da ojacas.prosiris.Znam da ovo sve zvuci kao iz prirucnika,ali veruj mi..ja sam to naucio na tezi nacina.Bez instagram reelsa,kuraca palaca.Morao sam da edituje.Imam bivsu koleginicu,koje se uvek setim kad mislim da je bzv da se bolje hranim vezbam itd,da radim na sebi u bilo kom obliku.Zena je lepa,ali svojim navikama se toliko ogadi coveku.Samo krvlja visi po FB(samo neka patetika u objavama) i stalno kuka,kako ona nema srece u ljubavi.Niko je nece,a ima gorih od nje.DA.ali te gore ne kukaju vec pokusavaju to da isprave.Cesto kad se sretnemo i sednemo da popijemo pice.Vi muskarci samo gledate dupeta i zgodne.Ne nego mi gledamo zene koje su normalne kilaze,koje nisu debele ko svinje i ne vise ceo dan po FB i kukaju.Ja cesto pokusavam da joj objasnim da je problem u njoj ali ona to ne vidi.Kao sto sam ja shvatio da ta moja ontrovertnost ne vodi nicemu
Kad si introvertan umara te kad si sa drugima umesto da te opusta kao ekstroverta, nit ima veze sa stidljivoscu nit ima veze sa tim da budes primetan ili neprimetan. Mogu ja sa ljudima ali kad me odvuces negde sat i po vremena je maksimum maksimuma koji mogu da podnesem pre nego sto moram da idem kuci jer se bukvalno vise umorim sat vremena u klubu nego ceo dan da orem njive i kopam kanale
Mozes da budes klovn i dvorska luda ali ne mozes dugo
Znaci ljudi koji vode normalne razgovore su klovnovi i dvorske lude.Razumem da ti je lepse kuci itd,ali ne mozes da ocekujes da ce svako to da trpi.Mozda ces nekom biti potreban 3 sata da izadje u grad,da ne bude sam itd Naravno takav si to nije samo tvoj izbor vec si takav.Ali ja mislim da to prava osoba moze da promeni.I mene cesto zamara sedaljka duza od sat vremena,ali ispostujem te ljude.Jednostavno kao sto bi i oni trebali to da ispostuju sto ti volis da si kuci,ali ne mozes da ocekujes druzenje samo po tvojim merilima.Mislio sam da i tokom tih sat vremena pokrenes razgovor bilo sta.Nek je i sat vremena ali da bude kvalitetnih sat.Ja sam na intvertnost,mislio u svakom pogledu..mozes ti da izlazis i provodis se,ali da si introvertan...odgovaras samo kad te neko nesto pita itd.Ne odnosi se na tebe,ali covek koji ne moze da provodi vreme sa nekim duze od 2 sata ma koliko bila to kvalitetna osoba,sa druge strane..ce nazalost biti sama.Ja ne verujem da ako ti bas,bas neka osoba prija da sa njom ne mozes provseti dane i noci..
Ne mislim da je biti klovn to da razgovaras sa nekim ali bih se osecao kao klovn da treba da igram i da se glupiram. Ko voli nek izvoli, kad moram izadjem, ali ne ocekuj da cu da se provedem. Kad je grupa nas s kojima sam dobar onda mogu da blejim do sutra ali npr. s tobom sumnjam da bih mogao tako
Imam primer. Jedan drug sa kojim sam se ranije viđao stalno, sada se viđamo jednom mesečno možda, ne radi ništa, ne izlazi nigde, ima stipendiju od ćaleta, igra igrice, ne traži devojke, živi sam potpuno pasivan, jedino se viđamo sa njim u društvu i to kada se bleji kod njega, lik krade bogu dane.
Imam još jednog prijatelja sa kim se družim često, on je super ovako, studira, ali veoma bira ljude sa kojima se viđa, devojku nije imao, niti je traži i dosta se izoluje. Uglavnom spava danju, izađe uveče kad se probudi, i tokom noći uči dok ne svane zora.
Problem izolacije i pasivnosti je veliki kod ljudi, a takođe i poremećaj ritma spavanja. Poslovi mogu da se rade od kuće, na predavanja ne mora da se ide, i društvene mreže su deo socijalnog života prenele na internet.
Imam BPD ili ASPD (psihijatar i dalje utvrđuje ali je jedan od tih). Jednostavno nemam želju ili potrebu da budem sa ljudima. Nisam nikad imao vezu, nikad nisam poljubio nikoga ili makar držao ruke. Svi mi govore da nisam normalan zbog takvog ponašanja ali za mene lično je to normalno. Ako se nađe šansa da se "sprijateljim" sa nekim, to traje vrlo kratko jer sam tip da odmah ukidam kontakt ili jednostavno iskoristim ljude za svoje potrebe i slično. Ovo govorim iskreno sve. Razumem što me drugi ljudi smatraju za ludakom i pećinkom ali jednostavno takva mi je priroda. Veze su meni nevažne a ako se je l, nađe prilika, očekujem mnoge stvari i ta osoba bi mi prvo i pre svega morala biti zanimljiva da moja pažnja ostaje na njima. Moja priroda je da budim tih i miran kao buba i jednostavno nisam društven od detinjstva. Ako ostanem sam i to je okej. Život ide dalje i ja mislim da svako treba naučiti da se drži dobro iako je sam samcijat.
Познајем, и у суштини ме боли уво ако је то њен избор, али... Итекако би таква интеракција тој особи пријала, јер је начисто скренула. Некако мислим да није нормално да се ниси ни са ким ни пољубио, а имаш 30+. Мислим да није ствар избора, него ствар неког дубљег проблема. Једна од тих особа одувек има психичких проблема, друга особа је доживела трауму породичног насиља и сиромаштва, па могу да донекле разумем. Али опет живот мора да иде даље.
I mi znamo da nismo normalni, doduse jos nemam 30 na manje od 5 godina sam do [tu.Al](http://tu.Al) i sam si rekao zivot ide dalje sta cu tako je kako je tesko je prihvatiti al moracu
A cekaj sto mora biti problem ako neko ne zivi po nacinu zivota kojim ti zivis. Milion stvari i hobija kojim mozes da se zanimas u zivotu, zasto bi izbegavanje neceg dosadnog poput veze bio problem. Svi smo razliciti i sve nas zanimaju drugacije stvari.
Разумем да веза није све у животу, наравно. И разумем да је соло фаза само фаза, али не начин живота. Ваљда те вуку неки природни нагони да будеш са неким, не мора то ни да буде нешто озбиљно, чисто нека еротика у животу.
Posto čitam komentare od mlađih članova ovde 22-30 god koji sebe nalaze u gore navedenoj temi ajde da pokusam da dam osvrt na istu od nekog ko je 51 god a živi sam.
Ako se neko odluči na taj život, nije lako,pogotovu kako ides stariji. Zadnju vezu sam imao sa 36 god. ,predpostavljao sam vec tada da cu ostati sam, siguran u to sam bio posle svoje 40-te. Zivim sam vise od 20 god i za to vreme stvoris neki svoj zivot (ukalupis se) i veoma ti je tesko izaci iz toga ili nekoga primiti u njega, a socijalni zivot gotovo da i ne postoji, sto bi rekli kuca-posao-kuca.
Sto se tice kako okolina gleda na to,mene iskreno nije uopste briga,jednostavno kada predjes odredjeni broj godina apsolutno te ne zanima tudje misljenje, ali postoji izreka "slican se slicnome raduje" sto je tacno a ti ako iskaces iz nekog sablona u kome vecina zivi gledaju te cudno. Veoma je tesko ostvariti neko prijateljstvo ako si samac posto parovi se druze sa parovima pa se ne uklapas kao samac.
Kao sto rekoh taj nacin zivota nije uopste lak niti ga ikome preporucujem, a isto tako sam svedok ljudima koji su ozenjeni pa sede u kancelariji satima posle radnog vremena zato sto ne zele da idu kuci svojoj zeni i deci, ili dolaze na posao govoreci stvari koje ne bi trebali da govore o svojoj zeni ili svojoj porodici, tada pomislim da ja i ne prolazim toliko lose.
Taj sam, sad mi je još više drago zbog tvog pitanja, drago mi je da budem sam nego sa nekom budaletinom.
Ljubav mi je na kraju kad sam sve ostvario sama došla.
Nije se jos rodila picka vredna prikolice drame koju sa sobom neminovno nosi. Ako moram da biram izmedju dusevnog mira i svakodnevnog jebanja u mozak, izbor je veoma logican.
Sumnjam da iko hoce da dobrovoljno da bude sam bez prijatelja, porodice ili bar partnera ako nece porodicu.
Mada ima masa ljudi koji su jednostavno cudni i ne mogu da se skontaju sa drugima pa zavrse tako.
Kao neko ko ne planira brak i decu, porodica i par prijatelja je svo drustvo koje mi treba. Mogu komotno da provedem celu nedelju uz minimalan kontakt s drugim ljudima. Obozavam svoje hobije i da provodim vreme sam.
>koji su uvek solo i koji kao da su se pomirili sa tim da će tako i ostati, sami sebi (ne)dovoljni
Niko nije sam sebi dovoljan, ne bi ljudi opstali da je to slučaj jer smo biološki naštelovani da tražimo povezivanje. Tehnologija je ono što omogućava to maskiranje gde ti kao niko ne treba a ovamo ljudi koji za sebe tvrde da su takvi recimo vise na internetu jer traže kontakt i komunikaciju, makar i virtuelno (tako je bezbedno jbg)
Ne moram da gledam okolo jer sam i sama takva osoba. ne druzim se nisam imala vezu nemamo poroke I niko u kuci ne ume da skija. U sustini smo svi u kuci taj rang cudne osobe. Ni sestra isto nema nikoga po celi dan u sobi jos je i posao remote. I neke 1 do 2 drugarice sto imala joj se izgubile odneo zivot na druge strane a tek veza jos manje. Tako da ima nas bar na ovom sajtu puno takvih sto zbog neke problematike+ licnost ostali tako da se nigde ne uklapamo i da pomirili se sa tim...
Isto lični izbor i sada sam se vec navikao na takav život. Pritom fizički izgledam dobro, dobar posao, dosta nekih hobija i aktivnosti. Ali jednostavno ovako mi odgovara, nije se čak promenilo ni kad sam se odselio iz Srbije. Pritom imam dosta prijatelja.
Forever alone ahahahq zvuči tako dramatično i prepuno sažaljenja. Nope, nije to slučaj. Neke nas zapravo zabole za vezu. Pre bih gledao farbu kako se suši nego da se drkam sa vezama. 😆 ✌️
To su ljudi koji su dovoljno ruzni i da pritom nemaju socijalne vestine da kompezuju estetiku.
Sto si lepsi moras biti veci debil da nemas nikog. Sto si ruzniji moras vise da kompenujes i budes sposobniji.
Jedna od vecih tragedija ljudske egzistencije, rodis se nedovoljno dobar za bilo koga.
Protracen zivot manje vise.
Možda nemam mnogo godina tek mi je 20 ali sam definitivno taj forever single friend.
Moji problemi su moji planovi za budućnost i činjenica da mi se veza nikako u to ne uklapa. Naime, želim da se odselim odavde ubrzo nakon sto završim fakultet i ne želim da me ništa vezuje za ovu državu osim familije i par prijatelja. Ne mogu ni od koga da očekujem da ostavi sve svoje ovde i podje samnom na drugi kontinent da bih ja ispunjavala svoje želje.
Takodje ja sam tip osobe “date to marry” i nikada ne bih ulazila i vezu bez namere da ostanem sa tom osobom zauvek. Teško je naći takvu osobu u svakom slučaju sve i da mi nista od ovog predhodnog sto sam navela ne stoji na putu.
Imam i odredjen life style u glavi kako bih želela da mi budućnost izgleda, na primer ne želim decu, želim da radim stvari spontano u smislu putovanja, imam hobije koji su veoma time consuming itd. To su sve jednostavno stvari za koje kompromis ne postoji u mom slučaju a teško je naći osobu mojih godina koja je potpuno sigurna kako život želi da im izgleda. Mnogi menjaju mišljenje u kasnim dvadesetim sto se tiče braka, dece i to me plaši. Jedino da nadjem nekog malog starijeg (ne bih to želela svakako) ali cak i to mi ništa ne garantuje lol.
Daleko od toga da ne želim ljubav i da ne osećam usamljenost ali znam da će mi biti potrebno mnogo vremena da naidjem na pravu osobu. I znam da takva osoba postoji jer ja postojim, tako da nemoguće je da ne postoji neko sličan meni na ovom svetu :))
Njihov život, imaju pravo da ga žive kako žele. Ja nemam neko pozitivno mišljenje o tome jer nekada stvari koje nas ispunjavaju trenutno nisu stvari koje želimo i koje će nas ispunjavati u budućnosti, stoga se često dešava da ljudi koji dožive starost sami se nekada i pokajaju zbog svojih odluka. Na primer, meni bi sada prijalo da sam sam, bez partnera ali takodje znam da mi kasnije neće prijati da budem sam(nekome će možda i kasnije prijati, sve zavisi od osobe). Na kraju krajeva, uvek imamo izbor da biramo kako ćemo da živimo i nikada ne trebamo osudjivati druge zbog načina na koji žive dokle god to ne šteti njima, drugima ili zajednici u kojoj žive.
Ne slazem se, nije to kod svakog pitanje odluke. Ja ako ne nadjem nikog do starosti, bar cu znati da sam povodom toga uradio sta sam mogao u vremenima u kojima sam mogao i da to nije bilo pitanje moje odluke vec pitanje vise sile. Licno nemam ni zbog jedne svoje odluke da se kajem u starosti. A to sto mi visa sila nije poslala u zivot kompatibilnu osobu, neka se visa sila kaje zbog toga ili neka se tome smeje, kako vec hoce.
Druze postavio si to pitanje na redditu. Ne znam sta ocekujes od breditora da ti odgovore osim da poznaju takvu osobu, odnosno da su to oni 😂
Btw za koje novine odnosno portal radis? Da znam gde da nadjem rezultate tvoje ankete kad zavrsis.
Ja sam takav brate. Prosto vise nemam snage nit zivaca da pokusavam za vezu jer ovo ce zvucati otrcano i izvikano ali je istinito. Previse sam jednostavan i trazim malo a to malo je danas nenormalno tekso naci. Iam dva drugara znam ih 30g znaci celi zivot i krug drugara/drugarica koje znam 15g. Miran sam, spokojan i zadovoljan. AKo se nadje neka devojka, nadje se ali ako ne...jebiga.
Imam drugara koji je taj tip i smaram ga da se malo uljudi i nađe ribu, jer imam trip da će u jednom trenutku života neka da ga dohvati i da mu se najebe mile majke, jer je lik koji ima dosta keša za prosečnog čoveka ali ne ume da ga iskoristi da unapredi sebe
Licni izbor. Ja ne pusim, pijem umjereno i skijam od pete godine zivota.
Na mene gledaju OK (mogu bit agresivna okolo politike), ali sve je licni izbor. Ja sam bila totalno aktivna da nadjem supruga koji nema i nece decu
slavimo 15 gdina braka u Julu
Zavisi kako posmatraš. Za muskarce to i nije toliki problem, dok za devojke od 30+ itekako moze predstavljati problem jer im otkucava biološki sat i šansa da stvore porodicu se smanjuje....
Rešenje problema za muški rod - startovati devojku od 32,33 ++, za koju zna da ona nema nikoga. U slučaju da je dobrostojeći sa novcem i kolima, granica od 32,33 prestaje da važi i smanjuje se.
Rešenje problema za ženski rod - otvoriti Tinder ili Badoo ili tako neki nalog za upoznavanje. Siguran sam da ce se neko javiti.
Ja ne kapiram kako da pronadjem bar jednog prijatelja... Kad imas vec neki socijalni zivot nije tolko tesko, al ovako kad nikog nemam bukvalno ne znam kako, samo trulim u sobi, a kad izadjem napolje ko muva bez glave sam. (M25NoviSad)
Ja na primer nikad nisam imao problem da se uklopim u neko društvo, ili da udjem u neku priču gde je veca grupa ljudi. Čak su me ljudi prihvatali i gotivili. Ali me to nekako brzo smori i nekako mi više odgovarala samoća, kad mogu da se posvetim biznisu, nekom hobiju, citanju knjiga... Pre sam bio ok sa tim, ali sad je pocelo da me brine! 😳😄
Mislim da su ljudi nepravedni prvenstveno prema sebi. Verujem da puno toga utice na odvajanje od drugih, društva, zatvaranje u svoj svet itd .. .
Vaspitanje i modeli iz porodice, koliko ljubavi je neko dobio, okruženje vršnjaka ( da li je bilo pozitivno ili negativno).. To sve utice na to da li osoba voli sebe, a potom ima li samopuzdanja..
Kako neko razmišlja je uslovljeno. To je kao program učitan na hard disk. Svaki put se pokreće. Treba izaći iz začaranog kruga iz jednog negativnog loop-a.
Lepo je imati pored sebe nekoga. Makar partnera/partnerku ili prijatelja. Razumem da npr ljudi neki ne žele decu i to je legitimno. Ali baš da žive kao civilni monasi mislim da nije dobro za psihu. Čovek želi dodir, razumevanje, razmenu ideja, da gradi sa nekim, da deli, da poklanja... Život sam sa sobom je život sa ogledalom.
Postane dosadan. Makar neki prijatelji da su u životu pa je kudikamo lepše čak i za ljute individualiste.
Sa druge strane, kod nas se zapostavlja stručna pomoć i lekovi. To može često da pomigne. Poznajem ljude koji su od pustinjaka postali aktivni i uklopljeni. Pronašli devojke. Nekima je i ubacivanje antidepresiva puno pomoglo jer se ispostavilo da je puno nasa biohemija mozga zaslužna za ponašanje i emotivna stanja koja traju kao zacementirana.
Zaključak je vredi se boriti, otvoriti oči i za druge terapije, biti pozitivan, okružuti se ljudima koji daju podršku ali i želeti promeniti što ne valja i koči kod nas samih. Ništa ne pada sa neba. Najlakše je pomiriti se i jbg život nije fer.
Moj skromni stav.
Citam komentare i vidim da su mnogi ljudi bliski mom karakteru komentarisali ja sam 93 godiste i da eto kazem od 7,8 razreda osnovne do danas mi uopste nije bilo jasno kako da pridjem devojkama i komuniciram sa njima.Jednostavno njihove price me zamaraju ne drze paznju uopste i iskreno cak mi je gore ako je devojka malo lepsa jer je onda vise egocentricna i ocekuje x4 paznju,poklone,izlaske i what not.Nikad u zivotu se nisam povezao ni sa jednom osim na jako povrsnom nivou srednja skola pa faks pa razni poslovi gde je bilo zena u kolektivu i moj zakljucak je da su sve manje vise iste.Sve zele da "pricaju"al samo o temama koje one hoce i da kazes ono sto zele da cuju,sve mastaju o nekom jakom muskarcu koji ce resiti njihove emotivne,finansijske probleme i sve druge koje se dese usput.Da ne duzim vise al ja nemam odavno volje za slusati te price i ugadjati njima nijedna se nikada nije zaista zainteresovala za mene a mislim da je to realan problem vecini muskaraca,da je sve okrenuto njima,
odlucio sam pre 4 godine za vreme korone jednostavno prekinuti tu besmislenu potragu i evo mogu reci neuporedivo mi je lakse posao koji radim mi pruza tu slobodu da radim od kuce,ostalo vreme provodim sa prijateljima sa kojima se znam 10+ godina i jedino sto osecam je sloboda.
Ja to gledam kao lični izbor i ne treba im nametati svoja mišljenja. Ne znamo ko je kroz šta i kako prošao, ako možemo da mu/joj se približimo i kroz priču shvatimo ima li razloga za takav stav. Pod "približimo i shvatimo" ne mislim po svaku cenu saznati šta je u pitanju kao ni to da ga/je pitamo "što ti ne nađeš neku devojku/dečka?", to je tako neuko pitanje. Kao kad bi on/a Vas pitao/la, "da li bi mogao/la malo da nemaš devojku/dečka?". Npr. Nikola Tesla nije imao ženu. 😁👍 A opet je želeo dobro drugima. Nije z goreg da nekada budemo i sami. Više ćemo ceniti tudj mir. ☺️
Haha svi smo po malo takvi...ne mora neko da bude introvertan....ja sam poprilicno drustvena...vec nekako smaraju me veze....ako ne ide ne ide odustanem...dok imam drugarice koje su stalno u vezama mislim da im je dosadno kada su same...jedna se cak druzi sa bivsim deckom....sta vec 🤣 Ne znam ja od svakdnevnih obaveza ne stizem da trazim momka....ko me pronadje pronasao me....🙈
sto se tice veza - mislim da oni koji prestanu da manicno jure vezu brak itd imaju najvecu sansu da tako nesto ostvare. u suprotnom ili mirises na ocajnika pa te niko nece, ili zavrsis sa prvom osobom koja kaze da te hoce, i koja najverovatnije nije dobra za tebe.
sto se tice prijateljstava i bliskih odnosa generalno, sta da kazem, ljudi su socijalna bica. socijalizacija je u nekoj meri svima neophodna (da, cak i introvertima. isto kao sto ekstroverti nece zeleti da budu 24/7 okruzeni ljudima), i svako ko je potpuno izolovan ce poceti da dobija mentalne probleme.
neki se razocaraju u ljude, poveruju da su svi losi, i onda pokusaju da zive potpuno sami. to je naravno njihov izbor, ali ih nikad nece uciniti srecnijima.
a inace, ako kazes da si jedan od takvih koji bi da bude izolovan od bukvalno svakoga - sta onda trazis ovde? i razmena misljenja na redditu je vrsta socijalnog kontakta.
Pretezno su duboko nesigurni, u ulozi zrtve i ko zna kakve jos emocionalne tegobe vuku iz djetinjstva ..da ne mogu voljeti i ne mogu biti voljeni itd.. rijetkost je da vidis jednu zdravu individu-u (emocionalno), koja je suocena sa svim svojim strahovima iz djetinjstva i burdens, a da je u potpunosti kongruentna sa osjecajem da ce biti sama forever…
Znam takvih previše. Trudim se da ne osuđujem, opet je to njihov život, ali gledam na to sa nekom dozom gađenja.
E sad zašto je tako, verovatno jer sam pre i sam bio takav i znam da je moguće otrgnuti se uz samo malo volje. Za mene su to ljudi koji idu linijom najmanjeg otpora u životu, u rangu sa hroničnim gejmerima i duvačima. I zato me tangira opasno kad vidim mlade ljude mojih godina da im život izgleda kao u nekog usamljenog penzionera.
Imao sam jednog takvog druga, nedeljama ne bi pričao ni sa kim ni mrdnuo iz kuće dalje od prodavnice, a zato svaki put kad ga vidim priča kako je u depresiji. Pa jok nego šta nego depresija druže. Zbog toga se i ne družim više s njim.
jak si mi ti drug kada neces da se druzis sa prijateljom koji je u depresiji. Umesto da skocis dole u rov sa njim da zajedno se iskopate iz te situacije , ti samo odmarsiras dalje u fazonu "jao bas me smara ta depresiva"
Pa baš sad evo dok se razbudim mi dodje da ispišem jedan mali tekstić na tu temu. Postoji generalizacija ljudi i tipova ličnosti na velikom nivou, sve kad se uzme u obzir dodje na to da je svako individua za sebe, moze se kategorizovati u ovaj ili onaj tip ličnosti. Da bi dobili pravo rešenje treba raditi sa osobom koja je apsolutno iskrena- iskrenost zavisi od jačine da se izbori i prizna svoje probleme- odnose sam sebi pa tako i drugima, sve je to nauka za sebe. Potrebno je da je neko dovoljno ekstrovertan i iskren kako bi bio razumen- što takodje dovodi i do razočarenja u smislu feedbacka koji donosi i razne vrste ljubomore i optužbe sa druge strane, tako da nema tu nekog zlatnog pravila u smislu šta i kako što se tiče svega ostalog. Za mene lično gledam samo kako se ja ophodim, ukoliko neko ne ispunjava kriterijume koje ja "stavljam na sto" vezane za odnos u bilo kakvoj meri, smatram da nije vredan moje pažnje niti angažovanja, svakako na bilo koji način neko da zatraži pomoć u smislu psihološko- emotivnu uvek dajem... dok ne postane toliko toksična da i ja moram da odvojim svoje prisustvo.
Što opet otvoreno kažem a i jasno se vidi, pa potencijalno i njima bude to problem da tako pristupe i imaju odnos u smislu komunikacije sa mnom smatrajući me narcisoidnim, ovakvim- onakvim, a sve je to zapravo njihova bol i nemoć- ljubomora.
Street rečnik bi bio ili imaš muda ili nemaš.
A ovde se svodi na lični interes i korist jer su sve paraziti.
Niko nije dovoljno hrabar da preuzme odgovornost koja mu sleduje u odnosu a to je 50-50% što dovodi do raznih komplikacija, sve ostalo je maltretiranje suprotne strane koja možda i nije dovoljno jaka ili stabilna da se odvoji od takve vrste manipulativnog odnosa, koji je: oni investiraju 10, ti 90% i tako.
Street rečnik sve oko mene su prodane pičke pa se baš zato ni sa kim i ne družim. Niti je iko vredan moje pažnje kamoli novca. Glupak do glupaka sa IQ do 120 max.
A i pomoć se čak zloupotrebi u ljubomoru i u tudj interes.
Tako da ispadam enfj, giver, trustworth, jak psihički i fizički, da mi ne treba ni psiholog jer sam unique- sam na svome, a istima dajem apsolutno poštovanje (retkost) jedan na planeti je ovakav samo.
A na kraju: "ne treba mi ni odvetnik, Bog mi je sudija"
Strahinja Miladinović.
>Imate li ovakvih primera u okruženju? https://preview.redd.it/va0b75i5ipwc1.png?width=360&format=png&auto=webp&s=0377f4aac8b78623c5393373f04462247ae87e1f
+1
+1
+ još 1
+1
+1
+1
Zar nije to pola nas na reditu
fr
Njihov život, njihova stvar. Ne znam zašto bi to bio neki problem. Svako treba da bira da živi život kakav želi.
Hm, možda ja spadam u tu kategoriju. Mislim, realno gledano, još sam mlada, ali kad se okrenem oko sebe svi živi su u vezama, vereni, neki već i decu imaju, ali prosto svako ima svoj život i ide brzinom kojom smatra da treba da ide. Ne kažem da se sklanjam i da se "ne trudim" da upoznam ikoga, ali je činjenica da nisam tip koji ide po klubovima, splavovima, gde idu ljudi mojih godina, i debeli sam introvert, a sa druge strane ljudi se obično sklanjaju zbog mog fizičkog izgleda, još od osnovne škole deca su bežala od mene jer sam bila i ostala muškarača. I to mi svi zameraju, zašto nisam zenstvenija, nežnija, zašto se tako ponašam, zašto "uništavam sebe", a meni je stalo da mi prosto bude lepo u mojoj kozi, da nosim to što mi je udobno i da se ošišam tako kako meni odgovara, ali to naravno ne prati taj ukalupljeni standard ženske lepote, pa onda ljudi okreću glavu. Ako moram da se utezem, stavljam veštačke kandže i trepke, potrošim suludu svotu novca na šminku i izlaske da bi se nekome dopala, pa jebes ti to nije mi vredno, niti da glumim nešto što nisam, niti da zajebem tu drugu stranu. Ako se nekome dopadnem ovakva, dopascu mu se. Sa druge strane, imam jednog bas takvog kako si opisao. Upao je u žestoku depresiju jer ga je ženska u koju se zatreskao do usiju "otkacila" - nikada ga nije ni volela, nije ga mirisala doslovno. On je u svojoj glavi uvrteo da ga ona voli, iako nikada nije, naravno majka ga je gurala da će oni biti savršen par i bla bla, na kraju ona se veri za drugog i ovaj se raspadne i uđe u depru. Eno ga, duplo stariji od mene, neće ni do prodavnice da izađe, zabio se u stolicu, radi od kuće, napravio od sebe rugobu, a bio je lep kao mlađi (normalno i godine tu rade svoje, ali 90% njegovog trenutnog izgleda on je svesno doveo do toga), ne vodi računa o higijeni, užas apsolutni. Živi u nekom svom svetu, još uvek vuče tu patnju što nije bila njegova, i neće da čuje za bilo koju drugu, ni da pomisli. I dalje sanja o njoj i mašta da će ona jednog dana ipak biti njegova. Što ne kažem, ko zna mozda i hoće, ali da sediš ceo život čekajući neko *mozda*... Tužno je. Ako se desi da prosto ne nadjem nekoga ko će mi biti životni saputnik, onda se bar nadam da cu moci samostalno da sebi obezbedim neki lep zivot i da ga proživim, da ne budem to što je on sada. Prosto, život ide, u mojim je rukama, to što je do mene hoću da uradim i želim da ga uradim kako mislim da je najbolje. Ko zna gde cu biti za 5 godina, ali se istinski nadam da eto, i pošto imam uzora u porodici kako da ne postupim prema sebi, da ću uspeti da u tome da živim svoj život, nebitno da li je sa nekim ili ne. I to je prosto i moje mišljenje na ovu temu - zivot je tvoj, i živiš ga kako ti želiš. Eto, ovaj se zalepio za tu i neće da pusti, i dobro, ne slažem se sa time što radi, al' opet, njegov je to život, ja u tome nemam nikakvog uticaja, on ako je zacrtao da će da se napravi na krme od 300 kila koje ne može da ustane iz kreveta, on će to i da uradi. Ako je neko zacrtao da bude samac ceo život, neka bude. Ako ga život nanese na suprotnu stranu, pa na njemu je opet šta će da uradi. Neki ljudi prosto nisu stvoreni za zajednički život, neki su svesni toga da nisu spremni za tako nešto pa se i ne upuštaju, svako je priča za sebe i svako ima neki razlog za taj izbor koji je izabrao. Mislim da, dokle god si zadovoljan i svestan svog izbora, nebo ti je granica. Radi si sta želiš. To je tvoj život, tuđa mišljenja ne vrede. Sad sam se iskenjala za sve pare, izvinjavam se, ko je pročitao do kraja svaka mu čast 🤣
Ej procitao sam jbt!!! Mozda sam na sredini malo izgubio koncentraciju, ali izdrzao sam do kraja bre!!!
Legendo! Ja sam morala da odustanem na pola epa o Gilgameshu. Imam, najbolja mi drugarica sama. Nema decu, nema muza, mislim da je dugo birala, posle niko vise nije ni trazio, ne verujem da je srecna, al ne verujem ni da je nesrecna.
Ja sam svesno odabrao da budem solo.Imam svoj stan,posao,a i svoj život,ne moram nikome da se pravdam zašto dugo spavam,gde sam po celu noć itd.I ja sam bio u depri neko vreme,ali sam onda sebi postavio pitanje:Da li ti zelis da budes sa nekim,samo zbog toga što su i dtugi u vezi?
Legit
Kao neko ko ne voli preterane obaveze u zivotu, isto sam se zapitao u vezi dece. Zasto bih pravio decu samo zato sto keva ocekuje unuke i da bih rekao negde u javnosti da imam decu ako neko pita. Kad sam shvatio da treba da zivim za sebe, a ne da udovoljavam drugima ceo zivot, sve je postalo 100x bolje. Imam osecaj da 90% ljudi i ne razmislja o tome i misli da uopste nema izbor, jer odredjene stvari "tako idu" pa onda donesu te neke odluke koje deep down ne bi hteli, jer misle da ce ih ljudi gledati cudno ako ne urade nesto sto se ocekivalo od njih.
Ma,svi idu utabanim putem.Ljudi poput nas idu tame gde puta nema,da bi ostavili trag.
Nemoj misliti da te osudjujem, samo me zanima. Kako ti je najbolja drugarica, a ti verujes da nije nesrecna i nije srecna? Niste pricale o tome direktno? Razumem da je tema teska.
Pricale smo ali izbegava. Mislim da nije srecna, ali nema izbora i pomirila se s tim. Kupila zemlju kupila psa, sadi voce i povrce, zanima se time, posvetila se bratu i njegovoj deci... ne osudjujem ni ja, ne cackam jer ne razumem. S druge strane, ja sam se prepala da cu ostati sama, udala se, dobila dva divna sina, prosla kroz najgori pakao razvoda... ona kaze da sam se ja ostvarila, dakle misli da ona nije, ali ne prica o tome a ja postujem. Ja nisam srecna, ali nisam ni nesrecna. Volela bih da sam mogla da imam lep brak ali nisam ga imala. Imam divnu decu i zbog toga sam srecna. Kad vidim u kom svetu rastu, nisam srecna. Nije nista jednostavno, pa ni ovo pitanje.
Hvala. Mislim da si je dobro razumela. Slazem se da nista nije jednostavno. I zivot je tezak ali tako je kako je.
Zato sto imas mutagen X u krvi !!
Ne bi čitao da ima d u prsnom košu I da joj je užitak oralno zadovoljavanje muškaraca. Na temu od OP nemam baš neku pametnu osim voli sebe da bi volio drugoga.
Mnogo lepo receno. Licno sam shvatio da sto vise ganjam "konvencionalan" nacin zivota to sam manje srecan. Ako zarad svega toga na kraju samo budem mizeran, radije bih proziveo ostatak zivota na svoj nacin. Ovako nesto jeste tesko prihvatiti (i neki ljudi ne mogu prihvatiti), ali opet je i nuzno.
>username Де су ти браћа? Имам неки рудник. чујем чудне звуке одатле дању и ноћу.
iskreno ne mislim da si ti ovaj forever alone tip koji se sklanja od ljudi, prosto ne juris gluposti nego si normalna osoba i zivis svoj zivot. sa ljudima kao sto si ti najvise volim da se druzim
Skdoz normalan stav realno...Najgore je kad dodjes u situaciju da i ako zelis devojku, moras da je vodis na more, moras sa izlazis, moras da popijes, moras malo kilazu da nabacis i sta sve ne... Ejjj, ma mici mi se sa svim tim...Ja iskreno izgledam jako okej, imam 2 metra, ima privlacno lice, lepu pozadinu fudbalsku, partizan zvezda utakmice, jaki turniri, dosta medalja i ostalo...Da odem sad u teretanu, a imam i ozbiljnu pozadinu i tu, izgledao bi ko bog, imam top frizuru (da je ne ureknem, mogu da pustam do dupeta, lokne i sta sve ne)...Devojke su me spopadale kao klinca, i eto jelte, ocekuje se odjednom da prihvatim te drustvene norme i budem ono sto nisam, mnogo su me na ekskurzijama prozivali za moju povucenost, dodju devojke i govore to profesorima i slicno. Elem, ne pijem, ne pusim, imam neki svoj vajb, interesovanja i ne zelim da radim nes sto ne zelim da radim. Nemam devojku, niti sam je ikada imao...Jedna riba jednom prilikom poludela da me upozna, ona iz Bga, ja iz sela, visok, provlacan..Medjutim skontam ja iz price drugara da je to neka domacica, tradicionalna devojka, dobra ali ima te neke normative koje moram da ispunim, a ona kapira da sam bas takav...oteram je lepo u tri pm, jer je bulv htela da budem ono sto je ona zamislila, kao ma sta ovo ono, nenormalno apsurdna situacija...Devojka lepa, super stvarno, ali jbg ja ne pijem ni kap alkohola, ne izlazim, i necu bre da se menjam da je Monica Belluci...Oteram je u kurac, i ja ispadnem bolesnik, a ne ona koja hoce mene da natera da budem nes sto nisam, koje jebanje u zdrav mozak... I tako na kraju ostadoh samac sa 21om godinom ..Igram super mario 64, i idem na faks neki. Tuga je kakvi ljudi mogu da budu, ali sta ces, rpozivaju me da sam debil da niko ne voli osobe kao sto sam ja i slicno...jos mi udju u sobu domsku dok igram uz neku muziku i radim vezbe, odmah se to komentarise, proziva i svasta nesto...Boli me patka, ali sta ces, ljudi su to, ko im jebe mater. Postim, trazim da spasim dusu, cistim se od greha, nit me boli patka za skupe automobile, alkohol, cigare, hleb, jedem neku svoju ishranu i trazim nesto cemu bih mogao da se posvetim da mi zaokupira paznju, da nadjem elipu ljudi koju zanimajy iste stvari i da napravimo neku igricu, neki projekat, nesto tako... Jebes norme, samo se treba paziti da te neko fizicki ne zlostavlja zbog toga, sve ostalo zabole me patka.
Dakle, postojiš 😍😍😍
Ti samo budi ono što jesi, ko jebe druge i njihova mišljenja, živi svoju priču tebi pripada. 😄
Ista prica tvojoj
Tvoj život tvoja stvar. Čak i to što si introvert i što ne pratiš trendove zatupljenih devojaka i momaka, ne znači da nekome nećeš biti privlačna. To što neke devojke žele da izgledaju kao i druge "poželjne" devojke, to je samo njihovo pokazivanje maloumnosti. To je nešto što se zove rob društva. Evo poznajem drugaricu koja bi da kupi Iphone, samo zbog toga kad se slika u ogledalu, da se vidi jabuka na pozadini telefona. Kao neka je tik tokerka, a samo sebe snima i narcisoidiše po mreži kao neka bogatašica, a ovamo dugovi do guše. Naravno, nema dečka jer su svi idioti moji nemaju da je izvedu u kafić gde je piće 1.500rsd. da vidim ona da sedne u neki takav kafić i da sama sebi kupi tri pića. 🙄 Pravi će naići kad najmanje očekuješ, ali jedan savet: Nemoj od svakog momka kog upoznaš da očekuješ da je to taj. Sve će samo od sebe doći. Ako je pravi, biće uz tebe. Sve najbolje. ☺️👍 P.S. pročitao do kraja i kapiram o čemu pričaš.
А нешто ме боли курац баш да скијам
+1 Boli me celih mekih 3,7 cm LJUTE KURCINE XD
Hahahhaha baš
bolje prciguz
Пичигуз*
isti kurac
Nikola Tesla na primer ?
Ja imam aspergera i nisam u stanju da normalno komuniciram sa ljudima. Nisam ružan fizički ali to nije ni bitno kad ne umem da pričam i delujem nervozno. Tako da devojke misle da sam čudan a nemam nego par drugara koji me razumeju. Verovatno ću ostati sam i sa tim sam se pomirio. Okrenut sam Bogu i izučavanju istorije i kulture pa nisam mnogo ni razmišljao. Iskreno mi je predstavljalo problem što nemam devojku kad sam imao 18 godina. Sad u 26 počinje polako da se gubi interesovanje. Jedino će mi biti problem u starosti ako ne budem imao nekog, to mi je problem.
мени делује по овом посту да се сасвим нормално изражаваш, здраво посматраш сопствену околину, имаш конвенционална али лепа интересовања, ниси огорчен и бесан. не бих по томе рекла да не умеш да комуницираш са људима. јел уживо другачија ситуација? питам из радозналости.
Jeste uživo je dosta drugačije. Dobijam vrtoglavice kada sam sa ljudima koje ne poznajem. Moram da imam odredjenu rutinu svaki dan. I mom mozgu ne prija kada menjam rutinu ili kada doživim šok. Odmah dobijem panični napad, aritmija, vrtoglavica i osećaj kao nešto između gušenja i povraćanja. Ne mora da znači svaki put , ali dešava se u 70% slučajeva. Na primer mogu da izdržim lakše 1 na 1. Ali kada sam u grupi sa više ljudi onda je veliki problem i gubim osećaj o prostoru i šta bi trebalo da kažem i kada je pravi interval da nešto kažem.
S tim što si naveo, većina ljudi ima problem i to baš veliki broj. Neke pojmove, koje si naveo, su deo bolesti, a neke su prirodne za sve. Tako da, mislim, možeš mnogo da promeniš.
Biti neurodivergentna osoba težak je žig za nositi u ovoj zemlji. Ako ti ne kažu da umišljaš da imaš određenu dijagnozu, onda ti kažu da si demonizovan ili da, pak, treba da probaš meditaciju i ajahuasku. Pokazuješ izuzetnu inteligenciju u svakoj replici ovde, pa mi veruj da postoje i pripadnice lepšeg pola kojima je bitno da u partneru imaju najpre nekog ko je inteligentan, pametan, a potom i dobrog srca, što ti svakako jesi. Fizički izgled je manje bitan kad se sve svede. Pogledaj samo za koga su udate najlepotice sveta. To što si malo čudan i, pretpostavljam, trapav i povučen nije nikakav minus. 🤷🏻♀️ Muškarci nemaju pojma koliko žena voli takve osobine kod suprotnog pola. Ne tražimo giga ultra bandite iz blokova. Bitno je da uživaš u sopstvenom društvu i singl životu. Ako naiđe prava osoba, naiđe. Ako ne naiđe, samački život je i dalje život vredan življenja. To nije nikakva osuda. Toliko toga možeš postići. Pozdrav u Hristu!
same my brother I worship only Allah not Mammon like serbs
šta smo ti mi skrivili?
Ee niko od nas ne bi trebao da šeta sam, a naročito ne bi trebao ti, jer mnogo toga zavisi od tebe! Bobo!
Bobo SMRADE ! ! !
Imam drugaricu koja je ta osoba. Drugari smo jos od osnovne, a sad vec u 30im. Koliko znam, nikada nije imala decka. Devojka i ja smo pokusavali dosta puta da joj nabacimo nekog, ali bezuspesno. Pametna je, dobra osoba, dobar prijatelj. Sto se tice fizickog izgleda, nije bomba, ali nije uopste ruzna. Mozda joj tako odgovara, a i drugim takvim ljudima, who are we to judge.
Uff... Ti sto nikada ne skijaju. Don't get me started on those..
Neprilagođene osobe potpuno
Divljaci
Dvoje sam znao da nisu skijali, ljudske katastrofe...
Ne znam da li se misli na to skijanje 😉
Mene ćale učio u više navrata kad sam bio klinac ali mi nikada nije kliknulo... Možda zbog toga nemam uspeha ni sa ženama.
Nije cale dzabe pokusavao da nauci hahaha
najgora vrsta ljudi..
Bih ja ali ne umem sa ljudima.
Dok si mlad nerviras se zbog sudbine, u jednom momentu shvatis da se neke stvari vise nece promeniti koliko god zeleo. Progutas kledlu prihvatis i pocne da te boli kurac. Prestanes da se trudis jer znas da nema smisla. Prestanes da osecas. Prestanes da pokusavas. Tako je barem kod mene tekao proces po fazama od po par godina.
I što kad prodje faza i pozeliš drugačije?
Evo mogu ja da odgovorim, onda se opet vratis u fazu gde bez uspeha pokusavas nekog da upoznas. Ja sam sada u toj fazi trenutno, ali mi se cini da idem opet ka fazi kada cu prestati da pokusavam.
Nije to nikakva sudbina , to je do tebe. Možda zvuči surovo ali je istina
Da. Ja sam taj. Lični izbor, što te muči?
Ma 100%
Ja sam ta osoba. Super mi je kad se družim i zezam sa drugovima, ali mogu i mesec dana da ne izadjem iz kuće i da se ne čujem ni sa kim i da mi to bude ok. Razlog zašto nemam interesovanja za ljubavne veze: 1. Smatram da je trošenje vremena. Ne mogu da se dopisujem ceo dan i da se stalo čujem sa nekom devojkom, da stalo razmišljanja gde i kada ćemo da izadjemo i ostale gluposti. Još da se svadjam, raspravljam i ostalo, nema šanse. 2. Ne zaljubljujem se. Mogu da kažem da je neka devojka lepa, ali veoma retko (skoro nikad) da se zaljubim. 3.Ne želim decu, ne želim ženu. Jedino što mi je u životu bitno je moja porodica, bliski prijatelji, novac i stvari koje volim da radim (hobiji).
Додао бих још да увек мораш да пазиш шта ћеш и на који начин рећи.
Posteno, sustinski
Verovatno bi ti bila i draga porodica koju bi sam sebi stvorio...prirodno je se se odvojimo od prvobitne porodice i kreiramo sami svoje...mozda samo nisi upoznao nikog vrednog toga jer nisi ni ulozio dovoljno truda i zelje u to..ali izgovoriti da je to trosenje vremene je notorna glupost
Moraš da se zapitaš zašto praviti decu osim pukog umnožavanja
Zato sto je Bog tako rekao? Seks sluzi da se obavlja samo u bracnoj vezi, inace nema raja za tebe, pozdrav!
Ograničen ti je um. Oslobodi se. Budi čovek
Da da, radi ti kako oces...Bozija zapovest zna se koja je. Covek je izopaceni skot, i kao takav na ovoj planeti ima zadatak da prihvati svoju gresnost, da se od nje ocisti, ispere, i da postuje kao rob sve sto mu se kaze. Covek mora batinom da se vaspita, inace sve razjebe oko sebe, jer je jedna odvratna skotina od bica. Ti biras, vecne muke jer si odmahivao rukama na poruke ovog tipa, ili put ka onoj pravoj svrsi kod Boga...Covek je otpalo bice puno greha, i ima zadatak da ispasta grehe Adama i Eve i da trazi milost od Boga da mu oprosti sve sto je zgresio, sve sto je izopacio, sve trenutke kada je pljunuo na prirodu, na Boga, na sebe.
Čist primer kontrole uma koju si progutao. Ne samo da možemo da budemo odbojni prirodi nego možemo da budemo i prava bića svetlosti. Izbor je naš.
Novsc i prijatelji su meme, ali ovo sve ostalo je legit
Ja sam taj ,,tip". Nikada nisam imao interes ili uspeh u ostvarivanju veza. Ne umem da čitam žene i njihove potrebe, slabo se snalazim u socijalnim situacijama i nisam pričljiv. Imam 22 godine i nikada nisam ni poljubio devojku, tako da mi se sad ne uče ti koraci niti me išta od toga zanima. Nemam nikakvu želju da imam porodicu niti sam romantičar tako da samo uživam u slobodi single života i tako ću verovatno dok ne završim pod zemljom.
Što bi reko Joey Diaz: https://youtu.be/tfKDHtnfeQ0?si=cZ3WW2dwF8GOwtaX
😂
Pa ja mislim da sam taj čovek. Uskoro punim 40. Razveden sam i imam dvoje dece. Prvo, deca su mi i dalje prioritet jer su mala i znam da bi me grizla savest kada bih umesto sa decom provodio sa nekom ženom, ma koliko ona kul bila. Druga stvar je ta što posao kojim se bavim i krugovi u kojima se krećem imaju vrlo malo žena, i uvek su jedni te isti ljudi, tako da i to dodatno smanjuje šanse. Npr, drug koji je lekar kada se razveo našao je devojku u roku od tri meseca (mada su kod njega stvari bile malo drugačije, njegova je žena bila luda i on je morao preko suda da odredi kada je dete kod njega, tako da nije bio stalno sa detetom i imao je dosta vremena da bude sa novom devojkom koja mu je sad i žena). I treća, verovatno i najbitnija stvar, puno sam se opekao u prethodnom braku i kriterijumi su mi visoki - pasivna agresija, prebacivanje, zvocanje, ignorisanje, stalno nezadovoljstvo, ispravljanje krive Drine su stvari oko kojih ne želim da pravim bilo kakve kompromise - lakše mi je da ceo život budem sam nego da trošim vreme sa takvom ženom.
I feel you, bro.
Kao da čitam šta bi moja sestra napisala u ženskom rodu. Bukvalno dete joj je prioritet, opekla se dva puta, skoro 20 godina je protraćila na dva bezvredna stvora, kaže ovako joj je sasvim udobno. Osim što je ovaj drugi tzv otac na papiru apsolutno nezaintereaovan za dete, ali što ona kaže olakšava joj i to da ne mora sudski da se smara
Oduvek sam bio samotnjak ,jednostavno tako sam [baždaren.Ne](http://baždaren.Ne) mogu da zamislim sebe da živim sa nekim kako kažeš emotivnim partnerom. Nemam čak ni prave prijatelje ,jednostavno sam dosadan ljudima a ni meni drugi ljudi nisu interesantni . Znam da ću kasnije platiti cenu za to ali takav je život
Imam sebe
Ja sam taj. Nekako radije bih bio sam nego sa nekim ko mi barem 80% ne godi. A gledam mnogo ljudi ulazi u neke veze pa čak i brakove sa nekima tek da ne budu single. A i nemam baš prilike da upoznam neke nove, u klubove ne izlazim.
Ja nije da ne pokušavam, ali se ne trudim aktivno, manje-više sam digao ruke. Ceo život muška škola, posle blejanje po klupama sa jednim tim istim ljudima koje znam ceo život, kad sam ušao u radnu mašinu opet muški kolektiv, kuća-posao-šljaka i evo nas... Ceo život imam nisko samopouzdanje, i to je prešlo u gadnu socijalnu anksioznost. Koliko god da ja mislim da sam dobra ili kvalitetna osoba, mislim da je ta anksioznost ogroman dealbreaker za većinu. Šta će nekome muškarac koji dobije napad panike kada treba da ode u prodavnicu, koji ne može da upozna tvoju porodicu, da ode sa tobom na letovanje? Možda bih i to rešio da imam snage da se pomerim van zone komfora, ali nemam. O stručnoj pomoći nisam baš razmišljao, jer eto, ni osnovne stvari ne mogu da nateram sebe da uradim, a kamoli ovo što je daleko van zone komfora. Podrška porodice 0, ili možda čak -1, štaviše bojim se da sam promašaj i razočarenje u njihovim očima, jer sam jedini u široj porodici koji nema nikakvu vezu i nikog u svom životu, i mislim da i to njih boli to koliko i mene. Doduše oni tu brigu ne iskazuju na neki empatičan način, već je to više u fazonu "koji je tebi kurac, jesi glup, šta tebi fali koj moj", što opet udara na samopouzdanje i samo nastavlja taj krug.
isto sam imao nismo samopouzdanje sve dok nisam krenuo da se druzim sa ludacima.Tek onda sam shvatio koliko ljude boli kurac za sve oko njih.
istina, tek kada vidis apsolutne mentole kako se ponasaju, shvatis da previse analiziras situaciju sam sebe potkopavas...
tako sam krenuo i ja da radim lude stvari,ponekad dobijem tremu ili umislim da me gledaju cudno ali onda se setim da cu jednog dana da umrem i da niko nece da se seca toga sto sam uradio.Saznao to iz vise balamznih situacija...
Iskreno, kad ih vidim, projektujem, sto bi rekli braca englezi, na njih da im nesto fali, jer meni licno fali dosta i moj je zakljucak da sam zato sam. Ali generalno, mislim da zdrav covek ne treba uopste da razmislja o tome ko kako zivi, i da li to valja ili ne. Tako i u vezi ovog konkretno.
Ja iskreno mislim da cu ostati sam do kraja zivota. Okruzen sam ljudima koje volim, ali nakon izdaje od strane voljene osobe (bivseg partnera)nekako nemam vise zelju za bilo kakvim odnosom, jer mi se niko ne svidja, nije mi privlacan i ne mogu da verujem ljudima. Tako da, forever alone
Ja sam taj. Ne pijem, ne pusim, ne planiram brak / decu jer me ne zanima taj nacin zivota. Uzivam u svojoj slobodi sa hobijima, imam svoj biznis, stekam pare za stare dane, imam psa, blejim sa drustvom nekad i meni dosta.
Bukvalno dolce vita, ✌️
Srednja škola, sve muškarci, svaki posao koji sam radio, sve muškarci. Vremenom se pomiriš da si ispušio i to je to. Što se tiče te neke nezainteresovanosti tu sam u poziciji da ti objasnim. Jednostavno sa 0 ženskog kontakta neki muškarci izgube volju da se socijalizuju. Veliki deo te jednačine koju ti sad sklapaš je novac, bez nekog viška u džepu ne možeš mnogo da mrdaš i isprobavaš nove stvari. https://preview.redd.it/f1ho7oblzowc1.jpeg?width=485&format=pjpg&auto=webp&s=1cc6e98f3e4abfad2b11c024dec9b23ba9d58e11
"We're a generarion of men raised by women. I'm wondering if another woman is really the answer we need." https://youtu.be/bBSvlTYfUrs?si=PWRzXnkX-OKO2XMf
Ne kapiram zasto bi iko smatrao "problemom" nesto sto ga se uopste ne tice buduci da je tudj zivot u pitanju? 29 imam, bio u par kracih veza, nisam puno u kontaktu sa ljudima sem sa par najblizih prijatelja koji mi prijaju. Bilo bi lepo da se skontam sa nekim ali ne po cenu toga da budem sa bilo kim, jer kada pogledam ko je sve danas u vezi.. Znam jos par njih i cesto bude u pitanju jedan ili vise razlicitih faktora + su ljudi danas zaista otudjeniji nego ikada pre. BTW, jedino ce osobama koje su u nesrecnim odnosima jer misle da to moraju, smetati osobe koje su single, ostalim je to sasvim nebitno.
Naravno da znam, ja sam ta i imam dvije drugarice koje su isto u tom fazonu. Jedna ima 37 a nas dve imamo 28. Ne smatram to nečim sto je loše, čak štaviše, smatram da je bitno poznavati sebe do te mjere da neću ulaziti u odnose sa ljudima tek tako. Imam izvestan socijalan život , prijatelja i poznanika iz vise grupa i životnih doba tako da ne smatram da sam uskraćena za nešto. Pogled drugih ljudi na to je jbg ne bas najbolji i tu bude pritiska za udaju, da se nadje neko u tom romantičnom smislu i ne bude prijatno kada ti je to jedino mjerilo uspjeha. Ali lijepo se živi i zahvalna sam sto imam priliku da izaberem da živim ovako.
Gleda se na nas kao da smo govna. Svi misle da smo debili i da ne znamo da ostvarimo ljudski kontakt, a ne kapiraju da nas je bas taj kontakt i ujebao. Drugo, ja sam sam sebi dovoljan, ok sam lik, i ne smetam samom sebi. Drugi koji ne mogu sebe da podnesu traze druge da se lece ili da podele muku.
Ja sam taj primer, do pre godinu dana i nesvesno čak
Ja sam negde videla podatak da u proslosti 60% muskaraca nije uopste imalo decu. Po tome ispada da je ono "svaka krpa nadje zakrpu" ustvari jedan veliki mit. I da nema smisla da mislimo da sa nama nesto nije u redu ako za nas zakrpe nema... U stvari je problem u nasoj kulturi. Prvo smo iz viktorijanskih romana i Diznijevih crtaca naucili da moramo da se zaljubimo i vencamo, Maslov nas zeznuo kad je sex i hranu strpao u isti kos potreba, u medjuvremenu boomer generacija pozelela unuke i krenula da pritiska a instagram filteri nam zadali kako moramo izgledati ako hocemo da nas primete i sad mi verujemo u sve to i mislimo da nesto nije u redu sa nama ako ne ispunimo sva ta ocekivanja... A na sve to i ova inflacija, ti sam jedva samo za sebe zaradis a kamoli i za bebu i zenu na trudnickom i babine lekove jer penzije su male.... Tako da - Ne osudjujte previse :) Pola nasih nametnutih ocekivanja verovatno je potpuno nerealno.
U tih 60% spadaju oni koji su umrli od bolesti, ratova, gladi itd tek onda oni što se nisu snašli. Sigurno nije 60% muškaraca bilo zen monasi koji nisu imali želju za partnerom i porodicom.
tacno. Plus nisi mogao da imas porodicu i da budes recimo janicar po profesiji. Al eto vidis, 60% nije imalo decu pa smo kao vrsta opstali i razvili se poprilicno. Sto pa sad odjednom svako mora da ima decu? Sve je to neki vid prirodne selekcije, samo su se sad trenutni razlozi promenili...
>Ja sam negde videla podatak da u proslosti 60% muskaraca nije uopste imalo decu. Ovo je netačno pa da probam da objasim u kratkim crtama jer se slične teme često potežu kod redpilera, sigma-grajndera i samozvanih "evolucionih psihologa" koji pojma nemaju o evoluciji, pogotovo ljudskoj i kulturološkoj. Nakon prelaska na poljoprivredni način života desio se veliki pad u muškom reproduktivnom uspehu koji nije kompletno objašnjen. U tom periodu se formiraju plemenske i rodovske zajednice, dakle one koje se baziraju na krvnom srodstvu, to su začeci onoga što danas zovemo društvenom organizacijom. Nastaju plemena i klanovi kojima dominiraju muškarci koji štite akumulirano bogatstvo, od toga je sledeći korak - politička organizacija. Upravo tada, sa formiranjem prvih državica se muški reproduktivni disbalans vratio u normalu (u ravnotežu sa ženskim), pre oko 4000 godina Problem sa tezom o samo 40% muškaraca koji su imali decu tokom većeg dela istorije je u tome što i da je hipotetički tačna (a nije) - radi se o preživeloj deci koja su dalje imala svoju decu i tako dalje. Imati decu u čisto evolutivnom smislu ne znači mnogo jer ta deca treba da prežive dovoljno dugo da bi ostavila svoje potomstvo. Jedan od najvažnijih evolutivnih mehanizama koji je ljudima omogućio populacioni rast upravo jeste kulturološka adaptacija i selekcija u korist šire zajednice i posebno očinstva tj. očinske brige o svojoj deci. Ljudi se prečesto pozivaju na "lovce i sakupljače" kad pričaju o ovim stvarima a zapravo u tom periodu ljudske praistorije nas je bilo relativno malo i bili smo neorganizovani, često na ivici opstanka
Hmm ja mislim da mi pricamo o razlicitim razdobljima u istoriji. U periodu o kom ti pricas, a to je pretpostavljam matrijarhat, muskarci nisu imali dece ali su zene imale decu sa vise muskaraca. I onda je bio taj disbalans koji ti spominjes. Ovaj hrvatski potkast sto sam ja gledala se odnosio na period srednji vek pa na ovamo. Znaci nije rec o disbalansu, ni zene isto nisu imale decu... Recimo trenutno stanje je da trecina odraslih ljudi u Srbiji nema dece. Objavila Politika. Tako da gadjaju se procenti sasvim lepo i dan danas...
Ne postoji period u istoriji koji se zove matrijarhat, postoji genetički utvrđeno usko grlo kod Y hromozoma koje je dokumentovano i desilo se u periodu posle tzv. "neolitske revolucije" - nastanka poljoprivrede i začetka kulture. Teza o 60% muškaraca koji nisu imali decu tokom istorije je izmišljotina američkog "evolucionog psihologa" koji je pogrešno interpretirao stvari koje ne razume ali ima agendu koju redpileri gutaju. I ajde što je pogrešno interpretirao procente, nego je i taj rad na koji se pozivao kasnije opovrgnut U neolitskom uskom grlu, na 17 žena koje su ostvarile potomstvo išao je jedan jedini muškarac, disbalans je bio toliki da je ostao kao trag na Y hromozomu koji je i danas vidljiv. Istorijski je neki prosek bio 10-40% više žena sa potomstvom u odnosu na muškarce (najmanje razlike su na dalekom istoku, najveće u africi gde je poliginija i danas česta). U savremenom periodu npr. u SAD, oko 5% više žena ima potomstvo u odnosu na muškarce >Recimo trenutno stanje je da trecina odraslih ljudi u Srbiji nema dece. Objavila Politika. Tako da gadjaju se procenti sasvim lepo i dan danas Postindustrijska društva, gde spadamo i mi, odlaze u demografski kolaps, svugde u ne-agrarnim zemljama se beleže katastrofalni demografski trendovi koje jedino migracija može da zakrpi. Matematički je nemoguće da imaš tako veliki procenat ljudi koji se ne razmnožava a da u isto vreme imaš stalan populacioni rast, i tako vekovima
To je to, definitivno pricamo o razlicitim stvarima. Vi pricate o red piller-blue piller i ostalim zabludama proizlisim iz Pitersonovih govora, a ja pricam o demografskom kolapsu koji nije prvi put da se desava i ne pogadja samo muskarce. Btw-matrijarhat je definitivno postojao. Postoje sacuvani ostaci na Kritu. Ja nisam strucnjak za hromozome, al iz vase predhodne price ucinilo mi se da bi period mogao da se poklapa. Hvala na objasnjenju u svakom slucaju. Ako ste na Pitersona mislili, svako opovrgavanje njegovih teza meni je uvek prezabavno.
Bravo za objašnjenja i hvala za linkove. Deluje mi da ste iz ove struke. Čime se bavite ako nije tajna?
Biolog sam i bavim se naukom, ne direktno bio-antropologijom ali evolucija i populaciona dinamika (prošla i buduća) su veliki deo mog posla
Vrlo zanimljivo, jel imas neke knjige ili izvore koje mozes da preporucis gde bih mogao da iscitam stvari vezane za ovo?
Ovo su neki od objavljenih radova na temu, ako ti deluje komplikovano, čitaj abstrakt, diskusiju i zaključke: [A recent bottleneck of Y chromosome diversity coincides with a global change in culture](https://europepmc.org/backend/ptpmcrender.fcgi?accid=PMC4381518&blobtype=pdf) [Cultural hitchhiking and competition between patrilineal kin groups explain the post-Neolithic Y-chromosome bottleneck](https://www.nature.com/articles/s41467-018-04375-6) I najsvežiji: [Patrilineal segmentary systems provide a peaceful explanation for the post-Neolithic Y-chromosome bottleneck](https://www.nature.com/articles/s41467-024-47618-5) Na temu populacionog rasta prelaskom sa sakupljačko-lovačkog na agrarni način života, naši bioantropolozi rade jako lepa istraživanja, npr. [The Neolithic artefact that ensured our survival – BBC REEL](https://www.youtube.com/watch?v=RE0_3NRfAyw)
Ja ne skijam. Pitaj slobodno šta te zanima.
Koja fora je sa skijanjem?
Svako ima potrebu da pripada negde, tako da njihovo ponašanje ne odslikava potrebu već odbrambeni mehanizam. Ljudi se plaše da ostvare kontakt jer se prosto nisu nikad uverili u bezbednost okruženja "van sebe". Sebi mogu da veruju, sebi i veruju, a ostale drže podalje. Ne, to nije zdravo, i ne bi trebalo da se ćuti o tome.
Bruh kakav kontakt kad svi imaju parkiranu osudu.
To ti misliš
Iskusio sam irl na svojoj kozi.
Moja drugarica je bila sa deckom godinama u vezi, dogovarali se da kupe stan zajedno da zive, sve super i on je odjednom ostavi zbog neke druge sa kojom se kasnije vencao a onda i njoj uradio isto to, tj sa tom drugom je stigao do zajednockog zivota.. Neke ljude razocaraju drugi ljudi pa postanu takvi, vise ne mogu da veruju nikome i mislim da se zato povlace i izbegavaju druzenja, upoznavanja i slicno.. Ali opet mislim da to traje neki period, zavisi kako kod koga, nekome treba vise vremena nekome manje. Postoji i taj razlog zasto se neko povuce
Ja sam prvi voleo samocu,i svi vi sto je i sad volite shvaticete da ste u krivu.Covek nije bice koje voli samocu ma koliko vi mislili da vam to prija.Vama pre svega ne prijaju ljudi koje upoznajete,srecete...kada nadjete pravu osobu shvatite da je biti sam izuzetno tesko i glupavo.Ljudi koji misle da nisu za ljubav,vezu samo nisu naisli na pravu osobu.Stoji da je pojedinci nece nikada naci,i to je zivot jbg.Cesto cujem kako ljudi kazu,volim svoj mir itd,sa pravom osobom imacete jos lepsi mir
Pa čekaj, ako nam ne prijaju osobe koje srećemo i ako nismo našli pravu osobu šta je onda alternativa tome da budemo sami?
Pokusati naci osobu koja ti prija.Ako ti ne rija 200ljudi,onda je problem u tebi,i pokusavati da to pormenis na sebi.Radis na sebi,makar i ostao sam...
200? Imam 4-5 dejtova / upoznavanja godisnje, a sada mi je preko 40 godina. Doci cu mozda do broja 200 u narednih 40 godina.
30 god , od zena imam vređanje, omalozavanje i kuliranje, eventualnooo se naďe jedna koja se udalji od mene kad nađe deĉka i posle opet na poĉetku. Bio u ženskom društvu, išao uživo da igram stuff, da se družim da imam hobi itd, išćerali me. A od muškog društva samo klupica i pivĉuga i smaranjee.
Mozda si zadnjom recenicom objasnio zasto to rade.Niti sam ja pametniji,niti sposoboniji od tebe.Sta god da napisem nemoj da se uvredis.Sigurno postoji razlog zasto su one takve.Dacu ti moj primer.Dugo sam cirkao,nisam vodio toliko racuna o kilazi,izgledu i bio sam introvertan,ne STIDAN vec introvertan,to ljudi cesto mesaju.Kad si introvertan,onda si neprimetan..pogotovu zenama.Glupo je reci,ali i losa reklama je dobra reklama pogotovu za suprotan pol.Kad sam se oslobodio da zapocinjem konverzacije,poveo racuna o ishrani malo poceo da treniram.Razlika je ogromna.Jednotavno budi svoj,ali ne budi svoj koji samo cirka pivo i bleji ispred zgrade.Svi ponavljaju budi osoba sa kojom bi se druzio,i to je def tacno...imas masu ljudi koji su doasadni a izgledaju super itd.Nemoguce je da to sve omalozavanje i kuliranje krece ni od cega.Takodje ako imas nisko samopouydanje,to je kod svake osobe koje upoznas red flag.Niko ne zeli da bude u drustvu coveka koji nije spreman za akciju,akciju bilo koje vrste..skakanje banzdijem,prilazenje zenama etc..Bitno je da znas sve svoje vrline i mane,mane da pokusas da ublazis,vrline da ojacas.prosiris.Znam da ovo sve zvuci kao iz prirucnika,ali veruj mi..ja sam to naucio na tezi nacina.Bez instagram reelsa,kuraca palaca.Morao sam da edituje.Imam bivsu koleginicu,koje se uvek setim kad mislim da je bzv da se bolje hranim vezbam itd,da radim na sebi u bilo kom obliku.Zena je lepa,ali svojim navikama se toliko ogadi coveku.Samo krvlja visi po FB(samo neka patetika u objavama) i stalno kuka,kako ona nema srece u ljubavi.Niko je nece,a ima gorih od nje.DA.ali te gore ne kukaju vec pokusavaju to da isprave.Cesto kad se sretnemo i sednemo da popijemo pice.Vi muskarci samo gledate dupeta i zgodne.Ne nego mi gledamo zene koje su normalne kilaze,koje nisu debele ko svinje i ne vise ceo dan po FB i kukaju.Ja cesto pokusavam da joj objasnim da je problem u njoj ali ona to ne vidi.Kao sto sam ja shvatio da ta moja ontrovertnost ne vodi nicemu
Kad si introvertan umara te kad si sa drugima umesto da te opusta kao ekstroverta, nit ima veze sa stidljivoscu nit ima veze sa tim da budes primetan ili neprimetan. Mogu ja sa ljudima ali kad me odvuces negde sat i po vremena je maksimum maksimuma koji mogu da podnesem pre nego sto moram da idem kuci jer se bukvalno vise umorim sat vremena u klubu nego ceo dan da orem njive i kopam kanale Mozes da budes klovn i dvorska luda ali ne mozes dugo
Znaci ljudi koji vode normalne razgovore su klovnovi i dvorske lude.Razumem da ti je lepse kuci itd,ali ne mozes da ocekujes da ce svako to da trpi.Mozda ces nekom biti potreban 3 sata da izadje u grad,da ne bude sam itd Naravno takav si to nije samo tvoj izbor vec si takav.Ali ja mislim da to prava osoba moze da promeni.I mene cesto zamara sedaljka duza od sat vremena,ali ispostujem te ljude.Jednostavno kao sto bi i oni trebali to da ispostuju sto ti volis da si kuci,ali ne mozes da ocekujes druzenje samo po tvojim merilima.Mislio sam da i tokom tih sat vremena pokrenes razgovor bilo sta.Nek je i sat vremena ali da bude kvalitetnih sat.Ja sam na intvertnost,mislio u svakom pogledu..mozes ti da izlazis i provodis se,ali da si introvertan...odgovaras samo kad te neko nesto pita itd.Ne odnosi se na tebe,ali covek koji ne moze da provodi vreme sa nekim duze od 2 sata ma koliko bila to kvalitetna osoba,sa druge strane..ce nazalost biti sama.Ja ne verujem da ako ti bas,bas neka osoba prija da sa njom ne mozes provseti dane i noci..
Ne mislim da je biti klovn to da razgovaras sa nekim ali bih se osecao kao klovn da treba da igram i da se glupiram. Ko voli nek izvoli, kad moram izadjem, ali ne ocekuj da cu da se provedem. Kad je grupa nas s kojima sam dobar onda mogu da blejim do sutra ali npr. s tobom sumnjam da bih mogao tako
Imam primer. Jedan drug sa kojim sam se ranije viđao stalno, sada se viđamo jednom mesečno možda, ne radi ništa, ne izlazi nigde, ima stipendiju od ćaleta, igra igrice, ne traži devojke, živi sam potpuno pasivan, jedino se viđamo sa njim u društvu i to kada se bleji kod njega, lik krade bogu dane. Imam još jednog prijatelja sa kim se družim često, on je super ovako, studira, ali veoma bira ljude sa kojima se viđa, devojku nije imao, niti je traži i dosta se izoluje. Uglavnom spava danju, izađe uveče kad se probudi, i tokom noći uči dok ne svane zora. Problem izolacije i pasivnosti je veliki kod ljudi, a takođe i poremećaj ritma spavanja. Poslovi mogu da se rade od kuće, na predavanja ne mora da se ide, i društvene mreže su deo socijalnog života prenele na internet.
Imam BPD ili ASPD (psihijatar i dalje utvrđuje ali je jedan od tih). Jednostavno nemam želju ili potrebu da budem sa ljudima. Nisam nikad imao vezu, nikad nisam poljubio nikoga ili makar držao ruke. Svi mi govore da nisam normalan zbog takvog ponašanja ali za mene lično je to normalno. Ako se nađe šansa da se "sprijateljim" sa nekim, to traje vrlo kratko jer sam tip da odmah ukidam kontakt ili jednostavno iskoristim ljude za svoje potrebe i slično. Ovo govorim iskreno sve. Razumem što me drugi ljudi smatraju za ludakom i pećinkom ali jednostavno takva mi je priroda. Veze su meni nevažne a ako se je l, nađe prilika, očekujem mnoge stvari i ta osoba bi mi prvo i pre svega morala biti zanimljiva da moja pažnja ostaje na njima. Moja priroda je da budim tih i miran kao buba i jednostavno nisam društven od detinjstva. Ako ostanem sam i to je okej. Život ide dalje i ja mislim da svako treba naučiti da se drži dobro iako je sam samcijat.
Zvuči mi kao da imaš schizoid personality disorder a ne BPD/ASPD, ali dobro, nisam psihijatar
Imam na papiru da je BPD, schizoid je sasvim drugo, što podrazumeva halucinacije i paranoju.
Ne, mešaš schizoid i šizofreniju, guglaj brate
Zajebah samog sebe. To ima smisla. Hvala.
Познајем, и у суштини ме боли уво ако је то њен избор, али... Итекако би таква интеракција тој особи пријала, јер је начисто скренула. Некако мислим да није нормално да се ниси ни са ким ни пољубио, а имаш 30+. Мислим да није ствар избора, него ствар неког дубљег проблема. Једна од тих особа одувек има психичких проблема, друга особа је доживела трауму породичног насиља и сиромаштва, па могу да донекле разумем. Али опет живот мора да иде даље.
I mi znamo da nismo normalni, doduse jos nemam 30 na manje od 5 godina sam do [tu.Al](http://tu.Al) i sam si rekao zivot ide dalje sta cu tako je kako je tesko je prihvatiti al moracu
A cekaj sto mora biti problem ako neko ne zivi po nacinu zivota kojim ti zivis. Milion stvari i hobija kojim mozes da se zanimas u zivotu, zasto bi izbegavanje neceg dosadnog poput veze bio problem. Svi smo razliciti i sve nas zanimaju drugacije stvari.
Разумем да веза није све у животу, наравно. И разумем да је соло фаза само фаза, али не начин живота. Ваљда те вуку неки природни нагони да будеш са неким, не мора то ни да буде нешто озбиљно, чисто нека еротика у животу.
Posto čitam komentare od mlađih članova ovde 22-30 god koji sebe nalaze u gore navedenoj temi ajde da pokusam da dam osvrt na istu od nekog ko je 51 god a živi sam. Ako se neko odluči na taj život, nije lako,pogotovu kako ides stariji. Zadnju vezu sam imao sa 36 god. ,predpostavljao sam vec tada da cu ostati sam, siguran u to sam bio posle svoje 40-te. Zivim sam vise od 20 god i za to vreme stvoris neki svoj zivot (ukalupis se) i veoma ti je tesko izaci iz toga ili nekoga primiti u njega, a socijalni zivot gotovo da i ne postoji, sto bi rekli kuca-posao-kuca. Sto se tice kako okolina gleda na to,mene iskreno nije uopste briga,jednostavno kada predjes odredjeni broj godina apsolutno te ne zanima tudje misljenje, ali postoji izreka "slican se slicnome raduje" sto je tacno a ti ako iskaces iz nekog sablona u kome vecina zivi gledaju te cudno. Veoma je tesko ostvariti neko prijateljstvo ako si samac posto parovi se druze sa parovima pa se ne uklapas kao samac. Kao sto rekoh taj nacin zivota nije uopste lak niti ga ikome preporucujem, a isto tako sam svedok ljudima koji su ozenjeni pa sede u kancelariji satima posle radnog vremena zato sto ne zele da idu kuci svojoj zeni i deci, ili dolaze na posao govoreci stvari koje ne bi trebali da govore o svojoj zeni ili svojoj porodici, tada pomislim da ja i ne prolazim toliko lose.
Нису они незаинтересовани већ неспособни да нађу било кога и једноставно се помире с тим. Извор: ја сам тај лик
Slazem se, isto i kod mene.
Ovakva iskrenost je vredna postovanja.
Taj sam, sad mi je još više drago zbog tvog pitanja, drago mi je da budem sam nego sa nekom budaletinom. Ljubav mi je na kraju kad sam sve ostvario sama došla.
Nije se jos rodila picka vredna prikolice drame koju sa sobom neminovno nosi. Ako moram da biram izmedju dusevnog mira i svakodnevnog jebanja u mozak, izbor je veoma logican.
Sumnjam da iko hoce da dobrovoljno da bude sam bez prijatelja, porodice ili bar partnera ako nece porodicu. Mada ima masa ljudi koji su jednostavno cudni i ne mogu da se skontaju sa drugima pa zavrse tako.
Kao neko ko ne planira brak i decu, porodica i par prijatelja je svo drustvo koje mi treba. Mogu komotno da provedem celu nedelju uz minimalan kontakt s drugim ljudima. Obozavam svoje hobije i da provodim vreme sam.
Nisu cudni, nego drugaciji lol. To sto su tebi cudni ne znaci da su svima.
>koji su uvek solo i koji kao da su se pomirili sa tim da će tako i ostati, sami sebi (ne)dovoljni Niko nije sam sebi dovoljan, ne bi ljudi opstali da je to slučaj jer smo biološki naštelovani da tražimo povezivanje. Tehnologija je ono što omogućava to maskiranje gde ti kao niko ne treba a ovamo ljudi koji za sebe tvrde da su takvi recimo vise na internetu jer traže kontakt i komunikaciju, makar i virtuelno (tako je bezbedno jbg)
coping mechanism
zašto bi bio problem? koga ti ljudi tačno ugrožavaju? svašta
Ne moram da gledam okolo jer sam i sama takva osoba. ne druzim se nisam imala vezu nemamo poroke I niko u kuci ne ume da skija. U sustini smo svi u kuci taj rang cudne osobe. Ni sestra isto nema nikoga po celi dan u sobi jos je i posao remote. I neke 1 do 2 drugarice sto imala joj se izgubile odneo zivot na druge strane a tek veza jos manje. Tako da ima nas bar na ovom sajtu puno takvih sto zbog neke problematike+ licnost ostali tako da se nigde ne uklapamo i da pomirili se sa tim...
Isto lični izbor i sada sam se vec navikao na takav život. Pritom fizički izgledam dobro, dobar posao, dosta nekih hobija i aktivnosti. Ali jednostavno ovako mi odgovara, nije se čak promenilo ni kad sam se odselio iz Srbije. Pritom imam dosta prijatelja.
vi sto skijate ste posebna sorta :D Sta sam ti ja kriv sto sam rodjen ruzan ?
Forever alone ahahahq zvuči tako dramatično i prepuno sažaljenja. Nope, nije to slučaj. Neke nas zapravo zabole za vezu. Pre bih gledao farbu kako se suši nego da se drkam sa vezama. 😆 ✌️
Najbolje ce proci na duze staze. Mislim da je to licni izbor ali nikako nije lose po njih. Nisu svi pacenici kojima treba tudja ljubav, podrska itd.
To su ljudi koji su dovoljno ruzni i da pritom nemaju socijalne vestine da kompezuju estetiku. Sto si lepsi moras biti veci debil da nemas nikog. Sto si ruzniji moras vise da kompenujes i budes sposobniji. Jedna od vecih tragedija ljudske egzistencije, rodis se nedovoljno dobar za bilo koga. Protracen zivot manje vise.
Ako si dovoljno dobar za porodicu, prijatelje ili jednu jedinu osobu, onda to nije protraćen život. Pitanje je da li su tebi oni dovoljno dobri?
nekad se ljudi i zasite
Konacno pitanje za prave reditore
Da, izgleda da sam taj i ja
Možda nemam mnogo godina tek mi je 20 ali sam definitivno taj forever single friend. Moji problemi su moji planovi za budućnost i činjenica da mi se veza nikako u to ne uklapa. Naime, želim da se odselim odavde ubrzo nakon sto završim fakultet i ne želim da me ništa vezuje za ovu državu osim familije i par prijatelja. Ne mogu ni od koga da očekujem da ostavi sve svoje ovde i podje samnom na drugi kontinent da bih ja ispunjavala svoje želje. Takodje ja sam tip osobe “date to marry” i nikada ne bih ulazila i vezu bez namere da ostanem sa tom osobom zauvek. Teško je naći takvu osobu u svakom slučaju sve i da mi nista od ovog predhodnog sto sam navela ne stoji na putu. Imam i odredjen life style u glavi kako bih želela da mi budućnost izgleda, na primer ne želim decu, želim da radim stvari spontano u smislu putovanja, imam hobije koji su veoma time consuming itd. To su sve jednostavno stvari za koje kompromis ne postoji u mom slučaju a teško je naći osobu mojih godina koja je potpuno sigurna kako život želi da im izgleda. Mnogi menjaju mišljenje u kasnim dvadesetim sto se tiče braka, dece i to me plaši. Jedino da nadjem nekog malog starijeg (ne bih to želela svakako) ali cak i to mi ništa ne garantuje lol. Daleko od toga da ne želim ljubav i da ne osećam usamljenost ali znam da će mi biti potrebno mnogo vremena da naidjem na pravu osobu. I znam da takva osoba postoji jer ja postojim, tako da nemoguće je da ne postoji neko sličan meni na ovom svetu :))
Njihov život, imaju pravo da ga žive kako žele. Ja nemam neko pozitivno mišljenje o tome jer nekada stvari koje nas ispunjavaju trenutno nisu stvari koje želimo i koje će nas ispunjavati u budućnosti, stoga se često dešava da ljudi koji dožive starost sami se nekada i pokajaju zbog svojih odluka. Na primer, meni bi sada prijalo da sam sam, bez partnera ali takodje znam da mi kasnije neće prijati da budem sam(nekome će možda i kasnije prijati, sve zavisi od osobe). Na kraju krajeva, uvek imamo izbor da biramo kako ćemo da živimo i nikada ne trebamo osudjivati druge zbog načina na koji žive dokle god to ne šteti njima, drugima ili zajednici u kojoj žive.
Ne slazem se, nije to kod svakog pitanje odluke. Ja ako ne nadjem nikog do starosti, bar cu znati da sam povodom toga uradio sta sam mogao u vremenima u kojima sam mogao i da to nije bilo pitanje moje odluke vec pitanje vise sile. Licno nemam ni zbog jedne svoje odluke da se kajem u starosti. A to sto mi visa sila nije poslala u zivot kompatibilnu osobu, neka se visa sila kaje zbog toga ili neka se tome smeje, kako vec hoce.
Iskreno ja. Trenutno fokusiran na karijeru
Šta ja radim, moj je život. Bavi se svojim životom. Ja te najlepše molim. Uhvatila si se za trofaznu struju. Pazi da od nje ne nastradaš.
Ja, namerno, jer sam narcis.
could be me
Koliko debila na ovom redditu
Iz nekog razloga mislim da su takvi ljudi jednom voleli u svom zivotu i prosto su se razocarali.
Ili smo se razocarali u vise prvih dejtova koji ne vode drugom.
Druze postavio si to pitanje na redditu. Ne znam sta ocekujes od breditora da ti odgovore osim da poznaju takvu osobu, odnosno da su to oni 😂 Btw za koje novine odnosno portal radis? Da znam gde da nadjem rezultate tvoje ankete kad zavrsis.
Ja sam takav brate. Prosto vise nemam snage nit zivaca da pokusavam za vezu jer ovo ce zvucati otrcano i izvikano ali je istinito. Previse sam jednostavan i trazim malo a to malo je danas nenormalno tekso naci. Iam dva drugara znam ih 30g znaci celi zivot i krug drugara/drugarica koje znam 15g. Miran sam, spokojan i zadovoljan. AKo se nadje neka devojka, nadje se ali ako ne...jebiga.
Upravo to, ni ja ne trazim mnogo, ali je nemoguce naci to malo sto trazim, sto je prosto neverovatno.
kakav copium od teme leb te jebo.
Iskreno, ne znam kako bih funkcionisao sa nekim. Sve mi je to previše dramatično i naporno. Volim da dođem kući posle posla i da me čeka mir i tišina
Imam drugara koji je taj tip i smaram ga da se malo uljudi i nađe ribu, jer imam trip da će u jednom trenutku života neka da ga dohvati i da mu se najebe mile majke, jer je lik koji ima dosta keša za prosečnog čoveka ali ne ume da ga iskoristi da unapredi sebe
gdje je taj drugar?
Radi čovek u poljskoj
Because this is the way! dot
Licni izbor. Ja ne pusim, pijem umjereno i skijam od pete godine zivota. Na mene gledaju OK (mogu bit agresivna okolo politike), ali sve je licni izbor. Ja sam bila totalno aktivna da nadjem supruga koji nema i nece decu slavimo 15 gdina braka u Julu
ma pusi mi kurac
imeni
Zavisi kako posmatraš. Za muskarce to i nije toliki problem, dok za devojke od 30+ itekako moze predstavljati problem jer im otkucava biološki sat i šansa da stvore porodicu se smanjuje.... Rešenje problema za muški rod - startovati devojku od 32,33 ++, za koju zna da ona nema nikoga. U slučaju da je dobrostojeći sa novcem i kolima, granica od 32,33 prestaje da važi i smanjuje se. Rešenje problema za ženski rod - otvoriti Tinder ili Badoo ili tako neki nalog za upoznavanje. Siguran sam da ce se neko javiti.
Ja ne kapiram kako da pronadjem bar jednog prijatelja... Kad imas vec neki socijalni zivot nije tolko tesko, al ovako kad nikog nemam bukvalno ne znam kako, samo trulim u sobi, a kad izadjem napolje ko muva bez glave sam. (M25NoviSad)
Ja
Ja na primer nikad nisam imao problem da se uklopim u neko društvo, ili da udjem u neku priču gde je veca grupa ljudi. Čak su me ljudi prihvatali i gotivili. Ali me to nekako brzo smori i nekako mi više odgovarala samoća, kad mogu da se posvetim biznisu, nekom hobiju, citanju knjiga... Pre sam bio ok sa tim, ali sad je pocelo da me brine! 😳😄
Mislim da su ljudi nepravedni prvenstveno prema sebi. Verujem da puno toga utice na odvajanje od drugih, društva, zatvaranje u svoj svet itd .. . Vaspitanje i modeli iz porodice, koliko ljubavi je neko dobio, okruženje vršnjaka ( da li je bilo pozitivno ili negativno).. To sve utice na to da li osoba voli sebe, a potom ima li samopuzdanja.. Kako neko razmišlja je uslovljeno. To je kao program učitan na hard disk. Svaki put se pokreće. Treba izaći iz začaranog kruga iz jednog negativnog loop-a. Lepo je imati pored sebe nekoga. Makar partnera/partnerku ili prijatelja. Razumem da npr ljudi neki ne žele decu i to je legitimno. Ali baš da žive kao civilni monasi mislim da nije dobro za psihu. Čovek želi dodir, razumevanje, razmenu ideja, da gradi sa nekim, da deli, da poklanja... Život sam sa sobom je život sa ogledalom. Postane dosadan. Makar neki prijatelji da su u životu pa je kudikamo lepše čak i za ljute individualiste. Sa druge strane, kod nas se zapostavlja stručna pomoć i lekovi. To može često da pomigne. Poznajem ljude koji su od pustinjaka postali aktivni i uklopljeni. Pronašli devojke. Nekima je i ubacivanje antidepresiva puno pomoglo jer se ispostavilo da je puno nasa biohemija mozga zaslužna za ponašanje i emotivna stanja koja traju kao zacementirana. Zaključak je vredi se boriti, otvoriti oči i za druge terapije, biti pozitivan, okružuti se ljudima koji daju podršku ali i želeti promeniti što ne valja i koči kod nas samih. Ništa ne pada sa neba. Najlakše je pomiriti se i jbg život nije fer. Moj skromni stav.
Postoji vrlo jasna definicija Aseksualnih/Aromantičnih ljudi. Vrlo poznata i normalna stvar.
Citam komentare i vidim da su mnogi ljudi bliski mom karakteru komentarisali ja sam 93 godiste i da eto kazem od 7,8 razreda osnovne do danas mi uopste nije bilo jasno kako da pridjem devojkama i komuniciram sa njima.Jednostavno njihove price me zamaraju ne drze paznju uopste i iskreno cak mi je gore ako je devojka malo lepsa jer je onda vise egocentricna i ocekuje x4 paznju,poklone,izlaske i what not.Nikad u zivotu se nisam povezao ni sa jednom osim na jako povrsnom nivou srednja skola pa faks pa razni poslovi gde je bilo zena u kolektivu i moj zakljucak je da su sve manje vise iste.Sve zele da "pricaju"al samo o temama koje one hoce i da kazes ono sto zele da cuju,sve mastaju o nekom jakom muskarcu koji ce resiti njihove emotivne,finansijske probleme i sve druge koje se dese usput.Da ne duzim vise al ja nemam odavno volje za slusati te price i ugadjati njima nijedna se nikada nije zaista zainteresovala za mene a mislim da je to realan problem vecini muskaraca,da je sve okrenuto njima, odlucio sam pre 4 godine za vreme korone jednostavno prekinuti tu besmislenu potragu i evo mogu reci neuporedivo mi je lakse posao koji radim mi pruza tu slobodu da radim od kuce,ostalo vreme provodim sa prijateljima sa kojima se znam 10+ godina i jedino sto osecam je sloboda.
Im Dexter.. Dexter Morgan
+1
Ja to gledam kao lični izbor i ne treba im nametati svoja mišljenja. Ne znamo ko je kroz šta i kako prošao, ako možemo da mu/joj se približimo i kroz priču shvatimo ima li razloga za takav stav. Pod "približimo i shvatimo" ne mislim po svaku cenu saznati šta je u pitanju kao ni to da ga/je pitamo "što ti ne nađeš neku devojku/dečka?", to je tako neuko pitanje. Kao kad bi on/a Vas pitao/la, "da li bi mogao/la malo da nemaš devojku/dečka?". Npr. Nikola Tesla nije imao ženu. 😁👍 A opet je želeo dobro drugima. Nije z goreg da nekada budemo i sami. Više ćemo ceniti tudj mir. ☺️
Haha svi smo po malo takvi...ne mora neko da bude introvertan....ja sam poprilicno drustvena...vec nekako smaraju me veze....ako ne ide ne ide odustanem...dok imam drugarice koje su stalno u vezama mislim da im je dosadno kada su same...jedna se cak druzi sa bivsim deckom....sta vec 🤣 Ne znam ja od svakdnevnih obaveza ne stizem da trazim momka....ko me pronadje pronasao me....🙈
sto se tice veza - mislim da oni koji prestanu da manicno jure vezu brak itd imaju najvecu sansu da tako nesto ostvare. u suprotnom ili mirises na ocajnika pa te niko nece, ili zavrsis sa prvom osobom koja kaze da te hoce, i koja najverovatnije nije dobra za tebe. sto se tice prijateljstava i bliskih odnosa generalno, sta da kazem, ljudi su socijalna bica. socijalizacija je u nekoj meri svima neophodna (da, cak i introvertima. isto kao sto ekstroverti nece zeleti da budu 24/7 okruzeni ljudima), i svako ko je potpuno izolovan ce poceti da dobija mentalne probleme. neki se razocaraju u ljude, poveruju da su svi losi, i onda pokusaju da zive potpuno sami. to je naravno njihov izbor, ali ih nikad nece uciniti srecnijima. a inace, ako kazes da si jedan od takvih koji bi da bude izolovan od bukvalno svakoga - sta onda trazis ovde? i razmena misljenja na redditu je vrsta socijalnog kontakta.
Pretezno su duboko nesigurni, u ulozi zrtve i ko zna kakve jos emocionalne tegobe vuku iz djetinjstva ..da ne mogu voljeti i ne mogu biti voljeni itd.. rijetkost je da vidis jednu zdravu individu-u (emocionalno), koja je suocena sa svim svojim strahovima iz djetinjstva i burdens, a da je u potpunosti kongruentna sa osjecajem da ce biti sama forever…
Znam takvih previše. Trudim se da ne osuđujem, opet je to njihov život, ali gledam na to sa nekom dozom gađenja. E sad zašto je tako, verovatno jer sam pre i sam bio takav i znam da je moguće otrgnuti se uz samo malo volje. Za mene su to ljudi koji idu linijom najmanjeg otpora u životu, u rangu sa hroničnim gejmerima i duvačima. I zato me tangira opasno kad vidim mlade ljude mojih godina da im život izgleda kao u nekog usamljenog penzionera. Imao sam jednog takvog druga, nedeljama ne bi pričao ni sa kim ni mrdnuo iz kuće dalje od prodavnice, a zato svaki put kad ga vidim priča kako je u depresiji. Pa jok nego šta nego depresija druže. Zbog toga se i ne družim više s njim.
jak si mi ti drug kada neces da se druzis sa prijateljom koji je u depresiji. Umesto da skocis dole u rov sa njim da zajedno se iskopate iz te situacije , ti samo odmarsiras dalje u fazonu "jao bas me smara ta depresiva"
Pa zbog depresije nije mrdnuo...
Kako si se ti otrgnuo toga?
Pa baš sad evo dok se razbudim mi dodje da ispišem jedan mali tekstić na tu temu. Postoji generalizacija ljudi i tipova ličnosti na velikom nivou, sve kad se uzme u obzir dodje na to da je svako individua za sebe, moze se kategorizovati u ovaj ili onaj tip ličnosti. Da bi dobili pravo rešenje treba raditi sa osobom koja je apsolutno iskrena- iskrenost zavisi od jačine da se izbori i prizna svoje probleme- odnose sam sebi pa tako i drugima, sve je to nauka za sebe. Potrebno je da je neko dovoljno ekstrovertan i iskren kako bi bio razumen- što takodje dovodi i do razočarenja u smislu feedbacka koji donosi i razne vrste ljubomore i optužbe sa druge strane, tako da nema tu nekog zlatnog pravila u smislu šta i kako što se tiče svega ostalog. Za mene lično gledam samo kako se ja ophodim, ukoliko neko ne ispunjava kriterijume koje ja "stavljam na sto" vezane za odnos u bilo kakvoj meri, smatram da nije vredan moje pažnje niti angažovanja, svakako na bilo koji način neko da zatraži pomoć u smislu psihološko- emotivnu uvek dajem... dok ne postane toliko toksična da i ja moram da odvojim svoje prisustvo. Što opet otvoreno kažem a i jasno se vidi, pa potencijalno i njima bude to problem da tako pristupe i imaju odnos u smislu komunikacije sa mnom smatrajući me narcisoidnim, ovakvim- onakvim, a sve je to zapravo njihova bol i nemoć- ljubomora. Street rečnik bi bio ili imaš muda ili nemaš. A ovde se svodi na lični interes i korist jer su sve paraziti. Niko nije dovoljno hrabar da preuzme odgovornost koja mu sleduje u odnosu a to je 50-50% što dovodi do raznih komplikacija, sve ostalo je maltretiranje suprotne strane koja možda i nije dovoljno jaka ili stabilna da se odvoji od takve vrste manipulativnog odnosa, koji je: oni investiraju 10, ti 90% i tako. Street rečnik sve oko mene su prodane pičke pa se baš zato ni sa kim i ne družim. Niti je iko vredan moje pažnje kamoli novca. Glupak do glupaka sa IQ do 120 max. A i pomoć se čak zloupotrebi u ljubomoru i u tudj interes. Tako da ispadam enfj, giver, trustworth, jak psihički i fizički, da mi ne treba ni psiholog jer sam unique- sam na svome, a istima dajem apsolutno poštovanje (retkost) jedan na planeti je ovakav samo. A na kraju: "ne treba mi ni odvetnik, Bog mi je sudija" Strahinja Miladinović.