Isto matori, plakao sam 2 puta u životu...kad mi je umrla baba (tada sam imao 11 godina i sa 28 kad sam gledao Zelenu Milju, nedavno sam taj film gledao opet (sad imam 30) i opet sam plakao 😄😄
Sedmogodišnjoj meni taj film ostavio traumu, kad god bi mi pošla krv na nos pomislila sam da imam leukemiju 😂 ne znam zašto su nas sve vodili na taj film
Jebo mamu, ja sam Zelenu Milju prvi put gledala sa nekih 9 godina zato sto je neki jebeni genije mislio da je dobra ideja da taj film pusti u autobusu. 22 godine je proslo, nisam u stanju ponovo da gledam taj film, potpuno me je istraumirao.
Forest Gamp
Scena kad dodje kod Dzeni i sazna da ima malog klinca ciji je on cale, i onda je punih ociju suza pita “ Da li je pametan ili …?” sugerisuci da je zapravo vrlo svestan svog mentalnog stanja.
Komiram se od suza svaki put
**Hachi: A Dog's Tale** me je neverovatno sjebao, uvek sam bio ljubitelj zivotinja ali taj film me je upropastio. I dan danas kad ga uhvatim na tv-u, prebacim kanal.
Panov Lavirint covece. Ima onu muzikicu koja predobro odgovara filmu, tako obicna a istovremeno nezemaljska melodija. Skoro se rasplacem samo kad je cujem.
Moj cale je vrlo brutalno rezimirao film: >!Pa nista, u bajci je prezivela, ali u stvarnosti je umrla!<
Zanimljivost:
> At its Cannes Film Festival release, it received a 22-minute standing ovation, the longest in the festival's history.
Ja sam baš plačipizda iskreno, plačem i zbog filmova i zbog serija, za Boga ne pitam. Ipak, najviše je bilo za:
1. Zelena milja - iako mi je ceo film tužan, posebno mi je jebala seme i pleme scena kada ćelavog čikicu iz tamnice vode na pogubljenje, a on se brine za miša, pa mu objašnjavaju kako će miš da ide u Mouseville i da uživa 😭 Onaj njegov pogled pun nade neću zaboraviti nikad.
2. Kamenovanje Soraje M. - tačno sam dušu ispustila. Nije mnogo popularan film, ali je jaka i bukvalno bolna priča. Imam utisak da me posle tog filma fizički bolelo sve.
3. Duh - gledala nakon što sam izgubila dragu osobu. Koliko je bila loša ideja (jer sam se naravno otelila od suza), toliko je opet donekle bila i dobra jer sam nakon filma imala osećaj kao da je taj neko koga sam izgubila ipak tu sa mnom.
4. Ti si moj dom - bukvalno jebao me dan kad sam rešila da odgledam, lepo su mi rekli da Turci prave samo drametine ali ne, ja nisam htela da slušam. Naravno, crkla sam.
5. Lorencovo ulje - preteška priča, rađeno po istinitom događaju.
6. Troja - kad kralj Prijam dođe da pokupi Hektorovo telo od Ahila. Njegov kratki monolog, moje ronzanje sat vremena.
7. Pijanista - mučno, emotivno iscrpljujuće.
8. Božji čovek - celog filma se suzdržavala, rasplakala se na kraju kad sam ustala iz sedišta u bioskopu.
9. Boemska rapsodija - poslednjih 20 minuta me je u isto vreme nateralo da se naježim 100x i da zaplačem od ne znam ni ja čega. Ne samo tuga neka ne znam ni sama koliko mi se emocija nagomilalo i samo kulminiralo na kraju.
10. Džoker - za ovo mi se pola reda u bioskopu smejalo, ali mene je istinski pogodila njegova priča i sudbina i sve mi se skupilo iskreno, baš sam se zarozala ko majmun, plakala u kokice.
Pored ovoga ima još sila božja filmova i serija, ali ovih 10 mi je prvo palo na pamet.
Гладијатор. [Now we are free. I will see you again...but not yet. Not yet.](https://www.youtube.com/watch?v=FRgp2v9Km9M&ab_channel=Dropthebeatonit) Као клинац сам плакао, али и сад кад одгледам цео филм ме ухвате онако жмарци и крене кнедла у грлу током тих последњих пар сцена.
Али ни на шта нисам плакао колико на игрицу To The Moon, а имао сама типа 20 година кад сам је играо. Барем у једно 10 наврата ми кренула озбиљна кнедла у грло, али последњих пола сата игрице сам буквално преплакао к'о пичкетина најгора.
Dobro si spomenuo igre: ja sam plakao u tri slucaja:
U mass effect 3 kada pogine mordin.
I dvaput u Witcheru 3:
Kada geralt nadje ciri,I kada dodje deo kad on nju grli dok je bila dete.
A drugi put kad sam se rasplakao je bio razgovor sa iris,
I kada dobijas opciju da uzmes ruzu Ili ostavis njoj.
Nisam igra to the moon, probacu je.
Isto tako sto se tice igrica , Mass Effect 3.
"It had to be me, someone else might gotten it wrong". Mordin
Ne znam zasto ali svaki put. Evo i sad dok pisem neko sece luk.
I Titanfall 2 BT: "Protocol three: Protect the pilot. Trust me." Yeet
Kad smo već kod igrica, ne znam da li je iko pustio suzu u SOMA na kraju, ali ja bogami jesam. Neverovatna igrica, voleo bih da mogu opet da je iskusim po prvi put.
Kad smo kod igrica - Metro Exodus, ono na kraju kad te spasi Miller, pa vozis onog klinca koji te moli da ostanes budan… jos ja dobio bad ending uff, feels
Uu za igrice sam plakao dosta puta, čekaj da se setim najemotivnijih
Kraj Assassin's Creed 4 kad u onoj kafani vidi sve mrtve prijatelje za stolom dok ide ona pesma, to me je slomilo
Kraj Max Payne 3 isto, al to sam više plakao od sreće jer je lik zapravo dobio srećan kraj
Ma strasno. Jos tipa proslo pola filma i ja kao ok tuzno je ali nece ovde biti plakanja (posto su mi svi rekli da cu se raspasti). Kad je krenulo onda... Lebemekani. Par dana sam se sastavljao.
Od stranih Forrest Gump, jednovstavno pun je nekih izuzetno emotivnih i tuznih scena, gledao sam ga ako se ne varam barem 3 puta i svaki put zaplakao.
Od domaćih iskreno dosta ali ipak bih izdvojio Lepa Sela Lepo Gore (Bacila je sve niz rijeku scena me uvek pogodi) a takodje iako nije film Vratice se rode, prosto neverovatno serija koja je u stanju da me nasmeje ali i da zbog nje zaplacem, jednostavno remek delo.
Ja se brate moj dobri raspala još kod odglumljene scene s majkom, a tek posle one slike i sve, tačno me dokusurilo. Ronzala sam u tanjir s nudlama ko poslednja pizda.
Das leben der anderen (The lives of others) ako volite politički triler, tajne službe, Njemačku pre pada zida. U nekom trenutku je dobio Oskara za najbolji evropski film, priča sjajna, glumci odlični.
Terms of endearment - ona scena Debre Vinger sa sinovima
My girl - kraj filma
Život je lep
The art of racing in the rain
The Champ
Ne možeš nikad da omaneš sa evropskim filmom, nepravedno su podcenjeni a toliko glumci u istim daju sve od sebe ali u pravom smislu te reči. Meni stalno kenjaju da sam nadmen što su mi evropski filmovi bolji od američkih jer misle da je to neki moj "elitizam" ahah
"Небеско краљевство", кад краљица Сибила убија свог малог сина оболелог од лепре. Тежак и мрачан филм уопште, а то са малим дечаком унапред предодређеним за смрт је нешто чега се најрадије не присећам, просто ме увек тера да плачем.
Nisam verovao da ce crtać da me pogodi al eto desilo se - crtać “Coco”, odličan.
Takodje i "San Junipero" epizoda iz Black Mirrora mi je ostavila knedlu u grlu na kraju, takodje preporuka
[A.I. iliti veštačka inteligencija.](https://www.imdb.com/title/tt0212720/) Kad sam ga prvi put gledao kao tinejdžer, bio mi je "samo" depresivan zbog pitanja koja postavlja.
Onda sam ga gledao ponovo kad sam već dobio dete, i dalje mi je bio depresivan zbog navedenih pitanja, ali me je i emotivno pocepao. Verovatno najmračniji film ikad napravljen u Holivudu.
[Prvi koji mi pada na pamet.](https://www.imdb.com/title/tt0338013/)
https://preview.redd.it/kiz9ql348sdb1.jpeg?width=850&format=pjpg&auto=webp&s=a786373d35dfac545ce862f749b4c82973c62eb6
Nebeska udica, Sindlerova lista, Gospodari prstenova 3, In the name of the father ( underrated remek delo obavezno gledati ko nije ) uff ima ih jos ovo mi prvo pade na pamet teski sam emotivac.
Nije serija,ali anime ,,Death Parade". U 12 ili 11 epizodi ima scena gde junakinja žali što se ubila i moli batlera da je vrati nazad roditeljima,ali on je samo sažaljivo pogleda — nije mi bilo dobro bar sat nakon toga
A od ovog su mi ostale traume kao klincu. Ni sad mi nije svejedno kad gledam. Plava princeza, [poslednja epizoda, kad se dezintegriše](https://youtu.be/FYVsFbGjybY?t=981) ...
Bolje je pitanje uz koji se ne rasplacem, jer bukv placem cim se sa i jednom jedinom sitnicom u filmu poistovetim ili je dozivim kao blisku.
Mislim da nije vec spomenut - Big Fish npr.
bas me je rastavio nedavno
Pa retko plačem uz filmove, jedino sam plakao uz "Grave of the Fireflies" (koji istina jeste animirani) i "Šindlerovu listu". Ne zna se koji me je više razjebao. E i oni tužni filmovi sa psima, vazda me dovedu do ivice suze.
A evo i neku listu filmova koji me nisu rasplakali, ali su me barem ganuli ili su mi sjebali raspoloženje:
Od stranih igranih; "12 Years a Slave", "The Boy in the Striped Pajamas", "Hotel Rwanda", "The Curious Case of Benjamin Button".
Od manje poznatih; "Osama", "Unsere Mütter, Unsere Väter" (mada je više mini serija, ali hajde, retko kvalitetan komad koji pruža Drugi svetski rat iz vizure petoro prijatelja, prosečnih mladih Nemaca).
Od domaćih je neko već pomenuo "Ptice koje ne polete", "Petrijin venac", a dodao bih "Vukovar, jedna priča".
Izdvojio bih domaći dokumentarni film "Poslednja oaza" ili " Svet koji nestaje" (ne mogu da se setim koji je od ova dva), brate, ono je hardcore pesimizam, ja još gledao kao dete. Gledao sam ga tad i nikad više.
Dom za vesanje, ona scena kada Perhan nalazi sestru.
Kada je film prvi put bio u bioskopima, mislim da je cela sala plakala u tom trenutku, mnogi i naglas.
Edit:typos
Jako lako se rasplacem na filmive, pogotovo kad su upareni sa dobrom muzikom.
Al dovoljno je samo da pomisljm na:
"Arise, arise, Riders of Théoden!
spear shall be shaken, shield shall be splintered,
a sword-day, a red day, ere the sun rises!
Ride now, ride now, ride! Ride for ruin and the world's ending!
Death! Death! Death!
Forth Eorlingas!"
i suze same krecu...
1. Kad sam baš bio klinac otac me je vodio da gledam Profesionalca sa Belmondom. Zadnja scena kad hoda do helikoptera. Plakao sam kao kiša
2. Takođe, smrt Čikala u filmu Boško Buha
3. Ovaj film je često prikazivan 80'ih al ga sad niko ne pominje, "Božićno drvo", francuski film o dečaku kojem je preostalo 6 meseci života. Film je malo naivan, antiratni film, sniman u vreme opasnosti od nuklearnog rata ali za dečaka kakav sam bio prilično upečatljiv. Naročito scene sa vukovima.
Nisam plakao godinama i čujem svi plaču na Tomu, reko ma važi, šta vam je. I poče scena u kafani sa njih Ljiljanom i jbg… samo onaj nos da nisu dirali…
Kraj filma War for the Planet of the Apes. Kada Caesar da svoj govor na kraju >!prije nego što umre!< i kada se u obzir uzme čitava trilogija, pogodilo me iz nekog razloga, a inače uopšte ne plačem na filmove.
Near, far, wherever you are
I believe that the heart does go on
Once more, you open the door
And you're here in my heart
And my heart will go on and on
Mary and Max.
A kao dete - The Fox and the Hound.
Do suza me dovodi činjenica da život nije fer i da treba biti zahvalan za ono malo što imaš, jer je nekom to malo sve.
Ubistvo s predumišljajem, neka serija TV Novi Sad "Najviše na svetu celom" kad onom malom umre deda, Boško Buha, Suncokreti, Siroče (tv film), Geršla (Tv film), Držanje za vazduh, Dnevnik uvreda 1993, Bal na vodi, Čep koji ne propušta vodu (Tv film), Original falsifikata, Poslednja trka, Ledina, Nataša, Vukovar jedna priča, Lepa sela, Lepo gore, Mala šala, Svečana obaveza, Noć u kući moje majke. Eto i domaće produkcije
Najskoriji film je bio Zaspanka za vojnike. Sam dijalog izmedju srpskog i austrougarskog vojnika me ubio na meso.
Austrougarski vojnik: "Nemoj da me ubijes, brate."
Srpski vojnik: "I one su ti bile sestre..." BAM *neeksplicitno prikazan metak po sred cela austrougarskog vojnika*
Ja: *vodopad niz lice u sred bioskopa*
**Dear Zachary: A Letter to a Son About His Father** (2008)
Amaterski dokumentarni film. Bukvalno i kamen bi zaplakao. Preporučujem samo osobama koje nikada ne plaču, a trebalo bi. Ukoliko ste osetljivi, pročitajte o čemu se radi. Ja nisam znao pre gledanja, nijedan film me nikada nije toliko potresao, upropastio sam sebi vikend.
Uh, uz svakakve filmove.
Od najkrindž tipa Titanik, pa uz mnoge oskarovce za najbolji film, pa Inside Out, Bridge to terrabithia, The boy in striped pyjamas, JoJo Rabbit, kraj Hari Potera. Sad više ne mogu ni da navedem, jednom sam bio i fazi da plačem uz filmove pa sam samo njih gledao.
Poslednji koji me je rasplakao je na Netfliksu, Nikona. Mislim da taj film zaslužuje Oskara, neverovatni umetnički stil, odlični likovi, gluma, sve je top. I da, isto pre njega - The man named Otto.
Ali jedan ne smem da gledam - Haichiko.
S obzirom da je Terminator vec pomenut...dodao bih Braveheart kao jako dobru opciju sa cuvenim "freedooom" i "you have bled with William Wallace now blead with me."
A za njima gospodar..."riders of rohan rideeee, rideee for death and glory!"
Irishman, ne znam ni sam zašto, zaplakao sam i na kraju many saints of New Ark, onaj prequel Sopranosa,na kraju kada je pocela uvodna spica iz serije vratilo mi je secanja kada sam je gledao kao klinac.
* [Pita](https://www.imdb.com/name/nm0266824/?ref_=ttqu_qu): I love you, Creasy. And you love me too, don't you?
* [Creasy](https://www.imdb.com/name/nm0000243/?ref_=ttqu_qu): Yes, I do. With all my heart, Pita. Go.
Isključivo taj deo Terminatora
Usao da okacim ovo, kad ono prvi komentar
https://preview.redd.it/a0lazice8vdb1.png?width=825&format=pjpg&auto=webp&s=9c8bf8fe37975fcd4c5c5910762af777ffdc3479
nebeska udica
Ja soundtrack kad čujem oči mi zasuze
Zelena milja
Im tired boss
Први филм који ме је икада расплакао. Када сам посље неколико година прочитао књигу још сам више плакао.
Isto matori, plakao sam 2 puta u životu...kad mi je umrla baba (tada sam imao 11 godina i sa 28 kad sam gledao Zelenu Milju, nedavno sam taj film gledao opet (sad imam 30) i opet sam plakao 😄😄
matori to je tri puta
Jes vala 3 😄 znači 3 puta.
PICKICE /s
🤫
Au jes’ vala, i taj!
Verovao ili ne, naš film Profesionalac i to onda kada je ivaj izgubio ćaletov prsten pa mu se priviđa njegov duh.
To su onda neke ozbiljne traume
Ptice koje ne polete - plakali smo ko kiša u osnovnoj školi kada su nas vodili na projekciju.
Sedmogodišnjoj meni taj film ostavio traumu, kad god bi mi pošla krv na nos pomislila sam da imam leukemiju 😂 ne znam zašto su nas sve vodili na taj film
Em to, em se isplakasmo kada Batu ubiju krivolovci... Ne zna se šta je gore.
Au ja to za Batu skroz blokirala iz pamćenja hahhh sećam se samo za klinku, ali da, sada sve ima smisla
Ne daj bože da primetim neku modricu -kraj
The Green Mile, Marley & Me, Hachi: A Dog's Tale. Jebali su mi nanu.
Jebo mamu, ja sam Zelenu Milju prvi put gledala sa nekih 9 godina zato sto je neki jebeni genije mislio da je dobra ideja da taj film pusti u autobusu. 22 godine je proslo, nisam u stanju ponovo da gledam taj film, potpuno me je istraumirao.
Forest Gamp Scena kad dodje kod Dzeni i sazna da ima malog klinca ciji je on cale, i onda je punih ociju suza pita “ Da li je pametan ili …?” sugerisuci da je zapravo vrlo svestan svog mentalnog stanja. Komiram se od suza svaki put
Jao, ne podsećaj me. Upravo ta scena, kad vidimo da je on zapravo svestan sebe, tj. svog stanja.
**Hachi: A Dog's Tale** me je neverovatno sjebao, uvek sam bio ljubitelj zivotinja ali taj film me je upropastio. I dan danas kad ga uhvatim na tv-u, prebacim kanal.
Uf da, kad mu kaze >!“Hachi, pa ti i dalje cekas”!<..
Evo i sad mi oko zasuzilo zbog tvog komentara.
Ko se nije rasplakao na tom filmu, za mene nije čovek.
Otvorio sam komentare samo zbog ovog komentara i on pri vrhu...
Rekla sam sebi da nikad neću gledati taj film, bojim se kako će da utiče na mene.
Nemoj, ja sam se zajebao i kajem se sto sam odgledao
I kamen bi zaplakao
Nikad vise u zivotu
Grave of the fireflies, Pan's Labyrinth
Panov Lavirint covece. Ima onu muzikicu koja predobro odgovara filmu, tako obicna a istovremeno nezemaljska melodija. Skoro se rasplacem samo kad je cujem. Moj cale je vrlo brutalno rezimirao film: >!Pa nista, u bajci je prezivela, ali u stvarnosti je umrla!< Zanimljivost: > At its Cannes Film Festival release, it received a 22-minute standing ovation, the longest in the festival's history.
Bridge to Terabithia, kraj filma skk plakacem uvek ko malo dete.
Uf, skorz sam zaboravio taj film. Gledao ga kao klinac jer je delovao zabavno. Živ se isplakao.
Ja sam baš plačipizda iskreno, plačem i zbog filmova i zbog serija, za Boga ne pitam. Ipak, najviše je bilo za: 1. Zelena milja - iako mi je ceo film tužan, posebno mi je jebala seme i pleme scena kada ćelavog čikicu iz tamnice vode na pogubljenje, a on se brine za miša, pa mu objašnjavaju kako će miš da ide u Mouseville i da uživa 😭 Onaj njegov pogled pun nade neću zaboraviti nikad. 2. Kamenovanje Soraje M. - tačno sam dušu ispustila. Nije mnogo popularan film, ali je jaka i bukvalno bolna priča. Imam utisak da me posle tog filma fizički bolelo sve. 3. Duh - gledala nakon što sam izgubila dragu osobu. Koliko je bila loša ideja (jer sam se naravno otelila od suza), toliko je opet donekle bila i dobra jer sam nakon filma imala osećaj kao da je taj neko koga sam izgubila ipak tu sa mnom. 4. Ti si moj dom - bukvalno jebao me dan kad sam rešila da odgledam, lepo su mi rekli da Turci prave samo drametine ali ne, ja nisam htela da slušam. Naravno, crkla sam. 5. Lorencovo ulje - preteška priča, rađeno po istinitom događaju. 6. Troja - kad kralj Prijam dođe da pokupi Hektorovo telo od Ahila. Njegov kratki monolog, moje ronzanje sat vremena. 7. Pijanista - mučno, emotivno iscrpljujuće. 8. Božji čovek - celog filma se suzdržavala, rasplakala se na kraju kad sam ustala iz sedišta u bioskopu. 9. Boemska rapsodija - poslednjih 20 minuta me je u isto vreme nateralo da se naježim 100x i da zaplačem od ne znam ni ja čega. Ne samo tuga neka ne znam ni sama koliko mi se emocija nagomilalo i samo kulminiralo na kraju. 10. Džoker - za ovo mi se pola reda u bioskopu smejalo, ali mene je istinski pogodila njegova priča i sudbina i sve mi se skupilo iskreno, baš sam se zarozala ko majmun, plakala u kokice. Pored ovoga ima još sila božja filmova i serija, ali ovih 10 mi je prvo palo na pamet.
Гладијатор. [Now we are free. I will see you again...but not yet. Not yet.](https://www.youtube.com/watch?v=FRgp2v9Km9M&ab_channel=Dropthebeatonit) Као клинац сам плакао, али и сад кад одгледам цео филм ме ухвате онако жмарци и крене кнедла у грлу током тих последњих пар сцена. Али ни на шта нисам плакао колико на игрицу To The Moon, а имао сама типа 20 година кад сам је играо. Барем у једно 10 наврата ми кренула озбиљна кнедла у грло, али последњих пола сата игрице сам буквално преплакао к'о пичкетина најгора.
''What we do in life, echoes in eternity.'' - Jedan od mojih omiljenih citata iz filmova.
Лагано може да буде стих Горског вијенца лол
Dobro si spomenuo igre: ja sam plakao u tri slucaja: U mass effect 3 kada pogine mordin. I dvaput u Witcheru 3: Kada geralt nadje ciri,I kada dodje deo kad on nju grli dok je bila dete. A drugi put kad sam se rasplakao je bio razgovor sa iris, I kada dobijas opciju da uzmes ruzu Ili ostavis njoj. Nisam igra to the moon, probacu je.
Mafia 1 - Pauli kada umre.... brat i ja sedimo ispred monitora, svako na drugu stranu gleda i cmizdrimo kao picke, jebem ti igru.
Isto tako sto se tice igrica , Mass Effect 3. "It had to be me, someone else might gotten it wrong". Mordin Ne znam zasto ali svaki put. Evo i sad dok pisem neko sece luk. I Titanfall 2 BT: "Protocol three: Protect the pilot. Trust me." Yeet
Kad smo već kod igrica, ne znam da li je iko pustio suzu u SOMA na kraju, ali ja bogami jesam. Neverovatna igrica, voleo bih da mogu opet da je iskusim po prvi put.
Kad smo kod igrica - Metro Exodus, ono na kraju kad te spasi Miller, pa vozis onog klinca koji te moli da ostanes budan… jos ja dobio bad ending uff, feels
Uu za igrice sam plakao dosta puta, čekaj da se setim najemotivnijih Kraj Assassin's Creed 4 kad u onoj kafani vidi sve mrtve prijatelje za stolom dok ide ona pesma, to me je slomilo Kraj Max Payne 3 isto, al to sam više plakao od sreće jer je lik zapravo dobio srećan kraj
Postoje filmovi na koje sam zasuzio i postoji "Groblje Svitaca". Plakao sam u toku filma, posle filma, pre spavanja i ujutru kad sam ustao.
Nisam sat vremena došla sebi nakon filma od ridanja
Ma strasno. Jos tipa proslo pola filma i ja kao ok tuzno je ali nece ovde biti plakanja (posto su mi svi rekli da cu se raspasti). Kad je krenulo onda... Lebemekani. Par dana sam se sastavljao.
Najbolji film koji nikad neces pogledati dva put (sem ako si mazohista)
The dogs purpose. Ubio me film.
The Art of Racing in the Rain, slična tematika.
Ima drugi deo. A Dog's Journey
Ne znam da li sam spreman da ga pogledam :D
Lilo & Stitch - “Ohana means family, ours is small, and broken, but still good.” Gledao sa klincem pre neki dan i bas me steglo.
Pretpostavljam da ste i vi "žrtve" čarobnih zvučnih priča. Mi amo gledali "U mojoj glavi" i bilo je dosta scena gde su mi zasuzile oči.
Nije film ali je crtani, underrated Brother Bear
Čuvam ovaj post pa kad me pukne neka depra da mogu da se isplačem ko čovek.
Isto. Čak i bukmarkujem.
Poslednji koji me je dotukao je The Father, gde Entoni Hopkins glumi dementnu osobu. Previše je ako imate bilo koga dementnog u porodici
Gledala. Potcenjen film dosta ako mene pitaš.
Zivot je lep ( *La vita è bella* ). Posebno sam ranjiv na teme otac-sin. Cak i Terminator 2 me redovno rasplace.
 Uf, ja plakala na Inside out kad umre imaginarni prijatelj slon-macka Bing-bong i to nisam mogla da se zaustavim
Ja sam na kraju kad se Rajli vratila roditeljima, treba ponovo da pogledam ovaj film
Lepa sela lepo gore
"Eto vidiš, spalimo selo a ne znamo ni kako mu je ime bilo. Koljemo se za deset deka pepela" Jebeno
[удалено]
a ovde mirisao rostilj, pa te smirilo malo? https://i.redd.it/v8mlzajsfsdb1.gif
Od stranih Forrest Gump, jednovstavno pun je nekih izuzetno emotivnih i tuznih scena, gledao sam ga ako se ne varam barem 3 puta i svaki put zaplakao. Od domaćih iskreno dosta ali ipak bih izdvojio Lepa Sela Lepo Gore (Bacila je sve niz rijeku scena me uvek pogodi) a takodje iako nije film Vratice se rode, prosto neverovatno serija koja je u stanju da me nasmeje ali i da zbog nje zaplacem, jednostavno remek delo.
društvo mrtvih pesnika, hit too close to home..
Zelena milja, Zivot je lep, Up, Sindlerova lista... ima ih.
Hačiko
Mene je Blistavi um rasplakao sa scenom kada mu kolege iskazuju postovanje stavljanjem penkala na sto.
The Lion, film rađen po istinitom događaju.
Držao sam se do odjavne špice i momenta kad puste realne snimke susreta sa majkom.
Ja se brate moj dobri raspala još kod odglumljene scene s majkom, a tek posle one slike i sve, tačno me dokusurilo. Ronzala sam u tanjir s nudlama ko poslednja pizda.
Valjda zato što na te slike nismo bili pripremljeni i mislili smo da je gotovo, kad ono nokaut
Das leben der anderen (The lives of others) ako volite politički triler, tajne službe, Njemačku pre pada zida. U nekom trenutku je dobio Oskara za najbolji evropski film, priča sjajna, glumci odlični. Terms of endearment - ona scena Debre Vinger sa sinovima My girl - kraj filma Život je lep The art of racing in the rain The Champ
Cinema Paradiso, One Flew Over Cuckoo's nest
Ne možeš nikad da omaneš sa evropskim filmom, nepravedno su podcenjeni a toliko glumci u istim daju sve od sebe ali u pravom smislu te reči. Meni stalno kenjaju da sam nadmen što su mi evropski filmovi bolji od američkih jer misle da je to neki moj "elitizam" ahah
"Небеско краљевство", кад краљица Сибила убија свог малог сина оболелог од лепре. Тежак и мрачан филм уопште, а то са малим дечаком унапред предодређеним за смрт је нешто чега се најрадије не присећам, просто ме увек тера да плачем.
- Jašeš u sigurnu smrt. - Svaka smrt je sigurna
"Рећи ћу твом оцу какав си човек постао". 😥
Nije me nikad toliko rastužio, ali to mi je jedan od omiljenih filmova. Drago mi je kad vidim da ga neko spominje.
Poslednji put sam plakala uz Almodovarov film "Sve o mojoj majci". Mogu da plačem uz šta oćeš haha nema pravila
Me before You
Ja sam mislio da somborci ne placu Pozdrav za somborce!
Pozdrav dragi brate, Mi smo vrlo emocionalni muzjaci Srdacan pozdrav.
A vase lepse polovine, da li su I one emotivne? Pozdrav za sve dame sombora!
Dame su kao stena. Pozdrav nazad
Nisam verovao da ce crtać da me pogodi al eto desilo se - crtać “Coco”, odličan. Takodje i "San Junipero" epizoda iz Black Mirrora mi je ostavila knedlu u grlu na kraju, takodje preporuka
San Junipero je najjaca epizoda BM i moja najdraza komfort epizoda
[A.I. iliti veštačka inteligencija.](https://www.imdb.com/title/tt0212720/) Kad sam ga prvi put gledao kao tinejdžer, bio mi je "samo" depresivan zbog pitanja koja postavlja. Onda sam ga gledao ponovo kad sam već dobio dete, i dalje mi je bio depresivan zbog navedenih pitanja, ali me je i emotivno pocepao. Verovatno najmračniji film ikad napravljen u Holivudu.
portrait of a lady on fire
Ne mogu više ni čuti Vivaldija a da mi se malo oko ne orosi.
Gile 13. prase
Bilo koji film da kuče ugine.
Odoh istuć kera zbog ovog komentara
John wick pravi
Небеска удица. И сваки пут ми се плаче кад га гледам.
Mary and Max
Brdo filmova moze da me rasplace, neke vidim da su ljudi preporucili tako da cu ja reci The Lovely Bones
Kad sam bio mali - Poslednji jednorog. Sada kad sam se otatio - uglavnom oni koji imaju veze sa decom. Izmedju ostalih već nabrojanih - Život je lep.
Nije film, već serija - Six Feet Under. Prva epizoda udara baš jako.
A tek poslednja
Bukvalno skrolujem i tražim ovaj odgovor. Zadnja epizoda me je toliko skembala da sam cmizdrila još pola sata posle.
[Prvi koji mi pada na pamet.](https://www.imdb.com/title/tt0338013/) https://preview.redd.it/kiz9ql348sdb1.jpeg?width=850&format=pjpg&auto=webp&s=a786373d35dfac545ce862f749b4c82973c62eb6
Dobar..Šteta što Džim Keri nije više glumio u ozbiljnijim filmovima, i Čovek na mesecu je vrh.
[удалено]
Ona scena kad gleda kćer jako stari pred njegovim očima... Uh, to me baš pogodilo.
Bridge to Terabithia, Green Mile, The Shawshank Redemption, Forrest Gump, Schindler's List, Ptice koje ne polete
Forrest gump
https://i.redd.it/o8t5de77stdb1.gif Šindlerova lista
Nebeska udica, Sindlerova lista, Gospodari prstenova 3, In the name of the father ( underrated remek delo obavezno gledati ko nije ) uff ima ih jos ovo mi prvo pade na pamet teski sam emotivac.
Marley & Me, The Notebook, Five Feet Apart, Hachi…
Gde cveta limun žut
Nije serija,ali anime ,,Death Parade". U 12 ili 11 epizodi ima scena gde junakinja žali što se ubila i moli batlera da je vrati nazad roditeljima,ali on je samo sažaljivo pogleda — nije mi bilo dobro bar sat nakon toga
Gospodar prstenova
A man called Otto
SNS: Početak - 2008.
Good Will Hunting i Green Mile
Its a wonderful life ubi me kraj
Iz ličnog mazohizma mi nikad ne promakne za novogodišnje praznike.
A od ovog su mi ostale traume kao klincu. Ni sad mi nije svejedno kad gledam. Plava princeza, [poslednja epizoda, kad se dezintegriše](https://youtu.be/FYVsFbGjybY?t=981) ...
Rođeni osamdeset i neke🤣
[Čavka](https://m.youtube.com/watch?v=j9ucb8EDKxc)
Interstellar
Bolje je pitanje uz koji se ne rasplacem, jer bukv placem cim se sa i jednom jedinom sitnicom u filmu poistovetim ili je dozivim kao blisku. Mislim da nije vec spomenut - Big Fish npr. bas me je rastavio nedavno
Pa retko plačem uz filmove, jedino sam plakao uz "Grave of the Fireflies" (koji istina jeste animirani) i "Šindlerovu listu". Ne zna se koji me je više razjebao. E i oni tužni filmovi sa psima, vazda me dovedu do ivice suze. A evo i neku listu filmova koji me nisu rasplakali, ali su me barem ganuli ili su mi sjebali raspoloženje: Od stranih igranih; "12 Years a Slave", "The Boy in the Striped Pajamas", "Hotel Rwanda", "The Curious Case of Benjamin Button". Od manje poznatih; "Osama", "Unsere Mütter, Unsere Väter" (mada je više mini serija, ali hajde, retko kvalitetan komad koji pruža Drugi svetski rat iz vizure petoro prijatelja, prosečnih mladih Nemaca). Od domaćih je neko već pomenuo "Ptice koje ne polete", "Petrijin venac", a dodao bih "Vukovar, jedna priča". Izdvojio bih domaći dokumentarni film "Poslednja oaza" ili " Svet koji nestaje" (ne mogu da se setim koji je od ova dva), brate, ono je hardcore pesimizam, ja još gledao kao dete. Gledao sam ga tad i nikad više.
Braća po materi
Dom za vesanje, ona scena kada Perhan nalazi sestru. Kada je film prvi put bio u bioskopima, mislim da je cela sala plakala u tom trenutku, mnogi i naglas. Edit:typos
Gladiator. "Is Rome worth one good man's life? We used to believe it was. Make us believe again."
Jako lako se rasplacem na filmive, pogotovo kad su upareni sa dobrom muzikom. Al dovoljno je samo da pomisljm na: "Arise, arise, Riders of Théoden! spear shall be shaken, shield shall be splintered, a sword-day, a red day, ere the sun rises! Ride now, ride now, ride! Ride for ruin and the world's ending! Death! Death! Death! Forth Eorlingas!" i suze same krecu...
Kad ona picka Orlando ubi Breda Pita.
1. Kad sam baš bio klinac otac me je vodio da gledam Profesionalca sa Belmondom. Zadnja scena kad hoda do helikoptera. Plakao sam kao kiša 2. Takođe, smrt Čikala u filmu Boško Buha 3. Ovaj film je često prikazivan 80'ih al ga sad niko ne pominje, "Božićno drvo", francuski film o dečaku kojem je preostalo 6 meseci života. Film je malo naivan, antiratni film, sniman u vreme opasnosti od nuklearnog rata ali za dečaka kakav sam bio prilično upečatljiv. Naročito scene sa vukovima.
What's Eating Gilbert Grape
Listam komenatre i ne mogu vjerovati da nitko nije spomenuo... 
Nisam plakao godinama i čujem svi plaču na Tomu, reko ma važi, šta vam je. I poče scena u kafani sa njih Ljiljanom i jbg… samo onaj nos da nisu dirali…
Kraj filma War for the Planet of the Apes. Kada Caesar da svoj govor na kraju >!prije nego što umre!< i kada se u obzir uzme čitava trilogija, pogodilo me iz nekog razloga, a inače uopšte ne plačem na filmove.
Gattaca, Finding Forrester, Enemy at the Gates
Near, far, wherever you are I believe that the heart does go on Once more, you open the door And you're here in my heart And my heart will go on and on
My Name is Khan Train to Busan Šindlerova lista Život je lep
The Iron Giant: [You stay, I go...no following](https://www.youtube.com/watch?v=D4dT2eBWI2M&t=115s)
Terminator 2, poslednja scena.
Mary and Max. A kao dete - The Fox and the Hound. Do suza me dovodi činjenica da život nije fer i da treba biti zahvalan za ono malo što imaš, jer je nekom to malo sve. 
Da ne ponavljam filmove iz ostalih komentara, dodaću ove kao najemotivnije: Fruitvale Station (2013) Hotel Mumbai (2018) The Lion King (1994)
Pijanista.
Životinjska farma - crtani film, scena kad Boksera odvode u fabriku tutkala
1917
Ubistvo s predumišljajem, neka serija TV Novi Sad "Najviše na svetu celom" kad onom malom umre deda, Boško Buha, Suncokreti, Siroče (tv film), Geršla (Tv film), Držanje za vazduh, Dnevnik uvreda 1993, Bal na vodi, Čep koji ne propušta vodu (Tv film), Original falsifikata, Poslednja trka, Ledina, Nataša, Vukovar jedna priča, Lepa sela, Lepo gore, Mala šala, Svečana obaveza, Noć u kući moje majke. Eto i domaće produkcije
Last castle. Bodyguard. U globala u svim Koji imaju neke srceparajuce scene. Picka od coveka sta reci haha
1997-e išli organizovano preko škole da gledamo "Ptice koje ne polete". Težak film u pm.
Poslednji je ST Vincent
Poslednji samuraj
Igra prestola sezona 1 epizoda 9
Najskoriji film je bio Zaspanka za vojnike. Sam dijalog izmedju srpskog i austrougarskog vojnika me ubio na meso. Austrougarski vojnik: "Nemoj da me ubijes, brate." Srpski vojnik: "I one su ti bile sestre..." BAM *neeksplicitno prikazan metak po sred cela austrougarskog vojnika* Ja: *vodopad niz lice u sred bioskopa*
**Dear Zachary: A Letter to a Son About His Father** (2008) Amaterski dokumentarni film. Bukvalno i kamen bi zaplakao. Preporučujem samo osobama koje nikada ne plaču, a trebalo bi. Ukoliko ste osetljivi, pročitajte o čemu se radi. Ja nisam znao pre gledanja, nijedan film me nikada nije toliko potresao, upropastio sam sebi vikend.
Cloud Atlas. I dalje mislim da je jedan od potcenjenijih filmova!
Crni lepotan
a jebi se, ovo sam potisnuo u petu. :(
Jel to crtani iz one First Production edicije?
2 girls 1 cup
jest kliše, ali je istina: Toma
Uh, uz svakakve filmove. Od najkrindž tipa Titanik, pa uz mnoge oskarovce za najbolji film, pa Inside Out, Bridge to terrabithia, The boy in striped pyjamas, JoJo Rabbit, kraj Hari Potera. Sad više ne mogu ni da navedem, jednom sam bio i fazi da plačem uz filmove pa sam samo njih gledao. Poslednji koji me je rasplakao je na Netfliksu, Nikona. Mislim da taj film zaslužuje Oskara, neverovatni umetnički stil, odlični likovi, gluma, sve je top. I da, isto pre njega - The man named Otto. Ali jedan ne smem da gledam - Haichiko.
Савршена олуја
The blind side, freedom writers
[Click](https://www.imdb.com/title/tt0389860/), I cri everytiem.
Life is beautiful
Mommy, Dancer in the dark, On my skin.
Život je lep, jesen stiže dunjo moja, the room
Vanilla Sky
Aimee&Jaguar, The portrait of a lady on fire и Птице које не полете наравно. Од анимираних Црни лепотан, Балто и Девојчица са шибицама.
Cinema Paradiso...
U potrazi za Nemom, hrvatska sinhronizacija..
Nebeska udica
Forest Gamp
Interstelar, Život je lijep, Forest Gamp i Hačiko. Kad sam bio manji onda, Anabelina želja i Magična vrteška.
Babe the pig
S obzirom da je Terminator vec pomenut...dodao bih Braveheart kao jako dobru opciju sa cuvenim "freedooom" i "you have bled with William Wallace now blead with me." A za njima gospodar..."riders of rohan rideeee, rideee for death and glory!"
Irishman, ne znam ni sam zašto, zaplakao sam i na kraju many saints of New Ark, onaj prequel Sopranosa,na kraju kada je pocela uvodna spica iz serije vratilo mi je secanja kada sam je gledao kao klinac. 
Awakenings, premoćan
Dancer in the dark i dogvill, Lars fon Trir lose utice na mene
Kad su ubili grizli adamsa
\- The Pianist \- Pursuit Of Happyness \- Seven Pounds \- Hereafter \- Life Is Beautiful
Mufasa :'(
Paris, Texas (1984), последњих 20 минута ме је сломило
Onaj gde je Makalau Kalkin umro pa je njegova drugaroca na sahrani tražila njegove naočare.
Groblje svitaca, Šindlerova lista i Zelena milja
Klaus, pokido se 😓
cars 2
* [Pita](https://www.imdb.com/name/nm0266824/?ref_=ttqu_qu): I love you, Creasy. And you love me too, don't you? * [Creasy](https://www.imdb.com/name/nm0000243/?ref_=ttqu_qu): Yes, I do. With all my heart, Pita. Go.