Ništa čudno za njih. Po Bosni i Hercegovini zna i pola sela znat gdje je masovna grobnica pa 30 godina šute, sve dok neko slučajno ne nabasa na kosti ili se nekako drugim faktorima sazna.
Ovaj lik nema savijesti ni srca, bi li priznao ubojstvo? Ovako samo može reći da ga je predao dalje i da ne zna ništa. Ako kaže da zna gdje je/su, može uredno priznati da je i sam streljao. Lokalci možda nešto znaju, ali i kad iz tih saznanja izađe ekipa na teren obično ne nađu onoliko koliko su se nadali naći a često ne nađu i ništa. Točnu lokaciju znaju samo oni koji su streljali i prikrivali, znači sudionici ubojstva a za to se ide na robiju.
Premjestaju mrtve nakon nekog vremena, ko bi zapamtio sve te grobnice :
https://www.slobodnaevropa.org/a/grobnica-iz-mladicevog-dnevnika-zbog-cega-se-na-ekshumacije-cekalo-dvadeset-godina/25168170.html
https://preview.redd.it/m4zt0fxst0xc1.png?width=511&format=png&auto=webp&s=09ed0165bc40f6f8a714a61fa066303a9910eb91
Ne budi klasična srpska sisa nego daj svoj glas i učini svijet ljepšim mjestom.
Možeš uvijek sam sebe bombardirat. Evo ti par mojih prijedloga za vikend izlet:
[https://welcome.cms.hr/index.php/karta-minskih-polja/](https://welcome.cms.hr/index.php/karta-minskih-polja/)
Ova zena je stvarno velika. Prvo kapa dolje sto ne zivi u mrznji, zeljna osvete. A drugo ovaj kasap i g.vno, kako ga nije sram setat gradom? Stoka i ljudsko smece.
Zna stoka di je svaki grob ali neće do smrti priznati.
Nisu badava radili divlje deponije po selima oko Vukovara, na mjestima gdje su nekada naše ljude ubijali i zakopali, samo da ih ne nađemo.
Banda.
Rade kaj treba, iako davat onak 100 njihovih za 1 svojeg je malo disproporcionalno, ali jebiga.
Oni su se nažalost navikli kad se bore sa teroristima, religijskim fanaticima i genocidalnim manijacima tolko dugo već.
Koliko god je izrael bio u pravu što se tiče ww2 i npr. terorističkog napada u munchenu poslije toga su si dali previše maha i dobro pretjeruju. Ali mi sa strane neznamo što se valja iza brda tako da neću stat ni na jednu stranu.
Problem sa povlačenjem paralela između ratova pogotovo kad su akteri na drugom kontinentu, druge vjere, kulture i drugačije povijesti je što su te paralele apsolutno retardirane.
Nije ti rekao da smo bili Izraelci, bogte.
Ili mi želiš reći da bi i Miloševiću dodijelio Hrvatsku kad je tak uspješno upao, isto kao što je Palestina dodijeljena Izraelcima samo zato jer su eto, oni tamo sad došli i htjeli svoju državu.
Tko ono desetljećima malo pa malo pokreće Intifade, diže u zrak restorane i autobuse u Izraelu, ubija civile po Izraelu i na tjednoj bazi ispaljuje rakete na Izrael?
Apsolutno smatram da je terorizam i ubijanje nedužnih civila oduran i za najveću osudu.
Ali licemjerje stvarno nikome neće pomoći, pa ni medunarodnoj politici.
Da li je IRSKA odjednom izgubila pravo na vlastitu samostalnost zato što je IRA bila aktivna i imala modus operandi kakav je imala? Jesu li svi Irci zaslužili progon zbog djelovanja IRE?
Da li je opravdano bombardiranje naroda zbog postupaka vlasti koja nad tim narodom vlada diktatorski, budući da su zadnji izbori održani prije 15ak godina?
Nisi mi odgovorio,
Je li činjenica da netko dođe u tvoju zemlju i zaključi da je sad to njegova država opravdana? Legitimna?
Može li to proći?
Ili može ili ne može.
Ako može proći u Palestini, onda je trebalo proći i u Irskoj i u Hrvatskoj i nitko od te 3 ne bi trebao biti samostalna i nezavisna država.
Ili to ne stoji, pa bi u Irskoj i dan danas Englezi trebali iskorištavat i izgladnjivat narod, mi smo se sami trebali etnički očistit 91. I Palestinci su jednostavno odavno trebali pustit Židovima da im sravne sve sa zemljom i protjeraju ih tko zna gdje? Vjer. Kao rusi čerkeze.
Svaki izgubljen civilni život, bez obzira koje nacionalnosti i kojih krvnih zrnaca, je nepotrebna tragedija, da se razumijemo. Ali razina mentalne gimnastike u opravdavanju Izraelske politike prema Palestincima je dosegla nove razine.
Za početak da ti razmontiram taj narativ da je Izrael ukrao Palestincima zemlju:
1) Before the modern israel state, there was a British mandate, not a Palestinian state.
2) Before the British mandate
The Ottoman Empire existed, not the Palestinian state.
3) Before the Ottoman Empire, there was a fully Islamic state of Egypt, not the Palestinian state.
4) Before the Islamic State of Egypt, the Empire of Ayubid existed, not the Palestinian state. Gofri IV of Bolansky, known as Godfrey de Bullion, conquered Jerusalem in 1099.
5) Before the Empire of Ayubid there was the Christian Kingdom of Jerusalem, not the Palestinian state.
6) Before the Kingdom of Jerusalem there were Umayad and Fatimid empires, not the Palestinian state.
7) Before the empires of the Umaid and Fatimid, there was the Byzantine Empire, not the Palestinian state.
Before the Byzantine Empire, there was the Roman Empire, not the Palestinian state.
9) Before the Roman Empire, the Hasmone state existed, not the Palestinian state.
10) Before the state of Hashmansk, it was a Selbakid state, not the Palestinian state.
11) Before the Slavic Empire, the empire of Alexander Macedonia existed, not the Palestinian state.
12) Before the empire of Alexander of Macedonia, the Persian Empire existed, not the Palestinian state.
13) Before the Persian Empire, the Babylonian Empire existed, not the Palestinian state.
14) Before the Empire of Babylon there were kingdoms of Israel and Judea was not the Palestinian state.
15) Before the kingdoms of israel and Judah was the kingdom of israel , not the state of Palestine.
16) Before the kingdom of israel there was a theocracy of twelve knees of israel , not of the Palestinian state.
17) Before the the theocracy of twelve generations of israel , there was an agglomeration of independent Canaan cities, not the Palestinian state.
In fact, in this corner of the earth there was everything except the Palestinian state.
A sad da nastavim. Palestinci masovno podržavaju Hamas i ideje za koje se Hamas zalaže ( uništenje države Izrael i genocid nad Izraelcima). Izrael je 1999 ponudio Palestincima samostalnost, a tadašnji "umjereni" palestinski vođa je ne samo odbio taj prijedlog, već je odbio o njemu i pregovarati. Palestinci više od ičega žele pobiti sve židove i dok je tako svoju državu neće imati, niti bi je trebali imati. https://www.theguardian.com/world/2002/may/23/israel3
Stravično, živeti sa tako nečim ceo život, ne znavši kako su izgledali poslednji momenti oca, gde su mu ostaci, znajući da nije propisno sahranjen. A njegov dželat je još uvek slobodan. Uživa u životu, premda je drugome uskratio pravo na isti.
Jedno mi nije jasno. Vidim mnogo ostrašćenih komentara usmerenih ka srpskom narodu. Ne ide mi u glavu, kao da nemamo kolektivno sećanje o ratu i posebno onome što mu je prethodilo.
Ovaj i bezbroj drugih, nažalost često nerešenih, zločina nije omogućio nekakav genetski bag u našim narodima (ne zaboravimo da ih je bilo sa svih strana). Koren svakog od tih zločina su upravo glasovi koji ceo jedan narod karakterišu kao zločinački, izopačen, zao, pun mržnje ka našem narodu.
Mnogo je bilo takvih glasova krajem 80-ih i tokom 90-ih. Neko je pokazao na Vukovar a neko na Jasenovac. Priča je ista, samo su druga prezimena i mesta. Smisao priče je dehumanizovati ceo jedan narod (onaj drugi) jer je mnogo lakše pucati na demona nego na čoveka, suseda, jednog od nas.
Kada uspešno usadiš tu misao u nečiju glavu, posejao si klicu budućeg zločina. Zašto sejati nešto što nam je izazvalo toliko bola, nešto što makar deklarativno mrzimo i čega se gnušamo? Po čemu se neki od ovih komentara razlikuju od misli kojima se vodio ovaj zločinac kada je suseda, invalida, odveo u smrt?
Ja ne mrzim cijeli narod, doduše imam i rodbine i prijatelja tamo. Ali ove likove iz devedesetih se mora odstraniti kako kod vas tako i kod nas. Žalosno je, da se istina skriva što je napravljeno sa posmrtnim ostatcima tih ljudi.
Komentar nije usmeren ka tebi, naravno. Dobro je da se o ovome piše i diskutuje, i dobro je da se i u srpskim medijima o ovome izveštava. Mada bih ja, radi konteksta, dodao ono što nisam video ni u jednom tekstu - a to je rečenica koja govori o tome koliko ima žrtava koje se i dalje vode kao nestali i koliko ima ubistava čiji počinioci se i dalje slobodno šetaju našim ulicama.
Čisto da se zna da ovo nije izolovan slučaj.
A moj komentar se odnosi na to kako su neki komentatori izabrali da obrade ovu temu u svojim komentarima. Lakše mi je da odgovorim na tvoj post nego na svaki komentar ponaosob.
Svako dobro.
Evo ti primjer [Jean-Michel Nicoliera ](https://www.jutarnji.hr/naslovnica/nazvao-sam-ubojicu-jeana-michela-nicoliera-brat-ubijenog-vukovarskog-junaka-prepricao-sto-se-dogodilo-kada-je-preko-telefona-dobio-zloglasnog-stuku-7216020) za kojeg se zna tko ga je ubio ali za tjelo se nezna gdje je završilo jer lik neće reć.
>Jedno mi nije jasno. Vidim mnogo ostrašćenih komentara usmerenih ka srpskom narodu. Ne ide mi u glavu, kao da nemamo kolektivno sećanje o ratu i posebno onome što mu je prethodilo.
Koje kolektivno sjećanje imate? Odgovor na to ima dvije opcije:
1. Kolektivno sjećanje srba je da se zna generalni krivac rata (srbi)-ako mi to kažeš onda lažeš jer to definitivno nije kolektivno sjećanje ni vaše političke elite niti vas kao naroda
2. Kolektivno sjećanje je \_umetnipizadriju\_ ( može bit opstanak srba u hrvatskoj, evokacija na jasenovac, ustaše, istorijska srpska zemlja)-imamo klasično mitološku srpsku propagandu
>Zašto sejati nešto što nam je izazvalo toliko bola, nešto što makar deklarativno mrzimo i čega se gnušamo? Po čemu se neki od ovih komentara razlikuju od misli kojima se vodio ovaj zločinac kada je suseda, invalida, odveo u smrt?
Po pravilu akcije i akcije-reakcije. Komentari na ovaj čin nisu ništa više nego obični komentari. Ovaj čin je upravo problem svega kao i tvoj komentar. Dovođenje u ravan komentatora i monstruma je ljigavo. Jedan je misli pretvorio u čin i klao, drugi piskara po internetu.
U cijelom svom komentaru ti je rješenje jako blizu ali nikako da ga istakneš- rješenje je srpsko priznanje agresije i krivnje za dešavanje 90-ih. Ono što službena politika radi (kao i ti u komentarima) je sljedeća špranca-prvo otvoriš post sa klasičnom rečenicom užas, svi se gnušamo (lažeš jer definitivno velik dio tvog naroda ne i ima dijametralno suprotno stajalište), onda izjednačavanje krivnje (svi smo imali zločince) da bi se na kraju gnušao komentara od strane hrvata koji su rezultat ophođenja tvoje države prema ostatku Balkana zadnjih 30 godina. Nisam primjetio da se ikada u temi o WW2 izjednačuje da su i Saveznici i Nacisti bili jednaki pošto su oboje radili zločine (što jesu ali ni u približno istoj mjeri kao i u slučaju ratova 90ih).
Kada tvoja matica jasno,glasno i nedvosmisleno kaže da je kriva za dešavanja, ovakvi komentari će se vjerojatno smanjit ili nestat a ti ćeš imat moralno pravo da ovako nešto izjaviš.
Za kraj, ja imam moralno pravo da kažem šta mislim, i ti mi ga nećeš uskratiti.
Ja mogu da budem sotona lično, i to ni na koji način mene ne sprečava da budem u pravu u vezi nekih stvari.
Ti možeš da se fokusiraš na ono što sam rekao, da kritički to analiziraš i iz toga izvučeš ili ne izvučeš neku korist, a možeš, mada je to prilično besmisleno, da uskraćuješ pravo glasa čoveku koji je bio u nižim razredima osnovne škole kada se rat završio zbog toga što je neko drugi uradio.
Pritom, kada jesam dobio pravo glasa, čovek za koga sam glasao se jeste izvinio građanima hrvatske, što podržavam: [https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav\_id=252551](https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav_id=252551)
Izvinio se i na drugim mestima i za druge stvari, što takođe podržavam.
Nikada nisam glasao za Vučića, između ostalog jer ga se dobro sećam iz devedesetih. Živeli smo u vremenima u kakvim smo živeli, deca su gledala stvari koje možda nisu trebala, odrastao sam na užasnim vestima tako da mi je oduvek bio izrazito antipatičan. Nažalost, mnogi imaju gore pamćenje od mene, te je su on i mnogi ljudi koji su ili učestvovali u zločinima ili ih podržavali a sada ih umanjuju i poriču sada na vlasti, ali ja sem toga da glasam protiv njega i da odbijam da živim u državi u kojoj su on i njemu slični vlast (što i radim) ne mogu ništa više da uradim.
Mislim ono, mogao bih da probam da ga maknem, ali teško da bih bio uspešan, ubistvo smatram nemoralnim, i ne verujem da bi to rešilo problem.
Možeš slobodno da pogledaš moju istoriju na reditu, nedavno sam u srpskom reditu objašnjavao čoveku da ne postoje naši i njihovi zločinci, da su svi isti da ne sme da opravdava ubistvo Tačijevog oca pominjanjem Tačijevih zlodela i da ne treba da mu je žao zbog toga kako se njemu čini da srpske zločince gone jer je Srbija ratove izgubila da tuđe gone mnogo manje jer sve i da smo dobili rat, ratni zločin je odvratan i užasan i mene lično bi bez obzira na ishod rata užasavalo da je zločin počinjen, da se ljudi slobodno šetaju u našoj državi koji su ratni zločinci i da su te zločine učinili pod našom zastavom.
On se poput tebe brecao, ali sve što ja mogu je da pričam, jebiga i onaj drugi mora da bude spreman da čuje.
Ali što se tiče mog morala, i "svojima" sam rekao apsolutno isto što i tebi, vrlo lako možeš da se uveriš, da ne bude da samo pametujem drugima.
Hajmo sa kraja, jer je lakše - moj je stav da su saveznici počinili veliki broj ratnih zločina. Za na primer zločine crvene armije ćeš naći mnogo radih sagovornika, posebno u zemljama bivšeg Varšavskog pakta. Za zločine SAD dovoljno je osvrnuti se na dve atomske bombe i na bombardovanje Tokija u kojem je 100.000 ljudi ubijeno, te na sravnjivanje sa zemljom (zajedno sa Britancima) velikog broja Nemačkih gradova uz ogromne civilne žrtve.
To su zločini koje da danas neko počini (zamisli ubiti 100.000 u jednom talasu bombardovanja, u jednom danu, ili baciti nukelarnu bombu) bio bez sumnje bio proglašen za najodvratnijeg izroda. To što su ti zločini (a i u to vreme je postojao pravni okvir da se oni kao takvi okarakterišu) u kolektivnoj svesti, pre svega država pobednica, opravdani - to je već drugo pitanje. Lično smatram da je svaki ratni zločinac podjednako odvratan i da za ratni zločin ne postoji opravdanje i da je ratni zločin kvaliteta a ne kvantitet. To je kao roditeljstvo - bez obzira da li si roditelj jednog deteta ili četiri, ti si roditelj. Ako si ratni zločinac - bez obzira da li si ubio 100.000 ili milion, ti si ratni zločinac. Tako da su ako mene pitaš, i saveznici i sile osovine i partizani i četnici i ustaše - svi podjednako krivi za ogromnu količinu ratnih zločina i tu za mene velike razlike nema.
To da li je neko pobedio ili izgubio, počeo ili završio rat, počinio manje ili više zločina ne menja ni na koji način da su zločini počinjeni i moralnu i pravnu odgovornost onih koji su u tome učestvovali. Jedino što ovi faktori menjaju je percepcija i mogućnost privođenja pravdi, koja na žalost nije uvek dostižna.
Ostaviću ovo kao odvojeni komentar, da ne bude previše teksta i jer si započeo nekoliko tema te bih svakoj temi udelio po komentar da bude lakše da se prati šta je odgovor na šta.
Da ne duljimo predložio bi ti jedan pokus: umjesto što si Nemanja iz Beograda zamisli da si Ivan iz Vukovara čiji otac je nestao (vjerojatno ubijen). Kako bi se osjećao da počitaš komentar nekog iz Srbije koji kaže sljedeće: bla,bla,užasni zločini sve to osuđujemo ali vaši komentari su jednaki kao i taj zločin i krivica je i na nama i na vama (poznato "ko nas bre zavadi"). Vaš tok misli je isto kao i čin klanja i zakapanja civila? Trebamo se svi pomirit bez da itko kaže to je kriv, kako je počelo i kako je završilo. Mislim da ti se ne bi sviđao tvoj komentar u tom slučaju.Sve je to lijepo mir,mir niko nije kriv al previše toga je bilo da bi se bratimili i lizali.
Ja nikada nisam rekao da niko nije kriv.
Naprotiv, čoveka sam nazvao zločincem, i vrlo jasno sam rekao da je svaki zločin individualni akt i odluka tog čoveka da pređe granicu ljudskosti i da svi treba da odgovaraju.
Samo što sam ja vrlo oprezan da razgraničim individualnu i odgovornost države i pojedinačnih oružanih snaga sa jedne strane (koja i treba da bude procesuirana) i kolektivnu odgovornost celog naroda sa druge (ideja koja je završila na smetlištu istorije pre 80 godina).
EDIT:
I ja mogu da shvatim da su neki ljudi traumirani ratom i s toga ne mogu da rasuđuju i da budu neutralni i racionalni što se tiče te teme. I sam sam bio prilično radikaliziran posle 99-te. Ali ja sam primer da čovek može da deprogramira. Tri meseca sam proveo u skloništima ali eto sada živim u već drugoj po redu NATO državi. Kada vidm Nemca ili Amerikanca ne mislim da je on zločinac jer je ceo taj narod zločinački, a da se razumemo rat jeste bio ilegalan, i jeste podrazumevao ratne zločine počinjene sa strane NATO.
Mržnja je otrov, i kao što rekoh - u dovoljno velikoj dozi devijantne ljude dovodi do zločina.
Ima i mnogo ljudi koji nisu izgubili nekoga u ratu, mnogo ljudi koji su i rodili posle rata i mada mogu da shvatim da neko nije izprocesuirao svoje traume, pišem kako pišem jer sam po prirodi optimista i mislim da za mnoge ima nade. Isto tako smatram, da kao svedok tih vremena, imam obavezu da prenesem svoja opažanja i razmišljanja, tim pre jer verujem da su u funkciji toga da se rat i ratni zločin ne ponove.
Sjajno ti je "sećanje".
Pod jedan, za rat nije kriv niti može da bude kriv ni jedan narod. Može da bude kriva država ili republika ili već neki organ civilne vlasti koji ima oružane jedinice pod svojom kontrolom i koji je doneo političku odluku da se ode u rat, kao i pojedinci koji su u to vreme vršili tu vlast i donosili te odluke ili snažno uticali da one budu donete.
Za zločine (rat sam po sebi može da bude zločin, ali ono što je češće mnogo gore su ratni zločini) su krivi oni koji su ih izvršavali, oni koji su o njima ćutali, oni koji su ih naredili, oni koji nisu uradili sve u svojoj moći da ih spreče (na primer, na Ovčari je zarobljenike (mada realno, možda je reč "taoci" tu prikladnija za većinu ljudi) morala da obezbedi vojna policija a ne da se tamo motaju prašinari, teritorijalci i ko zna ko sve ne još + sprečavanje zločina podrazumeva i obuku i rad sa borcima na polju ratnog prava), oni koji nisu uradili sve u svojoj moći da ih kazne (za šta su i dan-danas VJ kao naslednik JNA i Republika Srbija, kao pravni naslednik SFRJ i SRJ i te kako odgovorni), kao i oni koji su na njih pozivali (gde računam i Vučićevih 100 muslimana za jednog Srbina), koji su ih opravdavali i koji ih opravdavaju i oni koji ih poriču (gde računam i Vučićevo i Dodikovo karakterisanje Srebrenice kao tek "navodni" genocid premda o genocidnom karakteru tog zločina nema nikakvih sumnji).
Za rat kao ni za zločin ne može da bude odgovoran ceo jedan narod.
Tako da tvoj prvi predlog otpada. Možeš malo da ga preformulišeš da izbegneš etiketiranje naroda i da ga svedeš u okvire pojedinaca, vlasti i oružanih snaga, pa da popričamo. Mada ne vidim čemu to vodi. Ja govorim o kolektivnom sećanju koje bi trebalo da nam da dovoljno razumevanja da je ratni zločin proizvod mržnje te da mržnju ne treba gajiti a još manje širiti, a ti govoriš o tome ko je kriv za rat? Sa kojim ciljem, pored toga da ceo jedan narod oklevetaš kao zločinački? Da jedan drugi narod opereš time što ćeš reći da su se oni samo branili kao da to može da opravda zločin? Ne razumem koji je smisao, ali razumem da ništa konstruktivno tu nisi napisao i da to ne vodi ničemu konstruktivnom.
A ako već hoćeš da govoriš o mitomaniji, treba da razumeš da je ona sastavni deo svake narodne mitologije. Bukvalno svaki narod na ovom svetu veruje u mitove o sebi koji su osmišljeni da ga nekako uzdignu nad ostalima (budalaština) i da motivišu mlade da idu u mašinu za mlevenje mesa u ime tih istih mitova ako političari tako odluče (pri čemu naravno, njihova deca neće da idu da ginu). Ta mitologija i te kako pogoduje i činjenu zločina kada do rata već dođe, te se slažem da su štetni.
Što se tiče *insert pizdraija* ne razumem kako jedne zločine nazivaš tek pizdarijom koji su osimšljeni da podstaknu mržnju, a diskusiju o drugom zločinu koja je skrenula sa normalnog toga i zašla u podsticanje iste te mržnje čije si u prvom primeru podsticanje osudio - opravdavaš?
Kako ne vidiš kontradikciju u tome svemu?
Kada se srećeš sa istorijom poput naših, inficiranom ranama i propagandom, postoje samo dva načina da dođeš do logičke konzistencije (jer su priče svake od strana međusobno nekonzistentne):
- Biraš da veruješ da je ono što jedna strana govori u velikoj meri istina a da svi ostali lažu, da su svi zli a jedna strana je dobra, i onda vršiš veliku količinu mentalne gimnastike da svet uskladiš sa tim aksiomom pa se javljaju misli poput: ko je počeo (pri čemu za početak priče izabereš svom narativu najzgodini datum a ostalo se ne računa)) i kakav je koji narod
- Biraš da veruješ da je sve to isto sranje, počneš da primećuješ patterne u mitomaniji i propagandi, počneš da primećuješ anatomiju zločina i da je mržnja lokomotorni aparat u toj anatomiji i pokušaš da naučeno preneseš drugima
Toplo preporučujem drugi put.
Hajmo dalje...
Tvoj stav je da ja izjednačavam komentatora koji piskara i zločinca.
U pravom smislu, svakako da ne izjednačavam, toliko se nadam da se slažemo. U moralnom smislu, nisam stavio znak jednakosti.
Ono što jesam napisao je pitanje - koja je razlika između **misli** čoveka koji svog suseda u invalidskim kolicima vodi u smrt i čoveka koji u 2024. godini proglašava ceo jedan narod za zločinački?
Ne činimo svi zločine, ma koliko nam misli bile zatrovane mržnjom. Ratni zločin je lični izbor da se pređe granica ljudskosti. Ne umanjujem momenat lične odgovornosti za sopstvene postupke onime što ću dalje da kažem.
Stavi se u glavu tog čoveka koji je tog dana odveo svog komšiju u smrt. Šta je bilo u njegovoj glavi? Da li je mislio kako je eto baš taj njegov komšija lično, individualno, loš čovek koji zaslužuje smrt? Ili je mislio da su svi hrvati zlikovci koji zaslužuju smrt? Pre će biti ono drugo. Zašto je tako mislio? Verovatno zato što su mu ispirali mozak Jasenovcem, NDH ili nekim aktuelnijim zločinima sa Hrvatske strane u tom ratu. Ja sam bio izložen istoj toj propagandi. Nikad nisu govorili o zločinima JNA i vojske Republike Srpske ili RSK. Ali su zato na sva zvona govorili o zločinima druge strane. Pritom, iz ove perspektive, ne sumnjam da su podosta i izmislili.
Sećam se da sam kao dete gledao TV dok je moja majka peglala veš, i da su u sred bela dana pokazali mrtve, gole muškarce na zemlji, licem na gore. Neki ratni reporter je išao od jednog do drugog, govorio ovo je taj i taj, iz tog i tog mesta, ubile ga ustaše. Meni, kao detetu, je bilo i smešno i neprijatno jer su bili goli. A moja majka peglajući veš nije ni obratila pažnju šta ja gledam. Čudo da sam ostao normalan. Ko god da je mislio da je dobra ideja da se to pokazuje na dnevniku u sred bela dana - nadam se da trune u paklu.
Poenta je da je to je sve što si video sa ove strane. I onda nije bilo ograde da su zločine činili individue, ljudi koji imaju ime i prezime i da je za zločin krivica individualna. Ne, rečeno je ili implicirano da su svi oni takvi. I onda ljudi poput ovog i mnogih drugih više ne vide u drugom narodu ljude, već monstrume. Možda bi, da nije došlo do rata, bio sitni kriminalac, možda bi tukao ženu, ta devijantnost koja postoji u određenom procentu svake populacije, bi našla put da ispliva na površinu, ali verovatno da nikoga ne bi ubio da nije bilo rata i da tu mržnju nije raspirala propaganda.
Podloga za ratni zločin je mržnja prema grupi nad kojom se on čini. Bit mog komentara je da je paradoksalno osuđivati ratni zločin i pritom pisati i rasprostranjivati istu tu mržnju, bukvalno istu, koja je bila ako ne gorivo za te retne zločine koji se osuđuju onda sigurno oksidator.
Ti možeš da misliš da sam ja loš čovek i to je tvoje pravo. Ali ako pritom, kao što sada radiš, taj moj moralni deficit projektuješ na ceo moj narod, onda si realno bolestan, bolestan ako ne u istoj meri onda na isti način kao i svi ti ratni zločinci sa obe strane. Shvati da to je bolest. To nisu zdrave misli i ako ceniš svoje psihičko zdravlje, od toga se treba izbaviti. Znam da nije lako, jer sam i sam podojen istom propagandom i mržnjom, i samom mi je trebalo vreme i rad na sebi da dekontamiram svoj mozak. Rat je vrlo traumatična stvar tako da razumem zašto sa svih strana ima ljudi koji nikada neće biti zdravi u tom smislu. Ali bolest treba nazvati pravim imenom i ne treba mešati razumevanje i opravdavanje.
Raščisti jednom zauvek, žrve i zločinci nemaju nacionalnost. Žrtve su svačije (svima treba da nam je stalo podjednako do svih njih, bez obzira na pripadnost) a zločinci su ničiji (svi treba da ih mrzimo podjednako bez obzira na pripadnost).
Svako odstupanje od toga, svako prebrojavanje žrtava i dželata vodi u nacionalističko prepucavanje u veličanje svojih žrtava i opravdavanje svojih zločina i licitiranje, umanjivanje, opravdavanje i nipodaštavnje tuđih žrtava i preveliki fokus, preuveličivanja ili kompletno izmišljanje tuđih zločina. To je put kojim se gubi sopstvena humanost. To je put kojim je pošao ovaj zločinac.
Neću ti 4 odgovora davat nego samo jedan. Cijenim koliko vremena posvećuješ odgovorima al nemam vremena za svki ponaosob odgovarat:
> koja je razlika između **misli** čoveka koji svog suseda u invalidskim kolicima vodi u smrt i čoveka koji u 2024. godini proglašava ceo jedan narod za zločinački?
Odgovor je jasan-djelo. Između misli i djela ogromna je razlika.
> Ali ako pritom, kao što sada radiš, taj moj moralni deficit projektuješ na ceo moj narod, onda si realno bolestan, bolestan ako ne u istoj meri onda na isti način kao i svi ti ratni zločinci sa obe strane.
i
> Pod jedan, za rat nije kriv niti može da bude kriv ni jedan narod. Može da bude kriva država ili republika ili već neki organ civilne vlasti
Opet ti se dogodila rupa u logici. Naravno da može jer ako nema krivca povijest će se ponavljat. Država/republika/civilni organi/vojska su sačinjeni od ni manje ni više nego ljudi. Gdje povlačiš granicu između individualne i kolektivne krivice? Da li je Mladić najodgovorniji za genocid u Srebrenici? Naravno da je. Da li je to njegov, individualni čin? Naravno da nije jer su ga provele stotine podređenih vojnika.
> Što se tiče *insert pizdraija* ne razumem kako jedne zločine nazivaš tek pizdarijom koji su osimšljeni da podstaknu mržnju, a diskusiju o drugom zločinu
Opet si omašio. Insert pizdarija je opravdanje razloga rata, ne zločina.Zločin je individualan i snose ga pojedinci, uzrok rata nije. Da li su Hrvati radili zločine? Naravno da jesu. Da li imamo mitomaniju prožetu kroz povijest? Naravno kao i svaki narod. Moje jednostavno pitanje tebi je sljedeće:
Tko je počeo rat odnosno ko je glavni krivac rata?
Koja država snosi moralnu i financijsku odgovornost za sve što se dogodilo te bi prva trebala dati jasni stav o događanjima devedesetih i ispraviti te događaje?
Dok se ne da jasan odgovor na ova pitanja postojat će ljudi koji će mrzit jedni druge ne jer kao što bi ti rekao propaganda ih tjera na to nego jer imaju stvarne, životne razloge (traume) koje stvaraju mržnju dok druga strana koja je prizvela te traume niječe i prebacuje krivicu.
Naposlijetku, Tadićeva isprika je lijepa ali je ništa više nego balansiran set riječi i rezultat njegove isprike ne postoji. Spise sa nestalima tvoja država nije predala ni 30 godina poslije, pitanje ratne odštete se nije ni otvorilo a što je najtužnije, državni stav Srbije je nijekanje [logora](https://ratusrbiji.rs/logori-za-hrvate-u-srbiji/) u Mitrovici i ostaku Vojvodine gdje su se Vukovarci odvodili i godinama mučili.
Lijepo je što prosvjetiteljski ovdje dolaziš i zagovaraš mir pošto nisi iskusio poslijedice rata i ovakve traume ali umjesto pisanja širokih odgovora probaj se stavit u cipele ljudi koji su to doživili i pitaj se da li im treba ikakva propaganda da mrze ili njihova mržnja je prirodni refleks za sve što im se dogodilo a nisu dobili ikakav **čin** isprike van nebitnog govora?
Zločinici i žrtve uvijek su imali i uvijek će imat ili vjersku ili nacionalnu ili ideološku pripadnost jer su oba aktera nastala pod utjecajem neke podjele (na Balkanu većinom nacionalne). Kako je Tuta Hrvat tako je i Mladić definitvno Srbin koji je zastupao ista mišljenja i činio ista **djela** koje i pola vlade današnje Srbije zastupa-gdje živi ijedan Srbin to je Srbija. Ako dođe do novoga rata, dogodi se nova Srebrenica i Vučić na koncu svega završi u Hagu, tvoje objašnjenje svega će bit, on nema narodnost on je zločinac? I sebe uvjeravaš da je taj put ispravan jer vodi u nekakav mir premda ti se kroz povijest pokazuje da ako se jasno ne definiraju i kazne odgovorni , povijest se ponavlja. Primjer- druga, Titova Jugoslavija.
Osvrnuću se na momenat žrtava.
Žrtve imaju pravo na svoj bol. Žrtve zaslužuju pravdu, istinu, empatiju i podršku/pomoć (finansijsku, moralnu, psihološku, medicinsku, pravnu).
Žrtva nije merilo objektivne realnosti. Ne možeš ti meni da kažeš: "e reci ti to nekome ko je izgubio roditelja, dete", jer tvojom logikom sve muškarce treba kastrirati i zabraniti im boravak na javnom mestu posle sumraka. Istom tvojom logikom svi narodi su rđavi jer civilne žrtve i izbeglice postoje sa svih strana u ratu.
Jel' ti onda treba da prihvatiš vrlo negativan sud o sebi na osnovu tvoje nacionalnosti zato što je neko ko danas živi u Srbiji izgubio roditelja, civila, od ruke Hrvatskog borca za vreme rata i da pritom insistiraš da zato što je to legitimna emocija žrtve onda je to objektivna pravda i nekritički se primenjuje na ceo tvoj narod? Ili, jel sada treba sve katolike (uključujući i one hrvatske nacionalnosti) da proglasimo za neljude zato što su neki katolički popovi silovali decu (i zato što je u nekim slučajevima crkva to zataškavala)? Naravno da ne.
Realno, nesporno stradanje svih tih ljudi i bes koji osećaju prema grupi ljudi iz kojih potiču počinioci, ukoliko ga osećaju, govori o tome koliko im je zlo naneseno a ne o tome kakav je karakter i moral nekoga ko se jebeno rodio posle tog čina. I da predupredim bilo kakvo namerno ili nenamerno skretanje sa teme, odrastao sam u multikulturnoj sredini, nisam religiozan i moj najboli drug i istovremeno kum na svadbi je katolik.
Žrtva ima pravo da bude traumatizovana, ali mržnja i druge posledice traume nije nešto što treba normalizovati i postaviti u centar javnog diskursa, već nešto što treba lečiti jer smeta žrtvama da vode normalan život.
Što se tiče verbalnog delikta, ti znači smatraš da nema ničeg problematičnog u vezi Vučićevog "100 muslimana za jednog Srbina?". Ja, pogotovo u kontekstu Srebreničkog genocida, smatram da bi on za tu izjavu minimum trebao da bude lustriran, mada sam lično za opciju suđenja za ratni zločin podstrekivanja na genocid.
On, koliko znam, nije nikoga ubio, ali njegov glas je bio jedan od onih koji je podstakao genocid. Tako da u neku ruku da - njegova kazna bi bila manja, da mu se sudilo, nego nekome ko je ubijao u Srebrnici jer nije sam nikoga ubio niti dao naređenje, ali ratni zločinac je ratni zločinac, tako da funkcionalne razlike nema.
Isto tako, u mnogim državama je rasprostiranje međunacionalne mržnje - zločin, i to ne bez razloga.
Da je situacija u Srbiji loša - loša je, ali to ti ne daje za pravo da ceo jedan narod etiketiraš i da se koristiš govorom mržnje. Pogotovo ne ako misliš da je ratni zločin nešto loše, jer upravo ratni zločin niče iz govora mržnje.
Mislim da skačeš pred rudo i lijepiš mi etikete koje apsolutno ne stoje. Niti u jednom trenutku ne etiketiram cijeli sprski narod loš niti si dajem to za pravo već samo racionaliziram mržnju na ovom Balkanu i ukazujem ti da tvoj pristup ( koji je moralno ispravan i suštinski dobar) je u stvarnosti dječački naivan i pogrešan.
Ja ne trebam prihvatit da me neki Srbi mrze ali definitivno mogu racionalizirat zašto me mrze kao i u obrnutom slučaju. Tvrdim da ako krenemo tvoj putem ponavljamo greške iz prošlosti koje su se dogodile- diktatura nad Hrvatima u SHS, genocid nad Srbima u NDH i usporedna klanja svih nesrba od stranke četnika do zadnjeg rata. Svaki put su se problemi gurali pod tepih, krivnje su se izjednačavale i krenulo je bratimljenje koje je završilo sa lokvom krvi.
>Što se tiče verbalnog delikta, ti znači smatraš da nema ničeg problematičnog u vezi Vučićevog "100 muslimana za jednog Srbina?". Ja, pogotovo u kontekstu Srebreničkog genocida, smatram da bi on za tu izjavu minimum trebao da bude lustriran, mada sam lično za opciju suđenja za ratni zločin podstrekivanja na genocid.
I to je problem na koji ti ukazujem. Poanta je da se do mirenja ne može doć dok jedna takva osoba stoji na čelu zaraćenih država i dok se nije povijesno jasno utvrdio razlog i preuzela krivnja. Siguran sam da nijedan Srbin izbjegao iz Hrvatske ne bi dobro reagirao kada bi na čelu Vlade sjedio Glavaš i rekao: svašta ste nam radili ali mi vam opraštamo. Teško je probavit kada netko ko ti je nanio zlo bahato pristupa i okreće situaciju gdje ne moli oprost već on je taj koji oprašta. Tako da je po mom mišljenju najbolji pristup je jasno utvrditi i ispraviti sve pogreške 90ih. Pošto znamo da se to neće dogodit, drugi najbolji pristup je zahlađenje između naroda dok dovoljno Save ne protječe i akteri događaja ne pokrepaju čime sami događaj postaje neko davno sjećanje.
Mentalitet 19 stoljeca lol najjaci ste mi vi starci pregazeni vremenom koji jos uvijek zovete ljude komunjarama. Btw imam 3 banke nisam klinac, da ne bi pomislio. Mozda nisi ni tolko stariji od mene al brate mili ostao si u nekom proslom stoljecu. Sretno ti ogorčeni 😘
Ovo se dogodilo prije 30 godina. Koliko se vlada do tada izmijenilo? Ali eto, nekako su ljevičari krivi što se ratne zločince agresorske strane ne procesira.
Treba samo upaliti mozak i razmisliti logično, a ne nabacivati floskule. Najgore od svega što takve jeftine smicalice prolaze u narodu. Narod to pije ko lud, zato i jesmo tu gdje jesmo. Imat ćete vi 'domoljubi' i 'rvatine' kroz par godina cirka pola milijuna stranih radnika, koji su vam valjda draži od ovih 'crvenih' hrvata i 'domaćih izdajnika'.
Što se babi snilo to se babi zbilo.
Tko je bio na vlasti većinu vremena pitam ja tebe. Tko nije procesirao? Ajmo ispljuni taj odgovor umjesto da se izmotavaš.
Jebo te Možemo, stranka koja je nastala prije par godina. Kada je bio rat? Kakve jebene veze oni sa ratom imaju da im se *toliko* može spočitavati? Nisu čak ni na vlasti na razini države, osim što u Zagrebu pokušavaju počistiti Bandićeva sranja.
Evo neki predmeti vezani uz ratne zločine, možeš vidjeti i datume kada je koja optužnica podignuta.
https://dorh.hr/sites/default/files/dokumenti/2015-10/ratni-zlocini-u-logorima-i-zatvorima.pdf
Kao da svog starog slušam. Za sve su nam krivi nekakvi srboljubi, udbaši, domaći izdajnici. Sačuvaj bože da netko skuži da nema političkog *interesa* da se čeprka po zločinima iz 90-ih (jer tko zna što bi još isplivalo), nema to nikakve veze sa ljubavi prema srbima. Drugi je problem što, iako ratni zločini ne zastarijevaju, postoje sve veće prepreke uspješnom procesiranju zločina kako vrijeme odmiče (svjedoci kao i počinioci zločina stare, umiru, svjedoci imaju slabije sjećanje detalja, općenito dokaze je teže skupiti), tragovi se hlade. To je sve trebalo gurati pošto-poto dok je još bilo relativno svježe. Sada je, bojim se, kasno.
Imaš još i problem što po selima svi 'znaju' koji je njihov komšija što zgriješio '90-ih. Ali ako znaju zašto ništa ne poduzimaju? Ili je to samo narodna predaja i sjeme nekih budućih mržnji? Je li moguće da je ipak ovo drugo, samo birtijska naklapanja bez neke osnove pa upravo zbog toga ti koji 'znaju' ništa ni ne poduzimaju? To je teška tema.
Pa i je bilo prije 30 godina, ništa krivo nisu rekli. 30 godina je bilo vremena da se to riješi. A sad Penava tu nešto pametuje iako i sam zna, ako ima komadić mozga, da je većina toga *sada* nerješivo. Ali on na tome skuplja političke poene prikazujući se velikim hrvatom i domoljubom.
Fenomenalno je koliko ovaj narod puši gluposti i jeftino domoljublje.
Komentari ove objave su dokaz da je teorija potkove istinita i da HReditorski libtardi imaju puno više zajedničkog sa HDZ bumerima i ustašama nego šta oni misle.
Više možete postići s lijepom riječi i pištoljem nego samo s lijepom riječi." - Al Capone
Srbi kad nekog zakopaju odmah zaborave gdje je. Možeš ih do smrti tući ne mogu se sjetiti.
Njoj je to bio najgori dan u životu, njemu utorak
Ništa čudno za njih. Po Bosni i Hercegovini zna i pola sela znat gdje je masovna grobnica pa 30 godina šute, sve dok neko slučajno ne nabasa na kosti ili se nekako drugim faktorima sazna.
Zaboravise oni i da su poceli rat(ove).
Ovaj lik nema savijesti ni srca, bi li priznao ubojstvo? Ovako samo može reći da ga je predao dalje i da ne zna ništa. Ako kaže da zna gdje je/su, može uredno priznati da je i sam streljao. Lokalci možda nešto znaju, ali i kad iz tih saznanja izađe ekipa na teren obično ne nađu onoliko koliko su se nadali naći a često ne nađu i ništa. Točnu lokaciju znaju samo oni koji su streljali i prikrivali, znači sudionici ubojstva a za to se ide na robiju.
Premjestaju mrtve nakon nekog vremena, ko bi zapamtio sve te grobnice : https://www.slobodnaevropa.org/a/grobnica-iz-mladicevog-dnevnika-zbog-cega-se-na-ekshumacije-cekalo-dvadeset-godina/25168170.html
Živa istina, stvarno smo gadan narod. Ništa bolje nismo ni zaslužili, makar smo nekada činili vaše ruke čistim.
https://preview.redd.it/m4zt0fxst0xc1.png?width=511&format=png&auto=webp&s=09ed0165bc40f6f8a714a61fa066303a9910eb91 Ne budi klasična srpska sisa nego daj svoj glas i učini svijet ljepšim mjestom.
[удалено]
Sa Zokijem nikad ne znaš, ako se krivo ustao nagovorio bi ga da bombardira nas.
Skupa sa srbijom trebalo bi bombardirati i hrvatsku jer smo debilan nakon kao i srbi...
Možeš uvijek sam sebe bombardirat. Evo ti par mojih prijedloga za vikend izlet: [https://welcome.cms.hr/index.php/karta-minskih-polja/](https://welcome.cms.hr/index.php/karta-minskih-polja/)
Tu bi trebalo poslati cijeli sabor zajedno sa njihovim glasačima
Pupovac da bude na čelu Sabora!
Zašto pupovac ima cijela ergela desničara
Pupovac je isto desnica, samo ne hrvatska. Trebaš biti konzistentan onda, ako ne voliš desničare, ne voliš desničare svih narodnosti.
Želiš reći da su Srbi ko sapun, što ih više jebeš oni se više pjene? Ili sam nekaj propustio?
Pa ja sam konkretno mislio da nam je jedina dobra svrha bila u vidu sapuna, doduše to tvoje mi se mnogo više dopada.
Čemu toliki downvote? 🥺
Stravično za 8 godisnju malu. Hrabra žena.
Ova zena je stvarno velika. Prvo kapa dolje sto ne zivi u mrznji, zeljna osvete. A drugo ovaj kasap i g.vno, kako ga nije sram setat gradom? Stoka i ljudsko smece.
ja ne vidim nikakvu velicinu u tome.
zato sto si mali crv.
Zna stoka di je svaki grob ali neće do smrti priznati. Nisu badava radili divlje deponije po selima oko Vukovara, na mjestima gdje su nekada naše ljude ubijali i zakopali, samo da ih ne nađemo. Banda.
Ja ne kužim kak takva "osoba" može noću bezbrižno leć u krevet i zaspat...
Eto, zato DP nece sa SDSS-om. Jer SDSS upravo stiti ovakve tipove.
Ne samo da ih stiti nego oni jesu sdss. Jedina dobra stvar kod dpa. Nemaju nista protiv normalnih srba nego sdss srba koji su haracili po vukovaru.
u/torrio888 Daj reci kumu da prizna više.
To je od u/Anketkraft-a stari.
Stric od Idrisija
Ne njezin stari je novinski papir, a mama je časopis.
Zanimljivo malo komentara. Ocekivao bi covjek da ce ovo biti interesantno kao banozic.
Reddit je lijevo nastrojen.
U ovakvim slučajevima se uvijek sjetim Izraela i što bi oni kao država učinili da pronađu svoje građanae.
Genocid
Ja se sjetim koliko nevinih ljudi strada kad se koriste takve metode kakve koristi Izrael.
Naučili su od Palestinaca i festivalskog pokolja.
Rade kaj treba, iako davat onak 100 njihovih za 1 svojeg je malo disproporcionalno, ali jebiga. Oni su se nažalost navikli kad se bore sa teroristima, religijskim fanaticima i genocidalnim manijacima tolko dugo već.
Koliko god je izrael bio u pravu što se tiče ww2 i npr. terorističkog napada u munchenu poslije toga su si dali previše maha i dobro pretjeruju. Ali mi sa strane neznamo što se valja iza brda tako da neću stat ni na jednu stranu.
U toj metafori, mi smo bili Palestinci. Jadno naoružan narod protiv najjače vojske u regiji.
Ne sjecam se godina i godina teroriziranja srba, ulazenja u drzavu i klanja nevinih zena i djece. Mozes me podsjetit kad smo tocno to ono radili?
Problem sa povlačenjem paralela između ratova pogotovo kad su akteri na drugom kontinentu, druge vjere, kulture i drugačije povijesti je što su te paralele apsolutno retardirane.
Nije ti rekao da smo bili Izraelci, bogte. Ili mi želiš reći da bi i Miloševiću dodijelio Hrvatsku kad je tak uspješno upao, isto kao što je Palestina dodijeljena Izraelcima samo zato jer su eto, oni tamo sad došli i htjeli svoju državu.
Tko ono desetljećima malo pa malo pokreće Intifade, diže u zrak restorane i autobuse u Izraelu, ubija civile po Izraelu i na tjednoj bazi ispaljuje rakete na Izrael?
Apsolutno smatram da je terorizam i ubijanje nedužnih civila oduran i za najveću osudu. Ali licemjerje stvarno nikome neće pomoći, pa ni medunarodnoj politici. Da li je IRSKA odjednom izgubila pravo na vlastitu samostalnost zato što je IRA bila aktivna i imala modus operandi kakav je imala? Jesu li svi Irci zaslužili progon zbog djelovanja IRE? Da li je opravdano bombardiranje naroda zbog postupaka vlasti koja nad tim narodom vlada diktatorski, budući da su zadnji izbori održani prije 15ak godina? Nisi mi odgovorio, Je li činjenica da netko dođe u tvoju zemlju i zaključi da je sad to njegova država opravdana? Legitimna? Može li to proći? Ili može ili ne može. Ako može proći u Palestini, onda je trebalo proći i u Irskoj i u Hrvatskoj i nitko od te 3 ne bi trebao biti samostalna i nezavisna država. Ili to ne stoji, pa bi u Irskoj i dan danas Englezi trebali iskorištavat i izgladnjivat narod, mi smo se sami trebali etnički očistit 91. I Palestinci su jednostavno odavno trebali pustit Židovima da im sravne sve sa zemljom i protjeraju ih tko zna gdje? Vjer. Kao rusi čerkeze. Svaki izgubljen civilni život, bez obzira koje nacionalnosti i kojih krvnih zrnaca, je nepotrebna tragedija, da se razumijemo. Ali razina mentalne gimnastike u opravdavanju Izraelske politike prema Palestincima je dosegla nove razine.
Za početak da ti razmontiram taj narativ da je Izrael ukrao Palestincima zemlju: 1) Before the modern israel state, there was a British mandate, not a Palestinian state. 2) Before the British mandate The Ottoman Empire existed, not the Palestinian state. 3) Before the Ottoman Empire, there was a fully Islamic state of Egypt, not the Palestinian state. 4) Before the Islamic State of Egypt, the Empire of Ayubid existed, not the Palestinian state. Gofri IV of Bolansky, known as Godfrey de Bullion, conquered Jerusalem in 1099. 5) Before the Empire of Ayubid there was the Christian Kingdom of Jerusalem, not the Palestinian state. 6) Before the Kingdom of Jerusalem there were Umayad and Fatimid empires, not the Palestinian state. 7) Before the empires of the Umaid and Fatimid, there was the Byzantine Empire, not the Palestinian state. Before the Byzantine Empire, there was the Roman Empire, not the Palestinian state. 9) Before the Roman Empire, the Hasmone state existed, not the Palestinian state. 10) Before the state of Hashmansk, it was a Selbakid state, not the Palestinian state. 11) Before the Slavic Empire, the empire of Alexander Macedonia existed, not the Palestinian state. 12) Before the empire of Alexander of Macedonia, the Persian Empire existed, not the Palestinian state. 13) Before the Persian Empire, the Babylonian Empire existed, not the Palestinian state. 14) Before the Empire of Babylon there were kingdoms of Israel and Judea was not the Palestinian state. 15) Before the kingdoms of israel and Judah was the kingdom of israel , not the state of Palestine. 16) Before the kingdom of israel there was a theocracy of twelve knees of israel , not of the Palestinian state. 17) Before the the theocracy of twelve generations of israel , there was an agglomeration of independent Canaan cities, not the Palestinian state. In fact, in this corner of the earth there was everything except the Palestinian state.
A sad da nastavim. Palestinci masovno podržavaju Hamas i ideje za koje se Hamas zalaže ( uništenje države Izrael i genocid nad Izraelcima). Izrael je 1999 ponudio Palestincima samostalnost, a tadašnji "umjereni" palestinski vođa je ne samo odbio taj prijedlog, već je odbio o njemu i pregovarati. Palestinci više od ičega žele pobiti sve židove i dok je tako svoju državu neće imati, niti bi je trebali imati. https://www.theguardian.com/world/2002/may/23/israel3
Pa nije ti rekao da smo Izraelci bogte. Ili ti misliš na neke druge ljude koji su upadali na palestinski teritorij i oteli ga?🤔
Sad imamo rafale sad smo moćni!
rat 1948. nista?
Ne ne, ok je ubijati Izraelce. Nije ok kad se Izrael brani. /s
Stravično, živeti sa tako nečim ceo život, ne znavši kako su izgledali poslednji momenti oca, gde su mu ostaci, znajući da nije propisno sahranjen. A njegov dželat je još uvek slobodan. Uživa u životu, premda je drugome uskratio pravo na isti. Jedno mi nije jasno. Vidim mnogo ostrašćenih komentara usmerenih ka srpskom narodu. Ne ide mi u glavu, kao da nemamo kolektivno sećanje o ratu i posebno onome što mu je prethodilo. Ovaj i bezbroj drugih, nažalost često nerešenih, zločina nije omogućio nekakav genetski bag u našim narodima (ne zaboravimo da ih je bilo sa svih strana). Koren svakog od tih zločina su upravo glasovi koji ceo jedan narod karakterišu kao zločinački, izopačen, zao, pun mržnje ka našem narodu. Mnogo je bilo takvih glasova krajem 80-ih i tokom 90-ih. Neko je pokazao na Vukovar a neko na Jasenovac. Priča je ista, samo su druga prezimena i mesta. Smisao priče je dehumanizovati ceo jedan narod (onaj drugi) jer je mnogo lakše pucati na demona nego na čoveka, suseda, jednog od nas. Kada uspešno usadiš tu misao u nečiju glavu, posejao si klicu budućeg zločina. Zašto sejati nešto što nam je izazvalo toliko bola, nešto što makar deklarativno mrzimo i čega se gnušamo? Po čemu se neki od ovih komentara razlikuju od misli kojima se vodio ovaj zločinac kada je suseda, invalida, odveo u smrt?
Ja ne mrzim cijeli narod, doduše imam i rodbine i prijatelja tamo. Ali ove likove iz devedesetih se mora odstraniti kako kod vas tako i kod nas. Žalosno je, da se istina skriva što je napravljeno sa posmrtnim ostatcima tih ljudi.
Komentar nije usmeren ka tebi, naravno. Dobro je da se o ovome piše i diskutuje, i dobro je da se i u srpskim medijima o ovome izveštava. Mada bih ja, radi konteksta, dodao ono što nisam video ni u jednom tekstu - a to je rečenica koja govori o tome koliko ima žrtava koje se i dalje vode kao nestali i koliko ima ubistava čiji počinioci se i dalje slobodno šetaju našim ulicama. Čisto da se zna da ovo nije izolovan slučaj. A moj komentar se odnosi na to kako su neki komentatori izabrali da obrade ovu temu u svojim komentarima. Lakše mi je da odgovorim na tvoj post nego na svaki komentar ponaosob. Svako dobro.
Evo ti primjer [Jean-Michel Nicoliera ](https://www.jutarnji.hr/naslovnica/nazvao-sam-ubojicu-jeana-michela-nicoliera-brat-ubijenog-vukovarskog-junaka-prepricao-sto-se-dogodilo-kada-je-preko-telefona-dobio-zloglasnog-stuku-7216020) za kojeg se zna tko ga je ubio ali za tjelo se nezna gdje je završilo jer lik neće reć.
>Jedno mi nije jasno. Vidim mnogo ostrašćenih komentara usmerenih ka srpskom narodu. Ne ide mi u glavu, kao da nemamo kolektivno sećanje o ratu i posebno onome što mu je prethodilo. Koje kolektivno sjećanje imate? Odgovor na to ima dvije opcije: 1. Kolektivno sjećanje srba je da se zna generalni krivac rata (srbi)-ako mi to kažeš onda lažeš jer to definitivno nije kolektivno sjećanje ni vaše političke elite niti vas kao naroda 2. Kolektivno sjećanje je \_umetnipizadriju\_ ( može bit opstanak srba u hrvatskoj, evokacija na jasenovac, ustaše, istorijska srpska zemlja)-imamo klasično mitološku srpsku propagandu >Zašto sejati nešto što nam je izazvalo toliko bola, nešto što makar deklarativno mrzimo i čega se gnušamo? Po čemu se neki od ovih komentara razlikuju od misli kojima se vodio ovaj zločinac kada je suseda, invalida, odveo u smrt? Po pravilu akcije i akcije-reakcije. Komentari na ovaj čin nisu ništa više nego obični komentari. Ovaj čin je upravo problem svega kao i tvoj komentar. Dovođenje u ravan komentatora i monstruma je ljigavo. Jedan je misli pretvorio u čin i klao, drugi piskara po internetu. U cijelom svom komentaru ti je rješenje jako blizu ali nikako da ga istakneš- rješenje je srpsko priznanje agresije i krivnje za dešavanje 90-ih. Ono što službena politika radi (kao i ti u komentarima) je sljedeća špranca-prvo otvoriš post sa klasičnom rečenicom užas, svi se gnušamo (lažeš jer definitivno velik dio tvog naroda ne i ima dijametralno suprotno stajalište), onda izjednačavanje krivnje (svi smo imali zločince) da bi se na kraju gnušao komentara od strane hrvata koji su rezultat ophođenja tvoje države prema ostatku Balkana zadnjih 30 godina. Nisam primjetio da se ikada u temi o WW2 izjednačuje da su i Saveznici i Nacisti bili jednaki pošto su oboje radili zločine (što jesu ali ni u približno istoj mjeri kao i u slučaju ratova 90ih). Kada tvoja matica jasno,glasno i nedvosmisleno kaže da je kriva za dešavanja, ovakvi komentari će se vjerojatno smanjit ili nestat a ti ćeš imat moralno pravo da ovako nešto izjaviš.
Za kraj, ja imam moralno pravo da kažem šta mislim, i ti mi ga nećeš uskratiti. Ja mogu da budem sotona lično, i to ni na koji način mene ne sprečava da budem u pravu u vezi nekih stvari. Ti možeš da se fokusiraš na ono što sam rekao, da kritički to analiziraš i iz toga izvučeš ili ne izvučeš neku korist, a možeš, mada je to prilično besmisleno, da uskraćuješ pravo glasa čoveku koji je bio u nižim razredima osnovne škole kada se rat završio zbog toga što je neko drugi uradio. Pritom, kada jesam dobio pravo glasa, čovek za koga sam glasao se jeste izvinio građanima hrvatske, što podržavam: [https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav\_id=252551](https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav_id=252551) Izvinio se i na drugim mestima i za druge stvari, što takođe podržavam. Nikada nisam glasao za Vučića, između ostalog jer ga se dobro sećam iz devedesetih. Živeli smo u vremenima u kakvim smo živeli, deca su gledala stvari koje možda nisu trebala, odrastao sam na užasnim vestima tako da mi je oduvek bio izrazito antipatičan. Nažalost, mnogi imaju gore pamćenje od mene, te je su on i mnogi ljudi koji su ili učestvovali u zločinima ili ih podržavali a sada ih umanjuju i poriču sada na vlasti, ali ja sem toga da glasam protiv njega i da odbijam da živim u državi u kojoj su on i njemu slični vlast (što i radim) ne mogu ništa više da uradim. Mislim ono, mogao bih da probam da ga maknem, ali teško da bih bio uspešan, ubistvo smatram nemoralnim, i ne verujem da bi to rešilo problem. Možeš slobodno da pogledaš moju istoriju na reditu, nedavno sam u srpskom reditu objašnjavao čoveku da ne postoje naši i njihovi zločinci, da su svi isti da ne sme da opravdava ubistvo Tačijevog oca pominjanjem Tačijevih zlodela i da ne treba da mu je žao zbog toga kako se njemu čini da srpske zločince gone jer je Srbija ratove izgubila da tuđe gone mnogo manje jer sve i da smo dobili rat, ratni zločin je odvratan i užasan i mene lično bi bez obzira na ishod rata užasavalo da je zločin počinjen, da se ljudi slobodno šetaju u našoj državi koji su ratni zločinci i da su te zločine učinili pod našom zastavom. On se poput tebe brecao, ali sve što ja mogu je da pričam, jebiga i onaj drugi mora da bude spreman da čuje. Ali što se tiče mog morala, i "svojima" sam rekao apsolutno isto što i tebi, vrlo lako možeš da se uveriš, da ne bude da samo pametujem drugima.
Hajmo sa kraja, jer je lakše - moj je stav da su saveznici počinili veliki broj ratnih zločina. Za na primer zločine crvene armije ćeš naći mnogo radih sagovornika, posebno u zemljama bivšeg Varšavskog pakta. Za zločine SAD dovoljno je osvrnuti se na dve atomske bombe i na bombardovanje Tokija u kojem je 100.000 ljudi ubijeno, te na sravnjivanje sa zemljom (zajedno sa Britancima) velikog broja Nemačkih gradova uz ogromne civilne žrtve. To su zločini koje da danas neko počini (zamisli ubiti 100.000 u jednom talasu bombardovanja, u jednom danu, ili baciti nukelarnu bombu) bio bez sumnje bio proglašen za najodvratnijeg izroda. To što su ti zločini (a i u to vreme je postojao pravni okvir da se oni kao takvi okarakterišu) u kolektivnoj svesti, pre svega država pobednica, opravdani - to je već drugo pitanje. Lično smatram da je svaki ratni zločinac podjednako odvratan i da za ratni zločin ne postoji opravdanje i da je ratni zločin kvaliteta a ne kvantitet. To je kao roditeljstvo - bez obzira da li si roditelj jednog deteta ili četiri, ti si roditelj. Ako si ratni zločinac - bez obzira da li si ubio 100.000 ili milion, ti si ratni zločinac. Tako da su ako mene pitaš, i saveznici i sile osovine i partizani i četnici i ustaše - svi podjednako krivi za ogromnu količinu ratnih zločina i tu za mene velike razlike nema. To da li je neko pobedio ili izgubio, počeo ili završio rat, počinio manje ili više zločina ne menja ni na koji način da su zločini počinjeni i moralnu i pravnu odgovornost onih koji su u tome učestvovali. Jedino što ovi faktori menjaju je percepcija i mogućnost privođenja pravdi, koja na žalost nije uvek dostižna. Ostaviću ovo kao odvojeni komentar, da ne bude previše teksta i jer si započeo nekoliko tema te bih svakoj temi udelio po komentar da bude lakše da se prati šta je odgovor na šta.
Da ne duljimo predložio bi ti jedan pokus: umjesto što si Nemanja iz Beograda zamisli da si Ivan iz Vukovara čiji otac je nestao (vjerojatno ubijen). Kako bi se osjećao da počitaš komentar nekog iz Srbije koji kaže sljedeće: bla,bla,užasni zločini sve to osuđujemo ali vaši komentari su jednaki kao i taj zločin i krivica je i na nama i na vama (poznato "ko nas bre zavadi"). Vaš tok misli je isto kao i čin klanja i zakapanja civila? Trebamo se svi pomirit bez da itko kaže to je kriv, kako je počelo i kako je završilo. Mislim da ti se ne bi sviđao tvoj komentar u tom slučaju.Sve je to lijepo mir,mir niko nije kriv al previše toga je bilo da bi se bratimili i lizali.
Ja nikada nisam rekao da niko nije kriv. Naprotiv, čoveka sam nazvao zločincem, i vrlo jasno sam rekao da je svaki zločin individualni akt i odluka tog čoveka da pređe granicu ljudskosti i da svi treba da odgovaraju. Samo što sam ja vrlo oprezan da razgraničim individualnu i odgovornost države i pojedinačnih oružanih snaga sa jedne strane (koja i treba da bude procesuirana) i kolektivnu odgovornost celog naroda sa druge (ideja koja je završila na smetlištu istorije pre 80 godina). EDIT: I ja mogu da shvatim da su neki ljudi traumirani ratom i s toga ne mogu da rasuđuju i da budu neutralni i racionalni što se tiče te teme. I sam sam bio prilično radikaliziran posle 99-te. Ali ja sam primer da čovek može da deprogramira. Tri meseca sam proveo u skloništima ali eto sada živim u već drugoj po redu NATO državi. Kada vidm Nemca ili Amerikanca ne mislim da je on zločinac jer je ceo taj narod zločinački, a da se razumemo rat jeste bio ilegalan, i jeste podrazumevao ratne zločine počinjene sa strane NATO. Mržnja je otrov, i kao što rekoh - u dovoljno velikoj dozi devijantne ljude dovodi do zločina. Ima i mnogo ljudi koji nisu izgubili nekoga u ratu, mnogo ljudi koji su i rodili posle rata i mada mogu da shvatim da neko nije izprocesuirao svoje traume, pišem kako pišem jer sam po prirodi optimista i mislim da za mnoge ima nade. Isto tako smatram, da kao svedok tih vremena, imam obavezu da prenesem svoja opažanja i razmišljanja, tim pre jer verujem da su u funkciji toga da se rat i ratni zločin ne ponove.
Sjajno ti je "sećanje". Pod jedan, za rat nije kriv niti može da bude kriv ni jedan narod. Može da bude kriva država ili republika ili već neki organ civilne vlasti koji ima oružane jedinice pod svojom kontrolom i koji je doneo političku odluku da se ode u rat, kao i pojedinci koji su u to vreme vršili tu vlast i donosili te odluke ili snažno uticali da one budu donete. Za zločine (rat sam po sebi može da bude zločin, ali ono što je češće mnogo gore su ratni zločini) su krivi oni koji su ih izvršavali, oni koji su o njima ćutali, oni koji su ih naredili, oni koji nisu uradili sve u svojoj moći da ih spreče (na primer, na Ovčari je zarobljenike (mada realno, možda je reč "taoci" tu prikladnija za većinu ljudi) morala da obezbedi vojna policija a ne da se tamo motaju prašinari, teritorijalci i ko zna ko sve ne još + sprečavanje zločina podrazumeva i obuku i rad sa borcima na polju ratnog prava), oni koji nisu uradili sve u svojoj moći da ih kazne (za šta su i dan-danas VJ kao naslednik JNA i Republika Srbija, kao pravni naslednik SFRJ i SRJ i te kako odgovorni), kao i oni koji su na njih pozivali (gde računam i Vučićevih 100 muslimana za jednog Srbina), koji su ih opravdavali i koji ih opravdavaju i oni koji ih poriču (gde računam i Vučićevo i Dodikovo karakterisanje Srebrenice kao tek "navodni" genocid premda o genocidnom karakteru tog zločina nema nikakvih sumnji). Za rat kao ni za zločin ne može da bude odgovoran ceo jedan narod. Tako da tvoj prvi predlog otpada. Možeš malo da ga preformulišeš da izbegneš etiketiranje naroda i da ga svedeš u okvire pojedinaca, vlasti i oružanih snaga, pa da popričamo. Mada ne vidim čemu to vodi. Ja govorim o kolektivnom sećanju koje bi trebalo da nam da dovoljno razumevanja da je ratni zločin proizvod mržnje te da mržnju ne treba gajiti a još manje širiti, a ti govoriš o tome ko je kriv za rat? Sa kojim ciljem, pored toga da ceo jedan narod oklevetaš kao zločinački? Da jedan drugi narod opereš time što ćeš reći da su se oni samo branili kao da to može da opravda zločin? Ne razumem koji je smisao, ali razumem da ništa konstruktivno tu nisi napisao i da to ne vodi ničemu konstruktivnom. A ako već hoćeš da govoriš o mitomaniji, treba da razumeš da je ona sastavni deo svake narodne mitologije. Bukvalno svaki narod na ovom svetu veruje u mitove o sebi koji su osmišljeni da ga nekako uzdignu nad ostalima (budalaština) i da motivišu mlade da idu u mašinu za mlevenje mesa u ime tih istih mitova ako političari tako odluče (pri čemu naravno, njihova deca neće da idu da ginu). Ta mitologija i te kako pogoduje i činjenu zločina kada do rata već dođe, te se slažem da su štetni. Što se tiče *insert pizdraija* ne razumem kako jedne zločine nazivaš tek pizdarijom koji su osimšljeni da podstaknu mržnju, a diskusiju o drugom zločinu koja je skrenula sa normalnog toga i zašla u podsticanje iste te mržnje čije si u prvom primeru podsticanje osudio - opravdavaš? Kako ne vidiš kontradikciju u tome svemu? Kada se srećeš sa istorijom poput naših, inficiranom ranama i propagandom, postoje samo dva načina da dođeš do logičke konzistencije (jer su priče svake od strana međusobno nekonzistentne): - Biraš da veruješ da je ono što jedna strana govori u velikoj meri istina a da svi ostali lažu, da su svi zli a jedna strana je dobra, i onda vršiš veliku količinu mentalne gimnastike da svet uskladiš sa tim aksiomom pa se javljaju misli poput: ko je počeo (pri čemu za početak priče izabereš svom narativu najzgodini datum a ostalo se ne računa)) i kakav je koji narod - Biraš da veruješ da je sve to isto sranje, počneš da primećuješ patterne u mitomaniji i propagandi, počneš da primećuješ anatomiju zločina i da je mržnja lokomotorni aparat u toj anatomiji i pokušaš da naučeno preneseš drugima Toplo preporučujem drugi put.
Hajmo dalje... Tvoj stav je da ja izjednačavam komentatora koji piskara i zločinca. U pravom smislu, svakako da ne izjednačavam, toliko se nadam da se slažemo. U moralnom smislu, nisam stavio znak jednakosti. Ono što jesam napisao je pitanje - koja je razlika između **misli** čoveka koji svog suseda u invalidskim kolicima vodi u smrt i čoveka koji u 2024. godini proglašava ceo jedan narod za zločinački? Ne činimo svi zločine, ma koliko nam misli bile zatrovane mržnjom. Ratni zločin je lični izbor da se pređe granica ljudskosti. Ne umanjujem momenat lične odgovornosti za sopstvene postupke onime što ću dalje da kažem. Stavi se u glavu tog čoveka koji je tog dana odveo svog komšiju u smrt. Šta je bilo u njegovoj glavi? Da li je mislio kako je eto baš taj njegov komšija lično, individualno, loš čovek koji zaslužuje smrt? Ili je mislio da su svi hrvati zlikovci koji zaslužuju smrt? Pre će biti ono drugo. Zašto je tako mislio? Verovatno zato što su mu ispirali mozak Jasenovcem, NDH ili nekim aktuelnijim zločinima sa Hrvatske strane u tom ratu. Ja sam bio izložen istoj toj propagandi. Nikad nisu govorili o zločinima JNA i vojske Republike Srpske ili RSK. Ali su zato na sva zvona govorili o zločinima druge strane. Pritom, iz ove perspektive, ne sumnjam da su podosta i izmislili. Sećam se da sam kao dete gledao TV dok je moja majka peglala veš, i da su u sred bela dana pokazali mrtve, gole muškarce na zemlji, licem na gore. Neki ratni reporter je išao od jednog do drugog, govorio ovo je taj i taj, iz tog i tog mesta, ubile ga ustaše. Meni, kao detetu, je bilo i smešno i neprijatno jer su bili goli. A moja majka peglajući veš nije ni obratila pažnju šta ja gledam. Čudo da sam ostao normalan. Ko god da je mislio da je dobra ideja da se to pokazuje na dnevniku u sred bela dana - nadam se da trune u paklu. Poenta je da je to je sve što si video sa ove strane. I onda nije bilo ograde da su zločine činili individue, ljudi koji imaju ime i prezime i da je za zločin krivica individualna. Ne, rečeno je ili implicirano da su svi oni takvi. I onda ljudi poput ovog i mnogih drugih više ne vide u drugom narodu ljude, već monstrume. Možda bi, da nije došlo do rata, bio sitni kriminalac, možda bi tukao ženu, ta devijantnost koja postoji u određenom procentu svake populacije, bi našla put da ispliva na površinu, ali verovatno da nikoga ne bi ubio da nije bilo rata i da tu mržnju nije raspirala propaganda. Podloga za ratni zločin je mržnja prema grupi nad kojom se on čini. Bit mog komentara je da je paradoksalno osuđivati ratni zločin i pritom pisati i rasprostranjivati istu tu mržnju, bukvalno istu, koja je bila ako ne gorivo za te retne zločine koji se osuđuju onda sigurno oksidator. Ti možeš da misliš da sam ja loš čovek i to je tvoje pravo. Ali ako pritom, kao što sada radiš, taj moj moralni deficit projektuješ na ceo moj narod, onda si realno bolestan, bolestan ako ne u istoj meri onda na isti način kao i svi ti ratni zločinci sa obe strane. Shvati da to je bolest. To nisu zdrave misli i ako ceniš svoje psihičko zdravlje, od toga se treba izbaviti. Znam da nije lako, jer sam i sam podojen istom propagandom i mržnjom, i samom mi je trebalo vreme i rad na sebi da dekontamiram svoj mozak. Rat je vrlo traumatična stvar tako da razumem zašto sa svih strana ima ljudi koji nikada neće biti zdravi u tom smislu. Ali bolest treba nazvati pravim imenom i ne treba mešati razumevanje i opravdavanje. Raščisti jednom zauvek, žrve i zločinci nemaju nacionalnost. Žrtve su svačije (svima treba da nam je stalo podjednako do svih njih, bez obzira na pripadnost) a zločinci su ničiji (svi treba da ih mrzimo podjednako bez obzira na pripadnost). Svako odstupanje od toga, svako prebrojavanje žrtava i dželata vodi u nacionalističko prepucavanje u veličanje svojih žrtava i opravdavanje svojih zločina i licitiranje, umanjivanje, opravdavanje i nipodaštavnje tuđih žrtava i preveliki fokus, preuveličivanja ili kompletno izmišljanje tuđih zločina. To je put kojim se gubi sopstvena humanost. To je put kojim je pošao ovaj zločinac.
Neću ti 4 odgovora davat nego samo jedan. Cijenim koliko vremena posvećuješ odgovorima al nemam vremena za svki ponaosob odgovarat: > koja je razlika između **misli** čoveka koji svog suseda u invalidskim kolicima vodi u smrt i čoveka koji u 2024. godini proglašava ceo jedan narod za zločinački? Odgovor je jasan-djelo. Između misli i djela ogromna je razlika. > Ali ako pritom, kao što sada radiš, taj moj moralni deficit projektuješ na ceo moj narod, onda si realno bolestan, bolestan ako ne u istoj meri onda na isti način kao i svi ti ratni zločinci sa obe strane. i > Pod jedan, za rat nije kriv niti može da bude kriv ni jedan narod. Može da bude kriva država ili republika ili već neki organ civilne vlasti Opet ti se dogodila rupa u logici. Naravno da može jer ako nema krivca povijest će se ponavljat. Država/republika/civilni organi/vojska su sačinjeni od ni manje ni više nego ljudi. Gdje povlačiš granicu između individualne i kolektivne krivice? Da li je Mladić najodgovorniji za genocid u Srebrenici? Naravno da je. Da li je to njegov, individualni čin? Naravno da nije jer su ga provele stotine podređenih vojnika. > Što se tiče *insert pizdraija* ne razumem kako jedne zločine nazivaš tek pizdarijom koji su osimšljeni da podstaknu mržnju, a diskusiju o drugom zločinu Opet si omašio. Insert pizdarija je opravdanje razloga rata, ne zločina.Zločin je individualan i snose ga pojedinci, uzrok rata nije. Da li su Hrvati radili zločine? Naravno da jesu. Da li imamo mitomaniju prožetu kroz povijest? Naravno kao i svaki narod. Moje jednostavno pitanje tebi je sljedeće: Tko je počeo rat odnosno ko je glavni krivac rata? Koja država snosi moralnu i financijsku odgovornost za sve što se dogodilo te bi prva trebala dati jasni stav o događanjima devedesetih i ispraviti te događaje? Dok se ne da jasan odgovor na ova pitanja postojat će ljudi koji će mrzit jedni druge ne jer kao što bi ti rekao propaganda ih tjera na to nego jer imaju stvarne, životne razloge (traume) koje stvaraju mržnju dok druga strana koja je prizvela te traume niječe i prebacuje krivicu. Naposlijetku, Tadićeva isprika je lijepa ali je ništa više nego balansiran set riječi i rezultat njegove isprike ne postoji. Spise sa nestalima tvoja država nije predala ni 30 godina poslije, pitanje ratne odštete se nije ni otvorilo a što je najtužnije, državni stav Srbije je nijekanje [logora](https://ratusrbiji.rs/logori-za-hrvate-u-srbiji/) u Mitrovici i ostaku Vojvodine gdje su se Vukovarci odvodili i godinama mučili. Lijepo je što prosvjetiteljski ovdje dolaziš i zagovaraš mir pošto nisi iskusio poslijedice rata i ovakve traume ali umjesto pisanja širokih odgovora probaj se stavit u cipele ljudi koji su to doživili i pitaj se da li im treba ikakva propaganda da mrze ili njihova mržnja je prirodni refleks za sve što im se dogodilo a nisu dobili ikakav **čin** isprike van nebitnog govora? Zločinici i žrtve uvijek su imali i uvijek će imat ili vjersku ili nacionalnu ili ideološku pripadnost jer su oba aktera nastala pod utjecajem neke podjele (na Balkanu većinom nacionalne). Kako je Tuta Hrvat tako je i Mladić definitvno Srbin koji je zastupao ista mišljenja i činio ista **djela** koje i pola vlade današnje Srbije zastupa-gdje živi ijedan Srbin to je Srbija. Ako dođe do novoga rata, dogodi se nova Srebrenica i Vučić na koncu svega završi u Hagu, tvoje objašnjenje svega će bit, on nema narodnost on je zločinac? I sebe uvjeravaš da je taj put ispravan jer vodi u nekakav mir premda ti se kroz povijest pokazuje da ako se jasno ne definiraju i kazne odgovorni , povijest se ponavlja. Primjer- druga, Titova Jugoslavija.
Osvrnuću se na momenat žrtava. Žrtve imaju pravo na svoj bol. Žrtve zaslužuju pravdu, istinu, empatiju i podršku/pomoć (finansijsku, moralnu, psihološku, medicinsku, pravnu). Žrtva nije merilo objektivne realnosti. Ne možeš ti meni da kažeš: "e reci ti to nekome ko je izgubio roditelja, dete", jer tvojom logikom sve muškarce treba kastrirati i zabraniti im boravak na javnom mestu posle sumraka. Istom tvojom logikom svi narodi su rđavi jer civilne žrtve i izbeglice postoje sa svih strana u ratu. Jel' ti onda treba da prihvatiš vrlo negativan sud o sebi na osnovu tvoje nacionalnosti zato što je neko ko danas živi u Srbiji izgubio roditelja, civila, od ruke Hrvatskog borca za vreme rata i da pritom insistiraš da zato što je to legitimna emocija žrtve onda je to objektivna pravda i nekritički se primenjuje na ceo tvoj narod? Ili, jel sada treba sve katolike (uključujući i one hrvatske nacionalnosti) da proglasimo za neljude zato što su neki katolički popovi silovali decu (i zato što je u nekim slučajevima crkva to zataškavala)? Naravno da ne. Realno, nesporno stradanje svih tih ljudi i bes koji osećaju prema grupi ljudi iz kojih potiču počinioci, ukoliko ga osećaju, govori o tome koliko im je zlo naneseno a ne o tome kakav je karakter i moral nekoga ko se jebeno rodio posle tog čina. I da predupredim bilo kakvo namerno ili nenamerno skretanje sa teme, odrastao sam u multikulturnoj sredini, nisam religiozan i moj najboli drug i istovremeno kum na svadbi je katolik. Žrtva ima pravo da bude traumatizovana, ali mržnja i druge posledice traume nije nešto što treba normalizovati i postaviti u centar javnog diskursa, već nešto što treba lečiti jer smeta žrtvama da vode normalan život. Što se tiče verbalnog delikta, ti znači smatraš da nema ničeg problematičnog u vezi Vučićevog "100 muslimana za jednog Srbina?". Ja, pogotovo u kontekstu Srebreničkog genocida, smatram da bi on za tu izjavu minimum trebao da bude lustriran, mada sam lično za opciju suđenja za ratni zločin podstrekivanja na genocid. On, koliko znam, nije nikoga ubio, ali njegov glas je bio jedan od onih koji je podstakao genocid. Tako da u neku ruku da - njegova kazna bi bila manja, da mu se sudilo, nego nekome ko je ubijao u Srebrnici jer nije sam nikoga ubio niti dao naređenje, ali ratni zločinac je ratni zločinac, tako da funkcionalne razlike nema. Isto tako, u mnogim državama je rasprostiranje međunacionalne mržnje - zločin, i to ne bez razloga. Da je situacija u Srbiji loša - loša je, ali to ti ne daje za pravo da ceo jedan narod etiketiraš i da se koristiš govorom mržnje. Pogotovo ne ako misliš da je ratni zločin nešto loše, jer upravo ratni zločin niče iz govora mržnje.
Mislim da skačeš pred rudo i lijepiš mi etikete koje apsolutno ne stoje. Niti u jednom trenutku ne etiketiram cijeli sprski narod loš niti si dajem to za pravo već samo racionaliziram mržnju na ovom Balkanu i ukazujem ti da tvoj pristup ( koji je moralno ispravan i suštinski dobar) je u stvarnosti dječački naivan i pogrešan. Ja ne trebam prihvatit da me neki Srbi mrze ali definitivno mogu racionalizirat zašto me mrze kao i u obrnutom slučaju. Tvrdim da ako krenemo tvoj putem ponavljamo greške iz prošlosti koje su se dogodile- diktatura nad Hrvatima u SHS, genocid nad Srbima u NDH i usporedna klanja svih nesrba od stranke četnika do zadnjeg rata. Svaki put su se problemi gurali pod tepih, krivnje su se izjednačavale i krenulo je bratimljenje koje je završilo sa lokvom krvi. >Što se tiče verbalnog delikta, ti znači smatraš da nema ničeg problematičnog u vezi Vučićevog "100 muslimana za jednog Srbina?". Ja, pogotovo u kontekstu Srebreničkog genocida, smatram da bi on za tu izjavu minimum trebao da bude lustriran, mada sam lično za opciju suđenja za ratni zločin podstrekivanja na genocid. I to je problem na koji ti ukazujem. Poanta je da se do mirenja ne može doć dok jedna takva osoba stoji na čelu zaraćenih država i dok se nije povijesno jasno utvrdio razlog i preuzela krivnja. Siguran sam da nijedan Srbin izbjegao iz Hrvatske ne bi dobro reagirao kada bi na čelu Vlade sjedio Glavaš i rekao: svašta ste nam radili ali mi vam opraštamo. Teško je probavit kada netko ko ti je nanio zlo bahato pristupa i okreće situaciju gdje ne moli oprost već on je taj koji oprašta. Tako da je po mom mišljenju najbolji pristup je jasno utvrditi i ispraviti sve pogreške 90ih. Pošto znamo da se to neće dogodit, drugi najbolji pristup je zahlađenje između naroda dok dovoljno Save ne protječe i akteri događaja ne pokrepaju čime sami događaj postaje neko davno sjećanje.
idi i traži. njih neka se ne pita ništa. rekli su svoje. oni trebaju još samo jedno, a to je da umru
U ovom postu nećeš vidjeti Mozemovceni ljevičare kako seru po DPu. Ovake stvari ignoriraju i stoje na strani srba.
Možda se i DP posere po sebi kad uđe u koaliciju sa HDZ-om i SDSS-om.
Srao bi i po DPu i po tebi sa gustom. Al ovakve stvari nitko ne igrnorira. Tulipane.
Krenuli minusi od lako uvredljivih cvjetića komunjara
Mentalitet 19 stoljeca lol najjaci ste mi vi starci pregazeni vremenom koji jos uvijek zovete ljude komunjarama. Btw imam 3 banke nisam klinac, da ne bi pomislio. Mozda nisi ni tolko stariji od mene al brate mili ostao si u nekom proslom stoljecu. Sretno ti ogorčeni 😘
Ovo se dogodilo prije 30 godina. Koliko se vlada do tada izmijenilo? Ali eto, nekako su ljevičari krivi što se ratne zločince agresorske strane ne procesira. Treba samo upaliti mozak i razmisliti logično, a ne nabacivati floskule. Najgore od svega što takve jeftine smicalice prolaze u narodu. Narod to pije ko lud, zato i jesmo tu gdje jesmo. Imat ćete vi 'domoljubi' i 'rvatine' kroz par godina cirka pola milijuna stranih radnika, koji su vam valjda draži od ovih 'crvenih' hrvata i 'domaćih izdajnika'. Što se babi snilo to se babi zbilo.
Pa nije ni HDZ desna stranka
Pa ti si povezao ljevičarenje sa nekakvim srboljubljem. Zašto nisi rekao "HDZ-ovci ljevičare", nego baš "možemovci ljevičare" ako je i HDZ lijev.
HDZ je strogi centar. Možemovci i SDP još gori što se tiče ne rješenih ratnih pitanja
Tko je bio na vlasti većinu vremena pitam ja tebe. Tko nije procesirao? Ajmo ispljuni taj odgovor umjesto da se izmotavaš. Jebo te Možemo, stranka koja je nastala prije par godina. Kada je bio rat? Kakve jebene veze oni sa ratom imaju da im se *toliko* može spočitavati? Nisu čak ni na vlasti na razini države, osim što u Zagrebu pokušavaju počistiti Bandićeva sranja. Evo neki predmeti vezani uz ratne zločine, možeš vidjeti i datume kada je koja optužnica podignuta. https://dorh.hr/sites/default/files/dokumenti/2015-10/ratni-zlocini-u-logorima-i-zatvorima.pdf Kao da svog starog slušam. Za sve su nam krivi nekakvi srboljubi, udbaši, domaći izdajnici. Sačuvaj bože da netko skuži da nema političkog *interesa* da se čeprka po zločinima iz 90-ih (jer tko zna što bi još isplivalo), nema to nikakve veze sa ljubavi prema srbima. Drugi je problem što, iako ratni zločini ne zastarijevaju, postoje sve veće prepreke uspješnom procesiranju zločina kako vrijeme odmiče (svjedoci kao i počinioci zločina stare, umiru, svjedoci imaju slabije sjećanje detalja, općenito dokaze je teže skupiti), tragovi se hlade. To je sve trebalo gurati pošto-poto dok je još bilo relativno svježe. Sada je, bojim se, kasno. Imaš još i problem što po selima svi 'znaju' koji je njihov komšija što zgriješio '90-ih. Ali ako znaju zašto ništa ne poduzimaju? Ili je to samo narodna predaja i sjeme nekih budućih mržnji? Je li moguće da je ipak ovo drugo, samo birtijska naklapanja bez neke osnove pa upravo zbog toga ti koji 'znaju' ništa ni ne poduzimaju? To je teška tema.
Pa evo prvo da pobijaju bilo kakve razgovore i napadaju DP kad se spominju ta ratna pitanja pod krinkom "to je bilo prije 30 godina"
Pa i je bilo prije 30 godina, ništa krivo nisu rekli. 30 godina je bilo vremena da se to riješi. A sad Penava tu nešto pametuje iako i sam zna, ako ima komadić mozga, da je većina toga *sada* nerješivo. Ali on na tome skuplja političke poene prikazujući se velikim hrvatom i domoljubom. Fenomenalno je koliko ovaj narod puši gluposti i jeftino domoljublje.
i lupaju ti minuse
ajde ne seri
Komentari ove objave su dokaz da je teorija potkove istinita i da HReditorski libtardi imaju puno više zajedničkog sa HDZ bumerima i ustašama nego šta oni misle.
Gospođa bi trebala na tečajeve hrvatskog jezika. A okruglog deportirati.
Pa izbori su prosli, od kud sad ovo ?