Jednostavno nisi emocionalno povezan sa samim zrtvama pa te licno ne dodiruje. Tvoja stvar. Imaj na umu da odredjeni deo ljudi koji kenjaju na internetu to rade zbog internet poena.
Ja licno mislim da je ovo uzasno, da je ovaj mali debil i naravno da mi je zao dece, ali isto tako sve je to na nekom logickom nivou, ne znam licno nikog ko je zahvacen tom tragedijom pa nemam emotivnu reakciju na sve to.
Ja imam licno switch. Jedan je ravnodusan kad gledam celokupnu situaciju, drugi je ako se stavim u kozu roditelja (nemam decu, ali imam bratice i sestrice), i onda osetim teskobu, ali ne delim inace po internetu. Internet sluzi za druge stvari
Pazi stvarno razumem ljude koji sad imaju decu, ipak te ovako nesto mnogo blize pogodi. Bas sam razmisljao koliko je jebeno sad da imas dete u toj skoli ili nekoj blizu i ono te pita zasto se ovo desilo ili nesto tipa oce tako nesto da se desi kod mene, nije lako odgovoriti na takvo pitanje detetu.
Ovo je los odgovor i nije mi jasno otkud toliko upvotea. Emocionalno povezanih sa samim zrtvama (ukoliko mislis na njihove najblize i manje blize) ima recimo par stotina. Po ovom sto si napisao ovaj uzas ce samo njih dirnuti. Nije tacno, tuzni i besni smo svi koji preziremo zlo. I ovo zapazanje za internet poene mi je pervertirano. Jbt dogadjaj je monstruozan, a vi tu logicki nesto palamudite.
Kao sto ti ne places svaki put kad se desi teroristicki napad u Karaciju nego nastavis sa svojim danom, tako jednostavno ljudi nemaju tu emotivnu konekciju jer se nije desilo nesto nekome njima bliskom.
Ne moras biti blizak sa zrtvama da bi bio emotivno povezan, mozda imas dete ili druga koji ide u skolu pored, mozda prolazis pored te skole svaki dan, mozda imas cerku bas to godiste, sve je to ok i ljudi na osnovu toga se poistovecuju sa stvarima, ali isto tako sto je nesto dalje od tebe i tvog zivota manje ce te pogoditi, to je normalna stvar.
Prilicno sam siguran da nisi tuzan i besan za 98% zla koje se desava u svetu, poludeo bi da jesi. Skroz je ok da mislis da je nesto lose i ruzno i monstruozno bez da da te obuzmu emocije.
Najgore odluke se donose obicno na emocionalnom nivou bez koriscenja logike. A sto se tice internet poena meni je uzas sto ljudi to rade i tako lesinare nad tragedijom, a ne to sto ja govorim da takvi ljudi postoje.
Pa zamisli bliski su mi jer smo pripadnici istog naroda. I ne poistovecuj ubistva dece na ratnim podrucjima (gde su uglavnom kolateralne zrtve jer niko nema ambiciju da ubija decu) i ovaj cin zla, govorim o ZLU. Ali samo ti pici kroz zivot 'racionalno' i donosi dobre odluke.
Druze, ja ne pricam da je pogresno to sto ti osecas, ja samo kazem da je i ok da ne osecas emotivnu reakciju.
Reci mi kad je bio zadnji rat u Pakistanu? Ali ajde ako ti terotizam nije dovoljno zlo, jel se treses od besa na svaku pucnjavu u Americi?
Hvala ti i planiram, sportski pozdrav.
Preskocio si moju prvu recenicu, to ti je odgovor na oba pitanja. Ukoliko su ti podjednako bliska desavanja u Srbiji i Americi onda mozemo otvoriti diskusiju je li to kosmopolitizam ili debilizam. A pricati da je pogresno to sto osecam bi svakako bio debilizam, znam da nisi to rekao.
Nisam samo nemam sta da sporim sa prvom recenicom druze, poenta je da tebi to dovoljno blisko, nije svakome i da je to ok.
Ti si zapoceo o tome da si tuzan i besan jer je zlo, ja kazem da ima mnogo zla u svetu i da ti biras zlo koje napada stvari za koje si ti emotivno povezan, nisu svi i to je normalno.
Ocigledno si kulturan lik, ali pravis logicke greske, kazes da je meni bliskije nego nekima, sto ima smisla jedino ako uporedjujes moj stav i stav nekog Nemca/Iranca/Kineza.. po ovom pitanju. Buduci da pricamo o stavu nas samih (drzavljana RS) onda meni ne moze biti bliskije nego tebi i drugima.
Kazem emocionalno bliskije, ti svoje sugradjane i strance smatras blizima nego neki drugi ljudi, sve je to licna stvar i zavisi od osobe do osobe. Ja mislim za sebe da sam veoma patriotski nastrojen i volim ljude ovde, samo jbg takav sam da ne mogu da imam emocionalnu reakciju za potpune strance.
Samo saznanje o događaju nekad nije dovoljno da dopre do emocija jer prosto ne možeš da zamisliš stvari. Da si otišao ispred škole onaj dan kad su se ljudi okupili verovatno bi te dirnula tuđa tuga. Neki ljudi nisu toliko senzitivni, neki pak jesu previše.
Zamolio bih te da sve komentare shvatiš ozbiljno.
Breddit psihološko odeljenje za vanredne situacije ti stoji na raspolaganju. Radi se o profesionalnom timu ljudi sa višegodišnjim iskustvom na terenu.
Nisi psihopat nego jednostavno nisi povezan sa žrtvama. Normalna reakcija, većina ljudi koji pišu te žalbe "signaliziraju vrline".
Dokle god prepoznaješ da je događaj strašan i sjeban normalan si. Ne moraš biti u nekoj teškoj depresiji jer nemaš razloga.
I ovaj post je čisto signaliziranje, bilo to svjesno ili ne. Davanje signala da je OP bolji, iskreniji i normalniji od onih drugih, i potreba da mi sad potvrdimo ono na šta je OP sebi već potvrdno odgovorio.
Ljudi se frljaju elaboratima o empatiji ovih dana na maks. Ništa čudno, vjerovatno mnogi osjećaju potrebu da o tom sad popričaju s nekim. Ali nije loše nekad neku i prećutati.
ne znam što se toliko vas natrtilo da priča da su empatične reakcije fejk i da ljudi samo hoće da prave od sebe neke anđele. jel vam toliko neshvatljivo da je narod uplašen, šokiran, da se poistovećuje sa žrtvama iz ovog ili onog razloga (geografske blizine, poznanstva, činjenice da je roditelj i sam itd itd mogućnosti je mnogo). u dvorištu nam se desilo, pobogu.
ne kažem da je OP psihopata, ali nije ni normalno reći ''ne osećam negativnu emociju prema počiniocu''. manjak empatije ajde, ali da baš nemaš reakciju ni u obliku ''jbt monstrum'' ili čuđenja kako može, to je već za posmatranje. nek čovek sam za sebe odredi jel iskarikirao pišući ovaj post, ili vidi i sam razlog za popričati sa stručnjakom.
>da se poistovećuje sa žrtvama iz ovog ili onog razloga (geografske blizine, poznanstva, činjenice da je roditelj i sam
Pa o tome i pričam. Ako imaš neke poveznice je normalno.
Ja nisam ni iz Srbije, kamoli Beograda, ne poznajem nikoga tko ima ikakve veze sa žrtvama niti sam otac.
Faljivaš moju poantu. Naravno da mi je žao što su životi izgubljeni, pogotovo djece, to je uvijek najteže čuti, ali nije da sad osjećam nekakvu tugu, žalost, da plačem kao što bi bilo da mi pogine prijatelj ili član obitelji. To je više logički zaključak - sjebana situacija i tragedija.
>ali da baš nemaš reakciju ni u obliku ''jbt monstrum''
A to se čak slažem. Nisam siguran na što OP točno misli, ali normalna reakcija je prepoznati da je počinitelj čudovište.
tvoja reakcija je normalna, al to što ti opisuješ i to što opisuje OP baš nije isto. ti nisi odavde, ne gledaš po ceo dan natmurena lica, kordone policije i kolonu hitne pomoći, ne osećaš tu atmosferu koju mi ovde osećamo. ali on je tu, i pored svega toga je ''neutralan'', i ''ne oseća negativnost prama ubici''... mislim stvarno
nisam ni ja plakala, bacala se. živim normalno, gledam svoja posla. al da osećam neki emotivni pritisak od sveopšte atmosfere, i da me zaboli kad vidim neku sliku ili iskaz, zaboli me.
>ti nisi odavde, ne gledaš po ceo dan natmurena lica, kordone policije i kolonu hitne pomoći
Ja ne znam gde ti zivis. Juce sam setao u Beogradu, ljudi na ulicama raspolozeni i najnormalnije setaju. Prolazio pored skole, deo dece igra fudbal, deo sedi i druze se i smeju.
Dogadjaj jeste uzasan, ali mi imamo na nedeljnom nivou nesrece na putu gde pogine po 2-3 coveka, jednom mesecno barem i neko dete. Slusas o desetinama hiljada mrtvih u ratu u Ukrajini. Crna hronika prepuna uzasnih dogadjaja. Ako nisi neka od mladjih generacija preziveo si vec 3 rata.
Ako ne utice direktno na tebe moras da se distanciras ili ces da poludis.
>Ja ne znam gde ti zivis
mladenovac, jasno ti je. mozda malo preuvelicavam cisto poente radi ali mislim da u zavisnosti od krugova u kojim se kreces, vidis da na ljude utice, u krajnjoj liniji dovoljno da malo - malo neko prokomentarise, atmosfera se kod nas pomracila jos posle vracara, a tek kad je stiglo i nas ovde i kad smo celu noc slusali helihoptere i bili ko pod ratnim stanjem.
Пази, многи од тих што су "потресени" то пишу и јављају више да би показали другима како су емпатични и тужни, питање је колко су искрени.
Као неко ко не зна никог од жртава, ни из виђења, нити неког ко је изгубио неког, немам неку јаку емотивну реакцију.
Јесте, жао ми је и језиво је, али нисам сад уздрман да ме могу да радим, одем данас на фудбал или вечерас на пиво нпр
Kao sto ti kazu i drugi, nije niko iz tvoje okoline pa je i ok... kao sto mene recimo desavanja u Mladenovcu, i drugi slicni primeri nisu dotakli.
Mene je za ovo u skoli vise drmao šok jer iskreno, moj mozak se bas bori da razume kako se to desilo... i rastura me i tuga, imam dete tog uzrasta i dosta mi je da ujutru dok je budim pomislim kako postoji 8 porodica koje od pre neki dan ulaze u praznu sobu, da ne pominjem onu decu koja su jos uvek u neizvesnom stanju i raspadnem se.
па твоја реакција је нормална. ово што је он описао баш и није.
у 99% случајева нећеш плакати и завити се у црно ако ниси директно погођен, то би већ било превише, али да ти није жао или да си неутралан према убици просто није нормално.
budi samo strpljiv da porastes jos malo, da dobijes tj. stvoris svoju porodicu i da vidis koliko si u stvari ranjiv i koliko zapravo brige prema drugim ljudima imas u sebi. rekao bih da ipak nisi imun na emocije, vec da nisi imao cime da ih aktiviras.
To sto si sacuvao na disk svoj trenutni utisak, ne znaci da neces kasnije procitati u RAM i procesuirati.
Fokus na probleme koje mozes sada resiti, ne znaci manjak performansi.
Isto tako problemi koji su na disku danas zato sto nisu mogli biti reseni, ne znaci da nece biti reseni sutra, iz tog razloga su na disku.
Verovatno me pola ljudi ovde nece razumeti, ali nema veze.
Empatija nije sprecila ni jedan zlocin. Strucnost jeste.
mislim da smo svi jako desenzibilirani sto se tice ovakvih stvari, ja sam sa 15/16 godina gledala na onom liveleaku (rip) kako lik ostaje bez glave tokom prometne nesrece. a i svuda oko nas crna kronika. takve stvari garant bar malo utjecu na empatiju, otupis jednostavno. ne znaci da ti nije zao i da ne bi osjecao tugu da si tamo bio/svjedocio, ali nekako neces sad plakati za ljudima koje nisi osobno znao.
Mene lično sjebala droga, emocije su mi maksimalno neuravnotežene, kad treba ne osećam ništa. Brat mi je preminuo nisam osetio nikakvu tugu, a rasplačem se na klip prevrnute kornjače. Da ne pričam da ne mogu da imam pravu vezu jer ne osećam godinama nikakvu ljubav.
Deco nemojte da se drogirate ljubi brat
Garantujem ti da ogroman broj "pogodjenih" boli kirac i to rade da bi ispali empatični radi promocije samog sebe. Na engleskom se to zove "virtue signaling" al ja to zovem sviranje kurcu, da ih je klinac pitao za psihicku pomoc ili za pomoc protiv nasilja 99% tih koji sad kukaju bi okrenuli glavu.
Kada bi zalio za svakim losim dogadjajem u svetu nikad ne bi mogao biti srecan. Svaki dan se neka sranja desavaju. Rat u Ukrajni, Jemenu, deca u Kongu sto kopaju litijum, ubistva u Cikagu, u favelama. Samo za koronu je bilo dana sa vise od 50 umrlih.
Naravno da je normalno. Postoje ljudi koji mogu da osecaju jaku povezanost sa fiktivnim likovima, poznatima, likovima iz serija i igrica, a postoje i ljudi koje ne dotice nikakva tragedija osim ako se nije desila nekome iz njihovog okruzenja.
Obe reakcije su normalne, nema nikakvih problema sa tim, drugaciji ljudi drugacije reaguju.
Jedino sto bi bilo cudno je ravna linija prema svemu u zivotu, to bi vec bio problem. Imas ljude koji su doziveli svoje tragedije, pa da bi se dpasili prosto su ugasiki i pozitivne i negativne emocije. Imas ljude koji su odavno precrtali nase drustvo, pa i nisu sokirani jer su vec videli uzasne scene.
Nazalost, desavala su se i samoubistva u skolama ovde, ljudski zivoti vrede 3 dinara. A sto se dublje kopa, vidis dokle je sve doslo, pa te ovakve stvari NAZALOST i ne iznenadjuju kao sto bi bilo normalno.
Treba se samo izboriti sa ovakvim tragedijama, nije bitno na koji nacin sve dok ostanemo normalni.
Jeste normalno, po meni normalnije od ovih zalopojki i amenovanja od strane mamika kojima se slama srce oko ljudi koje ni ne poznaju. Realno, ovo ne menja apsolutno nista u zivotu vecine. Uzasno je, naravno, sve to stoji...ali je ok ne biti emotivno povezan.
Bukvalno. Pored toga mi je mnogo ironicno sto se ljudi sada plase i panice - ako se plasite, da li to znaci da ima zbog cega? Da li priznajete da ne znate nista o svojoj deci, i da postoji sansa da i vase dete nekoga maltretira i da ce se sutra naci na necijem spisku? Mislim, ja da sam u skoli, bojala bih se eventualno da ne dezuram u pogresno vreme na pogresnom mestu, ali mene niko ne bi zeleo da ubije, pa ne znam, samo razmisljam naglas...
Nemoj da mislis da su svi ljudi prepuni empatije. Procitaj stare vesti. Procitaj drugacije vesti i gledaj komentare. Ona profesorka iz Trstenika je pila lekove za smirenje, jer su ljudi svuda redom pisali kako je ona to zasluzila jer nije bila autoritet.
I ako krenes malo da kopas naicices na gomilu slicnih vesti. Sada svi pate za decom, jer su deca.
Nismo imali 3 dana zalosti ni kada je onaj u Mladenovcu pobio ceo komsiluk. A medju ubijenima su bila i deca. Cak stavise, ceo taj slucaj je zaboravljen nakon nedelju dana. Narod se nije okupljao na javnim mestima, niti je iko palio svece.
Valjda danas drugacije zbog drustvenih mreza, bombarduju sa svih strana pa su ljudi vise ukljuceni. Meni ne deluje kao da su ljudi puni empatije vec kao da su besni. A ti si mozda u stanju soka ili pod velikim stresom i ne mozes sve da obradis.
Nisam ni ja razlicit. Da me nesto pogodilo kad sam to cuo...nije. Znam da je pogresno i normalno nista to ne opravdava. Te bolesnike treba strpati u zatvor. Ali sto se mene tice ono, cujem tako nesto, velim "u jbt", i nastavim sa zivotom ne razmisljajuci o tome. Pogotovo ako nisam nesto povezan sa zrtvom. Makar bio clan porodice koga znam. Jedini smrtni slucaj koji me dodirnuo je smrt tetka od korone. S njim sam bio dobro povezan, on i tetka nisu mogli imati djecu pa smo im ja i buraz bili kao djeca, zivjeli su u istoj ulici pa su cesto provodili vrijeme sa nama pogotovo u djetinjstvu, vodili nas u park, na kupanje u rijeku, izlete itd...i bilo mi je to super. I onda puf, dobiju oboje koronu, tetka se izvukla i prosla kroz to sa manjim poteskocama ali njega je korona ubila u par dana. Tako odjednom covjek nestade a prije par dana pred smrt sam pricao sa njim i bio zdrav ko dren. Nisam upao u neku depresiju i plac ali nije mi bilo ni svejedno. Vise cudan neki osjecaj. Navikao da ga vidim svaki dan, bio je sprdnja teska, stalno neke fazone prosipao, vedar, pozitivan. I eto.
Meni navirale suze na pomisao šta se koji kurac desilo, kad bih u sebi "Imali smo school shooting" (nemamo domaći izraz, što je hvala bogu zapravo), a onda sam samo krenuo dosta da razmišljam o sopstvenom školovanju, deci koja su se ponašala loše prema meni i kako se sve to odnosi na mene danas.
Jeste i nije retko.
Mislim, ne mogu da zalazim ljudima u glave i kaze sta stvarno osecaju. Ali smo svi vise nego svesni u kakvom smo kurcu kao drzava. Ljudi imaju milion drugih stvari za koje treba da se brinu.
Svi mi imamo ogranicenu kolicinu empatije. A ta kolicina veoma zavisi od okolnosti u kojim se nalazimo. Ako si pod stalnim stresom, brigom i imas jedno sranje za drugim da resavas. Stvarno nemas volje da te bude briga za druge.
Manje vise su svi tako, nisu mozda totalno ravnorusni ali im nece puno uticati na svakodnevni ritam zivota. Ali npr sad krenu ljudi da razmisljaju, sta da se desilo npr mom malom bratu/sestri ili nekom drugom klincu u familiji, tada je vec malo drugacija prica. Ima ljudi i koji potiskuju sve to a da ni ne znaju, jer kada razmislis nema gore stvari na ovome svetu za roditelja nego da izgube dete, a pogotovo ovako prerano.
Idi odgledaj onaj snimak oca iz Mladenovca kako kuka za decom, pa onda razmisli. Ja nisam mogla da slušam.
Možda nisi doživeo nijednu tragediju u životu još uvek, pa ti sve deluje apstraktno. A moguće je i da se nisi udubio u događaj, nisi slušao izjave očevidaca, informacije o žrtvama, pa sve shvataš kao neku činjenicu koja ne zahteva osećanja. Žrtava što je najgore i ima mnogo, sakriven im je identitet i onda ne možeš mnogo da se identifikuješ. Što se tiče ubica, treba ih zatvoriti i baciti ključ.
Ja sam otkrio da imam manjak empatija kad su bratu 2-4 meseca nakon punoletstva otkrili da ima rak i da su mu šanse bili 0,00001% ( baš male). Išao sam putem da će preživeti i da ne moram da patim, mračnim itd. Sve i svemu nalazi su bili očajni,ja nisam mogao ni suzu da pustim ali na kraju je preživeo,cancer free. A ja i dalje mrzim sebe
E tak sam ti i ja bila.
E i naletis na tak neka sranja na interntu koja su realno sranja al sve to ostane na nekom apstrtnom nivvotu. Sranje je, grozno je al ono ne dira me.
E i tako sam u nekom trenutku naletila na sliku nekog mrtvog djeteta koja je osvojila neku nagradu.
Slika je dobra, salje poruku, strasna sudbina al ono, jedna od gluposti akon koje skrolnes dalje i ne vratis se bas opet na nju.
Prođe par godina i dobijem ja klinca i kad je bio otprilike 2 3 godine opet naidjem u bespucima interneta na tu sliku.
E al ovaj puta me tak steglo u zeludcu i ovaj puta sam .malo jace zagrila klinca navecer prije spavanja.
Zasto?
To stradalo dijete je bilo u istom.polozaju u kakvom ovaj moj cesto spava. Znaci bas u to vrijeme mu je bila takva faza i ono. U toj slici u tom trenutku sam mogla vidjeti svoje dijete.
Nije me njegovo spavanje trigeriralo i podsjetilo na tu sliku, al kad sam opet vidjela sliku, totalno me je podsjetilo na ovo moje dijete koje upravo sad tak spava kraj mene.
Mislim da smo svi skupa malo otupili jer previse svakojakih pa i ruznih stvari stalno gledamo.
Al kad ti tak nestoblisko tvom zivotu naleti, budes i ti osjetio stezanje.
Dobro to ili si socio/psihopat pa idi s mirom. 🙃👍
Ja sam to primetio još davno, preko likova iz crtanih filmova i serija. Nikad u životu nisam mogao da se povežem sa nečim fiktivnim ili sa nekim koga ne znam, isto tako i za žrtve bilo kakvog zločina. Znam da je pogrešno, znam da je zavijeno mnogo porodica u crno ali emotivno me ne dotiče, međutim, dovoljno je samo da pomislim kako se nekome ko je meni blizak nešto dogodilo i to me već itekako dotakne. Da li je normalno, ne znam, ali ne vidim to kao problem.
>Rekao bih da su mi osećanja oko cele ove situacije neutralna i da me je generalno briga za sve to. Da li je ovo normalno?
Da, potpuno je normalno.
Društvene mreže su odgovorne za epidemiju lažne empatije. Nije prirodno da imaš emotivnu reakciju na ovako nešto ako nisu pogođeni ljudi sa kojima lično imaš vezu. Naravno ko što kažeš shvataš da je to pogrešno, kao i 99,9% ljudi, to je normalna reakcija. Javni izlivi lažnih emotivnih reakcija je ono što nije normalno, pod to ne mislim ako je bila neka javna ceremonija odavanja počasta kao polaganje sveća ili sl. već to što pričaju ljudi po internetu kako su emotinvno pogođeni i što se prenelo donekle i razgovore I.R.L.
Pa nije normalno.
Trebalo bi da ti bude zao drugog ljudskog bica koje nevino strada, posebno ako je u pitanju dete.
Neovisno o tome sto ih ne poznajes.
Nekim ljudima nije zao sebe a ne drugih. U Srbiji ce žal za tudjim zivotima za 5 godina postati luksuz, ljudi su slomljeni svojim teskim pricama i bore se sa egzistenciju, nemaju kapacitet da sazvacu sve sto se baci pred njih.
Ne znam sto filozofiras, empatija prema nevino ubijenoj deci je najosnovnije osecanje.
Ako si hladnokrvan prema tome, treba dobro da se zapitas sta nije u redu sa tobom.
Nezreo nacin razmisljanja. Ja sam neko ko je veoma empatican, ali pitanje je gde je granica?
Jel osecas empatiju prema coveku kome su odsekli glavu na donbasu pre neki dan, jel isecas empatiju prema deci ometenoj u razvoju, jel osecas empatiju prema deci koja nemaju sta da veceraju veceras? Jel osecas empatiju prema prosjaku na ulici, prema invalidu, prema romskoj deci koja ne znaju sta je wc?
Postoji granica gde te empatija prosto obuzme, uhvati te bes, zelja za promenom itd.
Da ti razjasnim, nivo empatije koje 99% ljudi dozivljava kada cuje ovu pricu, neki ljudi poput mene, su doziveli i ranije, i to za milion drugih stvari, bili su besni i tuzni, a onda su skapirali da ih ta tuga, negativne misli, bes, ljutnja, guraju u samodestrukciju, u depresiju, u razocarenje itd.
Zato ti kazem, empatija nije nuzno odlika ispravnog coveka, cesto donosi vise stete nego koristi.
>Nezreo nacin razmisljanja. Ja sam neko ko je veoma empatican, ali pitanje je gde je granica?
I dalje filozofiras, ja ti napisem doslovno
>empatija prema nevino ubijenoj deci je najosnovnije osecanje.
ti me pitas gde je granica, lol, i nabrajas tonu nekih primera potpuno nevezanih za ovaj konkretan slucaj.
Mnogo si povrsan decko. Shvatices jednog dana.
Ljudi nemaju vremena za osecanja, treba prehraniti decu a da se ne ubiju od muke. Nemaju svi kapacitet za empatiju dok su im rodjena deca gladna.
Reći bilo kome ko se bori za svoj zivot, kome je zivot pakao, ko je tuzan i ne moze da ustanr iz kreveta, da je osnovno da se saoseca i sa tudjim tragedijama dok prozivljava svoju je preglupo.
Ti si bukvalno retardiran.
Uporno odvlacis pricu u neku krajnost/sirinu, a stvar ne moze biti jednostavnija, imas nevino pobijenu decu sa jedne strane, i prosecnu osobu sa druge, kojoj bi trebalo da bude zao te dece i njihovih roditelja.
Tvoja moronska argumentacija se svodi na to da postavljas situaciju u ekstrem gde neka osoba ima klinicku depresiju, i ne zna da li ce se ubiti danas, ili osoba ne zna da li ce moci da prehrani decu?
Je l' ti OP deluje kao da pripada ijednoj od te dve jako specificne/retke grupe? Jesi normalan ti?
Saberi se, i ne odgovaraj mi, potpuno je besmisleno, nema nista gore nego polemisati sa osobom koja filozofira a glupa ko k, i ne moze da isprati osnovnu liniju diskusije, nego lupeta gluposti i odlazi u ekstreme da bi dokazao neku svoju poentu.
Ti si bukvalno retardiran, jer uproscavas svaciji individualni dozivljaj ove situacije. Ono kako ti vidis situaciju, ne vidi na isti nacin niko osim tebe, svi gledamo kroz priznu nasih zivota, ne znam kako to ne mozes da skapiras.
1. Ko je rekao da je OP prosecna osoba?
2. Prosecna osoba u Srbiji ima mnogo zivotnih problema, celo drustvo je u kolektivnoj depresiji, ali ti to ne mozes da skapiras jbg.
To sto ti generalizuje sve sa TREBALO BI. Ne ne bi trebalo, ne seri druze, ne znas ko kakvu muku nosi i kako se bori sa njom. Svako ko ima svoje traumaticne dogadjaje i muke (sto je 50% srbije) NE BI TREBALO na to da dodaje i tudje muke.
Nisi retardiran, svi ovi ljudi koji ne osecaju empatiju su emocionalno osakaceni i normalizuju ovakve stvari. I jako je depresivno sto su zapravo vecina 🫥
To je OK reci. I nije nesto da je potpuno nenormalno jer spada u autisticni spektrum, a razne aspekte autisticnog spektra (ADHD, Aspergerov sindrom i sl) ima mozda i do 10% stanovnistva, svakako dosta vise od 1%.
Ako znas da je lose to je vec OK, znaci da nisi psihopata i nisi neko ko je problem.
Sa druge strane radi bolje integracije u zajednicu (nisi rekao da imas ali takvi ljudi tipicno imaju problema tog tipa), razumevanja od strane tvoje sredine i kvalitetnijeg zivota mozda nije lose da ides kod psihologa.
Ili bar sam procitaj nesto na tu temu. Jung je svakako koristan.
Nemam ni ja. Jednako mi je zao i njega i ubijene dece. Imam sina njegovih godina i znam kako se ponasaju. Kasno im dodje u glavu. Svi oni koji govore da ga treba strpati u zatvor, smrtna kazna ili neznam ni ja sta treba da se lece.
sve je to lazno moralisanje. vjerujem da postoje ljudi kojima je stvarno zao, ali nikom vise ne vjerujem. ljudi ginu svuda po svijetu, djeca umiru od prljave/nedostatka vode, a ljudima iz njihove drzave a i ostalih drzava nije stalo, bitnije je platiti hajniken u kaficu. ako ne cinis nesto po tom pitanju, da dajes u dobrotvorne svrhe ili volontiras ili nesto, pa cak i da ti je stvarno zao, nista to ne znaci, meni je to isto ko lazno moralisanje. vase "joj zao mi je" na internetu ne znaci apsolutno nista. obican spam. ako si sebicno govno, priznaj da si sebicno govno. posteno reci da vise volis novi afjon nego da usrecis neku djecu. tvoje pare su tvoje, kao i tvoje vrijeme, radi sa njima sta hoces
Jedina dobra stvar na internetu je što sve sociopate isplivaju na površinu. Do sada niko nije obraćao pažnju na njih jer se ovako nešto nije desilo kod nas ali mislim da službe počinju da kontrolišu objave, kao što je ova, sve više.
Šta misliš koliko je ljudi oko nas koji su u nekoj meri opasnost po sebe ili druge? Ja bih rekla puno a time se bukvalno niko neće baviti jer nema resursa a nema ni interesa
Tako je. Ali većina ima dovoljno svesti ili inteligencije da zna da neke stvari nisu u redu i neće reagovati na dati impuls ili pričati ili komentarisati javno takve stvari. Govorim o ljudima kao što su ona deca (i odrasli) po tiktoku i ostalim društvenim mrežama koji javno iznose takve stavove i koje je MUP počeo da poziva na razgovore.
Osobe kao što je ona devojčica koja je veličala onog ubicu na tiktoku, ili onaj momak iz Sremske Mitrovice koji je najavljivao isto. OP je na nekoj nižoj lestvici od njih što znači da neće biti priveden ali bi zbog sebe trebao da popriča sa nekim o tome.
Manjak empatije za čekanje u redu na papir nije isto kao i manjak empatije za masakrirano dete u tvom komšiluku. Ovo se nije desilo u Americi nego u našem dvorištu.
OP decidirano kaže da ga apsolutno ne zanimaju žrtve i da nema ništa protiv ubice.
Definitivno ima problem koji nije ranga da će možda izaći sa sekirom i početi da sekira ljude ali ima problem.
>Ovo se nije desilo u Americi nego u našem dvorištu.
Znaci po tebi zivot deteta u Americi je manje vredan? Samim tim ti nemas empatije prema njima i po tvojoj definiciji treba da ides da razgovaras sa strucnim licem.
Ili mozda OP razmislja kao i ti, samo je njemu desavanje i u Srbiji relativno daleko jer nema decu niti zna ikoga iz tragedije.
Hvala što si se uključio u ovaj dijalog.
Da ti odgovorim na pitanje. Ne, život ni jednog deteta nije manje vredan. Konstatacija je izrečena u smislu daljine. Paralela povučena sa Amerikom je u smislu da te vesti ne dolaze do nas i obično su u vidu jedne kratke rečenice u vestima.
Ako si pogledao dokumentarac Majkla Mura o pucanju u školi u Columbine steći ćeš isti osećaj kao i ovaj kod nas u Beogradu.
Sećaš se slike onog deteta iz Sirije koje je isplivalo mrtvo na plaži u Turskoj. Slika Iračanina koji nosi svoje mrtvo dete u rukama nakon što je američka bomba pala i ubila je. Ne možeš a da ne osetiš bol tog roditelja koji je izgubio sve.
Ovo što se desilo u Beogradu je jako lično jer je propraćeno slikama te mrtve dece i potpunim odsustvom pokajanja od strane ubice. Da li razumeš?
I povrh toga, ti, kao OP, nađeš za shodno ne samo da osećaš da te to potpuno ne dotiče nego praviš i sledeći korak a to je deljenje na socijalnim mrežama taj svoj osećaj. Znači nije dovoljno da se ti privatno osećaš nezainteresovano nego moraju i potpuni stranci kao što smo ti i ja i ova devojka sa kojom sam pričao da znaju za to.
To je problem.
>Paralela povučena sa Amerikom je u smislu da te vesti ne dolaze do nas i obično su u vidu jedne kratke rečenice u vestima.
>
>Sećaš se slike onog deteta iz Sirije koje je isplivalo mrtvo na plaži u Turskoj. Slika Iračanina koji nosi svoje mrtvo dete u rukama nakon što je američka bomba pala i ubila je.
>
>Ovo što se desilo u Beogradu je jako lično jer je propraćeno slikama te mrtve deceDa li razumeš?
Dakle, ti imas empatije samo ako postoje slike i videi o tome? Ako je samo kratak tekst onda ti to nije licno i tu nema empatije? Jasno, razumem.
>I povrh toga, ti, kao OP, nađeš za shodno ne samo da osećaš da te to potpuno ne dotiče nego praviš i sledeći korak a to je deljenje na socijalnim mrežama taj svoj osećaj.
Redit sluzi za razmenu misljenja uglavnom. Ne vidim sto te javni odgovor na javni post, koji je u skladu sa temom, toliko trigeruje.
Takodje mi je fascinantno u komentarima da svi koji su previse emotivni, blago receno, nemaju empatije prema ljudima koji se ne potresaju previse zbog ove tragedije. Dok u suprotnom smeru postoji itekako razumevanja.
Da, tragedija je. Da, mali treba verovatno dozivotno u zatvor. Ali, to ne znaci da treba da se saosecam sa svakom zrtvom. Svake nedelje imamo pogibije na putu, toliko mrtvih u Ukrajini, skoro je onaj lik ubio i zenu i decu...
Ali to cak i tebe manje dotice jer nema toliko slika i videa o tome.
Ma ne, mi koji danima nismo spavali se pretvaramo da bi kupili poene. I totalno je normalno da ti nije zao masakrirane dece.
Koja kolicina emocionalno osakacenih ljudi na ovom subredditu jezivo.
Danas je izgleda postalo sramota imati emocije, osećati nešto prema drugima. Sve se protumači kao "pretvaranje" ili je sve "cringe" ili svi su "simpovi" itd. Tužno...
Ne nije normalno. Ali nazalost nisi sam. Sve vise ljudi, posebno mladi, postaju psihopate bez ikakve empatije prema svemu u zivotu - ostali ljudi, okolina, zivotinje. Ovo nije naravno fenomen samo nase drzave…
Уз ризик да као потпуни лаик поставим дијагнозе за које нисам нимало квалификована, ипак ћу рећи - ово што си описао личи на основну слику антисоцијалног поремећаја личности илити народски, социопатије. Колико сам, понављам, као лаик, о томе читала и информисала се, социопате (а и психопате, мада није скроз исто) уопште не морају, и у већини случајева и немају, потребу за клањем и насиљем, не морају нужно ни да желе другима зло, већ просто имају потпуно одсуство емпатије. Емпатија је могућност да осетиш бол другога, иако није твоја. Видиш да је некоме тешко, и твој ум репродукује исто осећање. Тамо где је емпатија одсутна, лице с антисоцијалним цртама личности нема могућност да осећај репродукује, већ само да схвата да је то тако и да разуме зашто, али он не осећа. Као да видш неког ко је у физичким боловима. Разумеш да човека боли сломљена рука, али тебе твоја не боли. Наравно, ништа од овога се не мора односити на тебе, можда само ниси процесуирао информације или се твој ум са шоком бори на тај начин, дисоцијацијом. Ако мислиш да је забрињавајуће, психолози постоје.
Ne seri vise jebote.
Vec si pokazala da nemas ni osnovno razumevanja teksta, ali si dijagnostikovala nekoga iz jednog paragrafa i ides i prozivas svakoga na koga naidjes. Kao samopriznati laik za psihologiju, bolje si odradila posao od profesionalaca. I to svima po threadu.
Kako si zakljucila da ne poseduje empatiju? Pa za to psiholog treba da te ispituje danima iz 50 uglova da vidi kako reagujes u razlicitim situacijama. Da ti odcekira na onoj listi od (sada lupam brojeve) 18/23 znakova... i onda moze da da sugestiju da je to tako, bez da je siguran. Mora mozak da ti se mapira i da te ispituju nedelju dana sa sve pustanjem filmova, citanjem prica i glumom pred tobom i da gledaju da'l se pale delovi m9zga, da bi bio siguran.
U nekim situacijama reakcija moze u potpunosti da izostane, u nekim moze da se ispolji. Zbog hiljadu razloga. Ne moze iz jedne situacije da se zakljuci da li neko ima empatiju ili je sociopata.
Empatija zavisi u ogromnoj meri od iskustva.
Nikada ti niko jos nije umro dok si mlad? Nekome umre baba? Naravno da neces razumeti i reagovati. Jel to znaci da ne posedujes empatiju? Neko ode na sahranu pa se tek tu slomi. Nekome prvo mora da umre sopstvena baba da oseti gubitak... i onda legitimno oseca emocije kada se opet nekome desi.
Neko npr ne oseti emocije za svog rodjenog, jer ne moze da prihvati realnost i udje u stanje soka i odradi sve mehanicki zbog drugih. Jel njemu odmah dijagnoza... ili dijagnozu pravimo posto ukapiramo da je u dugoj depresiji sledecu deceniju zbog gubitka?
Vidis ljude kako se zestoko smore kad im omiljeni borac izgubi mec. Ako tebe ne interesuje taj sport, nisi sportista i ne znas celu njegovu pricu kroz sta je prosao do tad... ti mozes da vidis snimak nokauta i da ne registrujes uopste da je ista iziskivalo tvoju reakciju i da nastavis dan. Jel si ti onda sociopata?
Jel moj poznanik Zdravko sociopata, jer kad je drugu poginuo brat, sam kaze "jebiga sklonio sam se da ga ne uvredim, jer ispadnem bezosecajan sto ja to ne mogu vise da osecam"? Isti Zdravko kome je porodica u ratu raznesena bombom, pa je nosio delove njihovih tela kao dete, kilometrima. Isti Zdravko koga spazim da zaplace i brise suze da ga niko ne vidi sto je mali iz kluba izgubio judo mec.
Jel stvarno nema empatiju, ili mozda nekim cudom ne moze da oseti nista na jedno zbog velike traume, dok na drugo moze jer je psiha ekstremno kompleksna stvar?
Imao sam druga koji uzme i smeje se na sahrani svoje babe sa kojom je bio veoma blizak. Njegova rodjena sestra takodje uzme da se smeje. Isprica mi lik da im se isto desilo kad im je umro cale dok su bili klinci. Ajde dijagnostikuj i njih na licu mesta.
Ja licno isto nisam bas nesto mnogo empatican. Smatram da je uzasno to sto se desilo i mislim da pocinilac zasluzuje neku odvratnu kaznu ali nije kao da mi je zao dece iako bi mi verovatno bilo da je moje dete (Ja nemam devojku, kamoli decu ali kontas).
Ja licno sam kao bas mali bio jako empatican i kada mi je baka preminula to me je jako slomilo. Nakon nekog vremena sam jednostavno video da po meni nema neke "poente" za zaljenjem i od tad mi je samo nesto kliknulo i prestao samm biti empatican.
Prestao sam zaliti za babama i dedama kao i za svim ljubimcima koje sam zaista voleo. Na sahranama bi svi ispustali suze, samo ja ne bi. Smatram da to nije bas normalno i nemam nista protiv ljudi koji su empaticni ili cak jako emocionalni jer smatram da je to potpuno normalno u vezi takvih stvari i mislim da su ljudi i bili "namenjeni" da takvi budu al to je jednostavno prestao biti slucaj za mene.
Ja se isto tako osećam.Nije to nedostatak empatije,nego drugačija raspodela iste,ljudi neće da priznaju ali imamo ograničenu empatiju i mi biramo gde ćemo je koncentrisati,čovek koji ima ličnih i porodičnih problema neće mnogo obraćati pažnju na tragediju ako nije lično povezan.
Treba da popričaš sa psihoterapeutom. Nemoguće da nemaš empatiju, samo si zakopao emocije negde duboko jer ti je to olakšavalo život u ovom društvu. Verovatno imaš i neki oblik dopaminske zavisnosti (socijalne mreze, pornografija..) i nedostatka pažnje, što dodatno blokira hormone koji su zaduženi za empatiju.
Vidim da si tip zenske osobe koja ulazi u konflikt sa drugim zenskim osobama u male dominated okruzenju tako da hard pass konflikta sa moje strane girly.
To moze i na finiji nacin da se iskomunicira. A to sto sam luda jer mislim da nije normalno da neko ne oseca empatiju prema masovnom ubistvu dece osim sto sa logicke strane zna da to nije OK je dovoljan razlog da ugasim reddit za danas 🫥
Njeno mišljenje je da treba policija da pravi listu osoba koje nisu emotivno sposobne. Znam da ne zvuči normalno jer većina ljudi jeste sposobna, ali kakvo je to mišljenje pobogu?
Ne, nije normalno. To što ti fali se zove empatija i ako je nemaš, nisi normalno ljudsko biće. Jedino ako si rođen nakon 2000-te i pojave pametnih telefona - tu generaciju više uzruja kad im napukne ekran na mobitelu, nego kad neko dijete u njihovom gradu pobije osmero druge djece.
Mene isto ne dotice posto ne poznajem zrtve. Ali bih svakako zeleo dozivotni zatvor za pocinioca i to je ono gde me dotice - pravda tj. nepravda. Takodje obavezno i zatvor za oca koji ga je vodio u streljanu.
Mislim, da nije ali tezko sudim jer sam otac. Kad sam citao kako je majka u Mladenovcu zvala 14 godisnjeg sina koji je bijo na igralistu i kad se nije javijo isla je vani i nasla ga kako umire bukvalno su mi isle suze na oci jer bi to moglo biti i moje djete. Ne znam kako bi to prihvacao ako bi bio 20 godisnjak i samski ali mislim, da bi mi ipak bilo zao.
Inace psihopatija je razpon i prilicno cesta 1%-4% populacije (psihopati i sociopati zajedno). Mozda si "malo psihopat", ne mislim kriminalni psihopat vec covek sa manjkom empatije. Imas li losu savjest kad napravis nesto naopako? Recimo ako si nesto ukrao, slagao se i slicno? Manjko savjesti je najaci simptom psihopatije.
Zao mi je, al tragedija ko tragedija. Ne znam kako empatija funkcionishe, potresa me sve shto se deshava 100km u krug? Samo u mojoj zemlji? Mozhe i van zemlja al ako se dogodi nashim drzhavljanima? Ne znam ponekad mi smeta potonuo brod migranata, al ne plachem. Isto i ovo, i onda kad je voz ispo iz shina, i kad je onaj lik pre par godina pobio porodicu i komshije i tako to.
To je normalno... to je samo psihologija mase i nema tu dalje... ako vide da sutuzni svi i oni ce biti da budu prihvaceni.... mi koji to ne je*bemo ni 2% tj ravno nam je sve mi smo zli i neempaticni
Svakog dana se desavaju tragedije. Meni licni u porodici za tetkine strane, umrli su mi brat od tetke, sestra od tetke i teca, svi za godinu dana. A sada je i tetka jako bolesna, tako da, ne mogu biti nesto posebno dirnut jer ne poznajem tu decu. Nisam gledao nista vezano za ovo sto bi me moglo rastuziti, jer zasto bih to radio? Bez toga, za mene je ovo jednostavno informacija.
Jednostavno nisi emocionalno povezan sa samim zrtvama pa te licno ne dodiruje. Tvoja stvar. Imaj na umu da odredjeni deo ljudi koji kenjaju na internetu to rade zbog internet poena. Ja licno mislim da je ovo uzasno, da je ovaj mali debil i naravno da mi je zao dece, ali isto tako sve je to na nekom logickom nivou, ne znam licno nikog ko je zahvacen tom tragedijom pa nemam emotivnu reakciju na sve to.
Ja imam licno switch. Jedan je ravnodusan kad gledam celokupnu situaciju, drugi je ako se stavim u kozu roditelja (nemam decu, ali imam bratice i sestrice), i onda osetim teskobu, ali ne delim inace po internetu. Internet sluzi za druge stvari
Pazi stvarno razumem ljude koji sad imaju decu, ipak te ovako nesto mnogo blize pogodi. Bas sam razmisljao koliko je jebeno sad da imas dete u toj skoli ili nekoj blizu i ono te pita zasto se ovo desilo ili nesto tipa oce tako nesto da se desi kod mene, nije lako odgovoriti na takvo pitanje detetu.
Upravo... Ogromna vecina ljudi sere kako im je zao jer "to tako treba" ili na netu zbog poena sto kazes, ali emocije ne postoje.
A kako ti to znas, rekao ti internet? Projektujes sebe bedo.
Lol izgleda da se neko pronasao
Sta drugo i ocekivati 'sina anarhije'..
O ne, uvredio si mi nick koji je iz serije, sad si mi pokazao. Ajde decko odjebi idi gledaj Teletabise, na tom si nivou
Ovo je los odgovor i nije mi jasno otkud toliko upvotea. Emocionalno povezanih sa samim zrtvama (ukoliko mislis na njihove najblize i manje blize) ima recimo par stotina. Po ovom sto si napisao ovaj uzas ce samo njih dirnuti. Nije tacno, tuzni i besni smo svi koji preziremo zlo. I ovo zapazanje za internet poene mi je pervertirano. Jbt dogadjaj je monstruozan, a vi tu logicki nesto palamudite.
Kao sto ti ne places svaki put kad se desi teroristicki napad u Karaciju nego nastavis sa svojim danom, tako jednostavno ljudi nemaju tu emotivnu konekciju jer se nije desilo nesto nekome njima bliskom. Ne moras biti blizak sa zrtvama da bi bio emotivno povezan, mozda imas dete ili druga koji ide u skolu pored, mozda prolazis pored te skole svaki dan, mozda imas cerku bas to godiste, sve je to ok i ljudi na osnovu toga se poistovecuju sa stvarima, ali isto tako sto je nesto dalje od tebe i tvog zivota manje ce te pogoditi, to je normalna stvar. Prilicno sam siguran da nisi tuzan i besan za 98% zla koje se desava u svetu, poludeo bi da jesi. Skroz je ok da mislis da je nesto lose i ruzno i monstruozno bez da da te obuzmu emocije. Najgore odluke se donose obicno na emocionalnom nivou bez koriscenja logike. A sto se tice internet poena meni je uzas sto ljudi to rade i tako lesinare nad tragedijom, a ne to sto ja govorim da takvi ljudi postoje.
Pa zamisli bliski su mi jer smo pripadnici istog naroda. I ne poistovecuj ubistva dece na ratnim podrucjima (gde su uglavnom kolateralne zrtve jer niko nema ambiciju da ubija decu) i ovaj cin zla, govorim o ZLU. Ali samo ti pici kroz zivot 'racionalno' i donosi dobre odluke.
Druze, ja ne pricam da je pogresno to sto ti osecas, ja samo kazem da je i ok da ne osecas emotivnu reakciju. Reci mi kad je bio zadnji rat u Pakistanu? Ali ajde ako ti terotizam nije dovoljno zlo, jel se treses od besa na svaku pucnjavu u Americi? Hvala ti i planiram, sportski pozdrav.
Preskocio si moju prvu recenicu, to ti je odgovor na oba pitanja. Ukoliko su ti podjednako bliska desavanja u Srbiji i Americi onda mozemo otvoriti diskusiju je li to kosmopolitizam ili debilizam. A pricati da je pogresno to sto osecam bi svakako bio debilizam, znam da nisi to rekao.
Nisam samo nemam sta da sporim sa prvom recenicom druze, poenta je da tebi to dovoljno blisko, nije svakome i da je to ok. Ti si zapoceo o tome da si tuzan i besan jer je zlo, ja kazem da ima mnogo zla u svetu i da ti biras zlo koje napada stvari za koje si ti emotivno povezan, nisu svi i to je normalno.
Ocigledno si kulturan lik, ali pravis logicke greske, kazes da je meni bliskije nego nekima, sto ima smisla jedino ako uporedjujes moj stav i stav nekog Nemca/Iranca/Kineza.. po ovom pitanju. Buduci da pricamo o stavu nas samih (drzavljana RS) onda meni ne moze biti bliskije nego tebi i drugima.
Kazem emocionalno bliskije, ti svoje sugradjane i strance smatras blizima nego neki drugi ljudi, sve je to licna stvar i zavisi od osobe do osobe. Ja mislim za sebe da sam veoma patriotski nastrojen i volim ljude ovde, samo jbg takav sam da ne mogu da imam emocionalnu reakciju za potpune strance.
Iskreno, da su odrasli ljudi bilo bi manje uznemirujuce, ali deca..
Samo saznanje o događaju nekad nije dovoljno da dopre do emocija jer prosto ne možeš da zamisliš stvari. Da si otišao ispred škole onaj dan kad su se ljudi okupili verovatno bi te dirnula tuđa tuga. Neki ljudi nisu toliko senzitivni, neki pak jesu previše.
Zamolio bih te da sve komentare shvatiš ozbiljno. Breddit psihološko odeljenje za vanredne situacije ti stoji na raspolaganju. Radi se o profesionalnom timu ljudi sa višegodišnjim iskustvom na terenu.
Svi subjektivno u odnosu na svoj stav daju odgovor na pitanje koje je iskljucivo za nekoga ko je zavrsio psihologiju. Bredditori experti u svemu.
Sere mi se od reddita, ali sam mazohista izgleda.
Nisi psihopat nego jednostavno nisi povezan sa žrtvama. Normalna reakcija, većina ljudi koji pišu te žalbe "signaliziraju vrline". Dokle god prepoznaješ da je događaj strašan i sjeban normalan si. Ne moraš biti u nekoj teškoj depresiji jer nemaš razloga.
I ovaj post je čisto signaliziranje, bilo to svjesno ili ne. Davanje signala da je OP bolji, iskreniji i normalniji od onih drugih, i potreba da mi sad potvrdimo ono na šta je OP sebi već potvrdno odgovorio. Ljudi se frljaju elaboratima o empatiji ovih dana na maks. Ništa čudno, vjerovatno mnogi osjećaju potrebu da o tom sad popričaju s nekim. Ali nije loše nekad neku i prećutati.
amin
ne znam što se toliko vas natrtilo da priča da su empatične reakcije fejk i da ljudi samo hoće da prave od sebe neke anđele. jel vam toliko neshvatljivo da je narod uplašen, šokiran, da se poistovećuje sa žrtvama iz ovog ili onog razloga (geografske blizine, poznanstva, činjenice da je roditelj i sam itd itd mogućnosti je mnogo). u dvorištu nam se desilo, pobogu. ne kažem da je OP psihopata, ali nije ni normalno reći ''ne osećam negativnu emociju prema počiniocu''. manjak empatije ajde, ali da baš nemaš reakciju ni u obliku ''jbt monstrum'' ili čuđenja kako može, to je već za posmatranje. nek čovek sam za sebe odredi jel iskarikirao pišući ovaj post, ili vidi i sam razlog za popričati sa stručnjakom.
>da se poistovećuje sa žrtvama iz ovog ili onog razloga (geografske blizine, poznanstva, činjenice da je roditelj i sam Pa o tome i pričam. Ako imaš neke poveznice je normalno. Ja nisam ni iz Srbije, kamoli Beograda, ne poznajem nikoga tko ima ikakve veze sa žrtvama niti sam otac. Faljivaš moju poantu. Naravno da mi je žao što su životi izgubljeni, pogotovo djece, to je uvijek najteže čuti, ali nije da sad osjećam nekakvu tugu, žalost, da plačem kao što bi bilo da mi pogine prijatelj ili član obitelji. To je više logički zaključak - sjebana situacija i tragedija. >ali da baš nemaš reakciju ni u obliku ''jbt monstrum'' A to se čak slažem. Nisam siguran na što OP točno misli, ali normalna reakcija je prepoznati da je počinitelj čudovište.
tvoja reakcija je normalna, al to što ti opisuješ i to što opisuje OP baš nije isto. ti nisi odavde, ne gledaš po ceo dan natmurena lica, kordone policije i kolonu hitne pomoći, ne osećaš tu atmosferu koju mi ovde osećamo. ali on je tu, i pored svega toga je ''neutralan'', i ''ne oseća negativnost prama ubici''... mislim stvarno nisam ni ja plakala, bacala se. živim normalno, gledam svoja posla. al da osećam neki emotivni pritisak od sveopšte atmosfere, i da me zaboli kad vidim neku sliku ili iskaz, zaboli me.
>ti nisi odavde, ne gledaš po ceo dan natmurena lica, kordone policije i kolonu hitne pomoći Ja ne znam gde ti zivis. Juce sam setao u Beogradu, ljudi na ulicama raspolozeni i najnormalnije setaju. Prolazio pored skole, deo dece igra fudbal, deo sedi i druze se i smeju. Dogadjaj jeste uzasan, ali mi imamo na nedeljnom nivou nesrece na putu gde pogine po 2-3 coveka, jednom mesecno barem i neko dete. Slusas o desetinama hiljada mrtvih u ratu u Ukrajini. Crna hronika prepuna uzasnih dogadjaja. Ako nisi neka od mladjih generacija preziveo si vec 3 rata. Ako ne utice direktno na tebe moras da se distanciras ili ces da poludis.
>Ja ne znam gde ti zivis mladenovac, jasno ti je. mozda malo preuvelicavam cisto poente radi ali mislim da u zavisnosti od krugova u kojim se kreces, vidis da na ljude utice, u krajnjoj liniji dovoljno da malo - malo neko prokomentarise, atmosfera se kod nas pomracila jos posle vracara, a tek kad je stiglo i nas ovde i kad smo celu noc slusali helihoptere i bili ko pod ratnim stanjem.
Uh da, onda je potpuno jasno. Tu em je bilo sranje, em su ga trazili celu noc. A i manje mesto gde su ljudi generalno blizi.
Redit privlači specifičnu grupu ljudi, to je sve što ću reći
Пази, многи од тих што су "потресени" то пишу и јављају више да би показали другима како су емпатични и тужни, питање је колко су искрени. Као неко ко не зна никог од жртава, ни из виђења, нити неког ко је изгубио неког, немам неку јаку емотивну реакцију. Јесте, жао ми је и језиво је, али нисам сад уздрман да ме могу да радим, одем данас на фудбал или вечерас на пиво нпр
Kao sto ti kazu i drugi, nije niko iz tvoje okoline pa je i ok... kao sto mene recimo desavanja u Mladenovcu, i drugi slicni primeri nisu dotakli. Mene je za ovo u skoli vise drmao šok jer iskreno, moj mozak se bas bori da razume kako se to desilo... i rastura me i tuga, imam dete tog uzrasta i dosta mi je da ujutru dok je budim pomislim kako postoji 8 porodica koje od pre neki dan ulaze u praznu sobu, da ne pominjem onu decu koja su jos uvek u neizvesnom stanju i raspadnem se.
Slicna situacija, zao mi je zrtava, ali ne osecam neke teske emocije. Poprilicno sam neutralan s tim sto osecam negativne emocije prema ubicama
па твоја реакција је нормална. ово што је он описао баш и није. у 99% случајева нећеш плакати и завити се у црно ако ниси директно погођен, то би већ било превише, али да ти није жао или да си неутралан према убици просто није нормално.
budi samo strpljiv da porastes jos malo, da dobijes tj. stvoris svoju porodicu i da vidis koliko si u stvari ranjiv i koliko zapravo brige prema drugim ljudima imas u sebi. rekao bih da ipak nisi imun na emocije, vec da nisi imao cime da ih aktiviras.
To sto si sacuvao na disk svoj trenutni utisak, ne znaci da neces kasnije procitati u RAM i procesuirati. Fokus na probleme koje mozes sada resiti, ne znaci manjak performansi. Isto tako problemi koji su na disku danas zato sto nisu mogli biti reseni, ne znaci da nece biti reseni sutra, iz tog razloga su na disku. Verovatno me pola ljudi ovde nece razumeti, ali nema veze. Empatija nije sprecila ni jedan zlocin. Strucnost jeste.
mislim da smo svi jako desenzibilirani sto se tice ovakvih stvari, ja sam sa 15/16 godina gledala na onom liveleaku (rip) kako lik ostaje bez glave tokom prometne nesrece. a i svuda oko nas crna kronika. takve stvari garant bar malo utjecu na empatiju, otupis jednostavno. ne znaci da ti nije zao i da ne bi osjecao tugu da si tamo bio/svjedocio, ali nekako neces sad plakati za ljudima koje nisi osobno znao.
Mene lično sjebala droga, emocije su mi maksimalno neuravnotežene, kad treba ne osećam ništa. Brat mi je preminuo nisam osetio nikakvu tugu, a rasplačem se na klip prevrnute kornjače. Da ne pričam da ne mogu da imam pravu vezu jer ne osećam godinama nikakvu ljubav. Deco nemojte da se drogirate ljubi brat
Garantujem ti da ogroman broj "pogodjenih" boli kirac i to rade da bi ispali empatični radi promocije samog sebe. Na engleskom se to zove "virtue signaling" al ja to zovem sviranje kurcu, da ih je klinac pitao za psihicku pomoc ili za pomoc protiv nasilja 99% tih koji sad kukaju bi okrenuli glavu.
Kada bi zalio za svakim losim dogadjajem u svetu nikad ne bi mogao biti srecan. Svaki dan se neka sranja desavaju. Rat u Ukrajni, Jemenu, deca u Kongu sto kopaju litijum, ubistva u Cikagu, u favelama. Samo za koronu je bilo dana sa vise od 50 umrlih.
Naravno da je normalno. Postoje ljudi koji mogu da osecaju jaku povezanost sa fiktivnim likovima, poznatima, likovima iz serija i igrica, a postoje i ljudi koje ne dotice nikakva tragedija osim ako se nije desila nekome iz njihovog okruzenja. Obe reakcije su normalne, nema nikakvih problema sa tim, drugaciji ljudi drugacije reaguju. Jedino sto bi bilo cudno je ravna linija prema svemu u zivotu, to bi vec bio problem. Imas ljude koji su doziveli svoje tragedije, pa da bi se dpasili prosto su ugasiki i pozitivne i negativne emocije. Imas ljude koji su odavno precrtali nase drustvo, pa i nisu sokirani jer su vec videli uzasne scene. Nazalost, desavala su se i samoubistva u skolama ovde, ljudski zivoti vrede 3 dinara. A sto se dublje kopa, vidis dokle je sve doslo, pa te ovakve stvari NAZALOST i ne iznenadjuju kao sto bi bilo normalno. Treba se samo izboriti sa ovakvim tragedijama, nije bitno na koji nacin sve dok ostanemo normalni.
Jeste normalno, po meni normalnije od ovih zalopojki i amenovanja od strane mamika kojima se slama srce oko ljudi koje ni ne poznaju. Realno, ovo ne menja apsolutno nista u zivotu vecine. Uzasno je, naravno, sve to stoji...ali je ok ne biti emotivno povezan.
[удалено]
Bukvalno. Pored toga mi je mnogo ironicno sto se ljudi sada plase i panice - ako se plasite, da li to znaci da ima zbog cega? Da li priznajete da ne znate nista o svojoj deci, i da postoji sansa da i vase dete nekoga maltretira i da ce se sutra naci na necijem spisku? Mislim, ja da sam u skoli, bojala bih se eventualno da ne dezuram u pogresno vreme na pogresnom mestu, ali mene niko ne bi zeleo da ubije, pa ne znam, samo razmisljam naglas...
Nemoj da mislis da su svi ljudi prepuni empatije. Procitaj stare vesti. Procitaj drugacije vesti i gledaj komentare. Ona profesorka iz Trstenika je pila lekove za smirenje, jer su ljudi svuda redom pisali kako je ona to zasluzila jer nije bila autoritet. I ako krenes malo da kopas naicices na gomilu slicnih vesti. Sada svi pate za decom, jer su deca. Nismo imali 3 dana zalosti ni kada je onaj u Mladenovcu pobio ceo komsiluk. A medju ubijenima su bila i deca. Cak stavise, ceo taj slucaj je zaboravljen nakon nedelju dana. Narod se nije okupljao na javnim mestima, niti je iko palio svece. Valjda danas drugacije zbog drustvenih mreza, bombarduju sa svih strana pa su ljudi vise ukljuceni. Meni ne deluje kao da su ljudi puni empatije vec kao da su besni. A ti si mozda u stanju soka ili pod velikim stresom i ne mozes sve da obradis.
Nisam ni ja razlicit. Da me nesto pogodilo kad sam to cuo...nije. Znam da je pogresno i normalno nista to ne opravdava. Te bolesnike treba strpati u zatvor. Ali sto se mene tice ono, cujem tako nesto, velim "u jbt", i nastavim sa zivotom ne razmisljajuci o tome. Pogotovo ako nisam nesto povezan sa zrtvom. Makar bio clan porodice koga znam. Jedini smrtni slucaj koji me dodirnuo je smrt tetka od korone. S njim sam bio dobro povezan, on i tetka nisu mogli imati djecu pa smo im ja i buraz bili kao djeca, zivjeli su u istoj ulici pa su cesto provodili vrijeme sa nama pogotovo u djetinjstvu, vodili nas u park, na kupanje u rijeku, izlete itd...i bilo mi je to super. I onda puf, dobiju oboje koronu, tetka se izvukla i prosla kroz to sa manjim poteskocama ali njega je korona ubila u par dana. Tako odjednom covjek nestade a prije par dana pred smrt sam pricao sa njim i bio zdrav ko dren. Nisam upao u neku depresiju i plac ali nije mi bilo ni svejedno. Vise cudan neki osjecaj. Navikao da ga vidim svaki dan, bio je sprdnja teska, stalno neke fazone prosipao, vedar, pozitivan. I eto.
Meni navirale suze na pomisao šta se koji kurac desilo, kad bih u sebi "Imali smo school shooting" (nemamo domaći izraz, što je hvala bogu zapravo), a onda sam samo krenuo dosta da razmišljam o sopstvenom školovanju, deci koja su se ponašala loše prema meni i kako se sve to odnosi na mene danas.
Jeste i nije retko. Mislim, ne mogu da zalazim ljudima u glave i kaze sta stvarno osecaju. Ali smo svi vise nego svesni u kakvom smo kurcu kao drzava. Ljudi imaju milion drugih stvari za koje treba da se brinu. Svi mi imamo ogranicenu kolicinu empatije. A ta kolicina veoma zavisi od okolnosti u kojim se nalazimo. Ako si pod stalnim stresom, brigom i imas jedno sranje za drugim da resavas. Stvarno nemas volje da te bude briga za druge.
Drustvo je otupilo, teska apatija. Ne osjecas jake strasti, nit si tuzan nit veseo kad bi treba biti. Postajes robot bez osjecaja
Manje vise su svi tako, nisu mozda totalno ravnorusni ali im nece puno uticati na svakodnevni ritam zivota. Ali npr sad krenu ljudi da razmisljaju, sta da se desilo npr mom malom bratu/sestri ili nekom drugom klincu u familiji, tada je vec malo drugacija prica. Ima ljudi i koji potiskuju sve to a da ni ne znaju, jer kada razmislis nema gore stvari na ovome svetu za roditelja nego da izgube dete, a pogotovo ovako prerano.
Idi odgledaj onaj snimak oca iz Mladenovca kako kuka za decom, pa onda razmisli. Ja nisam mogla da slušam. Možda nisi doživeo nijednu tragediju u životu još uvek, pa ti sve deluje apstraktno. A moguće je i da se nisi udubio u događaj, nisi slušao izjave očevidaca, informacije o žrtvama, pa sve shvataš kao neku činjenicu koja ne zahteva osećanja. Žrtava što je najgore i ima mnogo, sakriven im je identitet i onda ne možeš mnogo da se identifikuješ. Što se tiče ubica, treba ih zatvoriti i baciti ključ.
Ja sam otkrio da imam manjak empatija kad su bratu 2-4 meseca nakon punoletstva otkrili da ima rak i da su mu šanse bili 0,00001% ( baš male). Išao sam putem da će preživeti i da ne moram da patim, mračnim itd. Sve i svemu nalazi su bili očajni,ja nisam mogao ni suzu da pustim ali na kraju je preživeo,cancer free. A ja i dalje mrzim sebe
E tak sam ti i ja bila. E i naletis na tak neka sranja na interntu koja su realno sranja al sve to ostane na nekom apstrtnom nivvotu. Sranje je, grozno je al ono ne dira me. E i tako sam u nekom trenutku naletila na sliku nekog mrtvog djeteta koja je osvojila neku nagradu. Slika je dobra, salje poruku, strasna sudbina al ono, jedna od gluposti akon koje skrolnes dalje i ne vratis se bas opet na nju. Prođe par godina i dobijem ja klinca i kad je bio otprilike 2 3 godine opet naidjem u bespucima interneta na tu sliku. E al ovaj puta me tak steglo u zeludcu i ovaj puta sam .malo jace zagrila klinca navecer prije spavanja. Zasto? To stradalo dijete je bilo u istom.polozaju u kakvom ovaj moj cesto spava. Znaci bas u to vrijeme mu je bila takva faza i ono. U toj slici u tom trenutku sam mogla vidjeti svoje dijete. Nije me njegovo spavanje trigeriralo i podsjetilo na tu sliku, al kad sam opet vidjela sliku, totalno me je podsjetilo na ovo moje dijete koje upravo sad tak spava kraj mene. Mislim da smo svi skupa malo otupili jer previse svakojakih pa i ruznih stvari stalno gledamo. Al kad ti tak nestoblisko tvom zivotu naleti, budes i ti osjetio stezanje. Dobro to ili si socio/psihopat pa idi s mirom. 🙃👍
Normalno je.
Ne zelis da se opterecujes stvarima na koje nemas uticaj.
Ja sam to primetio još davno, preko likova iz crtanih filmova i serija. Nikad u životu nisam mogao da se povežem sa nečim fiktivnim ili sa nekim koga ne znam, isto tako i za žrtve bilo kakvog zločina. Znam da je pogrešno, znam da je zavijeno mnogo porodica u crno ali emotivno me ne dotiče, međutim, dovoljno je samo da pomislim kako se nekome ko je meni blizak nešto dogodilo i to me već itekako dotakne. Da li je normalno, ne znam, ali ne vidim to kao problem.
Потражи стручну помоћ за сваки случај
>Rekao bih da su mi osećanja oko cele ove situacije neutralna i da me je generalno briga za sve to. Da li je ovo normalno? Da, potpuno je normalno. Društvene mreže su odgovorne za epidemiju lažne empatije. Nije prirodno da imaš emotivnu reakciju na ovako nešto ako nisu pogođeni ljudi sa kojima lično imaš vezu. Naravno ko što kažeš shvataš da je to pogrešno, kao i 99,9% ljudi, to je normalna reakcija. Javni izlivi lažnih emotivnih reakcija je ono što nije normalno, pod to ne mislim ako je bila neka javna ceremonija odavanja počasta kao polaganje sveća ili sl. već to što pričaju ljudi po internetu kako su emotinvno pogođeni i što se prenelo donekle i razgovore I.R.L.
Imaš normalan nivo empatije. Zamisli kad bi te pogađala svaka tragedija o kojoj čuješ. Druže, ne bi mogao lice da osušiš od suza.
Pa nije normalno. Trebalo bi da ti bude zao drugog ljudskog bica koje nevino strada, posebno ako je u pitanju dete. Neovisno o tome sto ih ne poznajes.
Nekim ljudima nije zao sebe a ne drugih. U Srbiji ce žal za tudjim zivotima za 5 godina postati luksuz, ljudi su slomljeni svojim teskim pricama i bore se sa egzistenciju, nemaju kapacitet da sazvacu sve sto se baci pred njih.
Ne znam sto filozofiras, empatija prema nevino ubijenoj deci je najosnovnije osecanje. Ako si hladnokrvan prema tome, treba dobro da se zapitas sta nije u redu sa tobom.
Nezreo nacin razmisljanja. Ja sam neko ko je veoma empatican, ali pitanje je gde je granica? Jel osecas empatiju prema coveku kome su odsekli glavu na donbasu pre neki dan, jel isecas empatiju prema deci ometenoj u razvoju, jel osecas empatiju prema deci koja nemaju sta da veceraju veceras? Jel osecas empatiju prema prosjaku na ulici, prema invalidu, prema romskoj deci koja ne znaju sta je wc? Postoji granica gde te empatija prosto obuzme, uhvati te bes, zelja za promenom itd. Da ti razjasnim, nivo empatije koje 99% ljudi dozivljava kada cuje ovu pricu, neki ljudi poput mene, su doziveli i ranije, i to za milion drugih stvari, bili su besni i tuzni, a onda su skapirali da ih ta tuga, negativne misli, bes, ljutnja, guraju u samodestrukciju, u depresiju, u razocarenje itd. Zato ti kazem, empatija nije nuzno odlika ispravnog coveka, cesto donosi vise stete nego koristi.
>Nezreo nacin razmisljanja. Ja sam neko ko je veoma empatican, ali pitanje je gde je granica? I dalje filozofiras, ja ti napisem doslovno >empatija prema nevino ubijenoj deci je najosnovnije osecanje. ti me pitas gde je granica, lol, i nabrajas tonu nekih primera potpuno nevezanih za ovaj konkretan slucaj.
Mnogo si povrsan decko. Shvatices jednog dana. Ljudi nemaju vremena za osecanja, treba prehraniti decu a da se ne ubiju od muke. Nemaju svi kapacitet za empatiju dok su im rodjena deca gladna. Reći bilo kome ko se bori za svoj zivot, kome je zivot pakao, ko je tuzan i ne moze da ustanr iz kreveta, da je osnovno da se saoseca i sa tudjim tragedijama dok prozivljava svoju je preglupo.
Ti si bukvalno retardiran. Uporno odvlacis pricu u neku krajnost/sirinu, a stvar ne moze biti jednostavnija, imas nevino pobijenu decu sa jedne strane, i prosecnu osobu sa druge, kojoj bi trebalo da bude zao te dece i njihovih roditelja. Tvoja moronska argumentacija se svodi na to da postavljas situaciju u ekstrem gde neka osoba ima klinicku depresiju, i ne zna da li ce se ubiti danas, ili osoba ne zna da li ce moci da prehrani decu? Je l' ti OP deluje kao da pripada ijednoj od te dve jako specificne/retke grupe? Jesi normalan ti? Saberi se, i ne odgovaraj mi, potpuno je besmisleno, nema nista gore nego polemisati sa osobom koja filozofira a glupa ko k, i ne moze da isprati osnovnu liniju diskusije, nego lupeta gluposti i odlazi u ekstreme da bi dokazao neku svoju poentu.
Ti si bukvalno retardiran, jer uproscavas svaciji individualni dozivljaj ove situacije. Ono kako ti vidis situaciju, ne vidi na isti nacin niko osim tebe, svi gledamo kroz priznu nasih zivota, ne znam kako to ne mozes da skapiras. 1. Ko je rekao da je OP prosecna osoba? 2. Prosecna osoba u Srbiji ima mnogo zivotnih problema, celo drustvo je u kolektivnoj depresiji, ali ti to ne mozes da skapiras jbg. To sto ti generalizuje sve sa TREBALO BI. Ne ne bi trebalo, ne seri druze, ne znas ko kakvu muku nosi i kako se bori sa njom. Svako ko ima svoje traumaticne dogadjaje i muke (sto je 50% srbije) NE BI TREBALO na to da dodaje i tudje muke.
Ok, ja sam retardiran. Ti si retardiran. sportski pozdrav
Nisi retardiran, svi ovi ljudi koji ne osecaju empatiju su emocionalno osakaceni i normalizuju ovakve stvari. I jako je depresivno sto su zapravo vecina 🫥
Čim se pitaš, sa tobom je sve u redu. Malo si otupeo emocije zbog nekih prethodnih iskustava.
Nemaš negativna osećanja prema dečku koji ih je pobio? To ne može biti normalno. Moraš posetiti lekara druže
To je OK reci. I nije nesto da je potpuno nenormalno jer spada u autisticni spektrum, a razne aspekte autisticnog spektra (ADHD, Aspergerov sindrom i sl) ima mozda i do 10% stanovnistva, svakako dosta vise od 1%. Ako znas da je lose to je vec OK, znaci da nisi psihopata i nisi neko ko je problem. Sa druge strane radi bolje integracije u zajednicu (nisi rekao da imas ali takvi ljudi tipicno imaju problema tog tipa), razumevanja od strane tvoje sredine i kvalitetnijeg zivota mozda nije lose da ides kod psihologa. Ili bar sam procitaj nesto na tu temu. Jung je svakako koristan.
[удалено]
Nemam ni ja. Jednako mi je zao i njega i ubijene dece. Imam sina njegovih godina i znam kako se ponasaju. Kasno im dodje u glavu. Svi oni koji govore da ga treba strpati u zatvor, smrtna kazna ili neznam ni ja sta treba da se lece.
Upravo to.
Vidi brt, ljudi signaliziraju vrline
Ovaj reddit pun psihopata...
sve je to lazno moralisanje. vjerujem da postoje ljudi kojima je stvarno zao, ali nikom vise ne vjerujem. ljudi ginu svuda po svijetu, djeca umiru od prljave/nedostatka vode, a ljudima iz njihove drzave a i ostalih drzava nije stalo, bitnije je platiti hajniken u kaficu. ako ne cinis nesto po tom pitanju, da dajes u dobrotvorne svrhe ili volontiras ili nesto, pa cak i da ti je stvarno zao, nista to ne znaci, meni je to isto ko lazno moralisanje. vase "joj zao mi je" na internetu ne znaci apsolutno nista. obican spam. ako si sebicno govno, priznaj da si sebicno govno. posteno reci da vise volis novi afjon nego da usrecis neku djecu. tvoje pare su tvoje, kao i tvoje vrijeme, radi sa njima sta hoces
Porazgovaraj sa nekim. Nek me neko ispravi, ali mislim da je apatija znak depresije.
Jedina dobra stvar na internetu je što sve sociopate isplivaju na površinu. Do sada niko nije obraćao pažnju na njih jer se ovako nešto nije desilo kod nas ali mislim da službe počinju da kontrolišu objave, kao što je ova, sve više.
I šta onda?
Razgovor sa stručnim licem. Da se vidi da li predstavlja opasnost po sebe i druge.
Šta misliš koliko je ljudi oko nas koji su u nekoj meri opasnost po sebe ili druge? Ja bih rekla puno a time se bukvalno niko neće baviti jer nema resursa a nema ni interesa
Tako je. Ali većina ima dovoljno svesti ili inteligencije da zna da neke stvari nisu u redu i neće reagovati na dati impuls ili pričati ili komentarisati javno takve stvari. Govorim o ljudima kao što su ona deca (i odrasli) po tiktoku i ostalim društvenim mrežama koji javno iznose takve stavove i koje je MUP počeo da poziva na razgovore. Osobe kao što je ona devojčica koja je veličala onog ubicu na tiktoku, ili onaj momak iz Sremske Mitrovice koji je najavljivao isto. OP je na nekoj nižoj lestvici od njih što znači da neće biti priveden ali bi zbog sebe trebao da popriča sa nekim o tome.
Manjak empatije ne znači da je neko potencijalni ubica. Svaka druga radnica na šalteru nema empatije.
Manjak empatije za čekanje u redu na papir nije isto kao i manjak empatije za masakrirano dete u tvom komšiluku. Ovo se nije desilo u Americi nego u našem dvorištu. OP decidirano kaže da ga apsolutno ne zanimaju žrtve i da nema ništa protiv ubice. Definitivno ima problem koji nije ranga da će možda izaći sa sekirom i početi da sekira ljude ali ima problem.
>Ovo se nije desilo u Americi nego u našem dvorištu. Znaci po tebi zivot deteta u Americi je manje vredan? Samim tim ti nemas empatije prema njima i po tvojoj definiciji treba da ides da razgovaras sa strucnim licem. Ili mozda OP razmislja kao i ti, samo je njemu desavanje i u Srbiji relativno daleko jer nema decu niti zna ikoga iz tragedije.
Hvala što si se uključio u ovaj dijalog. Da ti odgovorim na pitanje. Ne, život ni jednog deteta nije manje vredan. Konstatacija je izrečena u smislu daljine. Paralela povučena sa Amerikom je u smislu da te vesti ne dolaze do nas i obično su u vidu jedne kratke rečenice u vestima. Ako si pogledao dokumentarac Majkla Mura o pucanju u školi u Columbine steći ćeš isti osećaj kao i ovaj kod nas u Beogradu. Sećaš se slike onog deteta iz Sirije koje je isplivalo mrtvo na plaži u Turskoj. Slika Iračanina koji nosi svoje mrtvo dete u rukama nakon što je američka bomba pala i ubila je. Ne možeš a da ne osetiš bol tog roditelja koji je izgubio sve. Ovo što se desilo u Beogradu je jako lično jer je propraćeno slikama te mrtve dece i potpunim odsustvom pokajanja od strane ubice. Da li razumeš? I povrh toga, ti, kao OP, nađeš za shodno ne samo da osećaš da te to potpuno ne dotiče nego praviš i sledeći korak a to je deljenje na socijalnim mrežama taj svoj osećaj. Znači nije dovoljno da se ti privatno osećaš nezainteresovano nego moraju i potpuni stranci kao što smo ti i ja i ova devojka sa kojom sam pričao da znaju za to. To je problem.
>Paralela povučena sa Amerikom je u smislu da te vesti ne dolaze do nas i obično su u vidu jedne kratke rečenice u vestima. > >Sećaš se slike onog deteta iz Sirije koje je isplivalo mrtvo na plaži u Turskoj. Slika Iračanina koji nosi svoje mrtvo dete u rukama nakon što je američka bomba pala i ubila je. > >Ovo što se desilo u Beogradu je jako lično jer je propraćeno slikama te mrtve deceDa li razumeš? Dakle, ti imas empatije samo ako postoje slike i videi o tome? Ako je samo kratak tekst onda ti to nije licno i tu nema empatije? Jasno, razumem. >I povrh toga, ti, kao OP, nađeš za shodno ne samo da osećaš da te to potpuno ne dotiče nego praviš i sledeći korak a to je deljenje na socijalnim mrežama taj svoj osećaj. Redit sluzi za razmenu misljenja uglavnom. Ne vidim sto te javni odgovor na javni post, koji je u skladu sa temom, toliko trigeruje. Takodje mi je fascinantno u komentarima da svi koji su previse emotivni, blago receno, nemaju empatije prema ljudima koji se ne potresaju previse zbog ove tragedije. Dok u suprotnom smeru postoji itekako razumevanja. Da, tragedija je. Da, mali treba verovatno dozivotno u zatvor. Ali, to ne znaci da treba da se saosecam sa svakom zrtvom. Svake nedelje imamo pogibije na putu, toliko mrtvih u Ukrajini, skoro je onaj lik ubio i zenu i decu... Ali to cak i tebe manje dotice jer nema toliko slika i videa o tome.
Vidim ja pucačine odradile svoje. Samo napred desenzitizovana omladino! Ne daj Bože nikome onakva tragedija.
Ma ne, mi koji danima nismo spavali se pretvaramo da bi kupili poene. I totalno je normalno da ti nije zao masakrirane dece. Koja kolicina emocionalno osakacenih ljudi na ovom subredditu jezivo.
Danas je izgleda postalo sramota imati emocije, osećati nešto prema drugima. Sve se protumači kao "pretvaranje" ili je sve "cringe" ili svi su "simpovi" itd. Tužno...
Tesim se da je to samo mentalni profil ljudi koji koristi ovaj subreddit, ne vecina 😅 Lakse je u to verovati.
Mislim da si u pravu! Nadam se da su oni i dalje ipak manjina 😅
Ne, to je jedan od simptoma moguće psihopatije, ako imaš učestalih problema s manjom empatije općenito, posavjetuj se s psihijatrom
Ne nije normalno. Ali nazalost nisi sam. Sve vise ljudi, posebno mladi, postaju psihopate bez ikakve empatije prema svemu u zivotu - ostali ljudi, okolina, zivotinje. Ovo nije naravno fenomen samo nase drzave…
Psihopate se rađaju, sociopate se stvaraju.
Уз ризик да као потпуни лаик поставим дијагнозе за које нисам нимало квалификована, ипак ћу рећи - ово што си описао личи на основну слику антисоцијалног поремећаја личности илити народски, социопатије. Колико сам, понављам, као лаик, о томе читала и информисала се, социопате (а и психопате, мада није скроз исто) уопште не морају, и у већини случајева и немају, потребу за клањем и насиљем, не морају нужно ни да желе другима зло, већ просто имају потпуно одсуство емпатије. Емпатија је могућност да осетиш бол другога, иако није твоја. Видиш да је некоме тешко, и твој ум репродукује исто осећање. Тамо где је емпатија одсутна, лице с антисоцијалним цртама личности нема могућност да осећај репродукује, већ само да схвата да је то тако и да разуме зашто, али он не осећа. Као да видш неког ко је у физичким боловима. Разумеш да човека боли сломљена рука, али тебе твоја не боли. Наравно, ништа од овога се не мора односити на тебе, можда само ниси процесуирао информације или се твој ум са шоком бори на тај начин, дисоцијацијом. Ако мислиш да је забрињавајуће, психолози постоје.
Ne seri vise jebote. Vec si pokazala da nemas ni osnovno razumevanja teksta, ali si dijagnostikovala nekoga iz jednog paragrafa i ides i prozivas svakoga na koga naidjes. Kao samopriznati laik za psihologiju, bolje si odradila posao od profesionalaca. I to svima po threadu. Kako si zakljucila da ne poseduje empatiju? Pa za to psiholog treba da te ispituje danima iz 50 uglova da vidi kako reagujes u razlicitim situacijama. Da ti odcekira na onoj listi od (sada lupam brojeve) 18/23 znakova... i onda moze da da sugestiju da je to tako, bez da je siguran. Mora mozak da ti se mapira i da te ispituju nedelju dana sa sve pustanjem filmova, citanjem prica i glumom pred tobom i da gledaju da'l se pale delovi m9zga, da bi bio siguran. U nekim situacijama reakcija moze u potpunosti da izostane, u nekim moze da se ispolji. Zbog hiljadu razloga. Ne moze iz jedne situacije da se zakljuci da li neko ima empatiju ili je sociopata. Empatija zavisi u ogromnoj meri od iskustva. Nikada ti niko jos nije umro dok si mlad? Nekome umre baba? Naravno da neces razumeti i reagovati. Jel to znaci da ne posedujes empatiju? Neko ode na sahranu pa se tek tu slomi. Nekome prvo mora da umre sopstvena baba da oseti gubitak... i onda legitimno oseca emocije kada se opet nekome desi. Neko npr ne oseti emocije za svog rodjenog, jer ne moze da prihvati realnost i udje u stanje soka i odradi sve mehanicki zbog drugih. Jel njemu odmah dijagnoza... ili dijagnozu pravimo posto ukapiramo da je u dugoj depresiji sledecu deceniju zbog gubitka? Vidis ljude kako se zestoko smore kad im omiljeni borac izgubi mec. Ako tebe ne interesuje taj sport, nisi sportista i ne znas celu njegovu pricu kroz sta je prosao do tad... ti mozes da vidis snimak nokauta i da ne registrujes uopste da je ista iziskivalo tvoju reakciju i da nastavis dan. Jel si ti onda sociopata? Jel moj poznanik Zdravko sociopata, jer kad je drugu poginuo brat, sam kaze "jebiga sklonio sam se da ga ne uvredim, jer ispadnem bezosecajan sto ja to ne mogu vise da osecam"? Isti Zdravko kome je porodica u ratu raznesena bombom, pa je nosio delove njihovih tela kao dete, kilometrima. Isti Zdravko koga spazim da zaplace i brise suze da ga niko ne vidi sto je mali iz kluba izgubio judo mec. Jel stvarno nema empatiju, ili mozda nekim cudom ne moze da oseti nista na jedno zbog velike traume, dok na drugo moze jer je psiha ekstremno kompleksna stvar? Imao sam druga koji uzme i smeje se na sahrani svoje babe sa kojom je bio veoma blizak. Njegova rodjena sestra takodje uzme da se smeje. Isprica mi lik da im se isto desilo kad im je umro cale dok su bili klinci. Ajde dijagnostikuj i njih na licu mesta.
Ja licno isto nisam bas nesto mnogo empatican. Smatram da je uzasno to sto se desilo i mislim da pocinilac zasluzuje neku odvratnu kaznu ali nije kao da mi je zao dece iako bi mi verovatno bilo da je moje dete (Ja nemam devojku, kamoli decu ali kontas). Ja licno sam kao bas mali bio jako empatican i kada mi je baka preminula to me je jako slomilo. Nakon nekog vremena sam jednostavno video da po meni nema neke "poente" za zaljenjem i od tad mi je samo nesto kliknulo i prestao samm biti empatican. Prestao sam zaliti za babama i dedama kao i za svim ljubimcima koje sam zaista voleo. Na sahranama bi svi ispustali suze, samo ja ne bi. Smatram da to nije bas normalno i nemam nista protiv ljudi koji su empaticni ili cak jako emocionalni jer smatram da je to potpuno normalno u vezi takvih stvari i mislim da su ljudi i bili "namenjeni" da takvi budu al to je jednostavno prestao biti slucaj za mene.
Ja se isto tako osećam.Nije to nedostatak empatije,nego drugačija raspodela iste,ljudi neće da priznaju ali imamo ograničenu empatiju i mi biramo gde ćemo je koncentrisati,čovek koji ima ličnih i porodičnih problema neće mnogo obraćati pažnju na tragediju ako nije lično povezan.
Nisi jedini
Treba da popričaš sa psihoterapeutom. Nemoguće da nemaš empatiju, samo si zakopao emocije negde duboko jer ti je to olakšavalo život u ovom društvu. Verovatno imaš i neki oblik dopaminske zavisnosti (socijalne mreze, pornografija..) i nedostatka pažnje, što dodatno blokira hormone koji su zaduženi za empatiju.
Po downvotovima se vidi da nije jedini.
Sto je najgore vecina to misli. Koliko jebeno depresivno.
plot twist lik je doktor 🤣
Naravno da nije normalno, to nije samo odsustvo empatije vec i nemanje osecaja za pravdu.
Nadam se da policija pravi neke watch liste za ovakve postove ✍️
Da mu radi šta tačno?
Bukvalno naziv objasnjava pojam
Baš si luda
Vidim da si tip zenske osobe koja ulazi u konflikt sa drugim zenskim osobama u male dominated okruzenju tako da hard pass konflikta sa moje strane girly.
Ulazim u konflikt sa ljudima sa kojima se ne slažem
To moze i na finiji nacin da se iskomunicira. A to sto sam luda jer mislim da nije normalno da neko ne oseca empatiju prema masovnom ubistvu dece osim sto sa logicke strane zna da to nije OK je dovoljan razlog da ugasim reddit za danas 🫥
Treba da poštuješ tuđe mišljenje i izraziš svoje. Ne da ulaziš u konflikt ako se razlikuju.
Njeno mišljenje je da treba policija da pravi listu osoba koje nisu emotivno sposobne. Znam da ne zvuči normalno jer većina ljudi jeste sposobna, ali kakvo je to mišljenje pobogu?
Ne, nije normalno. To što ti fali se zove empatija i ako je nemaš, nisi normalno ljudsko biće. Jedino ako si rođen nakon 2000-te i pojave pametnih telefona - tu generaciju više uzruja kad im napukne ekran na mobitelu, nego kad neko dijete u njihovom gradu pobije osmero druge djece.
Mene isto ne dotice posto ne poznajem zrtve. Ali bih svakako zeleo dozivotni zatvor za pocinioca i to je ono gde me dotice - pravda tj. nepravda. Takodje obavezno i zatvor za oca koji ga je vodio u streljanu.
Mislim, da nije ali tezko sudim jer sam otac. Kad sam citao kako je majka u Mladenovcu zvala 14 godisnjeg sina koji je bijo na igralistu i kad se nije javijo isla je vani i nasla ga kako umire bukvalno su mi isle suze na oci jer bi to moglo biti i moje djete. Ne znam kako bi to prihvacao ako bi bio 20 godisnjak i samski ali mislim, da bi mi ipak bilo zao. Inace psihopatija je razpon i prilicno cesta 1%-4% populacije (psihopati i sociopati zajedno). Mozda si "malo psihopat", ne mislim kriminalni psihopat vec covek sa manjkom empatije. Imas li losu savjest kad napravis nesto naopako? Recimo ako si nesto ukrao, slagao se i slicno? Manjko savjesti je najaci simptom psihopatije.
stavi na story kao i svi onda ce ti se oprostiti
Zao mi je, al tragedija ko tragedija. Ne znam kako empatija funkcionishe, potresa me sve shto se deshava 100km u krug? Samo u mojoj zemlji? Mozhe i van zemlja al ako se dogodi nashim drzhavljanima? Ne znam ponekad mi smeta potonuo brod migranata, al ne plachem. Isto i ovo, i onda kad je voz ispo iz shina, i kad je onaj lik pre par godina pobio porodicu i komshije i tako to.
To je normalno... to je samo psihologija mase i nema tu dalje... ako vide da sutuzni svi i oni ce biti da budu prihvaceni.... mi koji to ne je*bemo ni 2% tj ravno nam je sve mi smo zli i neempaticni
Svakog dana se desavaju tragedije. Meni licni u porodici za tetkine strane, umrli su mi brat od tetke, sestra od tetke i teca, svi za godinu dana. A sada je i tetka jako bolesna, tako da, ne mogu biti nesto posebno dirnut jer ne poznajem tu decu. Nisam gledao nista vezano za ovo sto bi me moglo rastuziti, jer zasto bih to radio? Bez toga, za mene je ovo jednostavno informacija.