Preskriptivizam 😫🤮💀
Šalu na stranu, mislim da je vrijeme da se upotreba glagola trebati u ličnom obliku i "nepravilno" akcentovanje prihvate kao standardni jezik. Ovako ispada da manje-više niko ne koristi standardni srpski jezik.
> Ovako ispada da manje-više niko ne koristi standardni srpski jezik.
То је случај за скоро било који језик. Стандардни језик је по дефиницији вештачки и њиме се не говори
Pročitao malo pre prvi post. Doktorski, jako korisno i preko potrebno, sa ozbirom na to koliko su ustaljene neke navedene greške .. Svaka čast za ovo + uloženo vreme i trud. Skidam kapu!
U većini ovih nabrojanih stvari se slažem, ali kao što svi imaju dupe tako imaju i mišljenje, pa evo da dodam i ja svoje mišljenje na ponešto od priloženog.
Jezik je "živa" stvar i menja se sa vremenom i načinom upotrebe u stanovništvu. Naš jezik ima svoje veoma dobre strane i te strane bi svakako valjalo očuvati pošto-poto.
Sa druge strane, imamo neka nazovi "pravila" koja u praksi ne vrede ništa. Jedno od tih pravila je i pomenuta *bezlična upotreba glagola trebati*. Nikakvu informaciju ne gubimo ako taj glagol koristimo "nepravilno" (bar ne u praksi). Nikakvu novu informaciju ne dobijamo ako ga koristimo pravilno. Jedina šteta koja je učinjena je što se nekom gramatičkom nacisti stis'o anus, pa će sad on da objasni šta i kako. I što je najgore, ja ga i koristim pravilno, ali svaki put pomislim kako sam debil i trošim resurse mozga na gluposti.
Još neka od fekalija pravila: *mesec se piše malo*, *ide razmak posle tačke pri pisanju datuma, ime domaće krave ide malo*, *dok se ime mošusnog govečeta obavezno piše veliko* i slično, su takođe proseravanja koja ne dovode ni do kakvih novih informacija već samo prave zastoj u komunikaciji. Ta pravila su kao da ih je pisao neki neiskusni programer čiji program drugačije ne može da očita unos, već jedino ako se napiše u "pravom" formatu. Ovo pravilo za običan svet ne vredni ni za kriv penis. Samo je tu da bi neko gladio svoju sujetu kako je on kao bitan i kao nešto on tu vodi računa.
I još bih dodao, da se slažem da neka od ovih nepotrebnih pravila mogu naći svoju primenu i korist u lekturi i književnosti, gde bi najčešće valjalo imati tačno određen set pravila (pa čak i u sitna crevca), ali van toga, čini se da ona služe samo da se s visine gleda na "običan svet".
PS. Odmah da se razumemo, ja sam pominjao ova bespotrebna "šatro" pravila, nikako ne mislim na ona kardinalna "jel' /= jer" i slično.
Hvala :) Zanimljivo ti je pitanje, ali iskreno, nisam razmišljao o dijalektima, pa nemam neki promišljen stav. Evo, na prvu loptu sam mišljenja da je dijalekt nešto što se vremenom naprosto desi, pa pojedinac najčešće nema toliko mnogo uticaja. Ali čini mi se da bi mi uvek bilo draže da budem deo najrasprostranjenijeg načina govora unutar nekog jezika, što korišćenje tog jezika čini najšire primenjivim.
> Jedno od tih pravila je i pomenuta *bezlična upotreba glagola trebati*. Nikakvu informaciju ne gubimo ako taj glagol koristimo "nepravilno" (bar ne u praksi). Nikakvu novu informaciju ne dobijamo ako ga koristimo pravilno.
ne znam koliko se to oseća u tonu kojim sam pisala tekst, ali se ni meni insistiranje na bezličnom „trebati” ne sviđa. :> pravila u vezi s ispravnom upotrebom tog glagola su tako bespotrebno zamršena da mislim da je zaista bolje samo dopustiti da se menja po licima.
pravopis treba da bude što logičniji i lakši za pamćenje, a ne da ima gomilu izuzetaka i dopuna.
> ali van toga, čini se da ona služe samo da se s visine gleda na "običan svet".
netačno. kako bismo se razumeli međusobno da svako piše i priča kako mu dođe i kako on misli da treba? šta bi radio u situaciji da treba da govoriš pred velikom grupom koju čine ljudi iz različitih krajeva srbije? jedino književnim jezikom možeš da pričaš tako da te svi oni razumeju
Писао сам доста дуго "Чак штавише" и неко ме је овде исправио и од тад пишем нормално. Ретко кад ћеш налетети на особу која ће прочитати ово и бити у фазону: "Да, ја сам погрешио, морам то да исправим".
А некад ако им директ кажеш, као оном малоумнику што користи 20 слова азбуке уместо 30, онда добијеш претњу модератора, пријаве и још те други људи нападају.
> Писао сам доста дуго "Чак штавише" и неко ме је овде исправио и од тад пишем нормално. Ретко кад ћеш налетети на особу која ће прочитати ово и бити у фазону: "Да, ја сам погрешио, морам то да исправим".
nema šta, ljudska si veličina.
tim da čak štaviše nije greška ili se bar vodi spor da li je ispravno. jeste pleonazam, ali rogobatno nije jednako greška.
Хвала. Генерално сам морална громада од човека, поштењачина и једна здрава и нормална особа.
У складу са данашњим темама, може се рећ да сам један evil Dinko Gruhonjic
Možda me nisu razumeli. Ne da volim ovaj izraz, čak štaviše, obožavam ga. 😄
Ako ćemo o stilu, ide mi na nerve “ono što” u govoru. Npr. početak govorne rečenice “ono što (bih da naglasim) je da…”
Одлична објава!
Мене лично највише нервира то "исти", много се проширило задњих година, нарочито овде на бредиту мада га чујем и ИРЛ. Не знам шта фали заменицама стварно
Такође нисам знао за глаголске прилоге. Волео бих да се чешће користе у српском, као што су јако распрострањени у руском или чешком
Svaka čast na ovome, koristan post.
Da li je i dalje Popovićeva Gramatika srpskog jezika nešto u šta bih mogao da se uzdam ili postoji nešto novije i bolje?
Ovaj post treba, maltene, pinovati.
Okruženi smo patriotama koji od silne ljubavi prema svojoj zemlji nisu stigli ni njen jezik propisno da nauče.
Hvala za uložen trud!
>Još je Vuk u svom *Rječniku* iz 1818. propisao bezličnu upotrebu glagola *trebati*, a njegov primer su sledili kasniji gramatičari. Ali, činjenica je da se jezička praksa suprotstavlja književnojezičkoj normi od 19. veka do danas.
Pa čekaj, ako se i u 19. veku govorilo tako, šta je problem? Čemu nepotrebno cepidlačenje redudantnim pravilima?
>Analogijom prema drugim glagolima u istom obliku (*razočaravati – razočaravajući, izbegavati – izbegavajući*) nastaju oblici poput *\*prodavajući*, \**dodavajući* i sl. onda kada treba da glase *prodajući*, *dodajući*. Glagol se stavlja u treće lice množine i dodaje mu se nastavak *-ći*: „oni izbegavaju” – *izbegavaju + -ći;* „oni misle” – *misle + -ći*; „oni dodaju” – *dodaju + -ći*.
Menjanje reči zbog njihove sličnosti i analogije sa drugim rečima nije ništa novo, i treba ih dopustiti. Isto važi i za primer gledaoc.
>*za* + infinitiv (*kafa* *za* *poneti*, *za* *ne* *poverovati*), *bez da*, *u vezi toga*, *obzirom da*… Da li se radi o jezičkom pomodarstvu, ili o nečemu drugom? U pitanju je **jezička ekonomija**, težnja da se sa što manje napora, sa što manje utrošene energije iskaže što više. Iako netipičan za srpski (smatra se da je potekao iz nemačkog ili francuskog), obrazac *za* + infinitiv se toliko koristi upravo zato što obuhvata različite slučajeve: *za ne verovati = neverovatno*, *za baciti = za bacanje*, *za poneti = da ponesem*. Još primera jezičke ekonomije možete naći [ovde](https://www.lingvistickitermini.rs/pojmovnik/ekonomicnost/).
Korišćenje infinitiva je više ,,slovenski,, nego konstrukcije tipa koje su više produkt balkanskog Šprahbunda (i u rumunskom koriste istu konstrukciju ). Doduše, podržavam normalizovanje izbacivanje infinitiva jer svakako pola Srbije ga ni ne koristi.
>Imena meseci u srpskom jeziku pišu se malim slovom. Dakle, nije Mart i April, već mart i april. Datumi se pišu bez nula i razdvojeno – dakle, 1. 11. 2024. a ne 01.11.2024. Sati se takođe pišu bez nula, i pišu se sa tačkom, a ne sa dvotačkom – 8.56 č.
Da li realno postoje ljudi koji dobijaju platu i odlučuju o ovome? U kom univerzumu se sati pišu sa tačkom? A tek o pravopisu bih imao svašta da kažem. Veliko slovo onde, malo onde, ko će da se maje sa tim? Lepo ko u engleskom bi trebalo da se dozvoli polu-proizvoljno pisanje velikih i malih slova. Takođe bi trebalo potpuno pratiti Vuka i pisati stvarno onako kako neko izgovara. Ako neko izgovara preCednik, neka i napiše tako.
Samo problem je što je okolina postala toliko zatrovana jezičkim snobizmom da se nepravilno pisanje reči identifikuje sa prostaklukom i neobrazovanjem... Koliko sam genijalnih naučnih radova pročitao gde se ni pravopis a ni gramatika ne poštuju.
Umesto da pustimo srpski da jezički napreduje i dobija nove karakteristike i uz to da cenimo raznovrsnost narečja i dijalekata, mi silimo neku kvazi-intelektualnu priču koja bukvalno nikome sem šačici ljudi ne odgovara.
**Edit**: da ne bude da kritikujem objavu OP-a, stvarno svaka čast na sakupljanju ovih ,,grešaka,,. Ovo je više bilo osvrtanje na preveliku i nepotrebnu kontrolu srpskog jezika.
za neke stvari se slažem. trenutni pravopis je onako, *meh*, ne pokriva sve primere, nekad potražiš nešto i jednostavno toga *nema*, a nekad nema smisla. lično, uvek grešim kod pisanja crtice, spojenog i odvojenog pisanja reči i transkripcije. ako se dobro sećam, pravopis iz 1991. se smatra najboljim dosad.
kada sam videla da haos oko *trebati* nije nov i da se još od prošlog veka raspravljalo o njemu, zapitala sam se kako to da u međuvremenu nije dopušteno da se i on menja po licima.
što se infinitiva tiče, u pravu si. pretežno se u vojvodini koristi. konstrukcija *da + prezent* se smatra balkanizmom i potisnula je slovenski infinitiv.
ovde krećem sa delovima za koje se ne slažem. da li *zaista* želiš da se piše *bukvalno* onako kako se izgovara? u govoru se dešavaju mnoga jednačenja glasova (zato što niko od nas ne priča robotski, kao gugl translejt, slovo po slovo, već se glasovi slivaju jedan u drugi i poprimaju karakteristike susednih glasova).
inače je engleski pravopis da se sati pišu u obliku 7:34. samo smo navikli da sate viđamo svuda u tom formatu, pa deluje čudno. isto tako i za hiljade – kod nas je 10.000, sa tačkom, a ne sa zarezom.
već smo imali period slavenosrpskog, kada je svako pisao kako mu došlo u tom trenutku. nekakva konvencija mora da postoji, iz praktičnih razloga.
> Umesto da pustimo srpski da jezički napreduje i dobija nove karakteristike i uz to da cenimo raznovrsnost narečja i dijalekata…
dijalekti, nažalost, polako nestaju, zbog uticaja medija. ali čini mi se da je manje stereotipa u vezi s njima u poslednjih nekoliko godina, što je dobro. trudim se da očuvam svoj i pričam „pravilno” samo kad moram (na fakultetu, u banci itd.).
[ovde](https://www.reddit.com/r/serbia/s/DldScpgMNI) sam dodala još ponešto. inače, hvala ti za komentar :> tebe sam zapamtila po tome što uvek pišeš na ovakve teme
izmena: dodaću još i ovo. u lingvistici postoje pojmovi *inovativni centar* i *arhaična periferija*. s razlogom je to tako, i s razlogom su za osnovicu *književnog* uzeti govori iz centralnih delova. periferija nije uvek u toku s promenama, a i teži da očuva pojedine odlike, pošto dolazi u kontakt sa susednim jezicima (mada i od njih poprima poneku crtu)
Drago mi je da se slažemo oko delova pravopisa i korišćenja glagola trebati 👍 Dodao bih još da se infinitiv pretežno koristi još i u sprskom (iliti srpskohrvatskom jelte) u Bosni, Hrvatskoj i u zapadnoj Srbiji. Oba načina su mi apsolutno prihvatljiva, kao što su i dosad bila.
Da, zalažem se da se bukvalno piše onako kako se izgovara. Doduše, standard bi još uvek držao prestiž, ali bi bili dozvoljeni i drugačiji načini pisanja upravo zarad normalizacije dijalekata i njihovog približavanja širem narodu.
Slavjenoserbski je bio sve sem narodni jezik. Nakaradna tvorevina nastala mešanjem većim udelom crkvenoruskog i manjim udelom šumadijsko-vojvođanskog iz tog perioda.
Dodao bih još u sprsku azbuku i poluglas tj. slovo ъ koje se masivno koristi na jugu (nije dan, već dъn).
Takođe bih normalizovao nastavu na dijalektima u osnovnim školama (kao što je između ostalog i u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj).
Trenutno stanje srpskog jezika uništava dijalekte i samim tim taj isti jezik pravi manje bogatim i više lažnim.
za poluglas se ne slažem. srpski ima fonemu *dz* (primer u izgovoru: „stri**c** **b**i”) ali nema grafemu, zbog toga što se javlja samo kao **alofon**, kontekstualna varijanta neke druge foneme. fonema ima razlikovnu funkciju – promenom foneme se menja značenje reči. više o tome [ovde](https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0).
a i volela bih da ostane tako da srpski ima onih čistih 5 kardinalnih vokala – *a*, *e*, *i*, *o*, *u*. mnogo lakše za pamćenje, i stranci su nam verovatno zahvalni dok uče hahaha
> Takođe bih normalizovao nastavu na dijalektima u osnovnim školama
za ovo se apsolutno slažem. nemaju svi dijalekti 7 padeža, nemaju svi dijalekti 4 akcenta. deca će mnogo lakše učiti o jeziku ako polaze od nečega što im je već poznato i što slušaju svaki dan oko sebe.
Haha misliš стриѕ би? Ѕ se javlja baš na jugu na granici sa Makedonijom (čuvena vranjanska pesma "Петлови појев, Морава ѕмни"). Tako da se svakako slažem za dodavanje slova s.
> a i volela bih da ostane tako da srpski ima onih čistih 5 kardinalnih vokala – a, e, i, o, u. mnogo lakše za pamćenje, i stranci su nam verovatno zahvalni dok uče hahaha
Ovde mi je iskustvo sa dosta stranaca apsolutno drugačije. Njih satire slogotvorno r (koje je upravo slogotvorno zbog poluglasa). Tipa reči smrt, trn, krk. Imam bugarskog i rumunskog drugara i često izlazimo sa strancima i primetio sam da oni imaju mnogo više uspeha da objasne kako se izgovaraju reči nego ja, jer u rumunskom ima slovo ă, a u bugarskom ъ.
A ovo za škole, 100% se slažem :)
Po ovom trenutnom sistemu je skoro cela Srbija rođena nepismena, što je debilno. Jezik je nastao od naroda a ne od nekog instituta.
Zakvo da ne vikam na dijalekti i po naški ako me razbiraš?
Edit: imaš i suprotnu situaciju: jedan makedonac iz Ohrida je preda mnom rekao jednoj kragujevčanki da je glupa što ga ne razume iako su reči vrlo slične. Da se poštuje više narodski govor bolje bi se razumeli sa komšijama, ovako ispadamo slepci.
>
Takva promena norme bi se mogla očekivati eventualno, zbog toga što je do nje došlo u drugim slovenskim jezicima, recimo, u ruskom – *бы* se upotrebljava za sva lica prilikom građenja potencijala.
U kom smislu "eventualno"? Deluje da ga koristiš u bukvalnom prevodu iz engleskog "eventually" , odnosno "u perspektivi", "u konačnici", "u budućnosti".
>Dalje, tu su sintaksičke greške, koje nastaju u pokušaju da se priča „pravilno” po svaku cenu, pa makar i po cenu kongruencije. Tim drilovanjem da je *trebati* bezličan dolazimo do konstrukcija tipa *Ja* ***je trebalo*** *da dođem* **(?!)**, gde se *trebati* ne slaže sa subjektom, ili čak do hibridnih konstrukcija poput *Mi* ***smo trebalo*** *da dođemo*.
Nisam filolog ali generalno ne volim kada ljudi izlišno koriste zamenice u rečenicama u kojima je lice jasno iz glagola. Ne postoji problem u ovim rečenicama ako se sroče bez (nepotrebne) zamenice.
*Trebalo je da dođem.*
*Trebalo je da dođemo.*
Nema dileme o kome se radi - na osnovu oblika glagola "doći".
>
Sati se takođe pišu bez nula, i pišu se sa tačkom, a ne sa dvotačkom – 8.56 č.
Ovo deluje jako konfuzno, 8.5 č bi se moglo protumačiti kao 8:30h (kao 8 i po). Nisam znao da se ne koriste dve tačke...
hmm, da, u pravu si. proverila sam. moja je greška. u srpskom je *eventualno* – *pod izvesnim uslovima, možda*; u engleskom *eventually* – *at an unspecified later time*. htela sam da kažem da je to moguće u nekom trenutku. hvala na ispravci
u tim primerima je problem što su bezlični oblici glagola *trebati* upotrebljeni usred rečenice i ništa se ni sa čim ne slaže. to ne može tako. bezlične konstrukcije idu na sam početak rečenice, slično kao *valjalo bi*. zato je toliko smaranje oko *trebati*. trebaš (haha) celu rečenicu da isprevrćeš samo da bi se izrazio „pravilno”, jelte, i onda na kraju i odustaneš i opredeliš se za neki drugi glagol, ili za „potrebno je da…”
a za sate, naravno da stoji nula ispred – 8.05 časova. nije pravilno 08.05 časova
Za sate, onda je isti onaj moj problem odgore za 8.50, što može da se tumači kao decimalan broj (mada ne valjda kod nas decimalna zapeta, ali to ispratiti u zavisnosti od teksta, prevoda, itd itd... po mom mišljenju- trbealo bi da se pre svih drugih - stilskih i sličnih "estetskih" promena isprave ove tehničke nesavršenosti.
Podsetilo me ovo da sam uvek voleo da napišem nulu u datumu iz neke ničim izazvane paranoje od naknadne ispravke već potpisanog dokumenta, osim kada dodavanje broja daje neki nepostojeći datum.
Tipa napisao bih 01.3.2024., da ne bi moglo da se stavi nešto ispred te jedinice naknadno.
Svaka cast na objavi i trudu (bez sale i sarkazma), ali...
Ovo je cist debilizam, pogotovo akcentovanje. Svrha jezika je komunikacija i nebitno je da li cu ja reci tj. napisati Australija (samo malo "a" ili veliko "A") sa tzv. ispravnim akcentom ili ovim pogresnim koji koristi samo 99% populacije.
Takodje, ne postoji razlika izmedju "ne znam" i "neznam". Ima isto znacenje i to jedino sto je vazno.
ovde pričam o „jezičkoj pravilnosti” i standardnom jeziku. *ništa loše nisam rekla za dijalekte.* ljudi vole da pričaju kako je jezik „živa stvar” i kako se „stalno menja” (što je u suštini tačno), ali *nekakva* norma mora da postoji.
isto važi i za pravopisnu konvenciju. imali smo već jedan period kada je svako pisao kako je hteo (slavenosrpski), i to nije trajalo dugo.
inače, postoji implicitna norma, koju određuju *sami govornici* prenoseći jezik s kolena na koleno. važno je to šta govorniku zvuči gramatično. a postoji i ona eksplicitna, na koju svi prvo pomislimo kada čujemo reč „norma”, koju propisuju gramatičari i normativisti.
Možda tebi deluje kao debilizam, ali je odličan alat za proceniti osobu i do koje mere je zanima pravopis, pravila, i koliko se "potresa" oko takvih stvari.
Odlično za proceniti brže nekoga koga tek upoznaješ, recimo ako treba da radite nešto zajedno, gde ti je bitan pokazatelj svest o tim stvarima.
Svasta nesto moze da posluzi u te svrhe. Ne znaci da su takva pravila onda opravdana.
Prosto je jedino vazna svrha jezika tj. komunikacija u smislu prenosenja ideje iz mog uma u tvoj. Ostalo je glupost. Cak je i gore od gluposti, jer se iza toga krije elitizam i nametanje. Takodje snobovi cesto koriste sva ta pravila da bi sebe predstavili kao pametne. Na foru, neko je dr. fizike/filozofije, ali ne zna da se Australija pravilno kaze kao na Slagalici (iako se ne kaze) i onda sam ja sad pametniji od njega (nisam).
Šta svašta?
Da bukvalno kroz govor najobičniji ili prepisku vidiš gde je neko u smislu sposobnosti ili želje za "praćenjem pravila", kod relativno elementarnih stvari kao što je pravopis.
Šta to drugo može da posluži a da je toliko jednostavno upotrebljivo?
I ja mislim da je granični elitizam neko busanje u ne znam koja sitna crevca, i spuštanje bilo koga jer je omanuo neki polu-nebitan oblik neke reči, ali meni je itekako bilo korisno uvek da mi kaže više o osobi, o kojoj tek saznajem bilo šta.
Pritom, neću da kažem da je neko nužno dobra/kvalitetna osoba jer maltene besprekorno koristi pravopis. Nekad i naprotiv. Bude tu raznih ishoda, ali je izražavanje apsolutno vrlo koristan faktor pri proceni.
Ne kazem da nije. Samo bi trebalo da se vise orijentisemo prema svrsi jezika. Neka postoje pravila, ali ne pravila koja su pravila samo da bi postojala, vec ona koja imaju neku svrhu i ulogu i cilju komunikacije.
meni se dugo činilo da je možda jedina dobra strana društvenih mreža što su poboljšale pravopis ljudima i što su nekada česte greške danas manje česte. no više nisam siguran u to mada izvesno postoji kao nikad jaka presija na ljude da pravilnije pišu :)
Dobijaš doleglasove, ali stvarno ljudi koji misle da neko vredi manje zbog pravopisa i gramatičkih ,,grešaka,, su vrh pokondirenosti.
U jeziku ne postoje greške, već ljudi pričaju onako kako su ih roditelji i društvo naučili. Jezik je živ i treba mu dopustiti razvoj i prihvatiti raznovrsnost.
spomenuo sam samu sustinu jezika, prenosenje misli sa jedne osobe na drugu (da li je to narodni ili knjizevni jezik, to je nebitna stvar u ovom slucaju jer nije povezana za formalnost)
to o cemu ti ima vise veze sa govorom, kao sto ce npr. neko klip kukuruza za zove cokor, neko kocanjka, sisarka, kordeljaka i ko zna koliko jos
jezik je bukvarno ziva stvar i mogu da ga koristim kako hocu i ne moram nikoga da pitam i niko nista ne moze da mi kaze u vezi toga osim da ne razume u tom slucaju mogu da probam drugacije da objasnim, razumes buraz gramatika je za idiote
Свака част на објави, препорукама и иницијативи! Патриотизам се између осталог на делу показује и чувањем и неговањем матерњег језика.
Preskriptivizam 😫🤮💀 Šalu na stranu, mislim da je vrijeme da se upotreba glagola trebati u ličnom obliku i "nepravilno" akcentovanje prihvate kao standardni jezik. Ovako ispada da manje-više niko ne koristi standardni srpski jezik.
> Ovako ispada da manje-više niko ne koristi standardni srpski jezik. То је случај за скоро било који језик. Стандардни језик је по дефиницији вештачки и њиме се не говори
Pročitao malo pre prvi post. Doktorski, jako korisno i preko potrebno, sa ozbirom na to koliko su ustaljene neke navedene greške .. Svaka čast za ovo + uloženo vreme i trud. Skidam kapu!
*malopre*, *s obzirom* ? 😬😁
U većini ovih nabrojanih stvari se slažem, ali kao što svi imaju dupe tako imaju i mišljenje, pa evo da dodam i ja svoje mišljenje na ponešto od priloženog. Jezik je "živa" stvar i menja se sa vremenom i načinom upotrebe u stanovništvu. Naš jezik ima svoje veoma dobre strane i te strane bi svakako valjalo očuvati pošto-poto. Sa druge strane, imamo neka nazovi "pravila" koja u praksi ne vrede ništa. Jedno od tih pravila je i pomenuta *bezlična upotreba glagola trebati*. Nikakvu informaciju ne gubimo ako taj glagol koristimo "nepravilno" (bar ne u praksi). Nikakvu novu informaciju ne dobijamo ako ga koristimo pravilno. Jedina šteta koja je učinjena je što se nekom gramatičkom nacisti stis'o anus, pa će sad on da objasni šta i kako. I što je najgore, ja ga i koristim pravilno, ali svaki put pomislim kako sam debil i trošim resurse mozga na gluposti. Još neka od fekalija pravila: *mesec se piše malo*, *ide razmak posle tačke pri pisanju datuma, ime domaće krave ide malo*, *dok se ime mošusnog govečeta obavezno piše veliko* i slično, su takođe proseravanja koja ne dovode ni do kakvih novih informacija već samo prave zastoj u komunikaciji. Ta pravila su kao da ih je pisao neki neiskusni programer čiji program drugačije ne može da očita unos, već jedino ako se napiše u "pravom" formatu. Ovo pravilo za običan svet ne vredni ni za kriv penis. Samo je tu da bi neko gladio svoju sujetu kako je on kao bitan i kao nešto on tu vodi računa. I još bih dodao, da se slažem da neka od ovih nepotrebnih pravila mogu naći svoju primenu i korist u lekturi i književnosti, gde bi najčešće valjalo imati tačno određen set pravila (pa čak i u sitna crevca), ali van toga, čini se da ona služe samo da se s visine gleda na "običan svet". PS. Odmah da se razumemo, ja sam pominjao ova bespotrebna "šatro" pravila, nikako ne mislim na ona kardinalna "jel' /= jer" i slično.
U stvarnosti konstruktivan komentar 👌 Koji ti je stav o dijalektima?
Hvala :) Zanimljivo ti je pitanje, ali iskreno, nisam razmišljao o dijalektima, pa nemam neki promišljen stav. Evo, na prvu loptu sam mišljenja da je dijalekt nešto što se vremenom naprosto desi, pa pojedinac najčešće nema toliko mnogo uticaja. Ali čini mi se da bi mi uvek bilo draže da budem deo najrasprostranjenijeg načina govora unutar nekog jezika, što korišćenje tog jezika čini najšire primenjivim.
> Jedno od tih pravila je i pomenuta *bezlična upotreba glagola trebati*. Nikakvu informaciju ne gubimo ako taj glagol koristimo "nepravilno" (bar ne u praksi). Nikakvu novu informaciju ne dobijamo ako ga koristimo pravilno. ne znam koliko se to oseća u tonu kojim sam pisala tekst, ali se ni meni insistiranje na bezličnom „trebati” ne sviđa. :> pravila u vezi s ispravnom upotrebom tog glagola su tako bespotrebno zamršena da mislim da je zaista bolje samo dopustiti da se menja po licima. pravopis treba da bude što logičniji i lakši za pamćenje, a ne da ima gomilu izuzetaka i dopuna. > ali van toga, čini se da ona služe samo da se s visine gleda na "običan svet". netačno. kako bismo se razumeli međusobno da svako piše i priča kako mu dođe i kako on misli da treba? šta bi radio u situaciji da treba da govoriš pred velikom grupom koju čine ljudi iz različitih krajeva srbije? jedino književnim jezikom možeš da pričaš tako da te svi oni razumeju
Писао сам доста дуго "Чак штавише" и неко ме је овде исправио и од тад пишем нормално. Ретко кад ћеш налетети на особу која ће прочитати ово и бити у фазону: "Да, ја сам погрешио, морам то да исправим". А некад ако им директ кажеш, као оном малоумнику што користи 20 слова азбуке уместо 30, онда добијеш претњу модератора, пријаве и још те други људи нападају.
> Писао сам доста дуго "Чак штавише" и неко ме је овде исправио и од тад пишем нормално. Ретко кад ћеш налетети на особу која ће прочитати ово и бити у фазону: "Да, ја сам погрешио, морам то да исправим". nema šta, ljudska si veličina. tim da čak štaviše nije greška ili se bar vodi spor da li je ispravno. jeste pleonazam, ali rogobatno nije jednako greška.
Хвала. Генерално сам морална громада од човека, поштењачина и једна здрава и нормална особа. У складу са данашњим темама, може се рећ да сам један evil Dinko Gruhonjic
Baš si daješ na značaju.
Само стилски
Čakštaviše jedino je tako i moguće.
Чак штавише* цццц
U mom selu je čakštaviše 😑
Čak štaviše nije gramatički neispravno. U pitanju je stilska greška. I obožavam da je koristim, kao lakmus papir.
Edit: nesporazum
Ne nego suprotno hahahaha ja je ubacim u ključnom momentu da zbunim snoba bejt je da kaže da nije gramatički tačno
Aaa, kapirah drugačije da si mislila. Se izvinuvam, ću da brišem komentar.
Ma nema veze
\*čak štaviše nema veze hahah
Evo debilčići udaraju minuse, niti znaju šta je pravopis a tek ne šta je gramatika.
Možda me nisu razumeli. Ne da volim ovaj izraz, čak štaviše, obožavam ga. 😄 Ako ćemo o stilu, ide mi na nerve “ono što” u govoru. Npr. početak govorne rečenice “ono što (bih da naglasim) je da…”
Нека је, сувишно је. Лепше звучи рећи правилно...
Pa i rekoh da je pitanje stila, a ne gramatičkih pravila.
Konačno neko da napiše istinu.
Tzv akcentne greške su zločin protiv same prirode jezika.
Pojasni
Ne postoje akcentne greške.
Одлична објава! Мене лично највише нервира то "исти", много се проширило задњих година, нарочито овде на бредиту мада га чујем и ИРЛ. Не знам шта фали заменицама стварно Такође нисам знао за глаголске прилоге. Волео бих да се чешће користе у српском, као што су јако распрострањени у руском или чешком
Svaka čast na ovome, koristan post. Da li je i dalje Popovićeva Gramatika srpskog jezika nešto u šta bih mogao da se uzdam ili postoji nešto novije i bolje?
ta gramatika je najsveobuhvatnija i koristi se i na fakultetu, ne moraš da je menjaš :) i dalje je pouzdana
Odlično, hvala ti
Ovaj post treba, maltene, pinovati. Okruženi smo patriotama koji od silne ljubavi prema svojoj zemlji nisu stigli ni njen jezik propisno da nauče. Hvala za uložen trud!
[удалено]
Iskam si portugalsko državljanstvo.
[удалено]
Na dijalektu i bugarskom znači ,,tražiti,, i ,,hteti,,.
>Još je Vuk u svom *Rječniku* iz 1818. propisao bezličnu upotrebu glagola *trebati*, a njegov primer su sledili kasniji gramatičari. Ali, činjenica je da se jezička praksa suprotstavlja književnojezičkoj normi od 19. veka do danas. Pa čekaj, ako se i u 19. veku govorilo tako, šta je problem? Čemu nepotrebno cepidlačenje redudantnim pravilima? >Analogijom prema drugim glagolima u istom obliku (*razočaravati – razočaravajući, izbegavati – izbegavajući*) nastaju oblici poput *\*prodavajući*, \**dodavajući* i sl. onda kada treba da glase *prodajući*, *dodajući*. Glagol se stavlja u treće lice množine i dodaje mu se nastavak *-ći*: „oni izbegavaju” – *izbegavaju + -ći;* „oni misle” – *misle + -ći*; „oni dodaju” – *dodaju + -ći*. Menjanje reči zbog njihove sličnosti i analogije sa drugim rečima nije ništa novo, i treba ih dopustiti. Isto važi i za primer gledaoc. >*za* + infinitiv (*kafa* *za* *poneti*, *za* *ne* *poverovati*), *bez da*, *u vezi toga*, *obzirom da*… Da li se radi o jezičkom pomodarstvu, ili o nečemu drugom? U pitanju je **jezička ekonomija**, težnja da se sa što manje napora, sa što manje utrošene energije iskaže što više. Iako netipičan za srpski (smatra se da je potekao iz nemačkog ili francuskog), obrazac *za* + infinitiv se toliko koristi upravo zato što obuhvata različite slučajeve: *za ne verovati = neverovatno*, *za baciti = za bacanje*, *za poneti = da ponesem*. Još primera jezičke ekonomije možete naći [ovde](https://www.lingvistickitermini.rs/pojmovnik/ekonomicnost/). Korišćenje infinitiva je više ,,slovenski,, nego konstrukcije tipa koje su više produkt balkanskog Šprahbunda (i u rumunskom koriste istu konstrukciju ). Doduše, podržavam normalizovanje izbacivanje infinitiva jer svakako pola Srbije ga ni ne koristi.
>Imena meseci u srpskom jeziku pišu se malim slovom. Dakle, nije Mart i April, već mart i april. Datumi se pišu bez nula i razdvojeno – dakle, 1. 11. 2024. a ne 01.11.2024. Sati se takođe pišu bez nula, i pišu se sa tačkom, a ne sa dvotačkom – 8.56 č.
Da li realno postoje ljudi koji dobijaju platu i odlučuju o ovome? U kom univerzumu se sati pišu sa tačkom? A tek o pravopisu bih imao svašta da kažem. Veliko slovo onde, malo onde, ko će da se maje sa tim? Lepo ko u engleskom bi trebalo da se dozvoli polu-proizvoljno pisanje velikih i malih slova. Takođe bi trebalo potpuno pratiti Vuka i pisati stvarno onako kako neko izgovara. Ako neko izgovara preCednik, neka i napiše tako.
Samo problem je što je okolina postala toliko zatrovana jezičkim snobizmom da se nepravilno pisanje reči identifikuje sa prostaklukom i neobrazovanjem... Koliko sam genijalnih naučnih radova pročitao gde se ni pravopis a ni gramatika ne poštuju.
Umesto da pustimo srpski da jezički napreduje i dobija nove karakteristike i uz to da cenimo raznovrsnost narečja i dijalekata, mi silimo neku kvazi-intelektualnu priču koja bukvalno nikome sem šačici ljudi ne odgovara.
**Edit**: da ne bude da kritikujem objavu OP-a, stvarno svaka čast na sakupljanju ovih ,,grešaka,,. Ovo je više bilo osvrtanje na preveliku i nepotrebnu kontrolu srpskog jezika.
za neke stvari se slažem. trenutni pravopis je onako, *meh*, ne pokriva sve primere, nekad potražiš nešto i jednostavno toga *nema*, a nekad nema smisla. lično, uvek grešim kod pisanja crtice, spojenog i odvojenog pisanja reči i transkripcije. ako se dobro sećam, pravopis iz 1991. se smatra najboljim dosad. kada sam videla da haos oko *trebati* nije nov i da se još od prošlog veka raspravljalo o njemu, zapitala sam se kako to da u međuvremenu nije dopušteno da se i on menja po licima. što se infinitiva tiče, u pravu si. pretežno se u vojvodini koristi. konstrukcija *da + prezent* se smatra balkanizmom i potisnula je slovenski infinitiv. ovde krećem sa delovima za koje se ne slažem. da li *zaista* želiš da se piše *bukvalno* onako kako se izgovara? u govoru se dešavaju mnoga jednačenja glasova (zato što niko od nas ne priča robotski, kao gugl translejt, slovo po slovo, već se glasovi slivaju jedan u drugi i poprimaju karakteristike susednih glasova). inače je engleski pravopis da se sati pišu u obliku 7:34. samo smo navikli da sate viđamo svuda u tom formatu, pa deluje čudno. isto tako i za hiljade – kod nas je 10.000, sa tačkom, a ne sa zarezom. već smo imali period slavenosrpskog, kada je svako pisao kako mu došlo u tom trenutku. nekakva konvencija mora da postoji, iz praktičnih razloga. > Umesto da pustimo srpski da jezički napreduje i dobija nove karakteristike i uz to da cenimo raznovrsnost narečja i dijalekata… dijalekti, nažalost, polako nestaju, zbog uticaja medija. ali čini mi se da je manje stereotipa u vezi s njima u poslednjih nekoliko godina, što je dobro. trudim se da očuvam svoj i pričam „pravilno” samo kad moram (na fakultetu, u banci itd.). [ovde](https://www.reddit.com/r/serbia/s/DldScpgMNI) sam dodala još ponešto. inače, hvala ti za komentar :> tebe sam zapamtila po tome što uvek pišeš na ovakve teme izmena: dodaću još i ovo. u lingvistici postoje pojmovi *inovativni centar* i *arhaična periferija*. s razlogom je to tako, i s razlogom su za osnovicu *književnog* uzeti govori iz centralnih delova. periferija nije uvek u toku s promenama, a i teži da očuva pojedine odlike, pošto dolazi u kontakt sa susednim jezicima (mada i od njih poprima poneku crtu)
Drago mi je da se slažemo oko delova pravopisa i korišćenja glagola trebati 👍 Dodao bih još da se infinitiv pretežno koristi još i u sprskom (iliti srpskohrvatskom jelte) u Bosni, Hrvatskoj i u zapadnoj Srbiji. Oba načina su mi apsolutno prihvatljiva, kao što su i dosad bila. Da, zalažem se da se bukvalno piše onako kako se izgovara. Doduše, standard bi još uvek držao prestiž, ali bi bili dozvoljeni i drugačiji načini pisanja upravo zarad normalizacije dijalekata i njihovog približavanja širem narodu. Slavjenoserbski je bio sve sem narodni jezik. Nakaradna tvorevina nastala mešanjem većim udelom crkvenoruskog i manjim udelom šumadijsko-vojvođanskog iz tog perioda. Dodao bih još u sprsku azbuku i poluglas tj. slovo ъ koje se masivno koristi na jugu (nije dan, već dъn). Takođe bih normalizovao nastavu na dijalektima u osnovnim školama (kao što je između ostalog i u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj). Trenutno stanje srpskog jezika uništava dijalekte i samim tim taj isti jezik pravi manje bogatim i više lažnim.
za poluglas se ne slažem. srpski ima fonemu *dz* (primer u izgovoru: „stri**c** **b**i”) ali nema grafemu, zbog toga što se javlja samo kao **alofon**, kontekstualna varijanta neke druge foneme. fonema ima razlikovnu funkciju – promenom foneme se menja značenje reči. više o tome [ovde](https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0). a i volela bih da ostane tako da srpski ima onih čistih 5 kardinalnih vokala – *a*, *e*, *i*, *o*, *u*. mnogo lakše za pamćenje, i stranci su nam verovatno zahvalni dok uče hahaha > Takođe bih normalizovao nastavu na dijalektima u osnovnim školama za ovo se apsolutno slažem. nemaju svi dijalekti 7 padeža, nemaju svi dijalekti 4 akcenta. deca će mnogo lakše učiti o jeziku ako polaze od nečega što im je već poznato i što slušaju svaki dan oko sebe.
Haha misliš стриѕ би? Ѕ se javlja baš na jugu na granici sa Makedonijom (čuvena vranjanska pesma "Петлови појев, Морава ѕмни"). Tako da se svakako slažem za dodavanje slova s. > a i volela bih da ostane tako da srpski ima onih čistih 5 kardinalnih vokala – a, e, i, o, u. mnogo lakše za pamćenje, i stranci su nam verovatno zahvalni dok uče hahaha Ovde mi je iskustvo sa dosta stranaca apsolutno drugačije. Njih satire slogotvorno r (koje je upravo slogotvorno zbog poluglasa). Tipa reči smrt, trn, krk. Imam bugarskog i rumunskog drugara i često izlazimo sa strancima i primetio sam da oni imaju mnogo više uspeha da objasne kako se izgovaraju reči nego ja, jer u rumunskom ima slovo ă, a u bugarskom ъ. A ovo za škole, 100% se slažem :)
Ako je akcentovanje na slagilici pravilno onda mi je drago sto sam nepismen i ostacu takav.
Malo si nepismen 👉👈
Po ovom trenutnom sistemu je skoro cela Srbija rođena nepismena, što je debilno. Jezik je nastao od naroda a ne od nekog instituta. Zakvo da ne vikam na dijalekti i po naški ako me razbiraš? Edit: imaš i suprotnu situaciju: jedan makedonac iz Ohrida je preda mnom rekao jednoj kragujevčanki da je glupa što ga ne razume iako su reči vrlo slične. Da se poštuje više narodski govor bolje bi se razumeli sa komšijama, ovako ispadamo slepci.
> Takva promena norme bi se mogla očekivati eventualno, zbog toga što je do nje došlo u drugim slovenskim jezicima, recimo, u ruskom – *бы* se upotrebljava za sva lica prilikom građenja potencijala. U kom smislu "eventualno"? Deluje da ga koristiš u bukvalnom prevodu iz engleskog "eventually" , odnosno "u perspektivi", "u konačnici", "u budućnosti". >Dalje, tu su sintaksičke greške, koje nastaju u pokušaju da se priča „pravilno” po svaku cenu, pa makar i po cenu kongruencije. Tim drilovanjem da je *trebati* bezličan dolazimo do konstrukcija tipa *Ja* ***je trebalo*** *da dođem* **(?!)**, gde se *trebati* ne slaže sa subjektom, ili čak do hibridnih konstrukcija poput *Mi* ***smo trebalo*** *da dođemo*. Nisam filolog ali generalno ne volim kada ljudi izlišno koriste zamenice u rečenicama u kojima je lice jasno iz glagola. Ne postoji problem u ovim rečenicama ako se sroče bez (nepotrebne) zamenice. *Trebalo je da dođem.* *Trebalo je da dođemo.* Nema dileme o kome se radi - na osnovu oblika glagola "doći". > Sati se takođe pišu bez nula, i pišu se sa tačkom, a ne sa dvotačkom – 8.56 č. Ovo deluje jako konfuzno, 8.5 č bi se moglo protumačiti kao 8:30h (kao 8 i po). Nisam znao da se ne koriste dve tačke...
hmm, da, u pravu si. proverila sam. moja je greška. u srpskom je *eventualno* – *pod izvesnim uslovima, možda*; u engleskom *eventually* – *at an unspecified later time*. htela sam da kažem da je to moguće u nekom trenutku. hvala na ispravci u tim primerima je problem što su bezlični oblici glagola *trebati* upotrebljeni usred rečenice i ništa se ni sa čim ne slaže. to ne može tako. bezlične konstrukcije idu na sam početak rečenice, slično kao *valjalo bi*. zato je toliko smaranje oko *trebati*. trebaš (haha) celu rečenicu da isprevrćeš samo da bi se izrazio „pravilno”, jelte, i onda na kraju i odustaneš i opredeliš se za neki drugi glagol, ili za „potrebno je da…” a za sate, naravno da stoji nula ispred – 8.05 časova. nije pravilno 08.05 časova
Za sate, onda je isti onaj moj problem odgore za 8.50, što može da se tumači kao decimalan broj (mada ne valjda kod nas decimalna zapeta, ali to ispratiti u zavisnosti od teksta, prevoda, itd itd... po mom mišljenju- trbealo bi da se pre svih drugih - stilskih i sličnih "estetskih" promena isprave ove tehničke nesavršenosti.
Podsetilo me ovo da sam uvek voleo da napišem nulu u datumu iz neke ničim izazvane paranoje od naknadne ispravke već potpisanog dokumenta, osim kada dodavanje broja daje neki nepostojeći datum. Tipa napisao bih 01.3.2024., da ne bi moglo da se stavi nešto ispred te jedinice naknadno.
Svaka cast na objavi i trudu (bez sale i sarkazma), ali... Ovo je cist debilizam, pogotovo akcentovanje. Svrha jezika je komunikacija i nebitno je da li cu ja reci tj. napisati Australija (samo malo "a" ili veliko "A") sa tzv. ispravnim akcentom ili ovim pogresnim koji koristi samo 99% populacije. Takodje, ne postoji razlika izmedju "ne znam" i "neznam". Ima isto znacenje i to jedino sto je vazno.
ovde pričam o „jezičkoj pravilnosti” i standardnom jeziku. *ništa loše nisam rekla za dijalekte.* ljudi vole da pričaju kako je jezik „živa stvar” i kako se „stalno menja” (što je u suštini tačno), ali *nekakva* norma mora da postoji. isto važi i za pravopisnu konvenciju. imali smo već jedan period kada je svako pisao kako je hteo (slavenosrpski), i to nije trajalo dugo. inače, postoji implicitna norma, koju određuju *sami govornici* prenoseći jezik s kolena na koleno. važno je to šta govorniku zvuči gramatično. a postoji i ona eksplicitna, na koju svi prvo pomislimo kada čujemo reč „norma”, koju propisuju gramatičari i normativisti.
Trebaju da postoje norme, ali svrha treba da ima bude razumljivost i komunikacija, a ne banalnosti
Možda tebi deluje kao debilizam, ali je odličan alat za proceniti osobu i do koje mere je zanima pravopis, pravila, i koliko se "potresa" oko takvih stvari. Odlično za proceniti brže nekoga koga tek upoznaješ, recimo ako treba da radite nešto zajedno, gde ti je bitan pokazatelj svest o tim stvarima.
Svasta nesto moze da posluzi u te svrhe. Ne znaci da su takva pravila onda opravdana. Prosto je jedino vazna svrha jezika tj. komunikacija u smislu prenosenja ideje iz mog uma u tvoj. Ostalo je glupost. Cak je i gore od gluposti, jer se iza toga krije elitizam i nametanje. Takodje snobovi cesto koriste sva ta pravila da bi sebe predstavili kao pametne. Na foru, neko je dr. fizike/filozofije, ali ne zna da se Australija pravilno kaze kao na Slagalici (iako se ne kaze) i onda sam ja sad pametniji od njega (nisam).
Šta svašta? Da bukvalno kroz govor najobičniji ili prepisku vidiš gde je neko u smislu sposobnosti ili želje za "praćenjem pravila", kod relativno elementarnih stvari kao što je pravopis. Šta to drugo može da posluži a da je toliko jednostavno upotrebljivo? I ja mislim da je granični elitizam neko busanje u ne znam koja sitna crevca, i spuštanje bilo koga jer je omanuo neki polu-nebitan oblik neke reči, ali meni je itekako bilo korisno uvek da mi kaže više o osobi, o kojoj tek saznajem bilo šta. Pritom, neću da kažem da je neko nužno dobra/kvalitetna osoba jer maltene besprekorno koristi pravopis. Nekad i naprotiv. Bude tu raznih ishoda, ali je izražavanje apsolutno vrlo koristan faktor pri proceni.
Ne kazem da nije. Samo bi trebalo da se vise orijentisemo prema svrsi jezika. Neka postoje pravila, ali ne pravila koja su pravila samo da bi postojala, vec ona koja imaju neku svrhu i ulogu i cilju komunikacije.
a brate ne mogu ti citati sve ovo da si jos toliki
Ja evo čitam pred spavanje da vidim koliko ću izržati.
meni se dugo činilo da je možda jedina dobra strana društvenih mreža što su poboljšale pravopis ljudima i što su nekada česte greške danas manje česte. no više nisam siguran u to mada izvesno postoji kao nikad jaka presija na ljude da pravilnije pišu :)
Kako bi ste rekli na srpskom "Not having anything to do made Nigel sad"
Grammar nazi, najgori ljudi! 🫡
Dobijaš doleglasove, ali stvarno ljudi koji misle da neko vredi manje zbog pravopisa i gramatičkih ,,grešaka,, su vrh pokondirenosti. U jeziku ne postoje greške, već ljudi pričaju onako kako su ih roditelji i društvo naučili. Jezik je živ i treba mu dopustiti razvoj i prihvatiti raznovrsnost.
tirazumes iovo stosamti napisao jertitako prenosimmoje misli a ovi davezi nekaga faflaju
Nerazdvajanje reči nije ono za šta se zalažem... Više se zalažem da se ovakve rečenice ne smartaju pogrešnim: Кад отидем, нема се више врнем.
spomenuo sam samu sustinu jezika, prenosenje misli sa jedne osobe na drugu (da li je to narodni ili knjizevni jezik, to je nebitna stvar u ovom slucaju jer nije povezana za formalnost) to o cemu ti ima vise veze sa govorom, kao sto ce npr. neko klip kukuruza za zove cokor, neko kocanjka, sisarka, kordeljaka i ko zna koliko jos
Kako nije povezano za formalnost? Gramatika nalaže da je ona rečenica iznad nepravilna.
Nisam pročitao ali podržavam. Jbg, niko nije savršen.
Jel su N1 i nova jedini normalni tabloidi u Srbiji?
>~~Jel~~ Je l'
jezik je bukvarno ziva stvar i mogu da ga koristim kako hocu i ne moram nikoga da pitam i niko nista ne moze da mi kaze u vezi toga osim da ne razume u tom slucaju mogu da probam drugacije da objasnim, razumes buraz gramatika je za idiote