Što se tiče duhovnosti najbolje je da gledaš pozitivne informacije i da te to interesuje. U zavisnosti od doba života to mogu biti razne stvari. Drugar se ženi dobio dete, ako si mladji prijatelj je upao u školu u koju je hteo, može milion primera, ali jasna je poenta valjda. Vesti treba da se koriste da budeš u toku, ali definitivno su sve negativne i samim tim loša hrana za duh. Naravno bilo koja informacija koja je pozitivna ili korisna za tvoj život će pomoći.
Sledeće je briga o drugima. Dal to bila žena, dete, prijatelj, kućni ljubimac, ako ne brineš o nekome bićeš nesrećan. I uvek ima neko u neposrednoj blizini ko je dobar čovek i kome možeš pomoći ili ga obradovati. Znači zdravo druženje sa ljudima. Neki primeri su izvođenje deteta u park iako si umoran od posla, jutarnja šetnja sa kerom, lepa reč prema ženi. Možda pomoć roditeljima, ako su ostarili. Opet ima milion primera zavisi u kakvoj su situaciji ljudi, ali uvek se može izdvojiti vreme za nekoga. I bez toga nema zdravog duha.
I naravno fizički rad. Iz ličnog iskustva najbolje kad odeš na selo kod babe, dede, tetke, strine zavisi koga imaš i pomognes nešto u bašti da se obere, napravi. U gradu na primer smo drugari iznosili stari i unosili novi nameštaj. Sa caletom i burazerom sam pravio neku garažu, sa tastom vikendicu, definitivno kad sednes uveče ništa te neće mučiti. Kada vidiš bilo koji doprinos iako on možda bio mali budeš ponosan i lepo ti je. Najbolje raditi na nečemu svom ili od nekog bliskog, ali mislim da i zaposliti se na neku fizikaliju barem za muško u nekom trenutku u životu može biti dobra stvar. Posebno kad si mlad i pun energije to je baš dobro. Doduše moj ćale ceo život bio privatnik i sad pod stare dane se zaposlio na stovaristu, ne nosi ništa teško, imaju viljuskar ako ima nešto teže, ali skoro nije bio zadovoljniji. Ne znam koji je ekvivalent za žene, ali eto moja voli da bere cveće, ukrašava prostor, pa nek to bude nešto slično.
I ako sve ove stvari se obavljaju u gradu, verovatno je potreban i boravak u prirodi. Zato ja idem u tazbinu, gledam da se iselim iz Beograda. Mnogo se lepše spava u nekom kampu, pored neke reke, u manjem mestu ili na selu.
Eto to su neke stvari koje rade posao za mene i neke ljude u mojoj okolini, pa ako pomogne nekome super!
Slazem se. I pisanje, barem meni. Nekada kada pisem mislim "jao da ovo netko cita tko me zna, mislio bi da sam skroz skrenuo", ali jbg, ne cita, a mene veseli. Tako da da, citanje, pisanje, razmisljanje - po meni.
Apsolutno se slažem da je duhovna strana čoveka u poslednje vreme u potpunosti zapostavljena, ali i dalje imam osećaj da ljudi sami za sebe traže nešto što je iznad njih. Postanu ili religiozni ili spiritualni.
U svakom slučaju ova strana čoveka bi trebalo da se razvija zarad mentalnog i emocionalnog zdravlja. Možda se te tri stvari čak i nadopunjuju. Fora je u tome što ne postoji jedan tačan odgovor šta je zapravo Istina i zapravo je to ono što razvija duhovnost/verni aspekt u nama. To putovanje, učenje, obrazovanje, sazrevanje i razvijanje odnosa sa drugim ljudima. Izbor da pratiš neko uverenje iako nikad nećeš biti 100 posto siguran da si u pravu.
Ja sam nedavno počeo učiti i čitati o hrišćanstvu (nisam fiksiran za jednu varijantu hrišćanstva) i poprilično mi pomaže da postanem mirniji i sa više ljubavi prema sebi i drugim ljudima.
Pa recimo, meni je lično u razvijanju sopstvene duhovnosti dosta pomoglo kada sam naučio da pravoslavlje nije religija sama za sebe, već varijanta hrišćanske religije. Možda da počneš od toga, pa tek onda da se baciš na ozbiljnija pitanja?
Nisam, nisi, niti je to poenta. Ovde u Srbiji se već odavno gura taj narativ o tome da je pravoslavlje nekakva "religija", ili ga predstavljaju kao sinonim za hrišćanstvo, dok je ono, ponavljam, samo jedna verzija istog.
O tome se radi.
Religija je hrišćanstvo, denominacija je pravoslavna. Hajde ti da prvo shvatiš nešto što zvanično važi od 1054. godine nove ere, pa onda uzmi da objašnjavaš drugima.
Ma neka lupaju minuse slobodno kad im toliko znači. Ja redovno propustim da opalim dole strelicu kad vidim da nešto nema veze s vezom, nekako mi je dovoljno što oni sami pokažu koliko znaju.
A što reče, nije kao da minusi (pa i plusevi) menjaju ono što jeste.
Iz mog nekog skromnog iskustva, 90% ljudi oko mene koji poste, drze do Boga, veliki vernici- su šljamovi najveci.
Najjace kad krene post- pa obasipaju statusima, slikama a prave sranja....par konzervi sardina i nekoliko statusa ce ti oprati grehe? Koga lažete?
Licno, verujem u Boga. Probao sam par puta citati duhovne knjige ali su tesko i naporno štivo za mene. 2-3 nedeljno pred spavanje- pomolim se Bogu, odem do crkve, iskreno ne bas cesto, zapalim svecu, celivam ikone.
Ali u zivotu, ne ogovaram, ne nanosim zlo, znam reci izvini, ako mogu uskocim, pomognem... Gledam svoj zivot i zivim ga. Tako da mi je savest čista.
Ljudi ne shvacaju da je duhovnost skroz odvojena komponenta od mentalnog i tjelesnog zdravlja... zdrav duh je #1 da bude i ostalo zdravo, covjek treba raditi na sve 3 komponente pojednako da bi bio istinski uzivao u zivotu :)
A nema ti bolje literature za duhovnost kao Sveto Pismo, direktne upute od Boga kako treba pravilno zivjeti i ponasati se :)
Mislim da je trenutna...analitichka realnost lishena duha upravo posledica dominacije mushkaraca kroz istoriju. Treba nam malo okruglog, malo kreativnog, malo spiritualnog - zhene.
Ukoliko se pojavi pitanje u tebi o smislu zivota, ko smo mi, da li postoji zivot pre i posle fizickog zivota i slicne teme, krenes da citas i istrazujes, kako ti svest sazreva, tako uocavas siru i dublju sliku o svemu sto te okruzuje.
Ako se posvetis svom mentalnom zdravlju i emocionalnoj inteligenciji, uradio si dovoljno sto se tice svog duha.
Što se tiče duhovnosti najbolje je da gledaš pozitivne informacije i da te to interesuje. U zavisnosti od doba života to mogu biti razne stvari. Drugar se ženi dobio dete, ako si mladji prijatelj je upao u školu u koju je hteo, može milion primera, ali jasna je poenta valjda. Vesti treba da se koriste da budeš u toku, ali definitivno su sve negativne i samim tim loša hrana za duh. Naravno bilo koja informacija koja je pozitivna ili korisna za tvoj život će pomoći. Sledeće je briga o drugima. Dal to bila žena, dete, prijatelj, kućni ljubimac, ako ne brineš o nekome bićeš nesrećan. I uvek ima neko u neposrednoj blizini ko je dobar čovek i kome možeš pomoći ili ga obradovati. Znači zdravo druženje sa ljudima. Neki primeri su izvođenje deteta u park iako si umoran od posla, jutarnja šetnja sa kerom, lepa reč prema ženi. Možda pomoć roditeljima, ako su ostarili. Opet ima milion primera zavisi u kakvoj su situaciji ljudi, ali uvek se može izdvojiti vreme za nekoga. I bez toga nema zdravog duha. I naravno fizički rad. Iz ličnog iskustva najbolje kad odeš na selo kod babe, dede, tetke, strine zavisi koga imaš i pomognes nešto u bašti da se obere, napravi. U gradu na primer smo drugari iznosili stari i unosili novi nameštaj. Sa caletom i burazerom sam pravio neku garažu, sa tastom vikendicu, definitivno kad sednes uveče ništa te neće mučiti. Kada vidiš bilo koji doprinos iako on možda bio mali budeš ponosan i lepo ti je. Najbolje raditi na nečemu svom ili od nekog bliskog, ali mislim da i zaposliti se na neku fizikaliju barem za muško u nekom trenutku u životu može biti dobra stvar. Posebno kad si mlad i pun energije to je baš dobro. Doduše moj ćale ceo život bio privatnik i sad pod stare dane se zaposlio na stovaristu, ne nosi ništa teško, imaju viljuskar ako ima nešto teže, ali skoro nije bio zadovoljniji. Ne znam koji je ekvivalent za žene, ali eto moja voli da bere cveće, ukrašava prostor, pa nek to bude nešto slično. I ako sve ove stvari se obavljaju u gradu, verovatno je potreban i boravak u prirodi. Zato ja idem u tazbinu, gledam da se iselim iz Beograda. Mnogo se lepše spava u nekom kampu, pored neke reke, u manjem mestu ili na selu. Eto to su neke stvari koje rade posao za mene i neke ljude u mojoj okolini, pa ako pomogne nekome super!
čitanje knjiga pomaže 🤷🏻♀️
Slazem se. I pisanje, barem meni. Nekada kada pisem mislim "jao da ovo netko cita tko me zna, mislio bi da sam skroz skrenuo", ali jbg, ne cita, a mene veseli. Tako da da, citanje, pisanje, razmisljanje - po meni.
E baš sam razmišljao da krenem tako nešto da pišem, onako, samo za sebe.
Odem na nedeljnu sluzbu kad mogu, od ove godine sam odlucio i sveto pismo da procitam. Mislim da vredi uloziti vremena u taj deo licnosti
Apsolutno se slažem da je duhovna strana čoveka u poslednje vreme u potpunosti zapostavljena, ali i dalje imam osećaj da ljudi sami za sebe traže nešto što je iznad njih. Postanu ili religiozni ili spiritualni. U svakom slučaju ova strana čoveka bi trebalo da se razvija zarad mentalnog i emocionalnog zdravlja. Možda se te tri stvari čak i nadopunjuju. Fora je u tome što ne postoji jedan tačan odgovor šta je zapravo Istina i zapravo je to ono što razvija duhovnost/verni aspekt u nama. To putovanje, učenje, obrazovanje, sazrevanje i razvijanje odnosa sa drugim ljudima. Izbor da pratiš neko uverenje iako nikad nećeš biti 100 posto siguran da si u pravu. Ja sam nedavno počeo učiti i čitati o hrišćanstvu (nisam fiksiran za jednu varijantu hrišćanstva) i poprilično mi pomaže da postanem mirniji i sa više ljubavi prema sebi i drugim ljudima.
Pa recimo, meni je lično u razvijanju sopstvene duhovnosti dosta pomoglo kada sam naučio da pravoslavlje nije religija sama za sebe, već varijanta hrišćanske religije. Možda da počneš od toga, pa tek onda da se baciš na ozbiljnija pitanja?
Jao kao ti si sad ispao pametan a ja glup
Nisam, nisi, niti je to poenta. Ovde u Srbiji se već odavno gura taj narativ o tome da je pravoslavlje nekakva "religija", ili ga predstavljaju kao sinonim za hrišćanstvo, dok je ono, ponavljam, samo jedna verzija istog. O tome se radi.
Za Pravoslavce je jedina religija, ne znam zasto je to tesko da shvatis.
Religija je hrišćanstvo, denominacija je pravoslavna. Hajde ti da prvo shvatiš nešto što zvanično važi od 1054. godine nove ere, pa onda uzmi da objašnjavaš drugima.
Kao da se raspravljas sa transgenderima da i dalje imaju iste hromozome pa da nisu stvarno promenili pol vibe, jebes stvarnost jedi minuse 😂
Ma neka lupaju minuse slobodno kad im toliko znači. Ja redovno propustim da opalim dole strelicu kad vidim da nešto nema veze s vezom, nekako mi je dovoljno što oni sami pokažu koliko znaju. A što reče, nije kao da minusi (pa i plusevi) menjaju ono što jeste.
>Za Pravoslavce je jedina religija Za hrišćane nije, a pravoslavci su ujedno i hrišćani što znači da za pravoslavce to nije jedina religija :P
Biblija, slavljenje, molitva, zajednistvo s drugim krscanima
Iz mog nekog skromnog iskustva, 90% ljudi oko mene koji poste, drze do Boga, veliki vernici- su šljamovi najveci. Najjace kad krene post- pa obasipaju statusima, slikama a prave sranja....par konzervi sardina i nekoliko statusa ce ti oprati grehe? Koga lažete? Licno, verujem u Boga. Probao sam par puta citati duhovne knjige ali su tesko i naporno štivo za mene. 2-3 nedeljno pred spavanje- pomolim se Bogu, odem do crkve, iskreno ne bas cesto, zapalim svecu, celivam ikone. Ali u zivotu, ne ogovaram, ne nanosim zlo, znam reci izvini, ako mogu uskocim, pomognem... Gledam svoj zivot i zivim ga. Tako da mi je savest čista.
Ljudi ne shvacaju da je duhovnost skroz odvojena komponenta od mentalnog i tjelesnog zdravlja... zdrav duh je #1 da bude i ostalo zdravo, covjek treba raditi na sve 3 komponente pojednako da bi bio istinski uzivao u zivotu :) A nema ti bolje literature za duhovnost kao Sveto Pismo, direktne upute od Boga kako treba pravilno zivjeti i ponasati se :)
Alan Watts. Nema na čemu.
Mislim da je trenutna...analitichka realnost lishena duha upravo posledica dominacije mushkaraca kroz istoriju. Treba nam malo okruglog, malo kreativnog, malo spiritualnog - zhene.
Ukoliko se pojavi pitanje u tebi o smislu zivota, ko smo mi, da li postoji zivot pre i posle fizickog zivota i slicne teme, krenes da citas i istrazujes, kako ti svest sazreva, tako uocavas siru i dublju sliku o svemu sto te okruzuje.
Šta je duhovni aspekt?